На Тематском друштвеном дијалогу учествовали су Гордана Чомић, минстарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Србији, Маја Поповић, министарка правде, Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности, Милана Рикановић, шефица канцеларије УН ЖЕНЕ у Србији, Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Катарина Гоубовић, председница Комитета правника за људска права ЈУКОМ и Милан Марковић, шеф Тима и програма за људска права УН у Србији.

Предлог за измене и допуне Закона о забрани дискриминације представила је проф. Невена Петрушић из експертске радне групе за израду Нацрта закона.

Председница Одбора за европске интеграције је у свом обраћању навела да је за Одбор за европске интеграције Народне скупштине, јавна расправа о тексту Нацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације од посебног значаја, јер је начело забране дискриминације део идентита Европске уније – а идентитет Европске уније чини приврженост принципима ... „слободе, демократије, поштовања људских права и основних слобода и владавини права“ који су садржани у преамбулама Мастрихтског, као и Лисабонског уговора.

Да би Србија остварила своје стратешко опредељење придруживања Европској унији, мора да испуни један од основних политичких критеријума – да обезбеди стабилне институције које ће гарантовати демократију, владавину права, поштовање и заштиту људских права, истакла је Ковач.

Нагласила је да је за 12 година, од како је Закон о забрани дискриминације донет, препозната потреба за изменама и допунама Закона, а посебно у погледу усаглашавања са заједничким тековинама и законодавством Европске уније. Искуства која су стечена имплементацијом овог Закона су драгоцен ресурс када се припремају измене и допуне Закона. После консултација са представницима Европске комисије, константовано је да је Закон о забрани дискриминације потребно ускладити са одредбама прописаних директивама Европске уније, а пре свих Директивом број 2000/43/ЕЦ од 29. јуна 2000. године, о спровођењу принципа једнаког поступања без обзира на расно или етничко порекло. Ова Директива садржи посебан одељак који се односи на обавезу да државе чланице оснују посебно независно тело за промовисање једнаког поступања са људима. У њему се од држава - чланица захтева да именују неки орган или више њих за промовисање једнаког поступања са свим људима, без дискриминације на основу расног или етничког порекла, при чему они могу бити и саставни део органа којем је на националном нивоу поверена одбрана људских права или заштита права појединца, најчешће Омбудсмана. Поред тога потребно је усклађивање и са Директивом бр. 2000/78/ЕЦ од 27. новембра 2000. године, о општем оквиру за једнако поступање са грађанима приликом запошљавања и на раду. Такође, било је потребно усклађивање постојећег Закона са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, која је усвојена у Истамбулу 11. маја 2011. године.

Додала је да је у Националном програму за усвајање правних тековина Европске уније за период 2018-2021. године, планирано усвајање Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, а у Ревидираном Акционом плану за спровођење Поглавља 23, који је усвојен на седници Владе Републике Србије 10. јула 2020. године, предвиђено је да буде извршена измена и допуна Закона о забрани дискриминације у циљу пуне усклађености са правним тековинама Европске уније, а посебно у погледу: