Посланичка питања поставили су народни посланици Зоран Живковић, Мирко Чикириз, Балинт Пастор, Ненад Чанак, Дубравка Филиповски, Драган Марковић, проф. др Владимир Маринковић, Александар Сенић, Борислав Ковачевић и Балша Божовић.

На постављена питања народних посланика одговарали су први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорана Михајловић, потпредседник Владе и министар државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички, министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, министар просвете Срђан Вербић , министар финансија др Душан Вујовић, министар здравља др Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министар без портфеља задужен за ванредне ситуације Велимир Илић.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

27/1 АЛ/ИП 16.05-16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо народни посланици, приступамо постављању посланички питања сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
У складу са тим, молим народне посланике, односно вас да поднесете пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће наизменично најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Уједно, желим да вам пренесем извињење председника Владе, Александра Вучића, што неће моћи данас да присуствује на почетку постављања посланичких питања због састанака које има у Београду и искључиво се односе на економске теме. Не искључује могућност ако се то заврши до 19.00 часова да нам се свакако придружи, јер он свакако поштује то што ви постављате питања у име грађана Србије који су нас бирали.
Овлашћење да га замењује данас има свакако први потпредседник Владе, министар спољних послова Ивица Дачић, као и сви остали министри који су данас са нама.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Док не добијемо листу, мислим да је први посланик Зоран Живковић. Изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Несумњиво је да сам ја први, ту можемо да кажемо да је то разлог за неке појаве, специфично данашње, али да оставимо то на страну.
Ја сам спремио, наравно, питања за председника Владе и јако ми је жао што он није ту и што нећу моћи да их поставим њему. Поставићу их првом потпредседнику, а он на њих може да одговори, било би добро или може да их пренесе председнику Владе, па да председник Владе да одговор, ако дође касније.
Не бих волео да то што ја први постављам питање буде разлог да председник Владе касни и надам се да то није то.
Три питања. Моје колеге из опозиције су ми оправдано замериле да постављам превише питања и тиме дајем превише времена председнику Владе да онда троши време на одговоре. Сад ћу поставити само три питања.
Прво питање је лажно обећање или обећања, која се у народу зову лажним. Сведоци смо за ове три године, колико траје ова Влада са разним председницима, да посебно господин Вучић је склон томе да даје огроман број обећања. Да не наводим, има их преко 100 и нема потребе да о томе говорим. Рецимо, једно је да 12.06.2013. рекао да ће крајем те године 10.000 фијата 500Л да буде извезено за Русију, па је онда рекао да ћемо да купимо авионе 2013. године, да ће 1. марта ове године почети радови на „Београду на води“ итд, итд, итд.
Моје прво питање је – да ли председник Владе, то сам хтео да питам њега, даје та обећања и која се не остварују и да ли је то последица незнања, необавештености или лоших намера? Ја бих волео да добијем одговор на то питање.
Друго питање је везано за привилегије које власт сама себи ствара у последњих неколико дана и недеља посебно. Екстремна привилегија је закон који сутра

27/2 АЛ/ИП

треба да се усвоји и ја сам мислио да апелујем на премијера да спречи усвајање тог закона, а то је срамни закон о куповини, односно продаји некретнина за ексклузивних 685 људи који су и до сада имали привилегију да буду закупци неких ексклузивних вила по багателној цени. Сада само они могу да учествују у куповини тих вила по багателној цени посебно. Друга ситуација је везана за Златибор, Чајетину и те ствари.
Треће питање, које је победило на конкурсу јавности, то је било питање за председника Владе – која ће добитна комбинација бити извучена на Лотоу при следећем извлачењу?
ПРЕДСЕДНИК: Не знам како ово да схватим, ово око извлачења, али можда нећете бити извучени следећи пут него ко се јавља? Коме сте поставили питање?
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Првом потпредседнику.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
Пријавите се за одговор. Ивица Дачић има реч.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Мени је жао што премијер није ту да унесе додатну енергију у ове одговоре, мада ћу му ја пренети ту вашу жалост што није овде присутан. Мада не знам да ли би требало да си га превише зовете с обзиром како сте прошли прошли пут на седници. Али, добро, ја за последице не одговарам.
Што се тиче обећања, знате како, све се то провера на изборима. У међувремену, као што знате 2012. године су били избори, 2014. године, и као што је свима познато само две коалиције су оствариле резултате који су бољи него што су били на претходним или су барем у равни оних који су били на претходним изборима 2012. године.
Многе од ових тема бих могао да коментаришем, као што је 10 хиљада возила „Фијата“, имајући у виду да то више није са наше стране проблем него је проблем царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана, али се надам да ће то бити у реду.
Ви сте побројали 100 обећања. Сигурно да их има и више и то је програм рада ове Владе. Према томе, видећемо на крају ко ће бити у прилици да штиклира шта је урађено, а шта није урађено, односно ко ће се томе радовати а ко не.
Убеђен сам да када је реч о овим неправилностима, о којима сте говорили, ако их има, везано за Државну лутрију да је обавеза свих нас да се то питање истражи до краја. Иначе смо и премијер и ја више пута инсистирали у претходном периоду на неким статусним питањима и питањима бољег профита тог државног предузећа, али ово је сада већ предмет рада полицијских органа и истражних.
Можда на ова друга питања може неко други од министара који су ресорно везани за ове поједине области, али желим једну генералну поруку да дам – ова Влада, могу да кажем да је о томе било речи и у претходној Влади, ми нисмо имали намеру, нити сада имамо намеру да дајемо било каква лажна обећања која се неће испунити.
Ја се сећам, господине Живковићу, када сте ви дали једно обећање да ће Србија ући у ЕУ 2007. године, а сада је 2015. година. Према томе, можемо говорити о разним врстама обећања, али на крају крајева ко је тај који о томе пресуђује – народ односно грађани.

28/1 МО/ЦГ 16.15-16.25

Исто као што сам рекао и на почетку поводом присуства премијера, нисам сигуран ни да би требало да се радујете па чак и да се донесе одлука да буду одржани неки ванредни избори, што иначе није апсолутно у плану.
Ја сам овде данас у име премијера да одговорим на она питања на која могу. На она питања која нису политичког карактера, него су ресорна, наравно да ће покушати да одговоре други министри. Уколико има потребе за тим, добићете и додатне информације, уколико неко питање није обухваћено. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Коментар или допунско питање, изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Добро сте заменили председника Владе у једном делу, а то је да нисте одговорили ни на једно питање. Тако и он када је присутан има исти манир да не одговара.
Рекли сте да хоћете да пошаљете једну поруку одавде. То је јако лепо, али данашњи дан је предвиђен за одговоре, а не за поруке.
Ја нисам поменуо изборе, не знам откуд то вама да ми одговорите са изборима. Можда то има неке везе са изборима у вашој странци, али то је потпуно неважна тема за српски парламент. Генерално, сто обећања која су дата не могу да се мере и карактер људи који дају та обећања и етичност и, што би рекао мој колега, етика одговорности која мора да буде својствена сваком политичару нужно доводи до тога да морате да кажете зашто нешто није урађено, можда постоје објективни разлози. Избори сами по себи су једна глобална оцена грађана о томе шта мисле о једној власти. Ја сам сигуран да то вама нема потребе да објашњавам.
Тачно је да сам ја рекао 2003. године да до 2007. године можемо да постанемо чланица ЕУ ако сви, то је други део реченице, од сутра почнемо да радимо свој посао. Неки су радили свој посао, сменили су ме, тако да моја одговорност за период од 2004. године до дана данашњег не постоји везано за европске интеграције.
Генерално, то прескакање одговорности око привилегија, сигурно да знате и ви и сви чланови Владе да је јуче овде брањен закон у коме, понављам, 680 и неколико људи који су закупци махом код ДИПОС, а знамо да ДИПОС нема своје објекте у Калуђерици, Овчи и Борчи, него да је то пре свега Дедиње и добар део Врачара, да ће сада бити једини у Србији у могућности да купе те некретнине. Од 7,5 милиона људи, или ту негде, колико живи у Србији, само њих 600 ће бити у могућности да купе те некретнине без лицитације, него по ценама које ће неко да процени.
Ја сам тражио од министра који данас није ту, који је бранио закон, а то је министар Вујовић, да објави ко су закупци, ко су ти повлашћени људи који могу да купе те некретнине. То би било добро, можда ту видимо неке министре, а можда ту видимо и неке бивше министре. Можда ту видимо неке људе који се разним епитетима ките у овом друштву, да видимо за кога је прављен тај закон.
Чекам одговор од министарке Михајловић везано за Златибор и за …
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, прошло је три минута. Сачекали смо да ви завршите јер фалило нам је конкретно питање за конкретан одговор. Само сте рекли реч Златибор, па због тога.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Нема никаквих проблема.
Оно што је важно везано за Златибор и ПК „Златибор“ и Општину Чајетина и инсинуације да је дошло до повреде државног, односно јавног интереса, дакле информација коју сам дала, а сада ћу да је поновим, пре свега пред грађанима Србије. Дакле, штета није нанета и штета није ни могла да буде нанета. Између осталог, и пет предмета који се помињу још увек нису коначни предмети и то је оно што јесте важно.

28/2 МО/ЦГ

Са друге стране, одређене информације, надзор над катастром је такође учињен и биће учињен надзор над свим осталим катастрима у Србији, зато што је потпуно јасно да постоје одређени проблеми у катастрима у локалним самоуправама. Додатне информације до којих смо дошли прослеђене су тужилаштву и полицији и верујем да ће јавност бити обавештена.
Оно што такође мислим да је овог тренутка важно, а пошто сте помињали обећања, ја бих вам само рекла да све оно што је премијер у свом експозеу обећао пре годину дана, то смо и реализовали и неке ствари чак и много брже, чак не очекујући да ћемо успети да заиста једно посрнуло финансијско стање подигнемо на ноге, а ми смо то урадили. Дакле, када бисмо почели да говоримо о ресорима и о томе можемо, онда бисмо видели да се десет пута више гради, онда бисмо видели да су донети закони који нису годинама доношени. Према томе, спремни смо да разговарамо о сваком обећању понаособ.
Још једна информација за коју можда не знате. Само ове године, од јануара месеца ми смо усвојили 94 закона и то су све важни закони. Прошле године смо усвојили 194 закона и примењујемо их. Ти закони живе, што мислим да је најважније. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изјашњење, само две минуте. Изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Наравно да нисам задовољан одговорима и има ту неке логике, јер они су били спремни за премијера и ја сам сигуран да би он знао да нађе неки начин да одговор који, наравно, не би био прави одговор и не би садржао чињенице, али би то било урађено боље. Жао ми је што други потпредседници нису у том капацитету да могу да дају озбиљне одговоре.
Није тачно да је остварено све из уводне беседе коју је премијер дао када је постао премијер, када се кандидовао за место премијера. Маса ствари није урађена и то јавност зна. То уопште није тема да ја сада о томе говорим. Сигурно да нису остварена ни нека обећања која су јако важна, не само финансијски, не само развојно, него и етички. Једно од тих питања је и питање хеликоптера. Шта је са тим? То је питање за потпредседника …
ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, имате право на изјашњење, а немате право на питање.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Ја се изјашњавам да то јесте важно питање, то је моје изјашњење.
ПРЕДСЕДНИК: Не, имате право на изјашњење на прва два питања.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Значи, на одговоре на прва два питања немам шта да кажем пошто није било одговора …
ПРЕДСЕДНИК: Онда се суздржите, јер на ово немате шансу.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Стварно не знам зашто то радите. Када је ту премијер ви лепо пустите да ја поставим питање. Не знам кога сада овде браните.
ПРЕДСЕДНИК: Били сте другачији, поштовали сте Пословник, због тога.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Хоћете да ме казните сада? Немојте молим вас, ја имам право, ово је политичко место највише у овој држави. Ја говорим своје политичке ставове и очекујем одговоре од људи који су министри у Влади Александра Вучића. Мислим да је то потпуно рационално очекивање. Понављам питања из првог обраћања првом потпредседнику …

28/3 МО/ЦГ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Значи, посланиче, морам да вас едукујем, иако ми је јако жао што тиме реметим ову седницу. Члан 207, имате времена до следећег месеца, до последњег четвртка, добро да га проучите, због грађана који су евентуално гласали за вас. Само због тога, не због мене.
Нисте добро чули и почетак, па морам да поновим због премијера који ме је замолио да поновим. Учиниће све, зато што поштује парламент и зато што поштује грађане који су гласали за све нас, да се појави данас, тако да вашу ту зебњу задржите још мало за себе. Ето, само због њега сам ово учинила, верујте ми.
(Зоран Живковић, с места: Не сумњам.)
Хвала вам што не сумњате.
Извињавам се свим посланицима због ове упадице.
Реч има народни посланик Мирко Чикириз. Изволите.
МИРКО ЧИКИРИЗ: Хвала председнице.
Ја ћу име грађана који нам се стално обраћају као народним посланицима, а између осталог тамо где станујем окружен сам војним пензионерима и активним војним лицима, поставити нека питања министру одбране. Ако је министар спреман сада да одговори, молио бих, а ако је потребно додатно време, неће бити проблем.
Оно што смо сазнали из медија и од Министарства одбране, иду најаве да ће бити поновно враћање средњих војних школа у школској 2015/2016. години, па ме интересује шта ће се ту конкретно урадити и шта ће бити са досадашњим центрима за обуку и усавршавање подофицира?
Друго питање. Будући да су задњих двадесетак година, а посебно задњих седам-осам година напуштене многе касарне, што је својеврсно ругло и ми смо апсолутно свени да су те касарне прављене у неком другом периоду, за неку већу земљу, да су били и бројни проблеми и да је имало и неких својих оправдања, често нам се чини с обзиром на сређену инфраструктуру у неким касарнама и на потребан новац који није велики да се уложи у њихово сређивање, а опет с обзиром на велику заинтересованост грађана да служе војску, како добровољно да служе војску, тако и професионално да се баве, интересује ме шта ће бити са касарнама у Пироту, Сурдулици и Сјеници? Знам да су неке касарне сређене, али шта Министарство одбране по том питању планира да уради?

29/1 МЗ/МЋ 16.25-16.35

Треће питање. Постоји доста објеката који се налазе у касарнама који су срушени или оштећени у НАТО бомбардовању, уз највећи губитак неколико хиљада људских живота и пет хиљада рањених. Српски покрет обнове је још тада, 1999. године, изнео свој политички став и учествовао у одбрани земље и покушао да штета буде што мања. Тај одвратни назив бомбардовања „Милосрдни анђео“ је био нешто што је свежа рана која нас прати до данашњег дана. Али, оно што ми у потпуности подржавамо, то је претварање неких непријатељстава у пријатељства и то ради ова Влада и због тога, између осталог, и политички подржавам ову Владу.
Интересује ме шта ће бити са срушеним или оштећеним објектима у касарнама у НАТО бомбардовању. Оно што је премијер најавио у свом експозеу и што је регионални проблем свих држава у окружењу, то је ратна авијација. Србија, по својим потенцијалима, с обзиром да поседује авионе, неки су ремонтовани, неки ће бити ремонтовани, најављује се и куповина МИГ-ова 29, ремонтовани су и неки МИГ-ови 21.
Интересује ме шта Министарство планира око обнављања ваздухопловне плоте. Шта то конкретно подразумева и колико је новца потребно за то издвајање, будући да је то, кажем, проблем који имају све земље у окружењу? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Братислав Гашић има реч. Изволите, министре.
БРАТИСЛАВ ГАШИЋ: Захваљујем, госпођо председавајућа.
Захваљујем на овим питањима.
Прво, Средња војна школа. Године 1993. укинута је Средња струковна војна школа за школовање подофицира и, ево, сада после 22 године поново враћамо прву генерацију од 40 младих људи, после завршене основне школе, у ту Средњу струковну војну школу и ове године смо одабрали да то буду деца која ће сутра да буду подофицири у авијацији, управо у авијацији, где нам је највише потребно тих младих стручних људи.
Оно што ми очекујемо, конкурс се расписује 1. августа и очекујемо да буде велико интересовање, пре свега зато што у протекле две и по године на једном месту у Војној гимназији имамо десет кандидата, а на једном месту у Војној академији имамо преко 20 заинтересованих. Тако да очекујемо да ћемо релативно лако и брзо, са добрим и квалитетним кандидатима, да попунимо ових првих 40 места.
Друго питање је питање напуштене војне касарне. Ви знате да када се смењивала Војска Србије, тада су и многи објекти Војске Србије напуштени са намером да сами од себе пропадну и да више никад Србија не може да измогне снаге и средстава да може да врати редовно служење војног рока. Нека првобитна процена наша јесте да отприлике око две милијарде евра је потребно да бисмо средили објекте и вратили их у стање да можемо поново да уведемо неко служење војног рока. Распродата су сва материјална средства која су била у њима, тако да је то у овом тренутку нереално очекивати. Али, зато нас обавезује све веће интересовање младих људи за добровољно служење војног рока.
Године 2011. имали смо 1.100 младих који су добровољно служили војни рок, 2012. године је та цифра је дошла на 1.300, 2014. године 1.800 и, ево, 2015. године, у овом тренутку, очекујемо да око 2.500 добровољни одслужи војни рок у 2015. години. Очекујемо и размишљамо, обзиром да је велико интересовање, да на једном месту за добровољно служење војног рока имамо два кандидата, да отприлике у 2016. години или уведемо шест упутних рокова са по 600 припадника или да повећамо ова четири укупна рока, број припадника који ће да одслужи добровољно војни рок. Тако да, сређујемо све те објекте. Ја морам данас, и због вас народних посланика и због јавности Србије, да се захвалим свим локалним самоуправама које максимално помажу Војсци Србије да своје објекте среди.

