На почетку састанка заједнички је оцењено да је прави тренутак за проширење оквира сарадње два парламента, имајући у виду добре билатералне односе Србије и Луксембурга на нивоу извршне власти. Председник Народне скупштине Небојша Стефановић обавестио је свог домаћина о актуелној политичкој ситуацији у земљи, о активностима законодавне власти и приоритетима у наредном периоду, који укључују приближавање Европској унији, борбу против корупције, контролу јавног дуга и консолидовање финансија. Када је у питању српски Pарламент, Стефановић је нагласио потребу за јачањем контроле извршне власти, јачање рада скупштинских одбора и у оквиру међународних активности парламента, иницијативе, јачање пре свега економске сарадње са другим земљама.
Председник Парламента Луксембурга Лорен Мосар рекао је како Луксембург подржава Србију на европском путу, нагласивши да је видљиво да Србија сваким даном испуњава све више критеријума за добијање датума за почетак преговора о приступању. Он је нагласио да развој трговинских односа између Србије и Луксембурга треба да буде бољи и да би у интересу две земље било јачање економских веза, имајући пре свега у виду да је Луксембург један од европских финансијских центара.
Када је у питању политика визног режима, председник Парламента Луксембурга је изразио мишљење да треба наћи прагматично решење када су у питању азиланти. Међутим, он је додао да је у последњих неколико месеци све мање азиланата из Србије и да је Луксембург на прагу усвајања одлуке да Србију прогласи безбедном земљом, што би даље значајно смањило број азиланата из наше земље и практично у други план потиснуло ово до сада отворено питање.
Председник Народне скупштине је у одговору на излагање свог домаћина рекао како је Србија за Луксембург веома занимљива земља када је у питању економска сарадња, имајући у виду споразуме које има са Русијом, Украјином и Турском, што омогућава практично слободан извоз у те земље, било да се ради о заједничким улагањима или о трговинској размени. Он је свог домаћина обавестио да ће у наредном периоду у српској економији приоритети бити пре свега пољопривреда, која ће у буџету за следећу годину добити двоструко већа средства од досадашњих, као и енергетика и рударство, привредне гране које су све интересантније страним инвеститорима. Стефановић је додао да Луксембург представља један од најјачих банкарских центара у Европи и да сматра како би парламентарци обе земље могли да дају значајан подстицај да се ојачају економске везе.
Председник Парламента Луксембурга Мосар приметио је и да нема споразума о избегавању двоструког опорезивања између Србије и Луксембурга, а председник Народне скупштине је узвратио речима да ће српски Парламент, поштујући закључке састанка у Луксембургу, иницирати споразум о избегавању двоструког опорезивања и да ће када он буде постигнут бити и усвојен у српском Парламенту.
После састанка у Парламенту двојица председника дали су изјаву за медије у којој су заједнички оценили да је посета председника Народне скупштине Републике Србије отворила ново поглавље сарадње два парламента.
Нешто касније председник Народне скупштине састао се и са председником Одбора за спољне и европске послове Луксембурга Беном Фајотом и члановима тог одбора. На састанку је посебна пажња посвећена ставовима српске стране о Косову и Метохији, а размењена су мишљења о читавом низу питања из домена спољне политике.