Наведене предлоге закона члановима Одбора образложили су министар финансија Синиша Мали и председник фискалног савета Републике Србије Павле Петровић. Министар финансија истакао је да је пет разлога за ребаланс буџета РС, а то су бољи приходи у буџету, односно 180 милијарди динара више од планираног буџета за 2022. годину, који ће бити распоређени у областима којима је неопходна финансијска помоћ. Навео је да на ребаланс буџета утицала и глобална енергетска криза и високе цене енергената. Још један разлог ребаланса буџета, како је истакао министар, су даљи напори ка побољшању животног стандарда грађана Србије, односно повећање пензија о 1. новембра, за девет одсто и повећање плата у јавном сектору и војсци, као и повећање минималне зараде и растерећење привреде, кроз повећање неопорезивог дохотка. Надаље, министар је образложио да је ребалансом буџета предвиђена подршка младима од 16 до 30 година. Додао је да је буџетом, велики део новца издвојен за социјална давања. Председник фискалног савета истакао је да ребаланс буџета предвиђа повећање дефицита са три на четири одсто БДП, који се може сматрати оправданим с обзиром на енергетску кризу. Навео је да је дефицит резултат три групе фактора, а то су снажно убрзање инфлације и као последица инфлације убрзање прихода и расхода који нису пратили инфлацију. Други разлог је велики број расходних политика које нису биле првобитно планиране, а трећи је финансирање губитака јавних предузећа енергетског сектора. Петровић се осврнуо и на начелно добру страну ребаланса, односно задржавање великих издвајања средстава за јавне инвестиције, које ће на нивоу државе износити 7,5 одсто БДП. Навео је да су ребалансом повећани приходи Србије за скоро 200 милијарди динара, што у процентима износи 13 одсто.

Након расправе на седници, Одбор је одлучио да предложи Народној скупштини да прихвати наведене предлоге закона, у начелу. За известиоца о овим тачкама дневног реда на седници Народне скупштине Одбор је одредио народну посланицу др Александру Томић.

У наставку седнице, Одбор је обавио заједнички и јединствени претрес Предлога закона о потврђивању Уговора о кредиту у износу од 79.916.833,43 евра осигураног код China Export & Credit Insurance Corporation за финансирање уклањања старог моста на Сави и изградњу новог челичног лучног моста између Републике Србије, коју заступа Влада Републике Србије, поступајући преко Министарства финансија, као зајмопримца, BNP PARIBAS SA као Aранжера, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV и BNP PARIBAS SA као Првобитних зајмодаваца и BNP PARIBAS SA, као Агента, Уговора о изменама и допунама бр. 1 од 19. маја 2022. године и Уговора о изменама и допунама бр. 2 од 20. октобра 2022. године, који је поднела Влада и Предлога закона о потврђивању Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија за финансирање подршке буџету Републике Србије, који је поднела Влада и Предлога закона о потврђивању Споразума о зајму између KfW, Франкфурт на Мајни и Републике Србије за Програм „Водоснабдевање и пречишћавање отпадних вода у општинама средње величине у Србији VI (Фаза II)“, који је поднела Влада.

Наведене предлоге закона Одбору је образложио министар финансија Синиша Мали, а након расправе Одбор је Одбор је одлучио да предложи Народној скупштини да прихвати наведене предлоге закона.

Седници је председавао председник Одбора Верољуб Арсић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Снежана Пауновић, Владимир Обрадовић, Ђорђе Станковић, Ненад Митровић, Бојана Букумировић, Небојша Зеленовић, Хаџи Милорад Стошић, Розалија Екрес, Мирослав Кондић, Драган Јовановић, Никола Радосављевић, др Александра Томић, Тијана Давидовац, те народни посланици који нису чланови Одбора, Бошко Обрадовић, Зоран Стојановић, Мариника Тепић и проф. др Марко Атлагић.