29/2 МЗ/МЋ

Ове године смо запослили два нова објекта. То је Пожега и то Зрењанин. Те касарне су максимално сређене, уз подршку локалне самоуправе, за асфалтиране писте. Објекти су у стању онако како то заслужује Војска Србије и наши припадници, апсолутно условни за живот, за обуку и за рад. Ту је такође и град Лесковац, који је јако пуно помогао, ту нам је Бачка Паланка, која нам је јако пуно помогла. Ту је град Крушевац, такође, који је пуно, пуно донирао преко својих јавних предузећа да добијемо један АБХО центар у Крушевцу који је у рангу са АБХО центром за обуку немачке војске и један је од јединствених на територији Европе.
Што се тиче запоседања нових касарни, да, рекли смо да ћемо у току 2015. године да покренемо процес повратка војске у касарну у Пироту, која није потпуно напуштена јер су нам тамо материјална средства, касарну у Сурдулици, која је сређена 2011. године, потпуно адаптирана у марту месецу, у октобру месецу је напуштена, и нова котларница која је била направљена у Сурдулици, у касарни у Сурдулици је извађена и пребачена је на базу југа.
Такође, у плану за 2016. годину јесте и повратак на аеродром Сјеница, пре свега зато што интензивно радимо на томе да аеродром Лађевци постане војно-цивилни аеродром, тако да нам је жеља да у Сјеници, која, видели сте јуче на средствима јавног информисања, има јако пуно неексплодираних убојних средстава која су остала из 1999. године и заједно са норвешком Владом радимо на рашчишћавању и тог потеза.
Што се тиче објеката у НАТО бомбардовању, имамо у овом тренутку 128 објеката који су још увек остали нерашчишћени по нашим касарнама широм Србије. Морате да знате да у ових 128 постоје и они које смо ми физички уклонили, али је процес скидања са материјалних средстава још увек у току, тако да до краја 2015. године остаће неких 30-ак објеката несређених, тј. неуклоњених.
Видели сте Бубањ поток, који је преко 16 година стајао у стању у каквом је остављен 1999. године. Данас је то само средствима и жељом, пре свега, команде за обуку рашчишћен, сређен и у једном коректном стању.
У септембру месецу надам се завршетку тендера за рушење блока старог Генералштаба. Наравно, то неће онима који се секирају да ли ће ово што радимо, озелењавање испред Генералштаба, да смета – неће. Радићемо из унутрашњег простора старог Генералштаба, тако да ћемо тај блок А да рашчистимо, ја се искрено надам, до Нове године, после толико година у онаквом стању у каквом јесте.
Четврто ваше питање је било – ратна авијација. Ви знате да ми интензивно водимо преговоре са Ербасом, пре свега о једном стратешки јако важном пројекту за државу Србију. У те преговоре је укључен и премијер Србије Александар Вучић. Ради се о модернизацији авиона Г-4, авиона са којим је некадашња Војска старе Југославије имала јако добре резултате, пре свега у извозу наоружања у земље трећег света. Желимо да заједно са Ербасом кренемо у модернизацију која није ни мало ни јефтина, ни лака, ни брза, али ти преговори подразумевају и Мому Станојловића, ремонт, Газела, запошљавање нових радника у нашем ремонтном заводу. Размишљамо и преговарамо о томе да купимо један транспортни авион јер је наша транспортна авијација при истеку ресурса. Да ли се више исплати да купимо нови транспортни авион или да ова два наша Антонова 26 и 2 продужимо ресурсе и да о томе разговарамо са нашим партнерима и надам се будућим стратешким партнерима?
Такође, разговарамо о куповини два нова хеликоптера „Суперпума“ Ербасова, из њихове палете војних хеликоптера, опремљене за службу за трагање и спасавање, за ноћно летење и са најсавременијом техником. Разговарамо и са нашим руским партнерима из Рособоронекспорта о куповини два хеликоптера МИГ-117 и МИГ-171 б5. Тако да је то, кад је транспортна авијација у питању, и хеликоптери.

30/1 ЈЈ/ЛЖ 16.35 – 16.45

Што се тиче МИГ-ова које сте споменули, нама ресурси појединих МИГ-21 истичу 2018. године, такође и МИГ-29, и размишљамо о томе да за девет МИГ-ова 21 продужимо ресурсе са одређеним новчаним средствима која имамо обезбеђена, тада би њихов век трајања био до 2025. године, или да та средства употребимо да 2018. године купимо нове МИГ-ове. То је нека цифра која је у разговорима који су кренули још 2012. године, око шест МИГ-ова 29, модернизованих, значи, најновијих. Тако да, у овом тренутку ратна авијација сигурно да има довољан број летилица за обављање својих задатака. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
МИРКО ЧИКИРИЗ: Хвала министре.
Ви сте се у вашем одговору дотакли и ових питања, односно подпитања која сам хтео да поставим јер су грађани пре свега заинтересовани, не само о безбедности, ми смо овде усвојили процену Националне безбедности и Стратегију одбране и знамо да у неком скоријем периоду нама не прете неки ратни сукоби, али сигурно да је безбедност нашег неба нешто што нас интересује и оно што грађане такође интересује, какви смо то у поређењу са окружењем и колико то кошта.
Знамо, рецимо, да су Мађари за куповину 30 авиона и модернизацију своје флоте издвојили негде око милијарду евра, да Словенци Италијанима који су супер војна сила плаћају негде око 40 милиона евра за чување њиховог неба, да БиХ нема ни један авион, да Црна Гора нема ни један авион, чак су и неке хеликоптере и авионе продали нешто Хрватима, нешто нама, да су Македонци четири своја Сухоја, приземљили, да Хрвати од 10 МИГ-ова 21 само је шест у употреби, и они исто воде расправу по тим питањима и све је, колико видим, присутнији концепт колективне безбедности, односно регионалне безбедности.
То је нешто што је Министарство одбране, и ми смо то подржавали, не само у вашем Министарству, него и код претходних министара, све те споразуме са НАТО пактом, добру сарадњу са војскама Бугарске и Румуније око заједничке безбедности и око заједничких интереса.
Сада оно што је главно, то је новац. Колико ће то коштати и какве су процене да ли је исплативије даље ремонтовати, пре свега МИГ-ове 21, или кренути у набавку нове флоте? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Братислав Гашић. Изволите.
БРАТИСЛАВ ГАШИЋ: Захваљујем, госпођо председавајућа.
Господине Чикириз, ни једног тренутка ни у Министарству одбране ни у Војсци Србије нисмо размишљали о томе да поверимо чување нашег неба некој страној авијацији. Сва ова улагања која у овом тренутку чинимо јесу управо да би поред ових авиона, који су у употреби у овом тренутку могли да имамо и већи број те ловачке авијације у наредном периоду до 2018. године, тј. до 2025. године.
Са поносом могу да вам кажем да у овом тренутку Војска Србије, од свих тих земаља које сте набројали, осим Румуније, је далеко, далеко, супериорнија, и по броју техничких средстава и ловачке авијације и у копненој војсци и у речној флоти. Тако да, грађани Србије не треба да брину о својој безбедности. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Следећи говорник Балинт Пастор. Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Имао сам намеру да поставим питање премијеру Вучићу, али пошто га је господин Дачић одлично замењује, ја би њему поставио питање, поред господина Дачића можда је питање и господину Вулину, пошто спада у његов ресор, ради се о мигрантима и о ситуацији везано за мигранте.

30/2 ЈЈ/ЛЖ

Сутра ће се отворити нови гранични прелаз Хоргош 2, али, нажалост сви људи не користе граничне прелазе него користе неке друге алтернативне правце због чега грађани Републике Србије имају и те како велике проблеме, а ти грађани нам се обраћају и очекују да поставимо ова питања. Пошто ми не доносимо само законе него је Народна скупштина и представнички дом грађана Србије онда је сасвим нормално да ја ова питања поставим.
Мислимо да грађани у Суботици и превасходно на териториј општине Кањижа не могу нормално да живе због тога што у Кањижу дневно дође између 1000 и 1500 миграната. Педесет метара од градске куће у парку се налазе ти људи. Једноставно људи, грађани Кањиже нису у могућности да изведу своју децу на игралиште, не могу да користе јавне површине, не могу да живе нормалним живота, због тога што, понављам још једанпут, између 1.000 и 1.500 људи долази на територију Кањижа.
Кањижа се назива деценијама градом тишине. Кањижа има 9.500 становника, житеља и у тај мали град стиже између 1.000 и 1.500 миграната сваког дана. Готово свакодневно има мањих инцидената између миграната. Хвала Богу тих инцидената нема између миграната и локалног становништва, али из мало пре набројаних разлога грађани полако губе стрпљење.
Поставио бих питање – шта Влада Републике Србије намерава да учини по овом плану. Ја наравно знам да се ради о глобалном проблему да чак ни ЕУ нема решење за овај проблем, али мислим да грађани од Владе Србије очекују проблем и да ли може очекивати, а и Суботица неку финансијску подршку од Владе Републике Србије. Знам, господине Вулин, да ви сутра долазите у Кањижу, али сам ја хтео да поставим питање премијеру и желео бих кад би он дошао у Кањижу и уверио се о каквом се стању ради. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Да, као што знате са председником Скупштине Војводине, господином Пастором ћемо обићи Кањижу и Суботицу. Наиме, у Кањижи отварамо један прихватни центар али за људе из реадмисије. Оно што смо урадили у Прешеву где прихватамо људе који прелазе нашу границу, улазе у Србију. У Кањижи сада се прихватају људи који се враћају из Републике Мађарске, по споразуму о реадмисији.
Проблем је више него комплексан. Становништво у Кањижи као и више мање у Суботици или било ком другом граду, неће да има центар, не жели да ти људи буду смештени на територији њихове општине. По нашим позитивним законским решењима и не само нашим, сваки тражилац азила има право да се креће по читавој територији Републике Србије без икаквог ограничења док се не утврди његово право, односно одбије се или се не одбије његов захтев да тражи азил. Дакле, ми те људе да зауставимо у том смислу да им забранимо кретање, то је потпуно искључено. Дакле, то су међународна правила и то читав свет би био на нашој глави.
Наравно, да сте у праву и наравно да јесте проблем за Кањижу. Ја сам неколико пута разговарао са руководством општине и оно што смо се договорили, ми смо спровели. Дакле, обезбедићемо ипак једна цивилизованије приступ, могућност да људи врше своје елементарне људске потребе, то радимо сутра. То ћемо управо урадити сутра. Дакле, обезбедићемо простро где ће они моћи да, хајде да кажемо, буду мање присутни у центру града, где ће моћи да буду.
Исто важи и за Суботицу, тамо ћемо на простору старе циглане решити неку врсту смештаја за њих, збринути колико год је то могуће. Али, опет вам кажем, ми немамо право да те људе зауставимо. Ми њима дамо упут да иду у нека од наших

30/3 ЈЈ/ЛЖ

прихватних центара, они могу, а не морају да оду тамо. Немате право да наредите некоме да се налази иза неке ограде или иза неке жице. Једноставно је тако.
Што се тиче финансијске помоћи она је већ ту. Ми смо се договорили да ћемо ми преузети на себе хигијену и то смо обезбедили. Обезбедићемо помоћ и Центру за социјални рад, а кроз јавне радове ћемо запослити већи број људи који ће се бринути о хигијени у Кањижи, Суботици, Прешеву, Зајечару. Дакле, где год је потребно, у местима која су непосредно погођена овим проблемом и радимо то што можемо да радимо. Само да наши грађани знају која је размера проблема, 2014. године за целу Републику Србију је евидентирано 16.500 тражилаца азила. Ове године само до 29. јула евидентирано је 64.022 тражиоца азила.

31/1 ВС/ВЗ 16.45 – 16.55

Дакле, погледајте колико људи тражи азил на простору Србије. Ти људи не желе да остану у Србији, ти људи неће да остану у Србији, они имају неки свој пут. Ми се понашамо у складу са највишим светским стандардима и морам да вам кажем да највећи део свих трошкова подноси Влада Републике Србије. Европска унија, други донатори, још увек не обраћају пажњу на наш проблем у мери у којој би требали и морали да обрате пажњу.
Ми смо до сада добили, сада ћу вам рећи, од разних хуманитарних организација смо добили око 40 до 50 хиљада евра, од УНХЦР у храни шест милиона 350 хиљада динара, и у неопходној опреми од УНХЦР још 11 милиона 300 хиљада динара. То је све што је држава Србија добила. Све остало покривамо ми. То је неодржива ситуација, то не може ни на дужи ни на краћи рок тако да иде.
Ми, зато апелујемо на међународну заједницу да разуме да овај проблем није направила Србија, па неће ни решити овај проблем. Нама је помоћ неопходна и потребна нам је одмах. Ми се нећемо обрукати ни као народ, ни као земља. По мишљењу УНХЦР и по мишљењу свих релевантних међународних организација, ми се понашамо, као најорганизованија држава на путу миграција. Ни једна друга држава се није поставила овако организовано и овако хумано.
Али, помоћ нам је неопходна. Једноставно ми сами ово нећемо моћи да урадимо, не рачунајући плате полицајаца, полицијских службеника које морате да изместите из, рецимо Врања или Бечеја, да би отишли да раде у Прешеву и да би издавали одговарајућа документа.
Не рачунајући плате војних лекара, не рачунајући плате војске која дежура у централном Прешеву, прекршајних судова, хвала, не рачунајући колико нас кошта појачано присуство наших снага на нашим границама, не рачунајући све то, ми плаћамо од прилике око 15 хиљада евра сваког дана потрошимо на мигранте који су овде.
Дакле, све ово ништа не рачунамо, само конкретно помоћ, оно што овим људима кроз храну, воду, лекове, оно, ето, што нас непосредно кошта. То овако не може да иде и можда чак и више од економских проблема имамо политички проблем. Европска унија мора да формулише став шта ће да ради са овим људима, ови људи неће да дођу у Србију, хоће да уђе у ЕУ. По мом дубоком убеђењу ЕУ има само две могућности.
Једно је, да помогне да на северу Африке ратови престану, да би ови људи имали где да се врате, да имају наду поново. Други је, да их приме. Трећег, да остану код нас, нема. Једноставно није могуће.
Тако да, ево и сутра ћемо се видети, разговараћемо и сутра, обићи ћемо и Суботицу и Кањижу, помоћи ћемо, као што кажу, у свему и у запошљавању људи, који ће бринути о хигијени и то, да умиримо нашу јавност, нема епидемиолошка ситуација је потпуно под контролом, нема никаквих болести, ни заразних, ни било којих других, једино што констатујемо код њих, јесу убоји, повреде, исцрпљеност, нема никаквих болести, људи су сасвим, хајде да кажемо, здрави.
То је добра вест, али све ово што радимо, радимо да би, наравно избегли колико је год је могуће могућност превеликог мешања, у смислу да може да дође до нечега.
Зато, водимо рачуна управо о томе да се брига о хигијени повећа, зато обезбеђујемо повећане количине хигијенских средстава, повећан број људи ће бити запослен који ће се бринути о хигијени, управо да се ово не би дешавало. Зато, постављамо тоалете, тушеве и све што иде.

