Том приликом, истакао је значај људских и мањинских права у процесу преговора о приступању Европској унији, као и улогу Народне скупштине у том процесу. Такође је подсетио да су људска и мањинска права темељ сваког демократског друштва, а да је једно од основних људских права и право на једнакост и забрана дискриминације која се заснива на неком личном својству, укључујући и родни идентитет и сексуалну оријентацију.
Подсетио је да је усвојен Закон о забрани дискриминације, Закон о равноправности полова, као и други посебни закони који садрже начело забране дискриминације, а неки изричито предвиђају забрану дискриминације по основу сексуалне оријентације, као што су Закон о социјалној заштити, Закон о раду и Закон о радиодифузији. Законом о изменама и допунама Кривичног законика, кривично дело учињено из мржње, између осталог и по основу сексуалне оријентације или родног идентитета, предвиђено је као отежавајућа околност, односно посебна околност за одмеравање казне.
Такође је констатовао, да иако је законодавни и иституционални оквир у великој мери успостављен, несумњиво је да то није довољно. Бројни су примери и конкретни проблеми са којима се припадници ЛГБТ заједнице свакодневно сусрећу, од случајева физичког насиља по основу стварне или претпостављене сексуалне оријентације, до претњи, говора мржње и дискриминације. Стога је истакао да је неопходно да сви надлежни органи више раде на ефикасној примени усвојених закона.
Председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић је закључио да је реч о комплексном проблему који захтева шири приступ, те ова прича треба да буде проширена на промену свести у друштву у целини, а пре свега у породици, школи, полицији и здравству.