Уторак, 12. јун 2018.
Делегација Парламентарне скупштине ОЕБС, предвођена г-ђом Наимом Ланџри (посланик, Белгија), чланом Парламентарне скупштине ОЕБС, поздравила је напредак остварен у области смештаја миграната и избеглица, уз примедбу парламентараца да друге земље ОЕБС-а могу научити из оваквог позитивног развоја догађаја. Они су, међутим, истакли да капацитет Србије треба да буде проширен и прилагођен да би у потпуности испунио потребе малолетника без пратње родитеља.
Ланџри и неколико других чланова Ад хок Одбора за миграције ПС ОЕБС-а завршили су данас посету, пошто су се састали са представницима владе Србије, међународне заједнице, цивилног друштва и мигрантима и избеглицама ради процене актуелног развоја стања у области миграција, са специјалним нагласком на децу без пратње и одвојене од родитеља. У делегацији су се налазили потпредседник Ад хок Одбора Паскал Ализар (посланик, Француска) и чланови Одбора Кириакос Хадјијани (посланик, Кипар), Стефана Миладиновић (посланик, Србија) и Георге Ваременос (посланик, Грчка).
Током тродневне посете, међу главним темама дискусије нашла су се дешавања за унапређење законодавног оквира као и текући изазови у имплементацији.
„Напори Србије у пружању подршке мигрантима – а посебно избеглицама и деци мигранатима –– нису прошли незапажено. Вредно је похвалити да скоро 90 процената деце миграната похађа основну школу у Србији без обзира на њихов правни статус. Нови Закон о азилу и привременој заштити, који је усвојила Р. Србија такође представља значајан корак напред у правцу потпуне усклађености са међународним правом, који садржи приличан број важних одредби у погледу малолетника без пратње,“ рекла је Ланџри .
Она је међутим додала да постоји потреба за објективнијим и систематичнијим приступом утврђивању година старости у имплементацији функционалног система старатељства чији приоритет представљају интереси детета.
Чланови делегације су приметили да су малолетници без пратње посебно рањива категорија која је изложена ризику од експлоатације и сексуалног злостављања од стране кријумчара и да та претња захтева даљу пажњу.
Mиладиновић, која је такође шеф делегације Србије ПС ОЕБС-а, навела је да, будући да је земља која има висок број миграната у транзиту, Србија се фокусирала на оснивање установа за прихват за кратак боравак и да сада постоји потреба да се обезбеди адекватан капацитет за прихват такође за дужи боравак. Већ су предузети први кораци у овом правцу, истакла је она, и нагласила позитивну праксу издавања докумената деци рођеној у Србији.
„Наше локалне заједнице у Србији у већини случајева су поздравиле избеглице и мигранте и уживали смо у доброј сарадњи између владиних институција, међународних организација и НВО,“ рекла је Миладиновић. Ову добру сарадњу нагласили су такође и представници међународних организација и цивилног друштва са којима се сусрела наша делегација.
У понедељак, чланови Одбора за миграције сусрели су се са широким низом званичника који се баве политиком миграција и азила, укључујући Владимира Цуцића, комесара за избеглице и миграције као и представницима из министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за азил, министарства унутрашњих послова, и министарства образовања.
Посетили смо установе за смештај малолетника без пратње у Београду, укључујући Центар за азил у Крњачи, две специјализоване установе за малолетнике без пратње, једну установу под управом Језуитске службе за избеглице, и нову државну прихватну установу отворену у мају, као и Центар за помоћ избеглицама Миксалиште 24/7.
Oвог јутра делегацију је такође примио шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Андреа Орицио, који је са својим колегама дао целовит преглед активности операције на терену које се односе на миграције у Србији. Овим прегледом обухваћене су и иницијативе као што је подршка упису деце миграната у локалне школе путем семинара о интеркултуралној комуникацији за наставнике и учење енглеског језика, као и пројектима за подстицај регионалне сарадње у борби против кријумчарења и трговине мигрантима.
Чланови делегације такође су имали прилику да науче више о иницијативама међународних организација и невладиних организација које раде са децом мигрантима, да дискутују о разлозима своје забринутости и да утврде поља која се могу унапредити. Током дискусије за округлим столом са представницима међународних организација и НВО који раде са децом мигрантима и децом избеглицама, парламентарци ОЕБС-а чули су примере позитивне праксе културолошке медијације.
Следећи састанак Ад хок Одбра за миграције одржаће се у Берлину, у Немачкој, 7. јула 2018. год. на маргинама годишњег заседања ПС ОЕБС-а. Дебата о деци мигрантима одржаће се такође током годишњег заседања када Скупштина буде дискутовала о нацрту резолуције коју је предложила председница Ланџри у име Одбора, под називом „Малолетници у покрету: Улога ОЕБС-а и Парламентарне скупштине ОЕБС-а у изградњи делотворног оквира за заштиту.“