31/2 ВС/ВЗ

То је оно што ми можемо да урадимо. Ми не можемо то тајно да решимо. Ево, ово је прилика да сви заједно размишљамо о томе и прилика да подсетимо наше партнере из међународне заједнице, зима је на прагу, за 45 дана ће почети кише, за 80 дана у овој земљи ће температура бити испод нуле. Шта ћемо онда радити, ако се ово настави, а наставиће се? Али ту смо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Додатно? Да.
БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се на одговорима. Могу и ја да потврдим да Кањижа неће прихватни Центар за мигранте или Центар за азил, место за одмор ван града, за мигранте да, ништа изван тога не долази у обзир.
Ти људи неће да остану у Србији и то је јасно, али сваког дана долази 1000 до 1.500 људи. Не знам, мислим да није за похвалу и није добра информација да мигранти Србију сматрају омиљеним местом. Хуманост, да. Али, мислим да треба водити рачуна пре свега о грађанима Републике Србије и онда се постављају одређена питања, како ти људи долазе до Суботице и Кањиже? Да ли ми чувамо наше јужне границе? Како ти људи долазе?
Следеће питање, ти мигранти иду кроз њиве, воћњаке, причињавају огромну штету пољопривредним произвођачима, и ко ће да надокнади ту штету нашим грађанима, пољопривредним произвођачима?
Када сам говорио о финансијског подршци, ја сам мислио на конкретну подршку и за рад Јавног комуналног предузећа, нпр. у Кањижи, због тога што, због великог броја миграната, они имају много више посла, нпр. две велике тракторске приколице, смећа дневно односе из парка 50 метара од Градске куће у Кањижи.
У угоститељским објектима, нема места, у поштама где се подиже новац, пуни су редови миграната, а то је тако и овде у Београду, 100 метара од нас у Главној пошти, а тако је у Суботици, тако је у Кањижи, тако је у још неким местима.
У аутобусима нема места за домаће држављане, за наше грађане, пошто је препун миграната. Огромни су губици у туризму, ево нпр. у Кањижи, то ће вам сутра говорити, само у августу ће бити 4 велике манифестације, са по око 3000 до 4000 гостију, а људи отказују резервацију у хотелима, у Кањижи у Бањи Кањижа. Ко ће те штете да надокнади?
Због тога сам рекао, наравно да Србија није изазвала ову ситуацију, наравно да се ради о глобалном проблему, али мислим да Влада озбиљније треба да приступи решавању ових проблема. Хвала.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Видите, када би направили прихватни Центар, било где на северу, онда би Мађарска држава изашла и рекла – зато правимо зид.
Е, зато правимо зид, што их ви скупљате тамо на северу и гурате их преко наше границе. Зид је проблем, велики проблем. Зид те људе тера да се убрзавају и зид их тера да се крећу на север.
Ја ћу вам рећи да смо ми у нашим центрима пре вести о томе да ће се зид подигнути, имали око 600 корисника, да их тако назовем, а сада их немамо ни 200, пројурили су.
Ми не можемо да зауставимо никога да се креће. И сада ово што сте рекли да ли чувамо наше јужне границе? Да, ми их веома чувамо и због тога смо веома критиковани. Значајан део Међународне заједнице, каже, ви морате да омогућите свакоме могућност да задовољи своја елементарна и људска права и уђе на територију ваше земље.

31/3 ВС/ВЗ

Са друге стране, наравно, добијемо овакву критику и кажу, како може било ко да уђе и изађе са територије ваше земље? Јако је тешко одговорити на оба ова захтева.
Са једне стране им забранити да улазе, а са друге стране поштовати људска права и допустити им да уђу на територију ваше земље.
Рекао бих - немогуће. Ми радимо оно што је могуће. Да забранимо људима да се крећу, то једноставно није могуће и где ћемо са њима? Да им правимо сабирне центре? Није могуће једноставно.
Што се тиче овог вашег питања, потпуно сте у праву, ми већ помажемо, и зато преко Националне службе за запошљавање, кроз јавне радове, запослиће се значајан број више људи и они ће бити плаћени од стране Националне службе за запошљавање. То је то и на тај начин ће свакако помоћи.
Видите, ја не могу да кажем да ти људи врше кривична дела, не врше, махом прекршаје. Махом су то прекршаји, при том због преласка границе, па кад их врате у реадмисији па се онда прекршајно гоне. Али ми немамо до сада ниједну пријављену крађу. Немамо ниједно насиље. Било је насиља између њих, али није било насиља са домаћим становништвом, нигде ни у Београду, Прешеву, ни у Кањижи, нигде.
Дакле, ти људи иду неком својом муком и несрећом, нико није срећан због овога, али ми се понашамо и поступамо на једини могући начин. Нема другог начина, да им забранимо да се крећу, није могуће. Да правимо сабирне центре, не би нам дозволили у крајњој линији, али и сабирни центар, ко ће то да плати, ко ће да буде у томе?
Све ово што ви мене питате, ја питам непрекидно ЕУ и питам Међународну заједницу, и ко ће да плати њихов пролазак? Али они су једноставно ту и на нама је да се носимо како можемо и то је једино што могу да вам кажем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Коментар, изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се на одговорима, господине Вулин и ја се надам да ви схватате да смо на истој страни. Моје је само да кандидујем ове проблеме за размишљање и нема другог државног органа који треба овим питањима да се бави, осим Владе Републике Србије.

32/1 ТЂ/ВК 16.55 – 17.05

Вероватно ћете ове ствари чути сутра у Кањижи од грађана Кањиже. Ја вам препоручујем да не разговарате само са председником општине, на пример, и са челницима Кањиже, већ поразговарајте са грађанима, са житељима Кањиже и саслушајте шта они кажу. Они су толерантни, саосећајни са мигрантима, али једноставно не могу да живе нормално у граду у којем су нормално живели пре пола године и у којем су нормално живели деценијама уназад.
Што се тиче кривичних дела, да, мигранти не праве кривична дела, да раде, извршавају одређене прекршаје. Живо би ме интересовало како би наша полиција реаговала када би се наши грађани понашали у нашим парковима широм Србије како се понашају мигранти. Мислим да би добијали прекршајне пријаве.
С друге стране, за крај, што се зида тиче, као што знате Мађарска има амбасадора у Републици Србији, он се зове Атила Пинтер. Ја верујем да ви њега познајете, ова питања поставите њему. Ја нити сам портпарол Мађарске, нити ми о овоме треба да разговарамо. Ми треба да разговарамо о задацима Владе Републике Србије. Моје је да питам, ваше је да одговорите и ја се захваљујем што сте одговорили на ова питања. Надам се да ћемо заједничким снагама успети да допринесемо томе да наши грађани у Суботици, у Кањижи у Прешеву и у још неким локалним самоуправама могу да живе нормалним животом. Тренутно, нажалост, не могу да живе нормалним животом ни 50 метара од градске…
ПРЕДСЕДНИК: Време.
Реч има народни посланик Ненад Чанак. Изволите.
НЕНАД ЧАНАК: Моје питање прво је упућено, желео сам да га упутим председнику Владе, али ћу га упутити министарки пољопривреде и заштите животне средине.
У општинама у Војводини дошло је до масовног помора пчела, и то нарочито у Кикинди и Зрењанину, каквог није било у протеклих 40 година. Три хиљаде кошница је до сада потровано и наставља се тај тренд, с тим што је ту штета процењена на преко пола милиона евра. Пчелари су очајни, неће бити меда, а то им је извор прихода. Утврђивање узрока тог тровања је у току, али истрага тапка у месту, а тровање се и даље наставља.
Пчелари су ми рекли да инспекција неће да одради посао до краја, да се открије ко је проузроковао овај масовни помор, јер је за то прекршајна казна драконска, од један до три милиона динара.
Сумња се да је узрок за све ово произвољно и неадекватно коришћење пестицида које је довело до ове катастрофе. Када је 2012. године, мада је 2009. године формирана Агенција за хемикалије за коју је опрему купила ЕУ и платила је 3,2 милиона евра, укључујући и обуку кадрова итд, у општој хистерији гашења агенција угашена и та агенција, ЛСВ је марта ове године тражила да се она поново оснује да би се контролисало то какве се хемикалије користе у овој земљи и какво се семе увози. Међутим, од тога није било ништа и, нажалост, данас више нико не ради поређење, не анализира штетне последице оваквих догађаја.
После овога што нам се догодило у вези са пчелама, ми ћемо бити у ситуацији да се мед увози из иностранства, увозници ће зарадити на провизији, пчелари ће остати без извора прихода, а ми нећемо знати шта се у том меду налази.
Дакле, питање за вас гласи – ко води бригу о врсти и квалитету хемијских средстава из семена који се увозе? Постоји индиција да је семе сунцокрета пре сетве било третирано хемикалијама које су отровне. Ко о томе брине?

32/2 ТЂ/ВК

Постављам такође питање – шта је Министарство пољопривреде и заштите човекове средине предузело по том питању, пошто је оно надлежно за контролу увоза хемикалија и семена и да ли ће надокнадити штету причињену пчеларима?
Наравно, да ли ће подржати иницијативу, уколико не може с њим да се носи, уколико не може да се формира агенција на нивоу Републике Србије, да ли може војвођанска администрација да формира агенцију за хемикалије која ће се бавити тиме на територији АП Војводине. То је било моје питање.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка.
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: Уважени посланиче, захваљујем на питању. Заиста, ви сте у праву. Причињена је штета пчеларима. Наступио је помор пчела на појединим локацијама. У потпуности смо упознати са проблемом, пратимо стање и откривамо узроке.
Морам да кажем да је у претходном периоду одржан низ састанака Управе за ветерину, Управе за заштиту биља, Завода за заштиту природе. Сви су анализирали стање и тражили узроке проблема.
Морам да кажем и то да сумња на коришћење пестицида је постојала, али да су резултати испитивања у лабораторији показали да пестициди нису узрок овог помора. Наравно, тражили смо и супер анализе и у наредном периоду ће се урадити и супер анализе.
Што се тиче вашег питања – ко контролише увоз семена и садног материјала, морам да кажем да смо у претходној години начинили велики помак када се говори о контроли семена и садног материјала. Као што знате, започела је са радом Национална референтна лабораторија и у оквиру комплекса ове лабораторије у Батајници баш смо опремили фито-санитарно одељење које у потпуности контролише семенски и садни материјал. Дакле, нема никакве сумње да је увезено семе сунцокрета, како ви кажете да постоји сумња, било додатно заражено пестицидима и да оно може бити узрок тровања пчела.
Могуће је да су узроци и на другим странама. Оно што је важно то је да се активно анализира стање, да ћемо у наредном периоду имати прецизније информације и да ћемо о томе обавестити јавност. Иначе, наши ратари, као и наши пчелари знају шта је добра пољопривредна пракса и увек им скрећемо пажњу на то да се максимално поштује осетљивост пчеле када се ради о коришћењу средстава за заштиту биља.
Поменули сте и агенцију за хемикалије. Кажете да је она укинута. Она јесте укинута, али само је укинута као једно посебно тело које је функционисало као независно, али све обавезе, укључујући и опрему, као што кажете, коју је донирала ЕУ, и све оне послове која је имала у оквиру агенције преузео је Одсек за заштиту животне средине и данас се, у оквиру дела нашег Министарства, Одсек за заштиту животне средине Одељење за хемикалије бави управо свим ови пословима које сте ви навели.
Сигурна сам да ћемо у наредном периоду имати прецизније информације, а наравно, уколико је неко направио пропуст у систему контролу, сасвим сигурно, мораће да сноси консеквенце, односно мораће да одговара. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Да ли желите питање?
НЕНАД ЧАНАК: Једино нисам добио одговоре на питања ко је отровао пчеле и ко ће то да плати.
Друго питање упућујем министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у вези Фрушкогорског коридора, који је према њеним изјавама датим у општини Ириг враћен у приоритете обнове изградње путева у Србији у наредне четири године.

32/3 ТЂ/ВК

Дакле, питања гласе – како напредује активност у вези изградње овог коридора, пошто Покрајина нема надлежности за ову категорију путева, али ће финансирати израду идејног пројекта овог коридора на коме се налази тунел кроз Фрушку Гору? Како ће се даље финансирати радови вредни око 100 милиона евра и када се очекује завршетак радова? Приликом усвајања лекс специјалиса за „Београд на води“ поставили смо питање да ли ће се за изградњу тунела кроз Фрушку Гору донети лекс специјалис. Премијер је изјавио да за овај посао није потребан лекс специјалис, јер се ради о пројекту мале вредности у односу на „Београд на води“ и да то можемо сами да финансирамо. Зато и питам како напредују активности на овом малом послу?
Такође, шта је са финансирањем укупне путне мреже у Војводини, обзиром да је одржавање путева другог реда пренето на Покрајину, али не и финансирање? У месту Лаћарак, у општини Сремска Митровица, Република је имала надлежност над магистралним путем кроз то место, али радови никада нису почели. Учесници у саобраћају се жале да у току кретања тим путем имају денталних проблема, пошто им испадну пломбе када прођу тим путем, и амортизери на возилима трпе озбиљна оштећења.
Ситуација је сложена и путном правцу између Руме и Новог Сада, где камиони пролазе кроз Ириг, а понекад и шлепер улети у двориште. На путу према Зрењанину људи и даље гину.

33/1 АЛ/БМ 17.05 – 17.15

Требало је, дакле, да се све то реши до сутра јер је министар финансија, колико сам из пресклипинга који се бави финансирањем Војводине успео да сазнам, ово је пресклипинг о финансирању Војводине. Дакле, ово је све што је објављено у медијима писаним о финансирању Војводине. Још једном ћу показати. Ово је, дакле, све што је у медијима објављено о финансирању АП Војводине.
Одакле ви мислите да се то плаћа? Ко ће то да плати и хоће ли ико обратити пажњу на овакве будалаштине, а то је да се пренесу ингеренције, а не и средства? Молио бих одговор.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Будући да нису пренета средства, односно будући да није формирано предузеће за одржавање путева у Војводини…
(Ненад Чанак с места: Од којих пара?)
… ја сам била фина и сачекала сам да ви питате, па сада ви пустите мене да ја кажем, а ви после слободно ме поново питајте.
Дакле, одржавање путева у Војводини као и у целој Србији радиће јавно предузеће „Путеви Србије“ из средстава јавног предузећа „Путева Србије“.
Да проблема у безбедности, односно пре свега у не одржаваним путевима има, ту сте потпуно у праву, не само у Војводини него и у целој Србији. Да смо претходну годину много више новца потрошили на рехабилитације и на поправке од поплава и то је тачно. Према томе, све што радимо у целој Србији радимо, пре свега, и у Војводини.
Што се тиче Фрушкогорског коридора, пре две недеље расписан је јавни позив за пројектно техничку документацију. Ми очекујемо да документација буде готова најкасније до марта месеца следеће године. Све што смо у припреми радили, радили смо управо са покрајинским секретаријатом око пројектно-техничке документације и наше очекивање да ћемо од наредне године, средином године почети рад на Фрушкогорском коридору.
Како ћемо га финансирати и који модел финансирања ће бити код Фрушкогорског коридора, то је нешто о чему тек сада треба да се разговара. Сада тек радимо пројектно техничку документацију коју немам комплетну.
Дакле, у току наредних неколико месеци или како год, до краја марта, причаћемо и о моделу финансирања и изградње. За сада, модел финансирања није још увек дефинисан.
ПРЕДСЕДНИК: Желите коментар? Две минуте.
НЕНАД ЧАНАК: Поновићу.
Како да се формира предузеће у Војводини када нису пребачене паре? И та прича о томе да нешто војвођанска администрација није урадила, а могла је да уради, у истовременом сталном избегавању да се пребаце средства за све то, једноставно не стоји. Управо због тога мислим да би требало да још једном се размисли о оваквом односу према грађанима Војводине који трпе рецимо, као грађани Лаћарка, ситуацију у којој због оваквог стања, они су буквално одсечени од света лошим квалитетом путева.
И ако имам времена, само још једну малу опаску која би се односила, пошто већ причамо о путевима и овим емигрантима који иду тим путевима.
Ова прича о томе да неко хоће, а неко неће емигранте на својој територији да…
ПРЕДСЕДНИК: Моја грешка, укључите се поново.
НЕНАД ЧАНАК: Ја се извињавам, госпођо председавајућа, јесте ли рекли да сте ви направили грешку? Ја морам да вам тапшем, браво.

