Председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић сазвала је Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2008. години, за понедељак, 15. септембар, са почетком у 13 часова.

На овој седници свечано је обележен Међународни дан демократије - 15. септембар. Том приликом Народној скупштини обратили су се носиоци највиших државних функција у Републици Србији, као и високи представник Уједињених нација.

На почетку седнице, која је одржана у Дому Народне скупштине Републике Србије, изведена је химна Републике Србије "Боже правде".

Седници Народне скупштине, поред народних посланика, присуствовали су Дејвид Ленс Кларк, резидент и координатор Уједињених нација, председник Републике Борис Тадић, председник Владе Мирко Цветковић, чланови Владе и генерални секретар Владе, председник Српске академије наука и уметности, академик Никола Хајдин, представници верских заједница, Вида Петровић-Шкеро, председница Врховног суда Србије, Саша Јанковић, заштитник грађана, Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије, генерал-мајор Миодраг Јевтић, начелник Војномедицинске академије, Милорад Вељовић, директор полиције, Саша Вукадиновић, директор Безбедносно информативне агенције, Александар Тијанић, директор Радио телевизије Србије, Драган Ђилас, градоначелник Београда, Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета, Дејан Симић, директор Београдске опере и представници дипломатског кора.

Председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић поздравила је присутне госте и обратила им се речима:

“Подсетимо се да је септембра 1997. године Интерпарламентарна унија, Светска организација парламената усвојила Универзалну декларацију о демократији. Генерална скупштина Уједињених нација је, следећи иницијативу Интерпарламентарне уније, донела Одлуку прошле године којом је прогласила 15. септембар за Међународни дан демократије. Кроз историју демократија је или цветала или је била спутавана, чак у покушају да буде и елиминисана, али се скоро у свим друштвима на свету јављала јача, сигурнија, садржајнија и стабилнија.

Узвишени циљ демократије је да сачува и промовише достојанство и основна права личности, да оствари друштвену правду, промовише економски и социјални развитак земаља, ојача кохезију друштва и на тај начин створи одговарајуће услове за очување међународног мира. Демократија, развој и људска права су стога међузависни. У демократији људска права су промовисана и заштићена на начин да могу да утичу на формулисање закона и политике као слободно изражавање, слободно удруживање и право на изборе представника на слободним и фер изборима.

Демократија је не само идеал коме треба тежити, него и облик владавине који треба применити у сагласности са модалитетима који рефлектују различитости искустава и културних посебности, а све у складу са међународно признатим принципима, нормама и стандардима. Стога напредак демократије зависи од различитих политичких, социјалних, економских и културних фактора. Једном речју, не постоји универзални рецепт за облик демократије.

Парламенти су централне институције демократије. Они треба да омогуће гласачима да могу да оцењују чланове парламента за оно што раде. Неодвојива демократска функција парламента је, али и његова обавеза, да буде ефикасан, што значи да мора да буде добро организован како би обезедио сервис за потребе свих грађана. У демократији, где су сви грађани поштовани и једнаки, жене имају подједнако важну улогу као и мушкарци. Жене чине нешто више од половине светске популације. Друштва су много праведнија, а демократија је јача, када жене учествују у свим аспектима политичког живота.

Србија као демократска држава у свему поштује све међународне инструменте који сачињавају суштину међународног права и принцип Повеље Уједињених нација. У том процесу посебно се залаже за стриктну примену Универзалне декларације о људским правима усвојене 10. децембра 1948. године, као и Међународног споразума о цивилним, политичким, економским, социјалним и културним правима усвојеним децембра 1966. године. Посебну пажњу поклања принципима Међународне конвенције о елиминацији свих форми расне дискриминације, као и Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације према женама. За парламентарну демократију од посебне је важности Декларација о критеријумима за слободне и фер изборе која је усвојена марта 1994. године.

Србија је показала и доказала да су јој принципи ове декларације неодвојиви део изборног процеса. Посебан задатак свих парламената је да се, у складу са принципима Повеље Уједињених нација, максимално залажу да се поштују територијални интегритет и суверенитет свих држава и да се политика силе елиминише у односима међу државама.

Стога очекујемо прихватање наше иницијативе у Генералној скупштини Уједињених нација где тражимо да се усвоји резолуција којом би се од Међународног суда правде затражило мишљење о противправном, једностраном и нелегалном проглашењу независности српске покрајине Косово и Метохија. Међународни суд правде који је и оформљен у циљу одбране принципа Повеље и међународног права не би требало да се оглуши о тај захтев.

Мислим да с правом можемо очекивати да ће Међународни суд правде у свом мишљењу подржати и универзални демократски принцип територијалног интегритета и суверенитета држава, па тиме и територијални интегритет и суверенитет Србије у њеним међународно признатим границама. Парламент Србије унапређује демократију својом репрезентативношћу, одражаваjући друштвене и политичке различитости популације, обезбеђењем једнаких права и заштите свих посланика, на начин да можемо слободно и креативно да реализујемо своје мандате и да наш рад буде доступан јавности. Кроз миленијуме, године, дане, лица демократије се мењају чинећи човека слободнијим, снажнијим, спремнијим да успешно трасира пут од биологије до културе.

