Она је навела да је Србија придавала велики значај немачком председавању, имајући у виду познати став Немачке према политици проширења, али да су због ванредних околности, изазваних пандемијом корона вирусом, промењени приоритети, како ЕУ, тако и њених држава чланица.

Током немачког председавања није отворено ниједно преговарачко поглавље, навела је Јоксимовић, и додала да то није последица застоја Србије у реформским процесима, већ да су узроци бројни и вишеслојни.

Јоксимовић је истакла и да је у наведеном периоду дошло до креирања нове методологије преговора, да су сада свих 35 преговарачких поглавља груписани у шест кластера. Кроз кластере се дефинишу и заједничке политике ЕУ и мери колико земље кандидати учествују у њима, навела је она. Новом методологијом је унапређен и формат Међувладине конференције, указала је министарка Јоксимовић. Она је истакла и да су Одбор за европске интеграције и Народна скупштина добили појачану одговорност у новој методологији преговора.

Након расправе, чланови Одбора усвојили су Извештај о преговорима о приступању Републике Србије Европској унији током председавања Савезне Републике Немачке и предложили Народној скупштини да га размотри и прихвати.

Седници је председавала председница Одбора Елвира Ковач, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Самира Ћосовић, Дубравка Филиповски, Ана Миљанић, Виктор Јевтовић, Весна Ранковић, Загорка Алексић, Дијана Радовић, Предраг Рајић, Милан Радин, Немања Јоксимовић, Весна Марковић, Ана Пешић и Душица Стојковић.