33/2 АЛ/БМ

Дакле, та прича о томе да емигранти нарушавају нормалан живот грађана Србије то је сасвим логично, али то хоће да се деси и када се деси цунами или када се деси поплава такође угрози нормалан живот, а наши суседи у ЕУ, рецимо у Републици Мађарској их транспортују преко своје територије у закључаним вагонима.
Знате шта, крај шина на којима иду закључани вагони обично возе до крематоријума и то је оно зашта бих се ја озбиљно стидео када би се у овој земљи десило. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Следећи посланик је Дубравка Филиповски.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Имам неколико питања за министра здравља Златибора Лончара.
Прво моје питање се односи на то зашто се и даље организују хуманитарне акције у циљу сакупљања средстава за лечење деце у иностранству, с обзиром да је Влада Републике Србије прошле године основала буџетски фонд за лечење обољења стања и повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији?
Друго моје питање се односи на лечење грађана од канцера. Наиме, 30 хиљада грађана сваке године оболи од канцера, 50% њих иде на хемотерапије. Недостају нам апарати за зрачење и за њихово лечење. Чека се негде два и по месеца на зрачења. Према подацима којима ја располажем, на седам милиона грађана Србије, седам и нешто, има неких 13 апарата за зрачење, а светски стандард је да на 250 хиљада буде по један апарат за зрачење.
С тога је моје питање за вас - када ће Институт у Каменици добити те апарате за зрачење, с обзиром да ми преко две године чекамо на њихову набавку? Колико је мени познато, било је неких пет, шест тендера који су обарани. У чему је проблем и када ће Институт за Каменицу добити апарате за зрачење?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има др Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована, што се тиче првог питања, ја мислим да је знатно мањи број акција за прикупљање новца за лечење деце у иностранству. Желео бих да вам објасним због чега се и организују те акције.
Мислим да је основна ствар ако нешто хоћете да радите и оно због чега смо организовали овај фонд, да би помогли тој деци, али да би помогли било коме, да би трошили било који новац, мора да постоје одређена правила и она морају да се испуне да би могао да се да тај новац и да се уплати.
Није могуће и то сви треба да знају да није довољно да дођете и да поднесете захтев са неком оскудном документацијом и да добијете новац без икакве провере те документације и без заседања комисије која мора да оправда трошење тог новца. Из тог разлога људи неће да се јаве овом фонду јер морају да скупе, да исцрпе све могућности које постоје у Србији, да имамо закључак лекара који води то дете, који је прегледао то дете да у Србији немамо могућности да помогнемо том детету и да имамо предлог где може да се помогне том детету, онда да из иностранства имамо одговор, допис да хоће да приме то дете и да постоје шансе да се побољша стање здравља или да се излечи то дете и колико то кошта.
Стварно мислим да су то основна правила по којима мора да се функционише јер је немогуће, као остали фондови што ради, на часну реч да дају новац да неко иде да се лечи и да после тога немате никакав увид у то.
Желим да вас подсетим да у овом фонду постоје две комисије плус надзорни одбор који контролише све то, да је све јавно доступно, да је транспарентно и да у сваком моменту можете да видите колико има новца и колико деце је отишло на

33/3 АЛ/БМ

лечење.
Везано за фонд, ја ћу вам рећи до сада шта је урађено. Било је 41 захтев укупно за лечење у иностранству. До сада је завршено 10 деце је лечено у иностранству. Три захтева су одбијена зато што није достављена адекватна документација, а остали захтеви су у фази разматрања и већи део њих ће бити одобрен. Да се испоштује само процедура и деца ће отићи на лечење. То је један део.
Други део је да је од 15 захтева за дијагностику њих 13 већ послато и урађена је дијагностика у иностранству, односно 12, док је један поступак за слање у току.
Овде имам и средства која се тренутно, на дан 10.7.2015. године колико се налази у фонду. Налази се 3.782.003 плус имамо девизни рачун на коме се налази исто 17. 341 евра на рачуну фонда која су на располагању за децу којој је неопходно лечење.

34/1 МО/СМ 17.15 – 17.25

Тако да, мислим да је овај фонд испунио оно за шта је и организован. Једноставно, ми са том децом и са њиховим родитељима не желимо да излазимо јавно. То је њихов проблем, то је њихова мука. Они долазе после сваког тог лечења и захвале се. Већи део ове деце је излечен, сада је сасвим добро и гледају на све начине да подрже овај фонд и да се помогне другој деци.
Оно што још једном желим да нагласим, јесте да овде постоје тачне процедуре које морају да се испоштују и које се испоштују, да сутра не би пала било каква сумња, јер се ипак ради о једном буџетском фонду, а и да се не ради о њему, средства долазе са свих других страна и та средства морају да буду оправдана. Ето, то је разлог зашто се неко не одлучи да иде овим путем, да иде на овај фонд који је апсолутно сигуран, него праве неке друге акције јер једноставно хоће да заобиђу ту процедуру која мора да се испоштује.
Што се тиче вашег другог питања везано за акцелераторе, морам да вам кажем да је пре пар дана коначно закључен уговор после око две године трајања тендера за Каменицу за акцелераторе. Потписан је уговор за три акцелератора и ја се надам да су ту остала средства да могу да се потпишу уговори и за четврти акцелератор. Надам се да ће до Нове године ти акцелератори да буду инсталирани, спремни да раде и да помажу људима.
Да вас обавестим да је у току набавка још четири акцелератора, а од тога два за Ниш, један за Крагујевац, а један за Београд. По динамици која је предвиђена поступком јавне набавке, мислим да би до 15. августа требали да се потписују уговори, ако све буде у реду, за та четири акцелератора.
Такође, да вас обавестим да је у току спровођење кредита Светске банке, где се надамо да ће минимум бити осам или девет акцелератора, опет кажем за Београд, Ниш, Крагујевац и евентуално Кладово, с тим што је тај поступак мало дужи, јер се ради по правилима Светске банке, они воде целу ту процедуру. Мислим да ћемо онда са ова три комплет поступка имати решене листе чекања и да их више неће бити за зрачење.
Тако да, после дуги низ година где се ништа није радило, учинили смо све максимално да се то убрза и мислим да то људи виде. Не желим унапред причам, али чекам да се то инсталира. Желим да вас подсетим да почетком септембра почиње и гама нож да ради, тако да мислим да ћемо до краја ове године имати доста нових ствари везаних за пацијенте оболеле од малигних болести.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Дубравка Филиповски. Изволите.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Што се тиче вашег одговора на прво питање, сложила бих се са вама да је најважније да буџетски Фонд, који је основала Влада Републике Србије са средствима којима располаже, буде транспарентан и доступан. То је по мом мишљењу најважније.
Негде могу да се сложим и са родитељима оболеле деце којима је у свој тој муци тешко да сву ту процедуру некако заокруже, али разумем потпуно и лекаре и Министарство да одређени закључци, мишљења лекара и налази морају да постоје да би се та средства оправдала и уложила и њихово лечење. Најбитније је, како сте и рекли, да је Фонд оправдао своје постојање и да се преко њега лече наша деца у иностранству.
Што се тиче одговора на ваше друго питање, радује чињеница да ће апарати за зрачење ускоро стићи и за лечење наших грађана оболелих од канцера и у Институт за Војводину и у Ниш и у друге крајеве земље. Заиста је велики проблем што се на зрачење и на лечење грађана оболелих од карцинома чека по два и по месеца, тако да је то добра вест. Мислим да ће им то олакшати и помоћи у излечењу.

34/2 МО/СМ

Имала бих још једно питање за вас. Недавно сте најавили сарадњу Министарства здравља са Кубом у области здравства, посебно када је у питању вакцина против рака плућа и лека за лечење дијабетичног стопала. Када ће доћи до те реализације? Опште је познато да Куба у области здравља бележи веома значајне резултате у свету, да њихово Министарство здравља заиста има велики прилив буџетских средстава због њиховог напретка у медицини. Мислим да и због традиционално добрих односа са Кубом можемо од њих много да научимо, али бих и рекла да можемо и да разменимо искуства са њима, с обзиром и да Србија има „Галенику“ и „Торлак“ и много стручних лекара који имају знање и искуство. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар. Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Морам да вам кажем да је после моје посете отишла и наша делегација тамо да директно разговара, наши стручњаци да разговарају са њима и то је прошло успешно. Рећи ћу вам на данашњи дан како стоје ствари. Морамо да потпишемо међудржавни споразум. То је сада на њиховој Влади, она разматра да ли нешто жели да промени у том делу или не жели. Надам се, они су у наредних недељу-две дана обећали да ће се изјаснити око тог споразума. Чим потпишемо тај споразум, улазимо у процедуру за два лека. То је та вакцина за карцином плућа и лек за дијабетично стопало. Они су били коректни и послали су нам све о та два лека. Чак су послали и све неопходне протоколе да се ми на време спремимо, како се они примењују, код кога се примењују и да имамо времена овде, јер смо већ кренули да формирамо места где ће се примењивати ти лекови. То ћете наравно знати, јер тај међудржавни споразум потписује Влада, а мислим да га Скупштина верификује.
Дакле, то је оно што је неопходно да урадимо. Ако то сада буде у овом наредном периоду, мислим да је септембар тај месец када можемо да очекујемо да та вакцина и лек буду у Србији, али, кажем, под условом да ово потпишемо у наредних пар недеља. Министарство здравља је већ спремило тим, већ је спремило места, људе који ће се бавити тиме, који се већ сада едукују по ономе што смо добили, а буквално пре десетак дана смо добили најопширније информације, званичне информације о тим лековима и све оно што је неопходно да се зна, ко су све кандидату за примену тих лекова итд. Тако да, спремамо не један, него више центара где ће моћи то да се ради и где ће наши људи моћи да примењују ове лекове. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани министри, најпре желим да се захвалим председнику Владе за амбијент који је створио у Србији за долазак инвеститора и што је у последњих шест месеци много веће интересовање за долазак инвеститора него што је то било ранијих година. Могу слободно да кажем да су господин Вучић и господин Дачић миротворци на Балкану и да одлазак господина Вучића у Сребреницу и долазак у Србију високих функционера БиХ има веома велико одјек и добар, односно како да се изразим а да би ме сви разумели, што би наш народ рекао – добра порука на далеко се чује.
Питање прво за министра Дачића – зашто косовски Албанци не поштују Бриселски споразум, и то само у оним тачкама које се тичу стабилности и онога што је важно за Србе и српски народ који живи на Косову и Метохији?
Питање за министра просвете – да ли могу да се промене поједини смерови у средњим школама, уколико поједини смерови немају будућност када ђаци заврше средњу школу, када немају где да се запосле?

34/3 МО/СМ

Питање за министра пољопривреде и предлог – по хитном поступку требате да информишете пољопривредне произвођаче, што ранијих година није било, шта је то што би добро било пољопривредни произвођачи да сеју 2016. године, да имају неку сигурну цену и загарантованог купца.

35/1 МЗ/МЈ 17.25-17.35

Питање за министра Вулина - да ли размишљате, после ових мера, да се направи један такав предлог где би корист имали они добри менаџери, добри директори у државним, друштвеним и јавним предузећима и локалној самоуправи? Није довољно само одредити коефицијент и да неко ко има високу стручну спрему целог дана седи у некој канцеларији, а да његов колега мора да припреми пројекте, да оде на терен, да реализује итд. На тај начин, ако би то урадили, ми би зауставили одлазак мозгова у Европу, а то је данас највећи проблем. Даље, не постоји мотивација за младе људе да заврше одређене факултете када виде да са тим смером њихов колега има 50-60 хиљада динара плату.
Питање за министра финансија – да ли постоји финансијска могућност за тако нешто у 2016. години? Можемо слободно да кажемо да ће ове мере дати одређен резултат и помиње се суфицит у буџету. Даље, да пратите рад локалних самоуправа и да локалне самоуправе у којима постоји суфицит, као што је то у Јагодини и још десетак градова, желим да постоји суфицит у сваком граду, али државни суфицит зависи од пуњења буџета локалних самоуправа, не да се ти градови помажу, него да ти градови дају савет оним градовима у којима постоји дефицит.
Желим само да, као посланик и као џентлмен, заштитим госпођу Зорану, министарку чији је ресор на удару сваког дана, а да они који је критикују нису у праву, јер је то најтежи ресор од свих ресора у Министарству које она води и да би свако од нас хтео да прави неку кућу, фабрику на некој раскрсници, на некој доброј локацији, а да ви, министри, треба…
(Председник: Време. Хвала. Само ви завршите реченицу.)
…не да браните једни друге, највећа жртва је био господин Дачић, на свим насловним странама, са лажима, ево, сада госпођа Зорана, па, не знам, министар здравља, па министар војни, и ако ви дозволите и ми народни посланици да се лаже о вама...
ПРЕДСЕДНИК: Време, морам да вас прекинем. Хвала.
Реч има министар Ивица Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Господин Марковић ми је поставио питање везано за Бриселски споразум, за понашање косовских Албанаца.
Сви ови догађаји везано за имплементацију Бриселског споразума потврђују да албанска страна на Косову и Метохији има потребу да, у циљу унутрашњих политичких разлога, опструира долажење на договор у циљу потпуне имплементације Бриселског споразума. Подсетићу да најзначајнији део Бриселског споразума који није имплементиран јесте заједница српских општина.
Са друге стране, пред косовским парламентом се поставља ултиматум да морају да донесу одлуку о Специјалном суду за ратне злочине, имајући у виду да ту постоје одређена неслагања у владајућим партијама. Углавном је жртва свега тога дијалог у Бриселу. Нажалост, тај дијалог у Бриселу је, кад је реч о Србији, један од кључних политичких критеријума за напредак у европским интеграцијама. У том смислу је наше инсистирање на доследној примени Бриселског споразума потпуно јасно. Србија је поштовала и поштоваће све оно што је потписала. Основна снага Бриселског споразума је управо у формирању Заједница српских општина, првом начину и облику организовања српског народа који живи на Косову и Метохији и зато ћемо на томе инсистирати до краја.
Видели сте да приштинска страна користи сваку ситуацију да не поштује тај споразум, да ван договора у Бриселу се пријављује за чланство у организацијама које нису биле никакав предмет било каквих разговора, као што је УНЕСКО. Ми ћемо

35/2 МЗ/МЈ

учинити све што можемо да свим земљама чланицама УНЕСКО-а ставимо до знања да би то био политички, и не само политички, него и са аспекта светске културне баштине, штетан потез.
Писао сам генералном секретару Уједињених нација Бан Ки-Муну. Очекује се на јесен седница Извршног савета УНЕСКО-а, генерална конференција у новембру, али пре тога Уједињене нације треба да дају мишљење о томе. Зато је, мислим, веома важно да све и културне институције и Министарство културе и Српска православна црква и Српска академија наука итд. учествују у заједничкој дипломатској борби, како би смо сачували српску културну баштину, која није само српска јер четири објекта, да тако кажем, се налазе под заштитом УНЕСКО-а. Зато је важно да спречимо да дође, једноставно, до историјске ревизије, јер основна намера предлагача такве иницијативе јесте да српска културна баштина, у ствари, постане косовска.
Сви који су учествовали у дијалогу, неки од њих седе овде, премијер сада води тај дијалог, сведоци смо да Приштина долази веома често на те састанке са жељом да се не договори, са жељом да, једноставно, не дође до никаквог договора. Ми смо у ситуацији да и ми трпимо последице једне такве политике Приштине, али зато смо, чини ми се, успели да међународним факторима јасно ставимо до знања да је Србија постала један конструктиван фактор, значи, не проблем, него фактор решавања проблема, да се понашамо као предвидив партнер и да оно што се договоримо, да то и реализујемо.
Србија није променила своју принципијелну позицију и то истичемо стално, а то је да сматрамо да апсолутно не признајемо једнострано проглашену независност Косова. Такав једнострани чин не може бити легализован зато што крши основне принципе међународног право. Зато, знате, када амерички председник каже и када позива све земље у свету да не признају Палестину пре него што се Палестина договори са Израелом, а САД признају Косово, пре него што се Приштина договорила са Београдом и без икаквог договора.
Ако у ОЕБС-у имате готово на сваком састанку тврдње да су сада нарушени основни принципи међународног права поводом Украјине, ми не можемо да заборавимо и да пренебрегнемо чињеницу да је то прво урађено на примеру Србије. Србија свакако не може више да брани територијални интегритет, а тај принцип ми поштујемо, не можемо бранити више територијални интегритет других земаља него што бранимо територијални интегритет Србије. Такву политику ће ова Влада наставити и даље. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вербић. Изволите.
СРЂАН ВЕРБИЋ: Уважена председавајућа, драги посланици, поштовани господине Марковићу, одговор на питање да ли могу да се мењају смерови или образовни профили јесте свакако – да. Они се мењају, већ годинама се мењају, сваке године се мењају. Сваке године имамо нове профиле. Ево, само ове године је 19 нових осавремењених програма преведно из пилот фазе у редовни систем. Дакле, ми имамо сваке године, нарочито у средњим стручним школама, нове програме.
Зашто на тим програмима нема више ђака? Зашто се више њих не пријављује за те профиле је једно потпуно другачије питање. Мислим да пре свега тим питањем треба да се позабавимо. Није толико тешко написати нов програм. Оно што је много теже јесте опремити школу да има опрему, да има лабораторије, да има наставни кадар за одређени нови профил. То је оно нашта треба да укажемо више пажње и где треба више да инвестирамо. Дакле, нама није довољно да направимо нови профил. Морамо пре свега да демонстрирамо да у тим школама има капацитета да се тиме ученици баве. Међутим, не завршава се ту листа оних услова које треба да испунимо. Важно је да обезбедимо праксу за те ђаке.

