29. март 2016. Потпредседник Арсић и народни посланик Маријан Ристичевић у разговору са представницима кинеске компаније ЦРРЦ

29. март 2016. Потпредседник Арсић и народни посланик Маријан Ристичевић у разговору са представницима кинеске компаније ЦРРЦ

Уторак, 29. март 2016.

Потпредседник Арсић и народни посланик Маријан Ристичевић разговарали са представницима кинеске компаније ЦРРЦ

Потпредседник Народне скупштине Верољуб Арсић и народни посланик Маријан Ристичевић састали су се у Дому Народне скупштине са представницима кинеске компаније ЦРРЦ Ђу Ђо електрик локомотив (CRRC Zhuzhou electric locomotive ).


У име компаније ЦРРЦ заменица директора Фу Јампинг (Fu Yumping), захвалила се на фер условима које је Владе Републике Србије обезбедила за учешће на тендеру у Термоелектрани Никола Тесла. Она је изразила задовољство што је њихова компанија добила тендер и дала обећање да ће компанија Ђуђо Србији испоручивати најквалитетније електричне локомотиве. Јампинг је упознала домаћине са начином рада и капацитетом производње своје компаније, која је највећи произвођач електричних локомотива на свету.

„Имамо велике планове и очекивања од српског тржишта, пре свега због геостратешког положаја Србије, али и висококвалификоване радне снаге. Ово је само почетак и надам се да ћемо надградњом пословно- индустријске сарадње, додатно унапредити пријатељске односе наше две земље“, истакла је Јампинг.

Потпредседник Арсић изразио је задовољство због потписивања уговора са Термоелектраном Никола Тесла, истичући да је Влада Србије учинила све да обезбеди апсолутно поштовање тендерске процедуре, као и да је Србија земља у којој се поштује владавина права. Он је истакао да се Србија протеклих година добро упознала са кинеским технологијама, као што су мостоградња, путоградња и изградња и реконструкција железничких пруга. Ипак, као највећу и Кинеску и Српску инвестицију у нашој земљи, Арсић издваја изградњу термоелектране и проширење копова у Костолцу. Он верује да је пред Србијом и Кином период интензивне сарадње:

„Упознат сам са планом који Кина има на новом „путу свиле“ и знам да Србија заузима место на тим путевима. Ако узмемо у обзир да Србија улаже велике напоре у реконструкцију своје путне инфраструктуре и планове Кине да узме учешће на нашем тржишту, верујем да ћемо много и квалитетно сарађивати у периоду који је пред нама“, рекао је Арсић.

Он је нагласио да су законским регулативама у протекле две године створени једнаки услови за све који желе да инвестирају у Србију.

„Кина је то препознала и сада представља једног од највећих инвеститора у нашој земљи. Такође је препознала и да је Србија политички и регионални центар овог дела Европе, што је потврдила 2014. године организовањем Трећег самита шефова влада Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе“, истакао је Арсић. Он је додао да је жеља српске владе не само партнерство са Кином у овом делу Европе, већ и заједнички наступ на трећем тржишту. Потпредседник Арсић је нагласио да је политички циљ Србије пуноправно чланство у Европској унији и подсетио да су одређена преговарачка поглавља већ отворена, те да се очекује да преговори буду завршени у наредне три до четири година, чиме ће свака компанија која се налази у Србији моћи да користи економске погодности тако великог тржишта као што је Европска унија.

Народни посланик Маријан Ристичевић изразио је задовољство због потписивања уговора са Термоелектраном Никола Тесла, јер је тиме Влада Србије успела да обезбеди уштеду од скоро пола милиона евра, колико је понуда кинеске компаније била нижа у односу на другопласирану компанију на тендеру. Њега је ипак занимало да ли је кинеска компанија заинтересована да поред продаје на нашем тржишту, кроз домаће компаније покрене и производњу у Србији. Он је такође изразио наду да ће компанија ЦРРЦ учествовати у модернизацији српске железнице. „Србије је веза између Источне и Западне Европе и зато је модернизација железнице од свеопштег интереса, надам се да ћете узети учешће и у том послу“, истакао је Ристичевић.

Заменица директора компаније ЦРРЦ рекла је да та компанија жели да инвестира у српска предузећа, која би могла да производе резервне делове, истичући да је то пракса компаније у многим земљама у којима послује. Као пример навела је Малезију у којој локална предузећа одржавају локомотиве и производе резервне делове и где од укупног броја запослених чак 90 одсто чине домаћи радници.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 1 2 3 4 5