На самом почетку седнице, председник Одбора Милимир Вујадиновић пожелео је добродошлицу гостима, речима да они заправо нису гости, већ пријатељи који су дошли у свој дом, Дом Народне скупштине, господину Ивану Стоилковићу, председнику Демократске партије Срба у Македонији и посланику у Собрању Републике Северне Македоније, Гордани Јовић-Стојковски, председници Српске заједнице у Македонији, Павлу Јакоју (Брајовићу), Удружења српско-црногорске мањине „Морача Розафа“ из Скадра, Албанија, Екрему Дулевићу, председнику Удружења Срба „Јединство“, у Фиеру, Албанија, Есину Лекићу, члану Удружења Срба „Јединство“, у Фиеру, Албанија, др Ивану Бошњаку, копредседавајућем међувладиних мешовитих комисија за унапређење положаја мањина и Душку Ћутилу, директору Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводина.

Председник је истакао да је ова седница наставак претходне седнице, о положају српске заједнице у региону, само са пријатељима из других земаља. Истакао је да су циљеви ове две седнице одговори на питања: шта данас оптерећује српску заједницу у региону, колико значи помоћ Републике Србије и шта је то што би Одбор могао да учини да припомогне заједници кроз иницијативе. Истакао је и да су проблеми са којима се сусреће српска заједница у земљама где је малобројнија, као што су Македонија, Албанија, Словенија и Румунија израженији него у земљама као што су Црна Гора, Република Српска и Хрватска.

Председник Одбора се и овог пута захвалио потпредседнику Народне скупштине др Владимиру Орлићу на присуству и замолио га да се обрати присутнима.

Потпредседник Народне скупштине др Владимир Орлић захвалио се на поновном организовању седнице са високоприоритетном темом за саму Србију и регион. Орлић је истакао да је тема седнице положај Срба на просторима на којима се налазе вековима уназад и представљају аутохтоно становништво, поготово када су у питању Албанија, Скадар град, Северна Македонија, Северни Банат, који како је рекао, не би били ни изграђени да није било српског становништва. Навео је да Срби на овим просторима неретко морају да се боре за своја основна права, што јесте разлог за организовање оваквих врста седница. Додао и је то да се веома често говори о десетинама хиљада Срба који живе на овим просторима, а да је задатак, између осталог и Народне скупштине, да се тај број прецизно и утврди. „Где год да нас има, важно нам је да се тај број утврди, јер самим тим на снази добијају аргументи да се пре свега, наш народ бави својом културом, својом историјом и својом традицијом“, навео је Орлић. Подвукао је и то да је занемаривано и заташкавано да на поменутим просторима Срби имају право на образовање на сопственом језику, литературу, као и јаке везе са Српском матицом.

Милимир Вујадиновић истако је да данас постоји воља да се положај Срба у региону побољша, што није увек било, па су самим тим и проблеми накупљени, али да постоји и резултати, који још можда нису видљиви у околним земљама због затворености система у којима живе.

Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у Собрању Републике Северне Македоније истакао је да положај Срба у Македонији у сваком погледу зависи од међународног положаја Србије, како у економском тако и политичком погледу. Како је рекао Србија је почела да економски предњачи у региону, па је и положај Срба у Македонији почео да се мења. Рекао је да је то је највећа помоћ коју Срби у Македонији могу да да добију, а с обзиром да се и позиција Србија у претходних неколико година променила, почели су и пројекти и отворио се простор за даљу сарадњу. Када је реч о свакодневним изазовима са којима се сусрећу Срби у Македонији, навео је за пример притисак наметања колективне одговорности директно Србији. „Да би опстали у Македонији морамо да опстанемо као политички Срби“, јер како је рекао ако се Срби ослоне само на невладине организације, остаће без политичког утицаја у Македонији. „То је једини начин за опстанак наших права у Северној Македонији, чији смо и конститутивни елемент“, истако је Стоилковић. Он је објаснио да је политичким деловањем добијен Свети Сава, као државни празник Срба у Македонији, Агенција за права заједница, а поднесен је и предлог закона који се налази у скупштинској процедури, а тиче се гарантовања посланичког мандата за припаднике националних мањина. Стоилковић је говорио и о попису становништва који ће бити спроведен у априлу месецу, а за који сумња да неће бити прописано спроведен, због постојања огромног простора за манипулацију, јер како је рекао, не постоји пописна методологија, и не зна се како ће изгледати пописни лист.

Гордана Јовић-Стојковски је објаснила начин организације и функционисања Српске заједнице у Македонији и додала да је она била круцијална за формирање Демократске партије Срба у Македонији 1991. године. Додала је и то да је један од елементарних проблема и власт Албанаца у Македонији, која сваку иницијативу коју Заједница покушава да реализује дискредитује.

Павле Јакоје Брајовић говорио је о изузетно тешком положају Срба у Албанији, у којој постоји много српске историје коју треба очувати, али да је недвосмислено да се Срби боре за свој положај. Додао је да се и у Албанији, као и у Северној Македонији манипулише са бројем Срба који тамо живе. О положају Срба у Албанији говорио је и Екрем Дуелевић, осврћући се на неуспели пројекат за изградњу српске школе.

Др Иван Бошњак, копредседавајући међувладиних мешовитих комисија за унапређење положаја мањина говорио је и постигнутим резултатима у региону, почев од Македоније и Албаније, па до Румуније и Хрватске.

Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводина, присутнима је образложио да се Фонд од оснивања, па до прошле године бавио искључиво програмима подршке избеглим, прогнаним и расељеним лицима из Босне и Херцеговине, Републике Српске и Хрватске, али и Косова и Метохије. Реализовани су и програми подршке повратничким срединама. Од ове године Фонд је почео да се бави Србима који живе у земљама у региону, а циљ је да се Фондом обезбеде средства за сарадњу у области културе, просвете, науке и спорта.

У наставку рада уследила је дискусија у којој су учествовали чланови Одбора.

Седници је председавао председник Одбора Милимир Вујадиновић, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора Александар Чотрић, проф. др Љубиша Стојмировић, Биљана Јаковљевић, Слободан Алавања, Горан Милић, Стефан Србљановић, Сања Лакић, Младен Бошковић, Јанко Лангура, Милан Илић, Александар Марковић, мр Славенко Унковић, Радован Тврдишић, Хаџи Милорад Стошић и Јустина Пупин Кошћал.