Брнабић је представила економске показатеље Србије и сарадњу са немачким компанијама и додала да ће од Немаца желети да чује и како напредују њихова два велика пројекта која се тичу експлоатације литијума - Вулкан и Зинвалд. „Ми имамо као и Немачка резерве литијума. Немачка је много паметнија од Србије и Немачка ће бити земља која ће производити литијум“, рекла је председница Народне скупштине РС. Истакла је да жели да види од Немаца како су они то урадили у складу са највишим стандардима заштите животне средине. Брнабић је рекла да и српска привреда бележи фантастичан успех у последњих 11 година и да је један од разлога и одлична сарадња са немачким предузећима. Нагласила је да је Србија у првом кварталу 2024. године забележила најбоље бројке по расту БДП-а у целој Европи, додајући да је раст БДП-а износио 4,7 одсто, што је најбољи резултат у Европи. Према њеним речима, БДП Србије се у последњих 11 година више него удвостручио, а наша стопа незапослености смањена је са 26 одсто у 2012. на девет одсто у 2023. „Били смо међу само 10 земаља широм света које су забележиле повећање запослености чак и током пандемије КОВИД-а“, навела је Брнабић. Како је истакла, сваке године, осим 2020. године када је била пандемија корона вируса, Србија од 2012. бележи све већи број страних директних инвестиција. Нагласила је да је 2023. године тај износ био 4,5 милијарди евра. Брнабић каже да је до јуна ове године у односу на 2023. годину износ страних директних инвестиција био већи за 9,6 одсто. „Немачка је наш најважнији трговински партнер. У 2023. години имали смо више од девет милијарди евра трговинске размене између Немачке и Србије. Ако погледамо укупан број размена роба и услуга, он је 2023. године прешао 11 милијарди евра. Немачка је највећи страни послодавац у Србији. Немачке компаније тренутно запошљавају преко 80.000 људи у Србији“, указала је Брнабићева.

Говорећи о будућности српске економије, рекла је да су то високотехнолошке и савремене технологије, подсетивши да је Србија увела програмирање као обавезан предмет у основне школе. ИКТ је, према њеним речима, постао најбрже растући сектор српске привреде. „Привукли смо одељења за истраживање и развој компанија као што су немачки Континентал или амерички Мајкрософт, а Србија је сада по мом мишљењу центар за нове технологије у централној и југоисточној Европи“, истакла је Брнабић. Она је позвала и друге немачке компаније да дођу и прате пример компаније Континетал која је изградила истраживачки центар, а потом је проширила производњу. „Трећа ствар је биотехнологија. Већ смо потписали меморандуме о разумевању са компанијама да започнемо и убрзамо клиничка испитивања у Србији, омогућимо истраживање и развој у биотехнологији што ће и нашим грађанима омогућити да у будућности добију најсавременију медицинску негу“, рекла је председница Народне скупштине.

Поручила је да треба ући и у брзу транзицију зелене енергије. „Желела бих да позовем немачке компаније да размисле о стварима које можемо заједно да урадимо у погледу обновљивих извора енергије, великих система за складиштење енергије и технологије, производњи батерија“, навела је Брнабић.

Извор: Танјуг