Делегација ових удружења упознала је потпредседника Маринковића са искуствима европских земаља, али и земаља региона, са посебним освртом на несврсисходност продужења законских рокова за забрану узгоја крзнашица.

Потпредседник Маринковић оценио је да је ово питање од великог значаја за заштиту животне средине и заштиту животиња и предложио да представници удружења разговарају са одборима за пољопривреду, шумарство и водопривреду и за заштиту животне средине Народне скупштине. Он је оценио да се о овоме мора озбиљно дискутовати на основу података, искустава и истраживања.

Саговорници су се сложили да би било добро спровести истраживање на основу кога би се видели ставови грађана, након чега је потребно разговарати са свим релевантним чиниоцима и пронаћи најбоље решење за Србију.

Никол ван Гемерт, некадашња посланица холандског парламента, која је учествовала у одбрани законске регулативе узгоја животиња зарад крзна, представила је примере из Холандије, у којој се очекује потпуна забрана узгоја 2024.године, али и примере Мађарске и Пољске у којима забране нема. Она је навела да има интенција да ће фарме своје производње пребацити у земље у којима забране што са собом носи велике ризике по угроженост животиња, угроженост дивљих животиња, загађење животне средине и има негативан утицај на климатске промене.

Лука Оман, председник Удружења Пријатељи животиња из Хрватске, који је уједно и посебни саветник министра за пољопривреду и заштиту животне средине Хрватске, представио је пример своје земље, истакавши да је 73 одсто грађана било против узгоја животиња зарад крзна, као и да је Хрватска свој закон о забрани донела 2006.године, са роком за потпуну забрану од 10 година. Он је оценио да се тај прелазни рок за потпуну забрану показао као предуг, јер увек има оних који непоштујући закон ради профитерског интереса делују на штету општег интереса и извргавају руглу сам закон. Он је оценио и да Србија по овом питању иде у правом смеру, као и да треба имати у виду последице продужавања рока забране, а пре свега еколошке и етичке разлоге.

Мајда Шабета из Удружења ПЕТА из Немачке представила је податке за земље региона, али и земље ЕУ у којима је узгој дозвољен и истакла на примеру узгоја чинчила све негативне последице по општи интерес, пре свега загађење животне средине, опасност по биодиверзитет, домаће животиње и људе. Она је поручила да искуства из Пољске шаљу поруку региону да треба спречити долазак страних фарми за узгој, имајући у виду да то кошта и грађане, али и државу, док је профит занемарљив.

Јелена Стевановић из Удружења Слобода за животиње из Београда изнела је податке са којима располажу, уз напомену да је велики проблем поступање са анималним отпадом, као и са хемикалијама које се користе за припрему крзна.