Делегација одбора за иностране послове и за европске интеграције Народне скупштине Србије, коју је предводио председник Одбора за иностране послове др Драгољуб Мићуновић, састала се данас са вишечланом делегацијом Одбора за спољне послове Парламента Данске, на челу са председницом Одбора Гите Лилелунд Бек. Ово је прва посета данских парламентараца Србији од како је, у новембру 1979. године, председник данског Парламента посетио бившу СФРЈ.

Дански парламентарци интересовали су се за политичка дешавања у Србији, а посебно за активности везане за прикључење Европској унији и за званичне ставове о будућем статусу Косова и Метохије.

Председник Одбора за европске интеграције Милош Јевтић истакао је да прикључење Европској унији стратешки приоритет Србије и да ће Парламент и Влада интензивирати своје активности у том правцу, с циљем да се до краја ове године парафира, а потом и закључи споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, а да до краја 2008. Србија буде кандидат за чланство у ЕУ. Он је посебно нагласио да би Народна скупштина, до подношења извештаја Европске комисије у новембру, требало да усвоји 44 закона и додао да ће Парламент убрзати процедуру усвајања закона којима се домаће законодавство усклађује са европским. Јевтић је, такође, указао да је за јавно мњење у Србији битан став Брисела да су наше интегрисање у ЕУ и решавање статуса Косова и Метохије два одвојена процеса.

Председник Мићуновић је подсетио да је међународна заједница, приликом распада бивше СФРЈ, комбиновала принципе поштовања граница тадашњих република бивше СФРЈ и права народа на самоопредељење, а да би се у случају независности Косова и Метохије одустало од првог принципа, прокламованог Повељом УН и Хелсиншким докумнтима, и акцент ставило искључиво на право народа на самооредељење. Он је оценио да је пред преговарачима тежак задатак да у наставку преговора нађу компромисно решење које ће поштовати постојеће границе и задовољити тежње за самооредељењем.

Данске парламентарце је интегресовало какве би биле реакције у Србији у случају евентуалног једностраног признања независности Косова од стране појединих држава или међунардоне заједнице. Чланови наше делегације упозорили су да би свако једнострано решење будућег статуса Косова и Метохије угрозило безбедност читавог региона, као и будуће односе међу етничким групама и изразили очекивање да ће у наставку преговора бити пронађено компромисно одрживо решење које ће поштовати међународно право, права српског народа и албанске националне заједнице.

У разговору је било речи и о тешком положају избеглица и расељених лица, којих је у Србији око милион, посебно о њиховом социјално-економском статусу и тешкоћама са којима се суочавају при покушају повратка у своје домове.