Председница Одбора Елвира Ковач истакла је да Србија жели да постане чланица ЕУ што пре, али да је свесна да је то двосмерни процес. Она је изразила очекивање да ће извештај чланова овог радног тела Савета ЕУ, коју чине представници земаља чланица, бити са позитивним препорукама, како би после скоро две године, Србија отворила нови кластер у преговарачком процесу. Она је упознала представнике Радне групе Савета ЕУ са растућим евроскептицизмом у Србији, који је узрокован дуготрајним процесом европских интеграција и навела да се у Србији стиче утисак да позитивни кораци и реформски процеси нису вредновани на прави начин. Она је информисала делегацију из Брисела о делокругу рада Одбора за европске интеграције, али и о недавним реформама спроведеним у области правосуђа. Такође, Ковач је навела да је Србија свесна актуелних гео-политичких прилика и детаљно образложила разлоге из којих Србија није увела санкције Руској Федерацији, а које се пре свега односе на енергетику, али и подршку коју Руска Федерација пружа Србији по питању њеног територијалног интегритета. Ништа мање важна је и чињеница да је Србија искусила ефекат увођења санкција, које највише погађају грађане. Она је додала и да као земља кандидат Србија нема на располагању механизме који би јој помогли да превазиђе, пре свега енергетску кризу и њене економске ефекте, увођењем санкција Руској Федерацији. Такође, Ковач је поделила утиске српске делегације из Парламентарне Скупштине Савета Европе, где је по ванредним околностима покренута процедура за пријем тзв. Косова у чланство СЕ, што се никада до сада није догодило, и апострофирала чињеницу да Заједница српских општина још увек није формирана.

У име председавања Шведске Радним телом Савета ЕУ за проширење и држава које воде преговоре о приступању (COELA) са седиштем у Бриселу, Сузана Лисик је поново потврдила посвећеност ЕУ перспективи Србије за чланство у Европској унији и подсетила да је ЕУ највећи инвеститор, донатор и трговински партнер Србије. Државе чланице ЕУ такође су подсетиле колико је важно да Србија даље убрза и спроводи реформе у основним областима, као што су владавина права и основна људска права, независност и функционисање правосуђа, слобода изражавања, укључујући слободу медија и борба против корупције и организованог криминала. Државе чланице ЕУ такође су поновиле очекивања ЕУ да се Србија као земља партнер и кандидат за придруживање ЕУ усклади са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући рестриктивне мере ЕУ, као кључни аспект процеса интеграције у ЕУ и снажан израз стратешког избора партнера и место у заједници вредности.

Заменица председнице Одбора Дубравка Филиповски посебно је у разговору апострофирала дужину трајања процеса европских интеграција Србије, што се одражава и на кредибилитет саме ЕУ у Србији. Она се осврнула и на дијалог Београда и Приштине који оптерећује процес европских интеграција и поновила да Србија не може признати независност своје јужне покрајине, иако се стиче утисак да се од Србије данас траже само две ствари, и то признање независности Косова и увођење санкција Руској Федерацији.

У размени ставова и мишљења са представницима COELA, у којој су учествовали и чланови Одбора Ђорђе Микетић, Горан Милић, Дуња Симоновић Братић, Ксенија Марковић, било је речи о разматрању извештаја ЕК у српском парламенту, стању демократије у Србији и слободи медија, усклађивању са безбедносном и спољном политиком ЕУ, питању положаја националних мањина, дијалогу Београда и Приштине и другим темама које оптерећују европски пут Србије.