На почетку састанка, потпредседник Скупштине истакао је да Република Србија поштује вредности солидарности и сарадње на чијим се темељима заснива рад Франкофоније и додао да се француски језик изучава у српском образовном систему готово два века, у оквиру свих нивоа образовања.

„Стална делегација Народне скупштине активно учествује у раду Парламентарне скупштине Франкофоније, у мери у којој је то могуће“, истакао је Маринковић, с обзиром да Србија има статус посматрача, од 2008. године. Рад делегације Народне скупштине поткрепио је чињеницом да је током 2018. године активно учествовала је на Конференцији шефова делегација за регион Европа у Букурешту, Пленарном заседању у Квебек Ситију и заседању за регион Европа у Андори. Народна скупштина поштује принципе солидарности и принцип међукултурног дијалога као циљеве у Повељи Франкофоније, додао је Маринковић. Истакао је и да је Србија све активнија на пољу парламентарне дипломатије и да Скупштина жели да покрене процедуру за промену статуса у оквиру ПСФ-а, те да очекује подршку у постизању тог циља. Потпредседник је додао и то да Народна скупштина подржава реформску политику Владе усвајањем системских закона из области економије, како би се што више приближила тековинама Европске уније, чије је приступање један од главних спољнополитичких приоритета РС, али и како би побољшала квалитет живота грађана Србије.

Крабал је похвалио вољу Србије за реформама и истакао њену политичку стабилност. Навео је да је активно учешће делегације Народне скупштине у Франкофонији неоспорно, као и да ће подржати Србију по питању промене статуса из посматрача у придруженог члана. Генерални секретар је рекао да Србију и Француску спаја дуги низ година пријатељства и да Француска није заборавила да је имала великог савезника у току Првог светског рата. Крабал је навео и да у основи Франкофоније леже култура и демократија, али да се оне морају ојачати и обновити економским аспектом. Парламентарна скупштина Франкофоније поставила је себи за циљ да од 2019. до 2022. године, усвоји једну врсту акционог плана, у којем ће размотрити и усвојити нове циљеве Франкофоније. Додао је да је демократија у срцу Франкофоније, али и да је људски напредак веома важан и да се мора инсистирати на разговорима, јер они воде ка ближој сарадњи и бољој трговини.

Тема разговора била је и сарадња у области културе на свим нивоима, али и политичка и економска приснија сарадња, те могућности за оснивање бизнис савета између две земље.