Орлић је навео да је тема енергетске безбедности веома актуелна у свету, због последица пандемије. „Постоје озбиљни изазови, управо у енергетском сектору и за нас је суштински важно што је у овом тренутку наша држава у значајној мери обезбеђена, када је реч о нашој производњи струје и резервама гаса. То је последица мудре државне политике, коју предводи председник Србије Александар Вучић, и која има снажну подршку наше Народне скупштине. Управо у ово време, мудрост те политике се у Србији у пракси јасно доказала, за разлику од многих земаља Европе које нису пажљиво промислиле изазове, па су због тога данас у ситуацији да немају довољно енергије за своје становништво и привреду. Захваљујући чињеници да смо водили суверену политику, да нисмо подлегали ничијим притисцима, успели смо да овај тренутак дочекамо економски и енергетски стабилни, спремни и решени да сами планирамо своју будућност по овим питањима. У вези са тим, од круцијалне важности су разговори који су планирани у новембру месецу између председника Србије и Русије, Александра Вучића и Владимира Путина.“

Орлић је навео да Србија улаже значајна средства у развој научног рада и адекватног образовања, што се види и по инфраструктури која се обезбеђује у Србији данас. „Неретко је реч о пројектима које смо чекали по неколико деценија, а данас смо дошли у позицију, управо захваљујући политици коју предводи председник Србије Александар Вучић, да градимо нове научне институте, центре изврсности и научно-технолошке паркове. У више градова наше земље такве паркове је лично отварао председник Републике у последњих неколико година.“ Додао је да ће се на том плану наставити интензиван рад и у наредном периоду и да када се говори о најважнијим резултатима политике коју Србија данас спроводи, ту своје место по правилу има и важна гасна инфраструктура, попут недавно изграђеног Балканског тока, који обезбеђује додатну сигурност за економију и становништво Србије, наш народ који се увек налази у самом фокусу државне политике.

Потпредседник Орлић се захвалио за принципијелну подршку Русије у изазовима са којима се Србија суочава у вези са Косовом и Метохијом. Орлић је навео и да је питање улоге УН неспорно. „Посебно смо поносни на то што смо водећи мудру и стрпљиву политику обезбедили да у овом тренутку 19 различитих држава повуче своје признање тзв. „Косова“, што се директно рефлектује и у односу снага у Генералној скупштини Уједињених нација. Сигурно ћемо наставити да се озбиљно боримо за наше државне и националне интересе, и када је реч о УН, и када је реч о текућем политичком дијалогу који се води у Бриселу, али и на сваком другом месту“, истакао је Орлић.

„Уверен сам да ће наши међудржавни односи, који се налазе на јасној узлазној путањи, достизати још веће висине. То је логична последица узајамног поштовања које постоји између председника Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина, али и свих добрих ствари које смо реализовали у годинама иза нас“.

Сергеј Александрович Карков захвалио се на топлом пријему и добродошлици, у име народних посланика Руске Думе и Европског центра за мир и развој Универзитета Русије, као и организацији састанка, који ће како је рекао бити користан за зближавање два народа и добробит земаља.

Карков је упознао потпредседника са оснивањем нових парламентарних група у Државној Думи и важности сарадње са парламентима других држава у области еколошке безбедности, као и сарадње са Универзитетом мира УН. Карков се сложио да је Србија исправно поступила у свом енергетском планирању, како би обезбедила свој народ, и навео да је и у овом аспекту битна сарадња Србије и Русије, заједно са научним потенцијалима и социјалним и економским аспектима, а све у корист и добробит грађана обе земље. Карков је навео да је то био потез вођења мудре политике, која је довела до стабилности и значајних резултата у изградњи инфраструктуре једне земље, на добробит народа. Он је предложио заједничку сарадњу у оквиру Међународног центра за еколошку безбедност и медијацију, а све у оквиру народне дипломатије, која представља веома важну карику која допуњује рад државних структура.