Ковач је подсетила колеге да ће се сутра, 12. октобра 2024. године, навршити тачно 13 година од када је Европска комисија дала мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ и закључила да ће Србија бити у могућности да приступи ЕУ у средњем року. Она је подсетила да средњи рок означава период од пет година, као и да се, и после 13 година, Србији ова иста реченица понавља. Зато треба променити постојећу политику проширења, ка оној политици која је предвидива и кредибилна, истакла је Ковач.

„Ове године обележавамо и 10 година од почетка Берлинског процеса. Ми искрено верујемо да овај процес треба редизајнирати и у његово фокус ставити парламенте. Парламентарци, као изабрани представници грађана, имају кредибилитет да допринесу Берлинском процесу, јер ће снажна парламентарна димензија јачати и процес европских интеграција“, истакла је Ковач.

Ковач се у свом обраћању колегама, другог дана рада Поткомитета за Западни Балкан ПССЕ, осврнула на нов план раста ЕУ за Западни Балкан, оценивши га као нов приступ економијама на Западном Балкану, који нуди могућности приступа јединственом европском тржишту и пре самог чланства. Том приликом, Ковач је подсетила на све реформске процесе које Србија спроводи у циљу испуњавања својих обавеза на европском путу, од уставне реформе, реформи у области владавине права, борби против корупције, реформе правосуђа, јавне управе, реформи у области медијских слобода, правима националних мањина, заштити друштвено осетљивих група и друго. Србија је стога и донела Реформску агенду, како би процес реформи у друштву ојачала и убрзала. Међутим, поред свих напора које улаже и поред снажне подршке мађарског председавања Савету ЕУ, Србија и даље не види када ће се процес придруживања убрзати, посебно отварање кластера 3, на шта чека путе три године, навела је Ковач.

„Ми на Западном Балкану баштинимо исте вредности, делимо историју и традицију, с тога и наш европски пут. ЕУ треба да подсети грађане Западног Балкана на значај и важност чланства у ЕУ, јер је интеграција Западног Балкана питање ума, а не срца“, закључила је Ковач.

На панелу под називом „Европске интеграције: шта даље?“, поред потпредседнице Народне скупштине и председнице Одбора за европске интеграције Елвире Ковач, говорили су и Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији и Жолт Бунфорд (Zsolt Bunford), мађарски специјални изасланик за Западни Балкан, који је истакао да без Србије ненма успешне интеграције региона у ЕУ. Он је додао да је потребно примити Србију, као кључну земљу Западног Балкана у ЕУ што пре, и поновио подршку Мађарске чланству Србије у ЕУ. Бунфорд је закључио да Србија заслужује више у процесу европских интеграција, посебно у погледу отварања поглавља 3, на које чека три године.