Посланичка питања постављали су народни посланици Зоран Живковић, Риза Халими, Ненад Чанак, Мирко Чикириз, Балинт Пастор и Мирослав Маркићевић.

На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије Александар Вучић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, потпредседник Владе и министар државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички, министар финансија др Душан Вујовић, министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, министар здравља Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министар без портфеља задужен за ванредне ситуације Велимир Илић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће наизменично најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Зоран Живковић.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Хвала лепо.
Поставићу свих 10 питања, ако стигнем у ова три минута, поставићу председнику Владе.
Прво питање је, у кампањи 2012. године је обећано да ће цена струје бити нижа 20%, а премијер је августа прошле године рекао да струја неће да поскупи док се не нађе ко краде 18% струје у Србији. Моје питање је, пошто је струја поскупела пре неки дан – да ли се зна ко је крао 18% струје и које ће мере бити предузете против лопова?
Друго питање је било обећање у кампањи, значи, 24. априла када је изабрана нова Влада јавни дуг је био 21 милијарда, 50 и нешто милиона, а данас је јавни дуг преко 25 милијарди евра, а обећање је било да ће се смањити дуг. Пошто дуг очигледно није смањен, мене интересује како председник Владе објашњава овај феномен да се смањење задужења у ствари после појави као повећавање?
У кампањи 2014. године обећано је да неће више бити партијског запошљавања, што апсолутно није тачно и ево пример саме ове зграде у којој седимо, Скупштине Србије где се у последње три године број запослених са 352 се подигао на преко 500. Моје питање је, наравно, има и десетине хиљада других у другим јавним установама, моје питање је када ће то бити заустављено партијско запошљавање?
Деветнаестог децембра 2013. године премијер је обећао, тада у функцији потпредседника Владе, да ће „Мерцедес“ у марту 2014. године да стигне у Србију. Све има да се нађе на „Гуглу“ и у архивама новина, „Мерцедес“ као инвеститор у „Икарбус“ није стигао ни до дан данас и ја питам када ће то да се деси, јер то се десило није?
Хеликоптер. Значи страдање хеликоптера и људи који су били у њему. Ја сам председнику Владе 17. марта послао 10, 11 питања везаних за ту тему, пардон, априла месеца а не марта месеца, 10 или 11 питања везаних за ту тему. Нисам добио одговор до данашњег дана, што је иначе против Пословника, па ме интересује зашто нема још увек никаквог званичног извештаја о тој несрећи?
Десетог септембра 2012. године тадашњи председник Владе, а сада премијер, је рекао – нећемо чекати дуже од неколико месеци да почну радови на ТЕНТ 3 и Хидроелектрани на Морави. Данас је 2015. година и нема ничега од те две електране.
Дванаести 12. 2013. године, тадашњи потпредседник Владе, сада премијер рекао је - до краја јуна следеће године очекујемо да буде отворена велика фабрика авио компоненти у Панчеву. Ништа се од тога није десило. Исто питање – зашто?