На Међународни дан демократије придружимо се онима који тврде да демократије, посебно парламентарне, никада није довољно,” поручила је на крају Славица Ђукић-Дејановић.

Након излагања председнице Народне скупштине, присутнима се обратио председник Републике Србије Борис Тадић.

Истичући да Уједињене нације, све земље светске организације данас прослављају демократију на свечан начин, Тадић је рекао да овај догађај сведочи да је демократија постала планетарна вредност, да је она политички облик владавине који је стандард и мера за сва уређена слободна друштва. Према његовим речима, овај догађај сведочи и о томе да свет постаје јединствен, бар у прихватању демократије као политичког и тржишне привреде као економског поретка - то су данас владајуће идеје “којима је дошло време.”

Тадић је подсетио да после страшних искустава 20. века, посртања слободе и крвавих ратова, данас мир, слобода и равноправност људи и народа зраче снагом највиших опште прихваћених вредности и додао да у пракси и стварном животу то често бива нарушено, а угрожавање ових вредности је морални и политички прекршај који цивилизација осуђује.

Обраћајући се јавности и учесницима свечане седнице, Тадић је подсетио да је Србија пре два века својом демократском, народном револуцијом ослобођена, збацила феудалну власт и пристала на демократију и да је на том дугом путу морала да савлада многе непријатеље, домаће и стране. Председник Републике је оценио да је Србија данас слободна демократска држава, са институцијама, законима и политичком праксом који су стандардизовани за савремени демократски свет и притом упозорио да су популизам, демагогија и кварење власти порастом корупције најчешће опасности по демократију.

Према његовим речима, наша демократија је млада и крхка и мора стицати што више пријатеља и браниоца. Демократска власт мора искористити народно поверење да развија демократски дух, учврсти демократске институције и уључује све више грађане у друштвене реформе.

На крају свог излагања, председник Републике Борис Тадић је рекао:

“Ниједна демократска власт не сме да заборави да су грађани носиоци суверенитета, дакле највиша власт. И још једно историјско искуство и поука коју су нам оставили стари мислиоци: Нема добре државе без добрих грађана, а добре грађане може да створи само добра држава”.

Своје обраћање учесницима свечане седнице, резидент координатор Уједињених нација у Србији Дејвид Ленс Кларк (David Lance Clark) започео је тако што је честитао Србији на напретку који је остварила у демократизацији током протеклих година. Посебно је истакао значај избора за остваривање напретка, оценивши да су многобројни избори у Србији имали изузетно импресивне резултате.

Кларк је рекао и да је Србија остварила значајан напредак и у области људских права, укључујући оснивање канцеларије државног омбудсмана и усвајање закона о правима особа са инвалидитетом. Међутим, указао је и да су на плану људских права у Србији посебно угоржене две групе - Роми и особе са инвалидитетом, који се суочавају с многим проблемима, од којих је образовање најтежи.

Ленс Кларк је рекао и да је имао прилику да са председницом Народне скупштине разговара о предностима и капацитетима парламента и да су се договорили да се размотре предлози новог закона о Скупштини и Пословника.

Подсећајући на изјаву генералног секретара УН Бан Ки Муна да је демократија од суштинског значаја за мир, људска права и развој, Кларк је рекао да демократизација није “спринт него маратон” и да ће Уједињене нације у тој борби стајати раме уз раме са народом Србије.

Последње излагање на овој седници имао је председник Владе Мирко Цветковић.
У свом обраћању народним посланицима и гостима истакао је да је време да Србија, поучена историјским искуствима, почне са изградњом модерне државе која има јасне циљеве и начине да до њих дође.

Он је указао да је Влада опредељена за европску будућност земље, очување Косова и Метохије, јачање економије и социјалне одговорности, борбу против криминала и корупције и за поштовање међународног права. Додао је да су ти јасни принципи реална основа бржег развоја демократске Србије.

Премијер је нагласио да је један од најважнијих задатака очување територијалног интегритета и суверинитета земље. У борби за очување Косова и Метохије изабрали смо пут мира, преговора и дипломатско правне борбе, што је, такође, доказ демократичности, јер желимо да наша земља постане истински фактор стабилности у овом делу Европе. Истовремено, како је рекао, тражимо и да се на овим просторима поштује међународно право и за то ћемо се борити у УН и очекујемо да ће Генерална скупштина УН и Међународни суд правде изрећи праву оцену о нелегално проглашеној независности Косова и Метохије.

„Да бисмо очували Косово и Метохију потребно је да економски ојачамо Србију”, истакао је премијер, “а једини начин за то је да будемо отворени за проток роба и капитала и према истоку и према западу. Зато европска будућност Србије нема алтернативу.”

Председник Владе је нагласио да је Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом најозбиљнији корак који је Србија учинила у том правцу. Он је, такође, указао на значај гасно-нафтног споразума са Руском Федерацијом, који треба да осигура енергетску стабилност наше земље и њен убрзани развој.

Седница у Дому Народне скупштине завршена је интонирањем химне Европе “Ода радости.”

Након тога, председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић закључила је Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2008. години.