36/1 ЈЈ/ИП 17.35 - 17.45

Ми имамо, као што вероватно знате, приличан број средњих стручних школа, чак више него друге земље у региону, више него било где у Европи. Седамдесет и пет посто наших средњих школа су средње стручне школе. Дакле, наши ђаци воле да иду у средње стручне школе, они не воле гимназије. Међутим, средње стручне школе углавном бирају ђаци зато што им је то лакши пут до високог образовања, а не зато што их баш тачно одређена област интересује.
Због тога, када причамо о средњим стручним школама, а ја претпостављам да је ваше питање било баш у том правцу, је питање зашто ми немамо више ученика у занатским школама, које представљају само један део средњих стручних школа. Е, па, ту јесте најважнији фактор питање да ли ђаци хоће да изаберу тај смер или неће. Сведоци смо да је ове године иако су била отворена одељења столара, винара, машинбравара где је прилично мали број ученика одлучио да иде у те средње стручне школе.
Ми не можемо силом да натерамо било кога да иде у неку школу. Не треба потцењивати ове младе људе, они прилично добре одлуке доносе на основу онога што виде у свом окружењу. Дакле, ако неко процењује да са занимањем тесара неће моћи да направи нарочиту каријеру - неће ни уписати ту школу.
Зато морамо да се вратимо на оно што смо претходно рекли, морамо да имамо више праксе. Свака школа, свака средња стручна школа мора да има партнера у привреди. Мислим да ћемо у догледно време морати да пооштримо услове за формирање одељења и формирање, уопште, организације одређених профила у средњим стручним школама и да то вежемо са тим да ли заиста постоји уговор са неком компанијом у којој би се изводила пракса. То је оно што нам је потребно. Дакле, ако школа није у стању да обезбеди сама себи праксу у некој компанији, а при томе се бави средњим стручним образовањем, онда је питање да ли нам таква школа треба.
Оно што још можемо да урадимо, и на томе радимо, јесте да завршимо национални оквир квалификација. Национални оквир квалификација, пре свега, треба да да описе знања и вештина које било ко требао да има када заврши одређени образовни профил, када стекне неку диплому. Ту пре свега треба да питамо послодавце шта о томе мисле. У овом тренутку траје формирање секторских већа, где ће пре свега послодавци описивати која су то знања и вештине које су нам потребне на крају одређене средње стручне школе.
Нема потребе да се тиме баве људи из администрације. Људи који су послодавци много боље знају шта очекују од својих будућих колега. Зато полажемо велике наде у рад ових стручних већа, након чега, око Нове године, очекујемо коначно усвајање националног оквира квалификација и Закона о националном оквиру квалификација који би коначно послодавцима објаснио шта која диплома значи и шта неко са одређеном дипломом треба да зна, односно шта мора да зна и шта је остварио кроз своје образовање. Хвала на питању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем министре Вербићу.
Господине Марковићу, да ли желите додатно питање?
Изволите, господине Марковићу.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Ја бих замолио за одговоре министра пољопривреде, односно министарку, министра за рад и министра финансија, пошто сам им поставио питања.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Изволите. Реч има министар Снежана Богосављевић Бошковић.

36/2 ЈЈ/ИП

СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: Захваљујем.
Уважени председавајући, поштовани посланици, уважени господине Марковићу, питање које сте ми упутили само на изгледа изгледа једноставно, у суштини је јако сложено питање. Поставили сте ми питање, шта бих ја препоручила пољопривредницима да наредне године сеју и шта могу да им обећам када се ради о откупу пољопривредних производа и о ценама.
То питање је изузетно тешко, посебно је тешко за министра пољопривреде у Србији с обзиром на све специфичности пољопривреде наше земље. С једне стране, имамо Војводину, једно велико пространство, на коме се може засновати интензивна ратарска производња, а са друге стране имамо брдско-планинска подручја јужне, централне и источне Србије.
С обзиром на различите могућности, с обзиром на различите агроекономске прилике, традицију, на све оно што прати пољопривредну производњу није могуће дати јединствен одговор. Ми у сваком случају као Министарство и ја као министар у сваком крају Србије препознајем одређене специфичности, одређене потенцијале и мислим да, као што их има Војводина када се ради о ратарској производњи која би у наредним годинама требало да буде сам стуб и потпора за развијање сточарске производње, тако и наша подручја на истоку, на југу Србије имају потенцијале за развој производње као што је рецимо производња производа са ознаком географског порекла, производња органских производа и тако даље.
У сваком случају, ми као Министарство, наше стручне службе, пољопривредне стручне службе, саветодавне службе, а укључићемо и активно пољопривредне факултете, научне институте да помогну нашим пољопривредницима када им ту помоћ траже. Ви, врло добро знате да наши пољопривредници мисле да имају довољно искуства у томе шта да сеју.
На нама је да им помогнемо да постигну веће приносе, да имају рентабилнију производњу. Наше рачунице кажу да само када бисмо повећали приносе ратарских култура, индустријског биља, када бисмо повећали производњу, рецимо, музној крави за 10%, као и принос ових ових култура које сам навела овде, такође за 10%, ми бисмо могли да обезбедимо већи приход од пољопривреде за око 150 милиона евра.
Дакле, на нама је да помогнемо нашим пољопривредницима да буду рентабилнији. На нама је да им преносимо и стручна знања, да им преносимо и знања потреби удруживања, јер наш посед садашњи какав је, величини од 5,4 хектара по газдинству у просеку, који је као такав још издељен на три и више парцела, свакако не пружа довољну основу за развој модерне масовне производње коју захтева економија обима.
Ви врло добро знате да када сте мали произвођач и када сте самостални на тржишту, ви немате много шанси. Те шансе ће бити све мање у наредним годинама и зато смо интезивирали рад на објашњавању важности удруживања као што смо интезивирали рад на изради Закона о задругарству. Циљ нам је да мале произвођаче организујемо, да их удружимо, да буду јачи, да буду рентабилнији фактор на домаћем, а такође и на иностраном тржишту.
Ми смо усагласили извозне процедуре са многим земљама из окружења и ближег и даље. Ви знате, да смо усагласили извозне процедуре са Русијом, да смо усагласили и са Кином, са земљама ЦЕФТА, али нажалост ми не остварујемо резултате које бисмо могли да остваримо, с обзиром на све ове могућности, управо из разлога што немамо довољне количине. Добро је то што ове године имамо бољи резултат него што је то резултат у претходној години. Имамо већи извоз, већи удео суфицита у односу на прошлу годину када се ради о пољопривредним и прехрамбеним производима.

37/1 ВС/ЦГ 17.45-18.55

То је оно што нам улива оптимизам и што даје наду да заиста пољопривреда ће врло брзо постати један заиста изузетно важан сектор привреде Србије, као што је и данас, али да ће у наредном периоду тај њен удео и њен значај бити још већи.
Што се тиче цена, на жалост, ми не можемо да утичемо на цене пољопривредних производа, ви то добро знате. Држава Србија је давне 2002. године напустила систем утицаја на цене пољопривредних и прехрамбених производа, просто наши произвођачи су сада на тржишту слободном. Цена зависи од понуде и потражње, али ми због тога видимо нашу могућност да помогнемо пољопривредницима тако што, као што сам рекла, ћемо им помоћи да произведу јефтиније, да имају већи принос и да као удружени, организовани, са специфичним производима из појединих подручја, остваре боље резултате, него што их тренутно остварују. Захваљујем се на питању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем госпођо Бошковић.
Да ли још неко жели да одговори на питање господина Марковића?
Изволите, министар др Душан Вујовић.
ДУШАН ВУЈОВИЋ: Захваљујем се на два инспиративна питања која се потпуно поклапају са оним делом рада Министарства финансија, а које се односи на будућност. Ми најчешће у овом парламенту говоримо о прошлости и о текућим проблемима, а ови се сада односе на будућност.
Не улазећи у детаље пројеката које сте поменули, желим да кажем да се ми налазимо у критичној фази поновног покретања преласка на програмско буџетирање.
То је започето 2005. године у пет или шест министарстава, пошто су се спајала и тешко је рећи који је број и онда је цео тај процес заустављен. Ми ћемо сигурно до приступања ЕУ морати да имамо комплетно програмско буџетирање и намеравамо да ове године направимо искорак у том правцу. А шта то значи? Да нема програмског буџетирања, одговор на ваше питање би био у овој тешкој ситуацији сигурно је да пара има јако мало и да је тешко наћи средства. Ако будемо направили искорак према програмском буџетирању, онда имамо шансу да пројекте посматрамо на основу онога што они нуде, на основу ефикасности и на основу садржаја програма и не само то, него на основу свих елемената програма. Желимо да превазиђемо постојеће гледање на инвестиције само у физичка средства, само у инфраструктуру, само у зграде, желимо то да проширимо на знање, на иновације и све остале кључне ствари које опредељују успешност тих пројеката у будућност.
Према томе, предлог је да идемо корак даље од ваших идеја и да их заједно са министром Вулином погледамо и да видимо да у светлу оцене ефикасности тих пројеката тражимо место у буџету. Ви видите да постојећих 50 милијарди на нивоу републичког буџета, и 123 милијарде капиталних издатака, очекиваних на нивоу буџета опште државе, не успевамо да реализујемо, делом зато што не планирамо довољно добро, делом зато што не евидентирамо сва улагања на прави начин, а делом и зато што немамо приступ који посматра пројекте и све елементе.
Истовремено имамо 3,7 милијарди неискоришћених средстава за пројекте и слабо коришћење средстава, дела тих средстава која су планирана буџетом 2015. године.
Према томе, очекујем значајан напор, не само на нашој страни, него да заједно са донаторима и осталима, подигнемо ниво знања и спремности да се пређе на програмско буџетирање.
Кратко речено, шта то значи? То значи, господин Лончар је говорио о стварима у здравству. Ми тренутно у буџету Републике када говоримо о здравству, гледамо само опрему која се финансира из републичког буџета, уопште не гледамо

37/2 ВС/ЦГ

остатак, домове здравља, болнице где ће то бити спроведено, људе који ће на томе радити, а то је нешто што опредељује и потребу и гарантује успех и даје перформансе које од тих пројеката очекујемо.
Према томе, ствар је у принципу, једноставна, а у пракси је јако тешка. Морамо да превазиђемо ограничења између Републичког фонда здравственог осигурања и републичког буџета и да то посматрамо, ту синергију која ће нам дати оно што желимо.
Ваше друго питање, такође је повезано са иницијативом која је у току, значи, имамо већ последња четири месеца радну групу која припрема концептуалну основу у Закону о финансирању локалне самоуправе. Тај пројекат на нивоу концепта жели да изађе са предлогом који ће направити корекције у систему финансирања локалне самоуправе и ставити на једном месту целину и кориговати неке ствари које су се из политичких разлога догодиле последњих пет, шест година. О чему се ради? Ви знате да наш систем финансирања локалне самоуправе има део уступљених инструмената пореских и део који су изворни приходи локалне самоуправе.
Ми желимо да систем финансирања препозна и фискални напор и потребу уједначавања међу општинама, зависно од нивоа развоја, али и фискални напор општина. Значи, желимо да кажемо да оне општине које су успешније у евидентирању, у разрезу пореза и прикупљању пореских прихода, буду награђене већим уделом у трансферима задржавања својих прихода и свему осталом.
Елемент који ви помињете да успешне општине буду, не само да добију одговарајући третман, него и да буду извор знања, извор начина управљања буџетом, извор начина разрезивања и прикупљања пореза је за мене изузетно значајан и треба да прошири тај приступ на целину, значи да тај квалитет фискалних односа, између Републике и локала буду подигнути на један виши ниво, да препознајемо и квалитет пројеката, јер ови пројекти које општине раде, углавном нису препознати на прави начин.
Према томе, не само што подржавам вашу идеју, него желим да је уклопимо и у припрему овог закона и повежемо са програмским буџетирањем. Бићу слободан да вам се обратимо чим будемо имали нацрт овог текста закона, пре него што га пустимо на јавну расправу да нам дате своје сугестије како то можемо да проширимо и конкретизујемо. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, коментар.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Веома сам задовољан одговором господина Вујовића.
Само има два питања за министра просвете.
ПРЕДСЕДНИК: Извињавам се, нема више питања, само коментар.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Не питања, пошто је господин министар констатовао оно што је проблем, како ми можемо да решимо проблем да данас средњошколци упишу 94% факултете и сви дођу са факултетским дипломама и хоће да раде у струци, тамо где се отварају фабрике, не могу да се запосле сви у канцеларијама. Значи, то је један проблем.
Други проблем који сте ви рекли, да не постоји пракса, треба да постоји волонтирање или стручна пракса да док студенти студирају имају и праксу. Само да вас замолим да пробате да извршите неку анкету, да 80% ко је завршио економски факултет има диплому дпцц, и не знају шта је калкулација, да направе калкулацију.

37/3 ВС/ЦГ

Шта нама значе дипломе, када ти млади људи нису имали где да науче то? Ја вам то причам зато што сваког дана имам контакт, у Јагодини је отворено, односно направљено је десет уговора за десет страних инвеститора, шест фабрика се прави у овом тренутку, а четири ће почети да се праве наредних дана и ми немамо кога да запослимо, ко ће да ради у тим фабрикама?
Тај проблем ће се јавити у другим градовима, у већим градовима који буду имали инвеститоре.
Када је у питању одговор министарке пољопривреде, задовољан сам одговором. Нисам мислио да држава да загарантовану цену, него једноставно као информацију, а држава не може да да загарантовану цену у овом тренутку пољопривредним произвођачима, али пошто се ви бавите статистиком и знате колико је у Србији увежено меса, кромпира, пасуља, онда да кажемо нашим пољопривредним произвођачима – следеће године производите пасуљ, кромпир, телад итд.
ПРЕДСЕДНИК: Време, хвала.
Реч има Владимир Маринковић.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем уважена председнице, поштовани први потпредседниче Владе, министарке и министри, даме и господо народни посланици, имам неколико питања за министра рада, запошљавања, социјалних и борачких питања господина Вулина, потпредседницу Владе Кори Удовички, и министарку Јадранку Јоксимовић.
Прво питање тиче се наравно ефеката закона који суштински највише занима партију чији сам члан, дакле СДПС, а то је измена и допуна Закона о раду, па ево, ја мислим само годину дана је прошло од гласања за тај закон у парламенту.
Сматрамо да је овај закон у ствари једно означавање почетка тешких реформи које је премијер почео када је преузео мандат у Влади Републике Србије. Наравно, после тога је уследило доношење кључних закона, као што је Закон о планирању и изградњи, Закон о приватизацији, Закон о стечају, јако важан Закон о инспекцијском надзору и о томе ћу касније говорити, али и измене и допуне Закона о раду су биле кључне за оно што се у нашој земљи дешава у претходних годину дана, а тиче се нових инвестиција, подстицања како домаћих, тако и страних инвеститора да улажу у Србију и могућност да наша земља напредује чак 30 места на Дуинг бизнис листи Светске банке.
Ја бих вас молио да само мало направите једну елаборацију, који су ефекти Закона о раду на младе људе, који су били незапослени, који су старији од 50 година, на тешко запошљиве циљне групе.

