Председница Одбора за спољне послове Марина Рагуш, на самом почетку састанка, изнела је чињеницу да је Србија више од 20 година на путу европских интеграција и да поред ове чињенице од тог пута неће одустати, али је изнела и лични став да би се многи спорови старог континента другачије решавали или не би не постојали, да је регион Западног Балкана већ постао део ове европске заједнице. У разговору по овом питању напоменула је Србија спремна за отварање кластера 3, а да наша земља у међувремену вредно ради на економском повезивању региона и примени ЦЕФТА споразума.

Члан Одбора Добрица Веселиновић сложио се са саговорницима да састанци оваквог формата треба да постану редовна активност и изразио жаљење као представник проевропске партије, што кластер 3, када се говори о евро интеграцијама, није отворен. Навео је да он процес европских интеграција види као један трансформативни процес за српско друштво који доноси велики број добробити Републици Србији. Искористио је прилику да спомене и организовање округлог стола на тему јединственог дигиталног тржишта у Народној скупштини и почетку заговарања ове теме на нивоу региона. Сагласио се да је процес интеграција у стагнацији, али да се партија из које долази не боји да разговара и о питањима која спадају у област безбедносног оквира.

Члан Одбора Владимир Ђорђевић изнео је став да поред тога што Србија види Европску унију као приоритетни спољнополитички циљ, друштво почиње да бива, у све већој мери евроскептично, јер процес предуго траје, а и стиче се утисак да за Србију увек има додатних мера и потреба које личе на двоструке аршине, у поређењу са земљама које су процес прошле далеко лакше и брже. У разговору је надовезао и питање Косова и Метохије, истичући да се на овај преседан Русија позива у сукобу са Украјином, те да постоји бојазан да то неће бити једини пут да нека земља користи ово нерешено питање, како би извршила агресију над другом аутономном државом. Ђорђевић је такође изнео став да би убрзање евроинтеграција довело до прекида разних условљавања и у погледу енергетске диверсификације која се Србији веома често спочитава.

Наташа Јовановић искористила је прилику да се осврне на економску сарадњу коју Србија има са Немачком. Изнела је податке да 80 хиљада наших грађана ради у немачким предузећима које послују у Србији, а да је Србија достигла спољно трговинску размену са Немачком у висини од 10,5 милијарди евра. Додала је и да је Народна скупштина усвојила велики броја закона који су усклађени са тековинама ЕУ, а говорила је у о дуалном образовању и сарадњи универзитета две државе.

Конрад је искористила прилику да са члановима Одбора разговара о систему вредности који Европска унија очекује од својих чланица, алудирајући на слободу мишљења и право говора као постулате демократског друштва. Амбасадорка је навела да је дискусија о отварању кластера 3 још увек у току и замолила народне посланике да узму што веће учешће у Радној групи које бави препорукама ОДИХР. Указала је да је Берлински процес иницијатива са једним од циљева да смањи тензије у региону и ревитализује односе земаља Западног Балкана, а да парламенти имају веома важну улогу у овом механизму. Додала је да Немачка заговара формирање Заједнице српских општина и да би нормализација односа Београда и Приштине била добар сигнал за цео регион. Конрад је са посланицима разговарала и о зависности Србије од руских енергената, интересујући се за постигнуте резултате у области обновљиве енергије. За крај излагања сагласила се да Западни Балкан треба да буде део ЕУ, али и да ЕУ очекује солидарност и заједничко деловање у свим областима од интереса од својих чланица.

Рагуш је искористила прилику да амбасадорку упозна са посвећеношћу коју председница Народне скупштине Ана Брнабић примењује када су у питању препоруке ОДИХР, а да је на челу Радне групе која се бави овим питањима представник цивилног сектора. Навела је да до краја редовног заседања очекује барем још једну седницу Народне скупштине на којој ће се, између осталог, расправљати и о тачкама дневног реда које су поднеле опозиционе странке. У разговору је изнела и чињенице које се тичу стања Срба на простору АП Косова и Метохије, апострофирајући да је 15 одсто Срба напустило своје домове због гушења основих љуских права и слободе кретања, а које су плод екстремизма Аљбина Куртија. Председница Одбора говорила је и о енергетској диверсификацији закључивши да овај дуг и спор процес захтева вишедеценијски приступ.

За крај састанка Марина Рагуш подвукла је да је за Србију императив мир и стабилност у региону, а саговорници су се сложили да је од значаја за цео континент да земље Западног Балкана што пре постану чланице Европске уније.