Елвира Ковач је говорила о томе како се мења заштита људских права грађана у случају успеха референдума или у случају непотврђивања уставних реформи и зашто је независно правосуђе важно за заштиту људских права, те како исход референдума утиче на заштиту људских права.

Потпредседница Народне скупштине је истакла да се уставним променама приступило у процесу усаглашавања нашег законодавства са правним тековинама Европске уније, имајући у виду да је Европска комисија указивала да важећи Устав оставља превелики простор утицају законодавне и извршне власти на избор носилаца правосудних функција, што доводи до нежељене политизације правосуђа.

Усвојеним изменама Устава се долази до европског стандарда правосуђа, способног да одговори основном праву грађанина на поштено суђење и интересима државе у којој влада право, указала је Ковач. Она је навела и да се предложеним променама Устава правосуђе претвара, од дела бирократског, чиновничког апарата у праву судску власт. Такође, непосредним, референдумским изјашњавањем грађани остварују једно од основних политичких права, право на грађанску партиципацију, додала је Елвира Ковач. Она је навела и да се уношењем гаранција независности правосуђа и јемчењем људских права афирмише принцип уставне демократије, односно непосредно изражава став да се уређење односа у заједници руководи начелом поштовања једнаких права и слобода сваког њеног члана.

У свом излагању, потпредседница Народне скупштине је навела да без независног и самосталног правосуђа не можемо говорити о људском и професионалном интегритету судије и тужиоца, нити о владавини права.

Потврђивање уставних промена значи да независно правосуђе ставља достојанство човека у средиште, кроз гаранције о неповредивости живота, истакла је Ковач и додала да потврђивање уставних промена значи да одбацујемо дилему: да ли је боља владавина права или владавина људи. Јер нема владавине права без достојног, стручног и оспособљеног судства, без независног, самосталног, одговорног, професионалног, судије и тужиоца од интегритета. И нема владавине права ни уставне демократије без заштите темељних људских и мањинских права, нагласаила је Ковач.

Елвира Ковач је подсетила да је Декларација о правима човека и грађанина, која у члану 1. прокламује да се људи рађају и живе слободно и једнаки у правима, донета 26. августа 1789. године. Без ове прокламација да се људи рађају и живе слободно и једнаки у правима не би било великих постигнућа - ни великих просветитељских, филозофских нити политичких, оценила је она.

Навела је да се у последњих 300 година генерације јавних делатника труде да се тај нормативно-вредносни оквир постави и учврсти на начелима: залагање за опште добро, друштво правде и правичности, заштите и унапређења права човека и грађанина.

Елвира Ковач је у свом обраћању подсетила да је Народна скупштина на Осмој посебној седници у Дванаестом сазиву, 30. новембра 2021. донела Одлуку о расписивању републичког референдум ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије.

У извештају Европске комисије за 2021. годину се констатује да је у правосудном систему Републике Србије постигнут ограничен напредак и известан ниво припремљености, и да је „после усвајања уставних амандмана потребна темељита ревизија система именовања судија и тужилаца и вредновања њиховог рада, како би се омогућило запошљавање и напредовање засновано на способности, пошто садашњи правни оквир није у довољној мери гаранција против потенцијалног политичког утицаја на судство“, указала је потпредседница Народне скупштине.

Да би се обезбедила независност и одговорност правосуђа акционим планом за ПГ 23 је предвиђено да Србија треба да уради темељну анализу постојећих решења, односно могућих измена и допуна Устава, водећи рачуна о препорукама Венецијанске комисије и европским стандардима.