Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
25.јун 2013. Председник Народне скупштине на конференцији „Милански едикт: Прослављање верских слобода у Европи и у целом свету“
Уторак, 25. јун 2013.
Председник Народне скупштине на конференцији „Милански едикт: Прослављање верских слобода у Европи и у целом свету“
Председник Народне скупштине мр Небојша Стефановић обратио се данас у Европском парламенту на конференцији под називом „Милански едикт: Прослављање верских слобода у Европи и у целом свету“.
Поштовани чланови Европског парламента,
Ваше екселенције, представници верских заједница,
Поштовани потпредседниче Шурјан,
Дозволите да најпре изразим задовољство што учествујем у раду Kонференције посвећене јубилеју који је од важности не само за земљу из које долазим, већ и за велики део данашњег света.
Посебно желим да упутим изразе поштовања и захвалности потпредседнику Европског парламента господину Шурјану, на иницијативи и организацији ове конференције.
Част је и задовољство бити данас у Европском парламенту и учествовати у раду Конференције која се бави верским слободама, које представљају основ сваког демократског друштва. Овај догађај је један у низу којим се обележава 1700 година од када је цар Константин Велики 313. године потписао Милански едикт, документ којим је уведена верска толеранција на тлу тадашњег Римског царства.
Рођен на територији данашње Србије, у Граду Нишу, цар Константин је родоначелник једног новог времена, времена успостављања верских слобода, које су саставни део основних људских права. Његов родни град и у други градови и места у Србији, током 2013. године, обележавају годишњицу од потписивања Миланског едикта низом манифестација.
Желим да подсетим на чињеницу да је на тлу Србије рођено 16 римских царева. Више императора рођено је само у Старом Риму и нигде више у Европи. Поносни смо због тога, а посебно због чињенице што је потписник великог европског документа рођен на тлу на коме и ми Срби вековима живимо. Поносни смо на то што ове године заједно са вама обележавамо важан јубилеј. Он нас повезује са далеким временима заласка римске империје и почетка нове цивилизације, којој данас, захваљујући визионарству Константина Великог, сви припадамо.
Стари Римљани називали су историју учитељицом живота. Нема сумње да је европски човек на почетку новог миленијума схватио важну цивилизацијску лекцију: преломна и одсудна историјска дешавања имају цикличну структуру. Не понављају се историјски догађаји, али се изнова постављају стара питања, појављују древни изазови и кроз време рађају хероји дорасли тим изазовима. Време Константина Великог, рођеног на тлу данашње Србије, није било наклоњено ни владарима а још мање народу. Власт се губила преко ноћи, а народ је остајао незаштићен, на удару различих војски, економских криза и природних пошасти.
У вртлогу времена у коме је живео, Костантин Велики је остао на власти дуже од било код свог претходника, користећи време владавине за остваривање оних дела, која ће га заувек сврстати у бесмртнике. Едикт о толеранцији, који је 313. године потписао надомак данашњег Милана, само је последњи у низу сличних докумената тога времена. Међутим, едикти до Константина нису имали ни снагу ни визију да тако коренито мењају друштво и свет у целини и омогуће да се човек, у вековима који долазе, развија на темељу једне од генеричких одредница савременог друштва – слободне воље и могућности слободног избора.
Константин није само потписао један документ. Он је снагом своје воље и бескомпромисне владарске одлучности приморао своје савременике да то што је потписано поштују и спроводе. Његов епохални завет, који је уткан у Милански едикт - „да свако верује како му срце хоће“, налази се у основи свих верских али и грађанских слобода све до данас. Чини се да је ова слободоумна порука, цивилизацијски помирљива, али и дубоко генијална, уграђена у саме темеље савремене европске културе и хуманости.
Драге колеге,
Велико ми је задовољство да данас овде у Европском парламенту имам прилику да пред вама истакнем чињеницу да данашња Србија баштини и следи идеје Константина Великог. Устав Србије је гарант основних људских права и слобода, гарант права сваког грађанина на лични избор и верске слободе, на упражњавање своје вере без дискриминације.
Данашња Србија опредељена је за чланство у Европској унији и то је један од приоритета њене спољне политике. Велика већина парламентарних стрaнака има исте интересе. Народна скупштина је заинтересована за још интензивнију размену искуства и најбољих пракси како са Европским парламентом, тако и са парламентима земаља чланица ЕУ. Ова сарадња је све интензивнија и на тај начин унапређујемо квалитет живота свих људи у Србији. Желимо да својом посвећеношћу и радом убрзамо процес европских интеграција, да учврстимо темеље демократије и мира у и да се фокусирамо на економски развој и просперитет, те даље унапређење људских права.
