Том приликом председник је рекао следеће:

„Ваша Екселенцијо, представници дипломатског кора, уважени представици Владе, поштовани пријатељи,

Обележавајући дан када је Русија ушла у први светски рат не смемо заборавити чињеницу да је и у том, првом “великом рату“ поднела бројно, највеће људске жртве. Србија је, према укупном броју погинулих, изгубила готово трећину становништва.

У тешко време за обе земље, посебно Србију, с обзиром на непрекидне ратове почетком ХХ века, Русија је међу првима пришла у помоћ. Оформљене су и у Србију послате хируршке и епидемиолошке санитарне јединице, на територији земље су била организована сиротишта, кухиње и чајџинице за сиромашно становништво, болнице за туберкулозну децу. Русија се практично одмах по објави рата Аустроугарске Србији одазвала и упутила помоћ.

Од првих дана рата у руској штампи, посебно московској, почели су да се појављују огласи о сакупљању средстава, лекова и одеће за српско становништво. Убрзо је почело сакупљање средстава за организовање санитетских одреда у Србији и Црној Гори.

Већина хуманитарних мисија је стизала у јеку војних дејстава, тако да се није могло рачунати на свечане дочеке. Одреди су стигли у фебруару 1915. године, када је епидемија тифуса била на врхунцу. Тада их је на железничкој станици у Нишу дочекао је премијер Никола Пашић.

Историјска је чињеница да је Русија у време првог светског рата помагала Србију слањем оружја иако се на руским фронтовима итекако осећала несташица пушака што је често одлучивало судбину битака.

Ваша екселенцијо, драги пријатељи,

Одавање поште палим херојима првог светског рата, испуњава нас поносом, али представља и велику обавезу.

У времену када се моралне вредности често заборављају пред захтевима материјалног, добро је присетити се оних којима толико дугујемо.

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА СРПСКИМ И РУСКИМ ХЕРОЈИМА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА!”