Жарко Обрадовић је указао на историјско пријатељство Србије и Грчке и изразио захвалност грчком народу за подршку и пријатељство у тешким временима. Он је истакао и да је Србија захвална на подршци коју прима од Грчке у процесу европских интеграција, као и на принципијелном ставу и непризнавању независности тзв. државе Косово. Обрадовић је навео и да парламенти наше две државе имају добру сарадњу, која би могла да се додатно унапреди кроз интензивније односе одбора надлежних за спољне послове.

Говорећи о процесу европских интеграција Србије, као спољнополитичком приоритету, председник Одбора за спољне послове је указао да највећи изазов на том путу јесте решавање питања у вези са Косовом и Метохијом. Србија је посвећена дијалогу и изналажењу компромисног решења, навео је Обрадовић и додао да Приштина блокира дијалог, имајући у виду да је пре више од годину дана увела таксе од 100 одсто за робу из Србије и Босне и Херцеговине, а да је изостала одговарајућа реакција међународне заједнице за тај чин. Још 2013. године потписан је Бриселски споразум, чији је гарант била сама ЕУ, и до данас Приштина није испунила најважнију обавезу, формирање Заједнице српских општина, закључио је Жарко Обрадовић.

Јоргос Катругалос је истакао да је битно да се конфликти у државама овог региона решавају мирним путем и дијалогом, истичући добар пример потписивања Преспанског уговора између Грчке и Северне Македоније. Навео је и да Грчка подржава приступ свих балканских држава Европској унији, указујући да је то процес који је започет још 2003. године у Солуну.

Саговорници су се сложили да Србија и Грчка треба да наставе добру сарадњу и узајамну подршку, како на билатералном плану, тако и у мултилатералним форматима и међународним организацијама, нарочито у Савету Европе.

Састанку је присуствовао и директор Института за европске студије Миша Ђурковић.