Радећи заједно са својим пријатељима из Европске уније, у великом броју области значајних за живот наших грађана шаљемо јасан сигнал нашим партнерима у ЕУ да Србија гради атрактивно, стабилно и предвидиво окружење, које је спремно да одговори захтевима развијених земаља. Као парламентарци опредељени смо за унапређење парламентарне сарадње, и у том смислу сарађујемо са парламентима земаља у региону на усклађивању законодавства, заузимања заједничких ставова, позиција и заједничких иступања пред европским институцијама, посебно у оним сферама које ће грађанима обезбедити бољи квалитет живота и стабилност у региону коме припадамо. Радујемо се успеху Хрватске која постаје чланица ЕУ 1. јула 2013. године, јер је то од важности не само за овог нашег суседа, већ за цео регион Југоисточне Европе.
Поштоване колеге, желим овом приликом да истакнем да је Србија посвећена свом европском путу, а на том путу улога парламента је веома значајна. У очекивању да отворимо преговоре за чланство, у настојању да обезбедимо бољи живот за наше грађане, од важности је да останемо доследни на путу реформи, уверени да је пут демократије, просперитета, социјалног развоја, заштите људских права и основних слобода, чије је основе, могу слободно да кажем, поставио још Константин Велики, пут који нема алтернативу.
И на крају, дозволите да се обратим овом уваженом скупу речима самог Константина великог: „Никога не треба присиљавати да верује... Нека свако буде следбеник вере коју хоће... Може слободно да верује онако како му срце жели... Онај који је убеђен да је на правом путу вере, не треба да чини зло другоме. Треба у крајњем случају само да помаже другима. Ако то не жели нека их бар пусти на миру. Треба свако од нас да уложи напор за спасење своје душе по слободној вољи, а не да му то буде наметнуто на силу... Ја желим да мој народ живи у миру и да буде спокојан што је за опште добро свих људи и читавог царства“.
Ове речи нас подсећају на начела поштовања других вера и конфесија, које обично везујемо за настанак модерног света. Довољно је, да понекад изнова, чујемо ове Константинове речи, па да се у нама нешто пробуди, подстакне на размишљање, али и делање.
Да схватимо да смо јединство различитости и да сви припадамо једној породици. Мој народ има јако осећање припадности породици европских народа и наду да ће се сан о тој припадности ускоро остварити.
Хвала вам!
Ваше екселенције, представници верских заједница,
Поштовани потпредседниче Шурјан,
Дозволите да најпре изразим задовољство што учествујем у раду Kонференције посвећене јубилеју који је од важности не само за земљу из које долазим, већ и за велики део данашњег света.
Посебно желим да упутим изразе поштовања и захвалности потпредседнику Европског парламента господину Шурјану, на иницијативи и организацији ове конференције.
Част је и задовољство бити данас у Европском парламенту и учествовати у раду Конференције која се бави верским слободама, које представљају основ сваког демократског друштва. Овај догађај је један у низу којим се обележава 1700 година од када је цар Константин Велики 313. године потписао Милански едикт, документ којим је уведена верска толеранција на тлу тадашњег Римског царства.
Рођен на територији данашње Србије, у Граду Нишу, цар Константин је родоначелник једног новог времена, времена успостављања верских слобода, које су саставни део основних људских права. Његов родни град и у други градови и места у Србији, током 2013. године, обележавају годишњицу од потписивања Миланског едикта низом манифестација.
Желим да подсетим на чињеницу да је на тлу Србије рођено 16 римских царева. Више императора рођено је само у Старом Риму и нигде више у Европи. Поносни смо због тога, а посебно због чињенице што је потписник великог европског документа рођен на тлу на коме и ми Срби вековима живимо. Поносни смо на то што ове године заједно са вама обележавамо важан јубилеј. Он нас повезује са далеким временима заласка римске империје и почетка нове цивилизације, којој данас, захваљујући визионарству Константина Великог, сви припадамо.
Стари Римљани називали су историју учитељицом живота. Нема сумње да је европски човек на почетку новог миленијума схватио важну цивилизацијску лекцију: преломна и одсудна историјска дешавања имају цикличну структуру. Не понављају се историјски догађаји, али се изнова постављају стара питања, појављују древни изазови и кроз време рађају хероји дорасли тим изазовима. Време Константина Великог, рођеног на тлу данашње Србије, није било наклоњено ни владарима а још мање народу. Власт се губила преко ноћи, а народ је остајао незаштићен, на удару различих војски, економских криза и природних пошасти.