38/1 ТЂ/МЋ 17.55-18.05

Друго питање односи се на проблем миграната и ја вама, а посебно и министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу, честитам на томе што сте имали не фарисејски, него самарићански однос према мигрантима. Ти исти мигранти су људи који су побегли од највећег зла који се дешава на глобалној сени у протеклих неколико деценија, а тиче се деловања Исламске државе Ирака и Леванта. Наравно да је Влада Републике Србије односом и третманом ових људи показала да је држава која је високо цени и поштује стандарде људских, мањинских, верских и сваких других права.
Ја вас молим да ми кажете и да ми одговорите каква ће бити даља стратегија Владе у том смислу, каква је комуникација са ЕУ? Наравно, у том смислу бих замолио министарку Јадранку Јоксимовић, имајући у виду њене добре позиције и њену комуникацију са представницима институција Европске уније. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Захваљујем.
Закон о раду давно смо усвојили, даме и господо народни посланици, сећате се оне маратонске седнице, пре тачно годину и један дан. Ово јесте права прилика да разговарамо и о ефектима Закона о раду, односно о ономе што је Закон о раду показао.
Ја бих одговарајући на ваша питања пошао од најжешћих критика које су тада изговорене на рачун Закона о раду. Једна од њих је била да ће изазвати талас масовног отпуштања. Сећате се да је овде било – биће масовно отпуштање, Закон ће омогућити да се привреда девастира, да људи буду избачени на улицу, да започне масовно отпуштање. Бројке су неумољиве када је и отпуштање у питању.
Дакле, те 2014. године било је запослено, на основу анкете о радној снази, 1.623.317 запослених. Наравно, молим вас, да не би опет, да одмах предупредимо било какве расправе, број запослених је већи. Овде улазе они који су запослени на одређено, неодређено, сезонски и уговором о привременим и повременим пословима, али рецимо не уводимо овде самосталце. Дакле, овде немате послодавце, на пример, њих не уписујете, тако да знате да је то та разлика.
Након доношења Закона о раду, јуче, у овој земљи је запослено 1.734.585 људи. То је повећање за 6,5%. Не да није дошло до масовног отпуштања, него је дошло до значајног повећања запослених.
Можемо сада расправљати у којим је то гранама, где су се све запослили, у којој мери су запослени из сиве зоне, а којој мери су нова радна места, али управо је и то ефекат Закона о раду, јер смо променили потпуно положај и позицију инспекције рада, па се инспекција рада понаша на другачији начин, има другачија овлашћења, има приступ, између осталог, и регистру, Централном регистру обавезног социјално осигурање и ради далеко ефикасније. Само на основу решења инспекције, непосредно, на девет хиљада и 572 радника која су у једном периоду пронашли да раде на црно, запослено је шест хиљада 558, само на основу решења, а где је ефекат угледања? Где ефекат код послодаваца зна да ће се десити, да ће доћи инспекција рада, да су се ствари промениле?
На основу таквог ефикасног односа инспекције рада могу са задовољством да вам кажем да су несавесни послодавци све мање несавесни, да имамо све мање посла у том смислу, али да је у буџет Републике Србије уплаћено 119 милиона динара на основу прекршајних пријава које по Закону о раду инспекција рада сада може да доноси и сада изриче. То пре није могла да ради. И то је значајно побољшано.
Ми смо Законом о раду, као потпуно нов институт, увели могућност да се не исплаћене зараде решавају на основу обрачунског листића који се издаје раднику и то се издаје као јавна исправа. Дакле, немате више адвоката, немате скупе судске спорове,

38/2 ТЂ/МЋ

већ је довољно да дођете на суд и да покажете исправу, и то је то. У основним судовима у Републици Србији примљено је 1.317 предмета, а од чега је у току 678 предмета, а већ је окончано 639 предмета који су радницима уплатили 79.090.000 неисплаћених зарда. И то је ефекат Закона о раду, свакако да јесте.
Питали сте за теже запошљиве категорије, само да знате да је на евиденцији Националне службе за запошљавање 6,9% мање младих, него што је било прошле године. Дакле, у посебно тешко запошљивим категоријама осећају се помаци.
Када смо увели онолико критиковану одредбу о исплати отпремнине само код последњег послодавца, били смо нападани због тога, али ефекти су се показали и сада се лакше и чешће запошљавају незапослени преко 50 година, јер се послодавац не плаши да ће морати да му исплаћује отпремнину за читав радни стаж, већ за лојалност код последњег послодавца када буде отишао у пензију, а он је у суштини пред пензијом.
Дакле, Закон о раду за ових годину дана је показао да није било масовног отпуштања, да је повећао запосленост, да је побољшао инвестициони амбијент, да је побољшао пословну климу, да је био на страни, као што јесте на страни радника, јер ево говорим вам о неколико конкретних мера које су значајно побољшале положај радника. Одмах да вам кажем да је у Закону о раду по први пут, и то су ефекти, то су ствари које се никада неће промени, јасно прецизирано који су услови за закључење, како се добија, како се губи радни однос. Одмах то осетити на мањем броју радних спорова, јер људи унапред знају како треба да се понашају, и радник, и послодавац, и запослени и послодавац.
Закон о раду је већ у ових годину дана показао да га је вредело доносити, да је значајно поправио тржиште у односу на прошли закон о раду свакако. Не могу да не подсетим да тај закон, који је био толико хваљен и брањен у овој истој Скупштини, је добио онакву критику управо у Савету Европе када су се неки врло обрадовали, мислећи да је та критика упућена овом Закону о раду. Не, овај Закон о раду је поздрављен. Ово је добар Закон о раду. Он је дао резултате, што је најважније, он је помогао да се побољша запошљавање.
Још једном се захваљујем скупштинској већини која је подржала Закон о раду, упркос онаквој буци и бесу. Бука и бес су прошли, али остали су ефекти и били сте у праву. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Јадранка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Најпре, поштовани посланиче Маринковићу, хвала на томе што сте рекли да имам добре позиције у европским институцијама, али верујте моје добре позиције су само захваљујући томе што ова Влада ради добро и одговорно и што овај парламент ради добро и одговорно, и то је оно што се увек препознаје.
Нама министрима остаје, између осталог, као одговорни људи, пре свега, и на неки начин одговорни пред овим парламентом, али одговорни и пред међународним партнерима у погледу европских интеграција, само то добро да репрезентујемо и добро радимо.
Што се тиче питања миграната, то заиста јесте питање које је једно од приоритетних у ЕУ. Наравно, ми смо земља кандидат и за нас је важна политика проширења, али не можемо да избегнемо и део смо свих ових токова који, на неки начин, тангирају читаву Европу. Ми смо транзитна земља и због тога смо поново дошли у фокус. Да ли је то добро или лоше? Има то и своје предности, има и своје мане, али у сваком случају политика миграција јесте један добар тест на којем се земља кандидат, а у овом случају ми, као земља, показујемо као одговоран партнер и то сви у ЕУ препознају.

38/3 ТЂ/МЋ

Нема готових решења ни у ЕУ. Није довољан само новац. Новац јесте важан и он ће да решава акутне проблеме и да помогне да људи, који траже уточиште, који беже из ратом захваћених подручја, добију све оно што им по међународном праву и по хуманитарном праву припада, али са друге стране суочавамо се, као земља транзита, са оним што је највећи изазов Европе данас, а то су лажни тражиоци азила. Поред оних који, из Сирије, углавном оправдано траже азил, суочавамо се и са великим бројем оних који из наше земље и са простора западног Балкана, због материјалних потреба, траже азил у земљама западне Европе, ЕУ и онда ми, као одговоран партнер, морамо да спроводимо јасну шенгенску политику онога што јесу стандарди ЕУ, јаке контроле граница и истовремено једне инклузивне и информативне, ако тако могу да кажем, активности којом ћемо заправо да објаснимо људима да им се можда не исплати да на тај начин траже азил, јер ће кратким поступком у процесу реадмисије бити враћени.

39/1 АЛ/ЛЖ 18.05 – 18.15

То је врло важно и ту мора да се покаже ефикасност колико год то сурово звучало, али то су просто правила и процедуре и на томе радимо.
Само нешто око помоћи коју ЕУ даје Србији, пошто се о томе говорило у погледу европске помоћи. Управо због тога што постојећи механизми нису довољни, иако смо ми добили средства из националне и то су ови предприступни фондови о којима често говоримо, дакле и за азилантски центар у вредности од 2,3 милиона евра за 2014. годину, и шест милиона евра за оне категорије лица у поступку реадмисије, истовремено смо, баш недавно, можда пре месец, месец и по дана, колега Стефановић, министар МУП и ја, тражили и добили додатних 2,5, можда ће бити и три милиона евра, за теренска возила, термовизијске камере и униформе за оно што јесте на неки начин додатна контрола граница.
Истовремено постоје још неки механизми које у сарадњи са Црвеним Крстом могу да буду покренути. Наравно, ништа то неће решити апсолутно и неће то бити могуће решење.
На крају крајева, како су моје колеге и рекле, знате, ти људи који су се негде запутили, тешко ће било ко зауставити, али на нама је да покажемо заиста да поштујемо стандарде и да радимо оно што је до нас.
Наши људи су показали висок ниво емпатије и хуманог односа и ми треба да будемо поносни на то, ја то заиста мислим, а наравно да примењујемо оне стандарде које морамо.
Још бих само додала, управо због препознавања ЕУ, колико је копнени пут, дакле 70% миграната долази копненим путем преко Турске, Грчке, па чак делом и Бугарске и Македоније, па преко Србије иде даље, 70%, 30% из зоне Медитерана, а медитеранска зона је добила много више средстава за јачање капацитета него западно-балканска рута.
Због тога је европски савет одлучио да негде, мислим да ће бити половина септембра, организује међународну конференцију на највишем нивоу о западно-балканској рути, мислим да ће бити у Будимпешти одржана и тада ће се и неки конкретни механизми финансијске додатне помоћи земљама искристалисати.
Дакле, ово јесте изазов за целу Европу, изазов је и за нас и за наше становништво, на крају говоримо и отпору локалног становништва. Дакле, бројне су то ствари, које наравно, нису ни мало лаке за решавање, али у сваком случају ми смо сада додатно у фокусу наших европских партнера, на овом путу европских интеграција да покажемо одговорност и у овом смислу. Ја мислим да ова земља и ова Влада то заиста ради одговорно. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем министарки Јокић и министру Александру Вулину.
Следеће питање је потпредседници Владе Кори Удовички. Данас је јако битан дан, пошто данас почиње са применом коначно закон, почиње примена Закона о инспекцијском надзору.
Почиње када је у питању област конкуренције, када је у питању веома важна област развоја тржишне економије, беспоговорна и беспоштедна борба против сиве економије и управо примена Закона о инспекцијском надзору ће бити усмерена на оне субјекте који нису били контролисани деценијама, који су јако негативно утицали на наше тржиште, који су правили нелојалну конкуренцију и који су угрожавали основна људска, а као социјалдемократа, морам да кажем, и радничка права, а то су нерегистровани привредни субјекти.

39/2 АЛ/ЛЖ

Данас ће се, и надам се да ће Министарство државне управе и локалне самоуправе и те како одмах почети са својим послом, почети да контролишу и нерегистровани субјекти, готово после 2,5 деценије.
Сви знамо да по неким анализама 30-ак процената БДП се генерише кроз сиву економију. То је за Србију огроман новац и сматрам да радите велики посао у покушају да направите малу државу, да направите ефикасну државу, ефективан и продуктиван јавни сектор и да, наравно, држава ради свој посао на најбољи могући начин, а њен једини посао је да буде одличан сервис грађанима и наравно привреди и привредним субјектима јер је привреда и привредни субјекти су они који стварају додатну вредност који управо пуне буџет и од којих зависи да ли ће Србија ићи динамично путем економског развоја.
Ја бих молио да ми одговорите на питање – који ће то привредни субјекти бити први на удару и како ће тећи та беспоштедна и безпоговорна борба против сиве економије?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите.
КОРИ УДОВИЧКИ: Хвала господину Маринковићу на питању.
Ја бих прво само да подсетим да је Закон о инспекцијском надзору кровни закон који унапређује можда од свих закона као једна јединствена мера највећи допринос треба да направи заиста унапређењу пословања државне управе.
Реч је о томе да ће помоћу координације коју он доноси између инспекција, он тражи да инспекцијом, захтева да инспекције почну да поступају по правилима која ће да буду препознатљива, чији је циљ не да некога казне већ да унапреде и ускладе пословање свих и грађана, али пре свега привреде са свим законима.
Када је то циљ онда има објективних правила како да се то постигне. Например, неће се у будућности више инспекције радити према томе како се некоме находи, већ ће се радити анализа који су то привредни субјекти који највише угрожавају привредни амбијенти или грађане, код којих је највећи ризик од нпр. губитка пореских прихода. Код њих се виде чешће, а код оних малих или код оних који су се ве показали као лојални субјекти који су већ показали да добро раде може да се иде ређе.
Затим, циљ овог закона је и да смањи простор за корупцију, самим тим што ће се унапред најављивати, што ће постојати јасни критеријуми код кога се иде. Више неће моћи да буде да се пет пута обилази привредни субјект који нешто добро ради и који није показао проблеме, а хватамо га за неке ситнице, а да ће да обилазе они код којих постоји стварно ризик.
У том контексту јако је важан управо данашњи дан када је ступила на примену одредба да од данас инспекције морају да такође надзиру нерегистроване субјекте. Ја морам да кажем да чињеница да уопште могуће било у Србији да имате инспекције које заобилазе нерегистроване субјекте уместо да их поготово обилазе, да је то наша особеност, то је из оног времена када није било замисливо да неко послује а да се није регистровао зато што је била комунистичка земља, зато што скоро да није ни било приватних слободних иницијатива.
У другим земљама у свету је то незамисливо. Регистрација је једна ствар, а то да ли неко послује, ако већ врши неку делатности нормално је да чим инспекција види да то постоји, чим грађани пријаве, он буде подложан инспекцији.
Најважније је у првом корак, без обзира што је ово врло важно за смањивање сиве економије, заштита безбедности грађана. Закони постоје зато да се заштити неки интерес. У овом случају то је најчешће у питању безбедност хране и безбедност разних других делатности које могу да на било који начин угрозе грађане.

39/3 АЛ/ЛЖ

Сада више неће моћи да пролазимо, да нпр. инспекција за безбедност хране заобиђе нерегистроване кланице. Сада имамо информацију да су знајући да ће ове одредбе ступити на снагу неке кланице нерегистроване већ предузеле све мере које су потребне да у ствари формализују своје пословање.
Важно је и за заштиту животне средине. Шљункаре у Србији много каменолома послују врло често сасвим дивље, експлоатација дрва итд.
Значи, опет уместо да се чека да неко пријави МУП инспекција када иде код једних видеће и друге и дужна је да поступи. Упутства су већ, односно нису упутства, него смернице су издате на време. Инспекције су припремљене да интервенишу. Наравно, ипак на дужи рок јако је важна ова координација за смањивање сиве економије.

40/1 МО/ВЗ 18.15 – 18.25

Успостављено је већ координационо тело Владе које ће сада да ради на томе да се све информације о инспекцијама субјеката размењују, да се планови развијају на усклађени начин и то ће, наравно, јако смањити простор да цвета сива економија. Наравно, Инспекција нерегистрованих субјеката је једна од кључних елемената.
У том контексту ја бих да нагласим, говори се о томе да ће сада инспекције моћи и да врше инспекцију у приватним стамбеним објектима када постоји основана сумња да се нпр. ту врши делатност. Желим да нагласим да то неће бити могуће без судског налога. Значи, овде сада не треба да постоји неки страх грађана да ће, рецимо, одједном сада да буде неки лов на вештице, упадање у станове и јурење људи који су на рубу егзистенције, који можда некоме сређују фризуре полупријатељски. Није то циљ. Судски налог се прибавља када је очекивање да је та делатност довољно значајна да завређује трошак и пажњу да се толики инспекцијски посао одради.
У том смислу желим да охрабрим инспекторе и да позовем такође полицију, па и судске органе, да им у наредним данима изађу у сусрет, да буду нарочито на располагању, јер је могуће да ће наићи и на отпор оних који су деценијама радили свој нерегистрован посао без да морају да страхују од инспекција.
Још да споменем да ће за још два месеца ступити на снагу и одредба, односно ући у примену одредба на основу које ће инспекције бити дужне да поступе и, када виде поступања која је могуће да нису у складу са законом, у областима које нису у њиховој надлежности. Аутоматски морају да пријаве и Пореској управи, али и оној инспекцији за коју мисле да је надлежна за проблем који су уочили. Постоје сада и формулари и облици како да поступе и како да те пријаве чине. Верујемо да ће све заједно то умножити снагу и капацитет људи, службеника који могу да идентификују нелегалне или нерегистроване активности и да их пријаве одговарајућим органима.
На крају, ова координација ће значајно смањити оно нешто што све нас излуђује, и нас унутар државне управе сигурно, а и грађане, а то је када некоме пријавите неки проблем, а он вам каже да није за то надлежан. Сада ће, кроз још два месеца, све инспекције бити надлежне да поступе уколико сазнају за било какав проблем. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, имате право на коментар.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем, уважена председнице.
Захваљујем потпредседници Владе на њеном исцрпном одговору. Коментар ће бити веома кратак, како бих дао прилику и другим колегама да питају.
Искрено се надам да ће те кроз ове мере и кроз имплементацију овог закона да утичете јако на то да се црно тржиште радне снаге потпуно искорени. Надам се да ће закон који је у припреми, а то је закон о платама, да ћете на тај начин увести принцип - иста плата за исти рад, како би у нашој државној управи и у целој држави увели принцип неких шанси. То не значи егалитаризам, али једнаке шансе за све и тржишна утакмица људских знања и способности. Искрено се надам да ћете успети у том вашем науму. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Александар Сенић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Захваљујем, госпођо председнице.
Пошто нема премијера у сали, ја бих да питам нешто министре који до сада нису одговарали на питања. Дакле, моја питања ће бити упућена министру Вањи Удовичићу и министру Ивану Тасовцу.

