Посланици у Народној скупштини Републике Србије Гордана Чомић, Сузана Грубјешић, Милош Јевтић, Раде Обрадовић, Оливер Дулић и Ненад Прокић разговарали су данас са студентима Београдске отворене школе о придруживању Србије Европској унији и улози Одбора за европске интеграције у том процесу.

Посланици су обавестили студенте да је укључивање Србије у европске интеграције започело јуна 2003. године, када је у Солуну донета Декларација шефова европских земаља којом је наглашено да је будућност земаља западног Балкана у Европској унији.

После тога, у циљу адекватног доприноса Народне скупштине Србије интеграцији наше земље у ЕУ, у прошлом сазиву формиран је Одбор за европске интеграције који је, заједно са Канцеларијом за придруживање Владе Србије, обавио велики посао, пре свега, на усклађивању домаћег са европским законодавством, праћењу реализације укупне стратегије придруживања, као и интензивирању сарадње са парламентима других европских земаља, као и земаља у региону. Све то треба да омогући увид и боље разумевање главних интегративних токова у ЕУ.

Октобра 2004. године Народна скупштина Србије усвојила је Резолуцију о придруживању Европској унији, али она није била донета једногласно, јер посланици Српске радикалне странке нису учествовали у томе.То значи да није био постигнут консензус о једном од најважнијих питања за будућност земље.Осим тога, о том питању у Народној скупштини никада није вођена пленарна дебата. Стога би, по оцени народних посланика, било неопходно да се нови Парламент, односно све посланичке групе, сложе о овом питању као о једном од најважнијих на листи приоритета наше земље и сагласе се о потреби отклањања свих политичких препрека за наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању. Главни проблем је недовољна сарадња са Хашким судом, због чега су ови преговори и били прекинути.

Студенти су се интересовали да ли је Србија у стању да испуни све своје обавезе и да 2013. године добије статус кандидата за чланство у ЕУ, као и шта је неопходно учинити да се побољша имиџ наше земље код других народа.

Народни посланици су истакли да је о датумима за то још рано говорити и да ће се чинити напори да се тај процес убрза и поправи слика о Србији у јавном мњењу других земаља. Као отежавајућу околност навели су низак степен образовања и знања о “породици европских народа” у нашој јавности, као и недостатак стручног кадра у самом Парламенту који би помогао посланицима на пословима интеграција.