На седници Одбора за иностране послове, која је одржана 6. новембра, обављен је разговор са новоименованим амбасадором Републике Србије у Великој Британији проф. др Дејаном Поповићем, пре његовог одласка на дипломатску дужност. Седници Одбора председавао је проф. др Драгољуб Мићуновић.

Представаљајући програм свог будућег деловања, амбасадор Поповић је истакао да је потребно суштински унапредити билатералне односе са Великом Британијом, која је стални члан Савета безбедности УН, има специјалне везе са САД и једна од најутицајнијих чланица Европске уније. С обзиром на то да Србија није имала амбасадора у тој земљи од јуна 2006. године, пред њеном Амбасадом у Лондону су важни и деликатни задаци.

Поповић је рекао да се Велика Британија начелно залаже за проширење ЕУ, али када је у питању прикључење Србије неопходно је уложити напоре да се отклоне одређене резерве које постоје, пре свега, у британском политичком естаблишменту. А те резерве најуочљивије су у томе што је Уједињено Краљевство подржавало захтеве косовских Албанаца и одмах признало самопрокламовану “Републику Косово”. С обзиром на то да Уједињено Краљевство настоји да се реконфигурација УНМИК-а у суштини сведе на његову замену ЕУЛЕКСО-м, у дипломатским контактима ће се изнети став да Србија начелно жели европско присуство на Косову и Метохији, али не у функцији одбаченог Ахрисаријевог плана, већ уз одобрење УН и у границама важеће Резолуције СБ 1244, статусно неутрално.

Амбасадор је нагласио да се полако пробија порука српске дипломатије да косовски проблем треба пребацити на терен права и до центара светске дипломатије, какав је Лондон.

Амбасадор Поповић је рекао да је на снази око 30 билатералних уговора са Уједињеним Краљевством, а да нарочито треба радити на усаглашавању уговора о правној помоћи, као и завршити преговоре о избегавању двоструког опорезивања.

Он је рекао да Уједињено Краљевство има скромно учешће у робној размени Србије са иностранством и да у томе постоји потенцијал за раст нашег извоза. Директне британске инвестиције везане су за индустрију и треба их даље подстицати, док су инвестиције у финансијском сектору ниске. Поповић сматра да је унапређење економске сарадње, посебно директних инвестиција, предуслов за унапређење билатералних политичких односа.

Један од задатака биће информисање британске пословне и шире јавности о напретку у стварању повољних услова за стране инвеститоре, о могућностима Србије у области туризма, извоза и др. Акцент у сарадњи са дијаспором, која броји преко 30 000 исељеника, биће на унапређењу контаката, пре свега, са младим припадницима трећег таласа емиграната, добро позиционираног у пословним и академским круговима, нагласио је амбасадор Дејан Поповић.

Чланови Одбора су оценили да је односе две земље неоходно подићи на виши ниво, као и да је Србији потребан храбар дипломатски наступ управо у земљама које су биле кључне у признавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије. Томе умногоме треба да допринесе и боља сарадња између парламената две земље.

Поједини чланови Одбора су, међутим, критиковали слање амбасадора у земљу која је међу првима признала независност Косова и сада заступа распоређивање ЕУЛЕКС-а у тој покрајини.

У наставку седнице, Одбор је размотрио и подржао Предлог меморандума о разумевању између УНИЦЕФ-а и Народне скупштине Републике Србије.

На овој седници, чланови Одбора за иностране послове прихватили су иницијативе за учешће делегација Народне скупштине у раду више међународних скупова. Тако ће чланови сталне делегације НС у Интерпарламентарној унији учествовати на Конференцији о законодавној реформи у достизању поштовања људских права која се, у организацији УНИЦЕФ-а и Европске комисије и уз подршку ИПУ, одржава у Њујорку 19. новембра, као и на Парламентарном саслушању у Уједињеним нацијама, које се, такође, одржава у Њујорку, 20 и 21. новембра.

Наша делегација учествоваће и другим скуповима које организује ИПУ, а то су Парламентарно саслушање поводом наставка Међународне конференције о финансирању развоја, које се одржава у Дохи (Катар), од 29. новембра до 2. децембра, као и на Трећој конференцији парламентарних одбора који се баве статусом жена и питањима родне равноправности, а која ће бити одржана у Женеви од 2. до 4. децембра.

Прихваћени су и позиви за учешће делегација Народне скупштине на 51. заседању Скупштине Западноевропске уније у Паризу од 2. до 4. децембра и у раду Парламентарне скупштине Централно-европске иницијативе у Кишињеву, од 17. до 19. новембра. Поред тога, прихваћен је и позив за учешће на Регионалном парламентарном семинару “Улога парламентараца у превенцији сексуалне експлоатације деце и адолесцената,” у организацији ИПУ и УНИЦЕФ-а, који се одржава у Тирани, 14. и 15. новембра.

На овој седници, прихваћено је и више извештаја о реализованим посетама и контактима народних посланика са парламентарцима и дипломатским представницима других држава.