40/2 МО/ВЗ

Ми ових дана расправљамо о Предлогу закона о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике Србије. Стога, прво питање је да ли сте, господо министри, били на седници Владе која је одржана 14. јула, пошто је тог дана Влада утврдила тај предлог и послала га у скупштинску процедуру?
Тај предлог закона предвиђа да се имовина Републике Србије продаје без јавног надметања, да процедуру за покретање продаје, тј. куповине те имовине могу да покрену само тренутни закупци, да процену вредности по којој ће бити купљена одређена непокретност може вршити само Пореска управа, а желим да вас подсетим да је пре десет дана Пореска управа за један стан у Господар Јовановој рекла да вреди девет хиљада евра, а захваљујући јавном надметању та вредност непокретности или вредност те непокретности је достигла износ од 39 хиљада евра. У које сврхе ће ићи приход од продаје тих непокретности? Зашто је законом предвиђено да само Градски завод за вештачење из Београда може да вештачи вредност претходних инвестиција?
Дакле, питам министра Тасовца и министра Удовичића који су вам били мотиви, зашто сте гласали за такав предлог закона, којим критеријумима сте се водили, да ли се иза овога крије продаја непокретности на Дедињу и на Врачару по багателној цени и да ли је можда овај закон написан да би одређени људи дошли до скупих непокретности по ниској цени? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем, посланиче.
Даћу министру Тасовцу реч, али молим вас обратите пажњу да питање мора бити из надлежности министра ресорног. Одговориће вам министар Тасовац, него само да вам скренем пажњу.
ИВАН ТАСОВАЦ: Захваљујем вам се на питању.
Као што је председница рекла, то није из директне надлежности Министарства културе и информисања. Са друге стране, скоро исто питање је било већ постављено на самом почетку седнице, али нисте били у сали па сте вероватно то пропустили, или сте имали посебан разлог да га поновите још једанпута.
Да, био сам на тој седници и приход комплетан иде у буџет. Оног тренутка када буџет буде био пунији, самим тиме ће и области које се налазе у мојој надлежности имати много бољу позицију. То је оно што могу да вам кажем везано за ваше питање. Зато што читав сет реформских закона које доноси ова Влада, они се после тога рефлектују конкретно и на културу и на све друге области.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Удовичић. Изволите.
ВАЊА УДОВИЧИЋ: Само да одговорим. Био сам присутан на Влади и гласао јесам. Тај закон је дошао на мишљење у Министарство омладине и спорта као и сви други закони. Оно што овај закон не предвиђа, јесте да ће било шта утицати на област где ја јесам министар. Као што је рекао мој колега министар Тасовац, нама јесте жеља да приходујемо што више, а онда да та средства употребимо у оне случајеве где сматрамо да је најпотребније.
Знамо колико спорт доприноси, знамо колико област омладине јесте захтевна, велика и да је у суштини област свих министара, али трудимо се у оним стварима које можемо надлежностима које имамо да спроведемо политику Владе и да допринесемо побољшању напретка Републике Србије.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Само њима сте поставили питање?
(Александар Сенић, с места: Да.)

40/3 МО/ВЗ

Ако посланик директно постави питање одређеном министру, он одговара, али ви сте промашили, није надлежан министар ни из културе, ни из спорта. Жели да вам одговори на ваша питања министар Душан Вујовић.
(Александар Сенић, с места: Нема потребе.)
Не желите?
(Александар Сенић, с места: Не.)
Не жели посланик да му се одговори на питање.
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Дакле, не можете да ми кажете да није у надлежности министра да гласа или да не гласа за закон. Ја сам врло јасно питао зашто су гласали за закон, а као чланови Владе гласају за сваки предлог закона.

41/1 МЗ/ВК 18.25 – 18.35

Имао сам посебан разлог да поновим то питање зато што тај закон представља пљачку имовине која је у својини Републике Србије. Мој и даље предлог је, пошто сте још увек као Влада у могућности да повучете тај Предлог закона, управо због разлога који је навео господин министар Удовичић.
Дакле, он је рекао да хоћемо да приходујемо што више. Господине министре, да бисте ви имали довољно средстава за развој спорта, имали смо сјајна два месеца и да би следећи месеци били још бољи, и да бисмо имали више средстава за културу, неопходно је да омогућимо транспарентан процес куповине, јавно надметање, да тржиште одреди цену одређене непокретности, а не да се по некој процењеној цени продају непокретности у својини Републике Србије.
Дакле, нисам задовољан одговорима. Моја питања су била - зашто је законом предвиђено да само Градски завод за вештачење из Београда може да вештачи вредност претходних инвестиција? Који су вам мотиви и зашто сте гласали за такав Предлог закона? Којим критеријумима сте се водили? Да ли се иза овога крије продаја скупих некретнина на Врачару, на Дедињу по багателним ценама?
Дакле, питања упућена директно министру Тасовцу и министру Удовичићу, којима упућујем и следећа питања. Зашто сте гласали за Предлог закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, када он предвиђа отпуштање девет хиљада људи, када нису узете у обзир институције од националног значаја чији су оснивачи општине? Уколико се овај закон примени, биће угашени нпр. Ресавска пећина у Деспотовцу, Преводилачки центар у Свилајнцу. Такође, закон подразумева статистички податак, тако да по том податку Свилајнац нпр. има 23.000 становника, а у ствари има 31.000.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, посланиче. Три минута.
Дужна сам, по Пословнику, члан 204. став 6. у коме пише – председник Народне скупштине упозориће народног посланика, ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућена надлежном органу, а надлежни орган по даљим ставовима је ресорни министар.
Значи, не залазим у ваше мотиве зашто, пошто знам да нисте случајно поставили министрима који не могу да вам одговоре, те не могу да дозволим да даље постављате питања, са намером да не добијете одговор. Како пише да се поставља питање надлежном министру или Влади и желим да грађани Србије добију одговор, даћу да одговори надлежни министар Душан Вујовић и да исправим ово што сте са неком одређеном намером желели да урадите.
Изволите, министре Вујовићу, одговорите посланику, да би грађани Србије добили адекватан одговор.
ДУШАН ВУЈОВИЋ: Хвала лепо.
Ја сам био задужен да браним ове законе. Општа расправа је била у понедељак, расправа о амандманима је била у среду, очекује се гласање, надам се, у петак или у суботу.
Закон је имао јако много амандмана, примедби, питања итд. Ми смо у расправи одговорили на све, а сада ћу, пошто се понављају иста питања, још једанпут, због наших грађана, поновити одговоре.
Значи, прва тврдња, по тзв. референтној цени примера где је Пореска управа у једном случају одредила почетну цену од девет хиљада евра за простор од десет квадратних метара, у Господар Јовановој улици, цена од десет квадратних метара, што је у складу са ценом која у овом тренутку преовладава на тржишту.

41/2 МЗ/ВК

Свако има право. Ми ћемо се трудити, као што сам рекао, да Пореска управа увек то процењује. То је очигледно врло специјално и актипичан пример да се у Београду, у центру града, па макар било на најважнијем месту, квадратни метар у лицитацији подигне на пет хиљада евра. Било би јако добро да све можемо да продамо по тој цени. Слажем се са вама.
Међутим, као што сам одговорио неколико пута у расправи поводом овог закона, лицитација, као метод, у ситуацији када предметна непокретност није слободна од људи и ствари, а то су станови, гараже, пословни простори и слични објекти који се н налазе под дугорочним уговором о коришћењу, то је много сличније правно-економски и на било који други начин ситуацији приватизације станова који су били у друштвеном власништву или у власништву државе. Да вас подсетим, то су станови, стотине хиљада станова који су приватизовани током 90-их година, који су били у друштвеном власништву или станова који су били у државном власништву, као што су станови из Војног фонда. То је била процедура у којој се нису спроводиле аукције, одређивале су цене. Исти су принципи, а ви процените колико је то реално, били примењивани у два закона која је донела ова Скупштина 1999. и 2000. године, где је вршена приватизација сличног фонда станова.
Ми предлажемо овај закон зато што држава жели да изађе из власништва станова и појединачних објеката који не служе функцији државе. То су станови који су наслеђени. Од овога су изузети станови које користе дипломатско-конзуларна представништва и који ће даље наставити да се сервисирају и издају дипломатско-конзуларним представништвима. Из овога су изузети подзакупци и све друге форме. Само оригинални носиоци дугорочних уговора и уговора о закупу ће бити у позицији да понуде откуп ових станова. Цена која је предложена у закону, ја сам у начелној расправи понудио могућност да се то уради на други начин, нисмо добили ниједан валидан предлог, пошто су сви предлози предлагали неприхватљиве технички и правно неприхватљива решења.
Једино што могу да гарантујем, то је да ће Пореска управа у свом раду користити све, укључујући и импуте вештака, где можете и ви лично да узмете учешће, и сви други вештаци у Републици Србији, свако ко буде спорио било који од тих процеса моћи ће да користи, између осталог, налазе вештака. Као што знате, суд користи мишљења вештака, али их узима као један од могућих информација у процесу процењивања вредности. Зашто би појединачни вештак био објективнији извор тржишне вредности нечега што не може објективно да се вреднује на тржишту, зато што није слободно за продају, од институције која има базу података о свим некретнинама у Републици Србији, пошто се на основу тога плаћају порези за некретнине? Мој циљ, мој интерес, као министра финансија, јесте да се постигне највиша цена, у складу са оним што у датом тренутку даје тржиште.
Друго, што се тиче прихода, морам да кажем да коришћење термина „пљачка“ је потпуно непримерено овој Скупштини и ничем нисте поткрепили то. Пљачка значи да неко нешто узима. Овде нико ништа не узима. Приход од ових продаја, приватизација, ће бити општи приход буџета који ће бити подложан истим оним ограничењима трошења којима сваки динар који се налази у буџету подлеже.
Према томе, ви ћете моћи, као парламент, а ми као Министарство финансија, као трезор, као Влада, да контролишемо и одговарамо за наменско трошење свих средстава. Ова средства су општи приход буџета. Према томе, моћи ће да се користе за све. Ми смо определили да ћемо их трошити само за стратешке капиталне расходе. Пошто је ово једнократан приход, не би било коректно да се троши на било шта што није једнократан расход.

41/3 МЗ/ВК

Да допуним овде, значи, господин Тасовац јако добро зна и радимо заједно да исфинансирамо отварање Народног музеја и Музеја савремене уметности. Једнократна средства за то нам недостају. Ово ће бити идеална прилика да она недостајућа средства обезбедимо на овај начин. Сви знају јако добро да на другим местима постоје исто тако незатворене конструкције финансирања и моћи ћемо да користимо ова средстава, али понављам, пошто то није предвиђено у буџету, то ће моћи само да се предвиди ребалансом буџета. Овај парламент ће имати комплетан увид и у предлог и у трошење и у извршење буџета.
Значи, мислим да је неприхватљиво да инсинуирате да право државе да одлучи да не жели да има имовину, а ми ћемо приватизовати не само ово него и комплетан стамбени фонд који се не налази у функцији онога што држава жели да ради, приватизоваћемо тамо где су слободни станови, тамо ћемо их продавати на аукцији, па ћемо упоредити резултате. Уосталом, резултати овог закона ће бити доступни и парламенту и јавности и, према томе, моћи ћете да имате пуни увид.

42/1 ЈЈ/БМ 18.35 – 18.45

Јако је важно да нико неће моћи да отуђи ниједан једини динар остварен овим приватизацијама и они ће бити општи приход буџета који подлеже истој финансијској контроли као и сви остали приходи буџета. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Коментар, Александар Сенић.
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Ја сам мислио да је надлежност министра да у Влади гласа за одређени закон, али ако председница каже да то није њихова надлежност, ево ја поштујем.
Господине министре Вујовићу, ја бих вама све веровао што сте сада рекли, само да сте усвојили амандман да се објави на интернет страни Дирекције за имовину списак купаца који су купили те непокретности и уговори по којим ценама су купљени. Дакле, да сте то дозволили, све бих вам веровао. Овако, о којој транспарентности причамо? О ком увиду причамо? Дакле, једноставно нисте ме убедили да сте искрени у вашим намерама и то је оно што једино могу да вам кажем.
Позивате се на непокретност у улици Господара Јована. Због јавности, због људи који нису из Београда да знају да је то центар Београда. Пореска управа, сами сте рекли, је непокретност од десет квадратних метара проценила на девет хиљада евра. Свако зна да је то 900 евра по квадрату. Да ли је то реална цена за центар Београда? А ми смо тражили да се све прода на јавном надметању и да се на тај начин обезбеди приход и за спорт, и за културу, и за музеј, и за овај природњачки центар у Свилајнцу који ћете да затворите оваквим законом. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Борисав Ковачевић.
Не, нема коментара више по Пословнику. Извињавам се, али морам да поштујем Пословник, значи Душан Ковачевић завршили смо са послаником Сенићем до идућег месеца.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Хвала, председнице Скупштине.
Моје питање би било упућено министру пољопривреде, госпођи Снежани Бошковић Богосављевић.
Наиме, мислим негде 2013. године овде смо у Скупштини у једној расправи били, тицала се пољопривреде, тадашњи министар господин Кнежевић је изјавио, односно најавио припрему стратегије о пољопривреди. Знам да њу није лако сачинити јер тражи приступ експертски, аналитички, широког броја проблема, питања који се не тичу само пољопривреде итд, и стога прављење такве стратегије захтева доста времена. Али, мислим да је протекло доста времена, да ми то даје за право да поставим питање актуелном министру, да ли се наставило на припремању те стратегије или се од ње одустало?
Питање које иде уз то и да је овде председник Владе можда би било и логичније да њему директно поставим, али свеједно. Да ли је у перцепцији Владе пољопривреда као један од примарних сектора развоја? Од тога наравно зависи и каква ће бити стратегија. То је, молим министарку да ово питање прво које сам акцентирао, пружи одговор.
Друга ствар која се тиче истог питања, ако смо одустали од стратегије у пољопривреди, желео бих да чујем разлоге због чега? Ако се није одустало, имамо ли, односно Влада, министарство, има ли план до када треба да понуди стратегију на усвајање? Толико за ово прво јављање. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите министре.
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: Поштовани господине Ковачевићу, морам да кажем и да изразим своје задовољство што сте ми поставили ово питање.

42/2 ЈЈ/БМ

Стратегија пољопривреде и руралног развоја 2014/2024. година је усвојена прошле године. Ово је Стратегија за коју сте рекли да је најавио министар Кнежевић што је тачно. На изради ове стратегије учествује јако велики број наших научних радника. Учествовали су експерти из земаља ЕУ и Влада је усвојила стратегију. На нама је сада спровођење Стратегије.
На бази усвојене Стратегије, још у августу прошле године, ми смо у протеклом периоду израдили и нова документа. Један од тих докумената јесте ИПАРД програм, то је програм за коришћење, односно повлачење средстава из предприступних фондова ЕУ од стране наших пољопривредника. Овај програм који је израђен на бази усвојене стратегије од стране Владе Републике Србије, усвојени од стране Европске комисије 20. јануара и ми након тога смо имали и имамо и сада интензивне припреме како бисмо у овој години успоставили и административне капацитете, односно оперативну структуру за почетак коришћења ових средстава већ од следеће године.
На бази усвојене Стратегије 2014. године ми смо припремили још два врло важна програма. Национални програм руралног развоја и Национални програм за пољопривреду. Иначе, ово су два конкретна програма која ће садржати и садрже комплементарне мере са ИПАРД програмом који сада сви заједно треба да буду обједињени у корист наших пољопривредника.
Шта то практично значи? То практично значи да пољопривредници који се буду определили и који буду користили средства из ИПАРД програма неће више бити корисници средстава из националног програма, односно националног буџета. То за нас пуно значи, зато што ћемо један део корисника средстава за пољопривреду преусмерити на средства из европских фондова, то ће бити више средстава за наше домаће кориснике и на тај начин ћемо покушати да обезбедимо додатна средства за развој пољопривреде.
Уз ова два програма која сам сада поменула ми у протеклом периоду, а и у наредном периоду ћемо интензивно радити са локалним самоуправама, јер практично и оне су нам важне у имплементацији циљева зацртаних националним програмима, зацртаних ИПАРД програмом.
Све у свему, дакле, Стратегија је усвојена и не само Стратегија већ и конкретна друга документа која су резултат усвојене Стратегије. Резултат очекујемо врло брзо, а наш циљ је као што рекох да буде више средстава и више подршке за развој пољопривреде у Републици Србији. Захваљује.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има народни посланик Борисав Ковачевић.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Веома сам захвалан на оваквом одговору, а мислим да ће то значити као информација јако пуном оним људима, односно знамо колики број нашег становништва у ствари своју егзистенцију базира на пољопривреди.
Хтео бих додатно питање које би ми било веома интересантно, односно за оне који слушају од грађана, а то је следеће - да ли је Стратегијом предвиђено реструктурирање производње примарне у пољопривреди. Мислим на то да нам за рачун до сада предоминантне производње у ратарству, рецимо, житарица, да ли смо предвидели веће подстицаје за развој осталих грана пољопривреде као што је рецимо, врло интересантно повртарство, где имамо ситуацију неискоришћених природних ресурса, зато да би у тој грани могли да том граном обезбедимо целогодишњу производњу, а не само једну бербу када су житарице у питању, а имамо те услове као рецимо, наводим пример Мачванског региона који има све услове природне за то.

