На Конференцији су учествовали председници парламената Мађарске (Ласло Кевер), Албаније (Илир Мета), Црне Горе (Ранко Кривокапић), Македоније (Трајко Вељанoски) као и председавајући Дома скупштине БиХ (Борјана Кришто), председавајући Дома народа БиХ (Бариша Чолак), председавајући Представничког Дома Парламента Федерације БиХ (Един Мушић) и председавајући Дома народа парламента Федерације БиХ (Лидија Брадара), као и председник парламента АП Војводина Иштван Пастор.

У оквиру прве сесије на тему „Југоисточна Европа на путу ка ЕУ“, потпредседник Бечић је указао да блиском сарадњом, залагањем и разумевањем све земље Југоистичне Европе могу заједнички да искористе пун потенцијал региона и побољшају живот и општи просперитет, не само својих грађана, већ и шире. Оценио је да је наша земља опредељена да у пуној мери развија билатералне односе, како са својим непосредним суседима, тако и са свим државама региона Југоисточне Европе. Предочио је да важну карактеристику регионалне сарадње, односно снажан везивни фактор региона представља сама Европска унија, као и да из тога и произилазе разлози који су подстакли мултилатералну сарадњу на Балкану, односно у Југоисточној Европи у новије време, а односе се на интерес самог региона: објективна упућеност суседа једних на друге због ограничености националних тржишта, развоја инфраструктуре, регулисања социјалних и економских питања, коришћења заједничких ресурса. Истакао је да наша држава води активну политику с циљем јачања међународног поверења и успостављања добросуседских односа и сарадње, што је у складу са настојањима Србије да допринесе јачању мира и стабилности у региону.

У оквиру друге сесије на тему „Актуелни безбедносни изазови у Југоисточној Европи – могућа решења“, потпредседник Бечић се осврнуо на питање актуелне избегличке и миграционе политике у Европи указавши да оквир политичког деловања по питању избегличке и миграционе политике одавно превазилази националне оквире. Оценио је да миграциона политика треба да се посматра на глобалном нивоу, укључујући сарадњу и координацију имеђу земаља порекла, транзита и одредишта. У том контексту је истакао да je Србија, као држава западног Балкана која своју будућност види у Европској унији, спремна да се енергично залаже за заједнички пројекат солидарне избегличке политике. Нагласио је да разумна решења можемо да нађемо само заједнички и само на европском нивоу, као и да морамо поштовати своје националне интересе, али да не смемо заборавити међународне обавезе и норме хуманитарног права, као и солидарност, људскост, милосрђе и емпатију.

На Конференцији је изнето неколико званичних предлога за унапређење регионалне сарадње и реформе регионалних институција, као и за унапређење интеграције региона у Европску унију. У питању је нови приступ регионалној сарадњи у будућности која би била заснована на обнављању културних, економских и политичких веза, превазилажењу наслеђа прошлости и изградњи односа који ће одговорити на изазове будућности, и најважније на развоју новог духа сарадње.

Закључак Конференције изнео је председник парламента Мађарске Ласло Кевер који је указао да Мађарска снажно подржава интеграције свих земаља Западног Балкана у Европску унију што ће значајно допринети стабилности и пропсеритету региона Југоисточне Европе, као и да се мађарска страна противи постављању нових услова за пријем држава Западног Балкана у ЕУ.