31/2 ЈЈ/ИП

Пре годину дана, тачније 16. фебруара прошле године је речено већ у марту видећете како се „Београд на води“ рекламира не на нашим него туђим парама, не на нашим медијима него на CNN. Нема рекламе за „Београд на води“ ни на CNN ни на било ком другом медију осим на домаћим медијима. Моје питање је – зашто?
Девето питање је – шта је са тајним уговорима за „Фиат“, „Етихад“ и „Београд на води“?
И, десето питање, пре пар месеци је седам или осам људи ухапшено као извршиоци прања новца или кршења пореских закона са неколико фантомских фирми, између осталог и са фирмом „Асомако“. Моје питање је – шта је са тим људима, осим што су у притвору? Да ли је покренут неки поступак против њих и ако јесте до ког нивоа је то стигло?
ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, прекорачили сте време.
Извињавам се осталим посланицима што нисам одмах реаговала.
Реч има премијер Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Пре свега да се захвалим народним посланицима на пажњи и што сте нас примили данас да одговоримо на сва ваша питања.
Извињавам се што нисмо сваког последњег четвртка у месецу могли да одговоримо на све оно што сте желели да питате. Знамо да је то наша обавеза. Знамо да много чешће на то одговарамо него што су одговарале све претходне Владе, али вас молим да разумете и сплет околности и тежину опште политичке ситуације у којој смо се нашли, то је био једни разлог, али као што видите имали смо времена да у првој недељи јула месеца дођемо пред вас и да одговоримо на свако ваше питање.
Покушаћу да одговорим на свих 10 тачака које сте поменули. То ми је обавеза. Негде сте у праву, већим делом нисте у праву, па ћу покушати да вам укажем на чињенице.
Најпре што се тиче цене електричне енергије, цена електричне енергије, а чуди ме да нисте поменули цену нафте, цену гаса и свега другог што је у овој земљи појефтинило, али то је иначе ваш манир да видимо само увек лоше ствари, а да добре не видимо. Онда ако бисте ми рекли како цена нафте и цена гаса пада због светског тржишта, па цена струје на светском тржишту је троструко виша него што је у нашој земљи.
Невезано за то, да, ми смо покушали и после великих поплава и после разарања нашег комплетног електро-енергетског система, покушали смо да то опоравимо, да цео систем опоравимо без додатних оптерећења за грађане Републике Србије. Највећим делом смо успели. У зимској сезони имали смо мања искључења и пропорционалном броју становника и у апсолутном броју минута и сати по глави становника, мање него једна Немачка. Дакле, после потпуног разарања енергетског система, немогућности коришћења рудника угља у Западној Тамнави, а да не говорим о свему кроз шта смо пролазили, кроз ТЕНТ, немогућност производње електричне енергије и све друго. Дакле, на све то успели смо да обезбедимо да повећање електричне енергије у складу са оним што нам је, не волим ја то да кажем наметано, али што је као први део програма са ММФ речено да би било важно и за оздрављење саме електро-привреде и као допунске гаранције за снагу буџета Републике Србије, јер као што знате подељено је на акцизу и на повећање саме цене електричне енергије. Борили смо се управо знајући колико људи и грађани тешко живе да то буде што нижи износ и успели смо да то урадимо..
Ниво инфлације 2014. године био је 1,8%. Један од најнижих у Европи што није увек добро за сваку привреду. Код нас ове године очекујемо нешто вишу, плашим се да опет нећемо имати успеха да обезбедимо нешто вишу стопу инфлације.
31/3 ЈЈ/ИП

Што се тиче јавног дуга, нису вам тачни подаци, ја вам саопштавам данашње податке, 23.730.000.000. Дакле, веома прецизно читам их овде сада са рачунара. Нису вам тачни подаци, али морате да имате у виду једну ствар коју желим, а сигуран сам да то нисте намерно рекли, да покушам да вам објасним. Наиме, нама је у еврима формално порастао дуг, али он је порастао управо због разлике у курсу између долара и евра, што сам сигуран да ви знате, а можда неко други не зна, али ви знате. Дакле, нисмо ми у новцу, а ми и даље имамо ако се ја не варам, а покушаћу тачну цифру да вам наведем 681.000.000 долара имамо. То је новац који имамо код себе и тим новцем враћамо доларске кредите. Тако да то нас као државу, као грађане Србије не кошта ништа. Друго је што нам се води на папиру, због нечега са чим немамо никакве везе и због чега нисмо ни на који начин криви.