43/1 ВС/СМ 18.45-18.55

Има квалитетно земљиште и његову конфигурацију, лежи на топлој води већ деценијама, доказано и са постојећим бушотинама, оивичен најводоноснијим двема рекама домаћим, Дрином и Савом.
Шта се ту планира у таквим ситуацијама, да ли се о томе довољно водило рачуна, да једном престанемо да структуру у примарној производњи и у пољопривреди имамо малтене исту какву смо имали пре пола века?
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: Захваљујем и на овом додатном питању и на прилици да кажем своја размишљања на тему коју сте поставили.
Практично, стратегија значи да се Србија определила да стратешки помаже пољопривреду, као једну од изузетно важних делатности, делатности која у дугом низу година обезбеђује суфицит у спољнотрговинској размени.
Питања, кажете да се ништа није променило у последњих 50 година. Пуно тога се променило. Нажалост променило се у смислу негативном. Као што знате и дуго смо причали о томе и често причамо, помињемо колико је сточарство смањено, колико је смањен Фонд домаћих животиња, колико је ниво, односно удео сточарства у укупној пољопривредној производњи смањен. Данас смо на нивоу од тек нешто више од 30% од укупне вредности пољопривреде, да је практично удео сточарства.
Циљ Владе Републике Србије и Министарства пољопривреде је да подрже сваки регион, да подрже сва подручја, да помогну максимално, при том, посебно желим да истакнем да је наш циљ да подржимо развој сточарства, због тога што је ово заиста историјски минимум, а што су управо производи гајења домаћих животиња, производи са вишом вредношћу. Очекујемо да са подршком развоју сточарства подстакнемо и већи извоз ових производа, да подстакнемо економски развој и самих пољопривредника, али и државе у целини.
Наравно, малопре сам говорила и опет морам да истакнем у структури пољопривредних газдинстава у Србији и свих оних субјеката који се баве пољопривредом претежно су заступљена физичка лица, приватан посед, дакле, они се самостално опредељују када се ради о томе шта ће да сеју, колико ће да сеју и да ли ће се бавити узгојем животиња.
Дакле, ми желимо сваки регион, сваку област, сваку производњу максимално да подржимо, при том, приоритет нам је да подржимо сточарску производњу из разлога што је ово производња која се не може тако брзо ревитализовати, не може се тако брзо обновити.
Ми знамо када се смањи Фонд крава, колико је потребно година да се поново дође на тај исти ниво, четири или пет година, минимално да се дође на исти ниво, а тек онда да се обезбеди неки узлазни тренд.
Дакле, стратегија је створила добре полазне основе. Национални програм за пољопривреду и рурални развој, такође. Обезбедили смо и програм који значи додатна средства из фондова ЕУ. Обезбеђујемо и даље ћемо радити на пружању максималне подршке пољопривредницима, када се ради о стручним саветима, када се ради о консултацијама.
Максимално се трудимо да поштујемо обавезе према пољопривредницима када се ради о субвенцијама. Стимулишемо и инвестиције у пољопривреди. Дајемо средства која значе повраћај, рецимо, инвестиција у примарну производњу, у прерадне капацитете, у хладњаче, итд.
Дакле, све оно што је у интересу пољопривреде чинимо, а при том увек смо спремни да и на терену и у разговорима са пољопривредницима чујемо и од њих конкретне предлоге.

43/2 ВС/СМ

Ја увек кажем да највише волим са свима да разговарам, јер ти предлози који се чују од њих, су заправо они животни предлози, животни проблеми и максимално смо посвећени решавању проблема.
Надам се да ће слика пољопривреде бити врло брзо боља и да ће наши пољопривредници постизати боље приносе и да ћемо имати боље резултате.
Већ сам рекла да смо ове године у првих шест месеци остварили значајно боље резултате, у односу на прошлогодишњих првих шест месеци и надам се да ће се тако наставити и до краја ове године.
При том, морам да кажем и то што знају наши пољопривредни и што сви знамо, никада се није било лако бавити пољопривредом. Наша фабрика је фабрика под отвореним небом.
Ми зависимо и од суша и од поплава и од града и управо сам на ову седницу заседања дошла са једног састанка са пољопривредницима, а ради се о малинарима, нашим малинарима из Ивањице и они кажу, јесте, имали смо град, али смо имали и добар принос, али нажалост, суша нам је сада пресекла да остваримо боље резултате, много боље него прошле године.
Када сам их питала зашто нису заливали, зашто нису наводњавали, а они кажу оно што ја знам и што знају стручњаци који се баве питањима пољопривреде, а јесмо заливали, наводњавали, али не помаже, на овако екстремно високим температурама ни заливање не помаже.
Желим само да кажем колико је овај сектор осетљив, колико зависи од јако пуно фактора, али ово је најиздржљивији сектор и ја сам зато уверена да ћемо ми у наредном периоду, наши пољопривредници, наше Министарство и Влада и даље бележити све боље и боље резултате у производњи хране, да обезбедимо прехрамбеност и сигурност домаћих грађана, али и итекако потребну робу за извоз на инострана тржишта. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала министре.
Борисав Ковачевић, коментар.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Лепо је чути овако оптимистичку представу целе ситуације на тако уверљив начин и ја вам стварно верујем и надам се да ће се то остварити, при чему мислим да је јако битно, а сада немамо времена да расправљамо, јако битно и мислим да сте на то бацили акценат, а то је да што пре израдимо пројекте спецификације производње по одређеним регионима, зависно од климатских и свих других природних услова. То је једна ствар.
Друга ствар, ја вам топло препоручујем да не урадите нешто што је урадила, знате која је била пре вас министарка пољопривреде, гледао сам тај скуп и један договор са сељацима, када су рекли да производе доста, а да им треба помоћ, да не могу да пласирају, а њен одговор је био – побогу људи, ако сте способни да произведете, способни сте и да продате.
Ја на то коментаришем и сада – шта ће онда произвођачима у пољопривреди држава и Министарство, ако им неће помоћи у пласману, посебно мислим када се ради о страним тржиштима, па вас молим, вероватно сте то предвидели, јако би било битно да ту имамо конкретне планове.
Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Молим вас само мало тише, јер посланици вичу када говоре.
Реч има народни посланик Балша Божовић.

43/3 ВС/СМ

БАЛША БОЖОВИЋ: Уважени представници Владе Републике Србије, министре иностраних послова и замениче премијера, господине Дачићу, председавање ОЕБС-ом, када је у питању, не могу а да се не осврнем на јако добре коментаре међународне јавности, када је у питању председавање ОЕБС-ом од стране Србије.
С тим у вези бићу потпуно искрен и отворен, када је о овој теми реч. Морам да кажем да је угодно бити из Србије када слушате похвале на свој рачун и овом приликом, иако сам опозиција вашој Влади, желим да честитам вама лично на добро обављеном послу.
Али, исто тако бих желео да вама као заменику премијера упутим питање када је једна веома важна ствар у питању, а тиче се интереса Србије и грађана Србије.
Надам се да се на дневном нивоу консултујете и комуницирате, и криво ми је што лично председник Владе није данас у Скупштини, јер је ово тема која је уздрмала у последњих неколико недеља целу домаћу јавност.

44/1 ТЂ/МЈ 18.55 – 19.05

Крајем прошле године смо усвојили Закон о планирању и изградњи. На наше велико изненађење конверзија земљишта је тада изостала из тог Предлога закона. Добили смо је, пре свега, неколико недеља и наслов тог Предлога закона била је конверзија уз накнаду.
Када смо добили тај предлог у члановима 8. и 18. смо видели да Република Србија, буџет Републике Србије, буџет АП Војводине и локалних самоуправа, као и Фонд за реституцију неће добити предвиђених милијарду 429 милиона, као што то пише у самом Предлогу закона, јер је у члану 8. омогућена конверзија без накнаде за изграђено земљиште, а у члану 18. на неизграђеном земљишту омогућен је дугорочни закуп на 99 година. Неколико пута смо то и министру унутрашњих послова у овој Скупштини говорили о томе да постоје индиције за незапамћену корупцију у Србији, да је то сет неколико закона…
ПРЕДСЕДНИК: Време.
Сад дозволите да вам одговори неко. Морате рећи ком министру постављате питање.
БАЛША БОЖОВИЋ: И заменику премијера и госпођи Михајловић.
ПРЕДСЕДНИК: Дозволите да добијете одговор због времена.
Реч има министар Зорана Михајловић. Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Са задовољством ћу да одговорим, мада питање нисте поставили.
Закон о конверзији је закон који је исправка закона који сте ви правили пре неколико година и који су заиста потпуно зауставили грађевинску индустрију, нарочито свих оних купаца након приватизације и стечаја. Знате да је то био разлог зашто смо морали да поправљамо законе и због чега сви они који, поготово купци који се баве производњом, нису могли да практично наставе да граде на свом земљишту, јер су једино имали право коришћења. Исправком ваших закона и, дакле на основу и Одлуке Уставног суда, донет је и направљен, односно припремљен Закон о конверзији који је скраћено назван Закон о конверзији, односно Закон о претварању права коришћења у праву својине или право закупа. Закон је дуги низ месеци био и у јавној расправи, добио је сва позитивна мишљења свих институција, не само Европске комисије, када говоримо о томе, него и свих савета страних инвеститора, комора, наших инвеститора, наше домаће јавности, усвојен на Влади и на моје задовољство је усвојен и у парламенту Србије.
Овај закон треба да омогући, наравно, са једне стране и приходе буџету. Половина ће ићи, наравно, буџету Србије, друга половина Агенцији за реституцију, али свакако треба да омогући да почне да се гради у Србији, да се или плати накнада на земљиште, дакле када улази у својину, или да се иде у закуп.
Често се помиње између осталог један пример, а то је Лука Београд, па да одмах још једном кажем платиће, наравно, тржишну вредност. Прво ће се одредити лучко подручје, то ће урадити ова Влада, а након тога ће се платити тржишна вредност накнаде да би се уопште дошло у својину над грађевинским земљиштем.
Дакле, још једном да поновим, овај закон само треба да помогне да поред Закона о планирању и изградњи у Србији коначно почне још више да се гради. Ваше инсинуације да се неће остварити приходи једнаки су инсинуацијама које сте имали када смо усвајали Закон о планирању и изградњи када сте такође рекли да се никада неће десити да се грађевинске дозволе дају за мање од месец дана, а Богами тај закон и те како живи и нема локалне самоуправе која не примењује Закон о планирању и изградњи. То се односи и на овај Закон о претварању права коришћења у право својине. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Допуна.

44/2 ТЂ/МЈ

БАЛША БОЖОВИЋ: Само у општини Чајетина је омогућено да четири милијарде евра буде српске имовине предато у руке ПК „Златибор“. Ко зна колико у осталим општинама широм Србије је омогућено појединцима да стекну енормно богатство? Неки не смеју, као господин Стаматовић, о томе да причају зато што су из СНС, али господин Милан Стаматовић, као председник општине, који се лавовски бори…
ПРЕДСЕДНИК: Питање. Молим вас, поставите питање. Ово нису објашњења.
БАЛША БОЖОВИЋ: Морам да уђем у питање, само ми дозволите.
ПРЕДСЕДНИК: Трошите ваше време.
БАЛША БОЖОВИЋ: …који је поставио питање пред целом јавношћу Србије и ја данас понављам – зашто се дозвољава и пре него што је усвојен, односно ступио на снагу Закон о конверзији уз накнаду, а у члановима 8. и 18. се то заобилази? Госпођа Зорана Михајловић је пожурила да имовину Србије преда у руке приватном лицу. Мислимо да је у питању незапамћена корупција у историји ове земље. Сматрамо да би господин премијер, господин Александар Вучић, морао да буде обавештен о овом случају. Из тог разлога сам заменику премијера упутио молбу да га о томе обавести.
Неколико пута смо говорили на ову тему. У питању је стварање нове финансијске елите у Србији, нових тајкуна који су припадници одређених политичких опција. Сматрам да се на овај начин само у општини Чајетина предаје некоме у руке, не само 2.213 хектара, већ да ли се на овај начин омогућава једном лицу да постане власник целог Златибора? Нажалост, то јесте тако. Господин Стаматовић није сам у овој борби. Иако нисмо страначке колеге, чврсто стојимо иза његових ставова и подржавамо га у тој борби да очува интерес Србије и грађана Србије, а не само Чајетине.
ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, дефинишите питање, 19.00 је часова, а дужни смо да одговоримо.
БАЛША БОЖОВИЋ: Разумем да вам ова тема не иде у корист.
ПРЕДСЕДНИК: Мени је свеједно, него дефинишите питање, пошто по Пословнику морам да вас усмеравам. Шта да радим? Није лепа улога, али прочитајте…
БАЛША БОЖОВИЋ: Да ли се на овај начин омогућава одређеном броју тајкуна, новонасталих, у Србији да живе боље него сви остали грађани Србије? Да.
Да ли ви мислите, као представници Владе Републике Србије или евентуално ви као заменик премијера господине Дачићу, да ова ствар може да прође Уставни суд? Не.
Ми смо поднели иницијативу уставности овог закона и сигурни смо да ће Уставни суд овај закон оборити и намеру госпође Михајловић да преда имовину Србије у руке…
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам, посланиче.
Врло сте некоректни, јер у складу са чланом 204. није ништа. Одржали сте говор три минута али, иако је 19.00 часова, због овога како сте поставили питање, у ствари нисте, дајем министру Зорани Михајловић да одговори и тиме ћемо завршити седницу, иако ћемо продужити неких пет минута.
Изволите министре.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Када говорите о тајкунима и корупцији, претпостављам да причате о Демократској странци, да никако не причате о Српској напредној странци и овој Влади, зато што та корупција и све те приватизације су биле, господо, када сте ви били на власти и држали Владу.

44/3 ТЂ/МЈ

Што се тиче конкретно из Закона о конверзији, дакле плаћа се тржишна цена. Што се тиче конкретног случаја Чајетине, односно велике борбе за јавни интерес председника општине Чајетина, са задовољством, значи, драго ми је што се бори за јавни интерес, али одмах да знате да су ти предмети, односно пет предмета и пет решења још увек нису коначна решења.
Не знам на основу чега сте закључили да вреде четири милијарде евра, пресрећна бих била када би то земљиште вредело четири милијарде евра, то је заиста одлично за све нас.
Такође желим да вам кажем да су предмети у поступку. Не можете да кажете, ваше питање – да ли ће одређени број такуна на овај начин боље да живи, ако мислите на ваше тзв. тајкуне, тај одговор не могу да вам кажем, али тајкуна у овој Влади и тајкуна које производи ова Влада нема. Ми се трудимо да поштујемо закон и поштујемо га и заиста штитимо уставни поредак ове земље и јавни интерес.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Пошто је сада 19 часова и три минута, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања и захваљујем свима на учешћу.
Извињавам се што сам и преко 19.00 часова продужила време да би грађани Србије добили одговор на питање које је постављено.
Народни посланици, са радом настављамо сутра у 10.00 часова.
Хвала.

(Седница је прекинута у 19.05 сати.)