У вртлогу времена у коме је живео, Костантин Велики је остао на власти дуже од било код свог претходника, користећи време владавине за остваривање оних дела, која ће га заувек сврстати у бесмртнике. Едикт о толеранцији, који је 313. године потписао надомак данашњег Милана, само је последњи у низу сличних докумената тога времена. Међутим, едикти до Константина нису имали ни снагу ни визију да тако коренито мењају друштво и свет у целини и омогуће да се човек, у вековима који долазе, развија на темељу једне од генеричких одредница савременог друштва – слободне воље и могућности слободног избора.
Константин није само потписао један документ. Он је снагом своје воље и бескомпромисне владарске одлучности приморао своје савременике да то што је потписано поштују и спроводе. Његов епохални завет, који је уткан у Милански едикт - „да свако верује како му срце хоће“, налази се у основи свих верских али и грађанских слобода све до данас. Чини се да је ова слободоумна порука, цивилизацијски помирљива, али и дубоко генијална, уграђена у саме темеље савремене европске културе и хуманости.
Драге колеге,
Велико ми је задовољство да данас овде у Европском парламенту имам прилику да пред вама истакнем чињеницу да данашња Србија баштини и следи идеје Константина Великог. Устав Србије је гарант основних људских права и слобода, гарант права сваког грађанина на лични избор и верске слободе, на упражњавање своје вере без дискриминације.
Данашња Србија опредељена је за чланство у Европској унији и то је један од приоритета њене спољне политике. Велика већина парламентарних стрaнака има исте интересе. Народна скупштина је заинтересована за још интензивнију размену искуства и најбољих пракси како са Европским парламентом, тако и са парламентима земаља чланица ЕУ. Ова сарадња је све интензивнија и на тај начин унапређујемо квалитет живота свих људи у Србији. Желимо да својом посвећеношћу и радом убрзамо процес европских интеграција, да учврстимо темеље демократије и мира у и да се фокусирамо на економски развој и просперитет, те даље унапређење људских права.
Радећи заједно са својим пријатељима из Европске уније, у великом броју области значајних за живот наших грађана шаљемо јасан сигнал нашим партнерима у ЕУ да Србија гради атрактивно, стабилно и предвидиво окружење, које је спремно да одговори захтевима развијених земаља. Као парламентарци опредељени смо за унапређење парламентарне сарадње, и у том смислу сарађујемо са парламентима земаља у региону на усклађивању законодавства, заузимања заједничких ставова, позиција и заједничких иступања пред европским институцијама, посебно у оним сферама које ће грађанима обезбедити бољи квалитет живота и стабилност у региону коме припадамо. Радујемо се успеху Хрватске која постаје чланица ЕУ 1. јула 2013. године, јер је то од важности не само за овог нашег суседа, већ за цео регион Југоисточне Европе.
Поштоване колеге, желим овом приликом да истакнем да је Србија посвећена свом европском путу, а на том путу улога парламента је веома значајна. У очекивању да отворимо преговоре за чланство, у настојању да обезбедимо бољи живот за наше грађане, од важности је да останемо доследни на путу реформи, уверени да је пут демократије, просперитета, социјалног развоја, заштите људских права и основних слобода, чије је основе, могу слободно да кажем, поставио још Константин Велики, пут који нема алтернативу.
И на крају, дозволите да се обратим овом уваженом скупу речима самог Константина великог: „Никога не треба присиљавати да верује... Нека свако буде следбеник вере коју хоће... Може слободно да верује онако како му срце жели... Онај који је убеђен да је на правом путу вере, не треба да чини зло другоме. Треба у крајњем случају само да помаже другима. Ако то не жели нека их бар пусти на миру. Треба свако од нас да уложи напор за спасење своје душе по слободној вољи, а не да му то буде наметнуто на силу... Ја желим да мој народ живи у миру и да буде спокојан што је за опште добро свих људи и читавог царства“.
Ове речи нас подсећају на начела поштовања других вера и конфесија, које обично везујемо за настанак модерног света. Довољно је, да понекад изнова, чујемо ове Константинове речи, па да се у нама нешто пробуди, подстакне на размишљање, али и делање.
Да схватимо да смо јединство различитости и да сви припадамо једној породици. Мој народ има јако осећање припадности породици европских народа и наду да ће се сан о тој припадности ускоро остварити.
Хвала вам!