Нажалост, поред свих законодавних активности и оснаживања институција које смо имали почев од ратификације Истанбулске конвенције, преко усвајања Закона о спречавању насиља у породици, Закона о родној равноправности и измена Кривичног законика, проблем насиља над женама и даље је веома изражен. Последњи у низу трагичних догађаја који се догодио на Новом Београду, као и бројни случајеви убистава жена који се дешавају читав низ година уназад, говоре о томе да морамо да размишљамо о коренима и узроцима овог проблема и предузимамо мере које се пре свега односе на превенцију насиља. Верујем да данас имамо институције којима жене могу да се обрате, али је чињеница да те институције морају бити јаче, са више надлежности, али и одговорности. Зато апелујем на све оне који су као професионалци укључени у мере подршке и заштите, да дају све од себе да препознају проблем, да пруже помоћ женама и да њихове сумње и страхове схвате озбиљно. Овом приликом апелујем и на саме жене, али и на њихово најближе окружење, породицу и пријатеље, да насиље на поричу, већ да реагују док још има времена. На крају желим да изразим наду да ћемо у периоду који је пред нама, решавању овог проблема посветити највећу могућу пажњу и радити на стварању таквог друштвеног и институционалног окружења, које ће омогућити да се овом насиљу стане на пут.