32/1 ВС/ЦГ 16,00-16,10

Што се тиче јавног дуга, да би људи у Србији разумели, да би део народних посланика разумео, управо зато се хвалим одређеним резултатима и ја ћу, мислим, први пут пред вама, поштовани народни посланици данас нешто рећи (аплауз), а то је да смо успели да у јуну месецу обезбедимо да закључно са јуном месецом, укупан фискални дефицит у Републици Србији буде 26,7 милијарди динара и предвиђено је било 105 милијарди у договору са ММФ, а 126 милијарди смо имали прошле године у првих шест месеци.
Дакле, стотину милијарди динара нам је бољи резултат него прошле године, а погледајте и сами, готово 80 милијарди динара, нам је бољи резултат од онога што би ММФ прихватио као добар резултат.
Шта ово значи, да би прост народ разумео? Управо за толико, колико нам је тај резултат бољи, ми ћемо имати мање задужење ове године.
Да би људи разумели, није свака емисија хартије од вредности ново задуживање које ћете видети у јавном дугу. Један део онога је рол овер, дакле где ми покушавамо да повољнијим задуживањем вратимо оно што је било неповољније задуживање. Увек рачунајте да на крају крајева се задужимо онолико колики нам је дефицит и да нам неко не би говорио, а ја то покушавам већ трећи или четврти пут у Народној скупштини да изговорим, дакле, наш јавни дуг рашће до суме од 79,80% БДП, тада ће кренути да се спушта, можда чак ни дотле, зависи од тога колико ћемо бити успешни у поступку приватизације итд.
То је нешто што, када имате наслеђено, када иде стрмоглаво, онда морате да зауставите и полако да окрећете у другом смеру.
Све мере које смо доносили, све тешке мере које смо доносили управо смо доносили због тога.
Међународни монетарни фонд је предвидео да крајем 2017. године се та спирала јавног дуга окрене у супротном смеру и да јавни дуг крене да се смањује, а ја желим да вам кажем да сам сигуран да ће то бити свакако пре краја 2017. године и да ћете то моћи да видите, јер ми ове године, било је планирано, ако се не варам, министре Вујовићу, прво, да узимамо, не причам о рол оверу, већ причам о значајним средствима за задужење и где је требало да молимо за што ниже каматне стопе и што дужи „maturity“ период. Дакле, требало је да тражимо у фебруару, марту, па у априлу, а ми још то нисмо тражили.
Ово што смо до сада тражили, углавном је покривање старе девизне штедње и рол овер, дакле проналажење, мењање лоших бољим кредитима. Дакле, то је што се тиче јавног дуга. Мислим да резултати које смо постигли, по питању фискалног дефицита, а ја сам данас то проверавао, требало би како ствари стоје, по подацима који су нама били доступни да у првих шест месеци по стању фискалног дефицита, по стању буџетског дефицита, опште државе, не говорим консолидоване државе, јер наравно да имамо проблема на нивоу локалне самоуправе, али по стању опште државе, по питању Републике Србије, ми се налазимо у првих шест земаља на европском континенту, којима је још једна земља која није чланица ЕУ, остале су само неке чланице ЕУ испред нас. Мислим да је то велики, важан и озбиљан успех који нам даје широк фискални простор да у наредном периоду можемо много тога више да урадимо и за наше грађане по питању повећања плата и пензија, али и по питању других великих пројеката.
Уколико пројекте будемо имали, а о томе бих накнадно нешто говорио, јер то је највећа рак рана наше државе, ако хоћете и нашег друштва, у свакој сфери друштвеног живота.


32/2 ВС/ЦГ

Што се тиче партијског запошљавања, прихватам да се такве ствари на много места дешавају. У Влади Србије тога није било, чак и у генералном секретаријату и Управи за заједничке послове, што сам проверавао пред ову седницу, је мање запослених, него што је било прошле године у исто време.
У Народној скупштини Републике Србије, рекли сте било је 352, сада 500, а ја сам добио информацију да је било 407, а сада је 409. Свакако сам сагласан, добио сам званичну информацију, али сам свакако сагласан да то није добро. Апсолутно сам сагласан са вама да то није добро и да ћемо по том питању морати да радимо.
Две су ствари после овако добрих резултата, уверен сам да ћете имати ту прилику, ако хоћете да кажем, и ту част, да у наредном периоду од можда најважнијих званичника света чујете шта мисле о српским економским реформама. Две ствари нисмо још добро урадили. Једну смо покренули, а једну, плашим се, да уопште нисмо дирнули.
Једну коју смо покренули, а која не иде оном брзином којом бисмо ми желели, јесте процес приватизације и јесте процес завршавања са оним исисавањем крви од оних који су деценијама неуспешни, али који ваљда имају тај уцењивачки капацитет да сваки пут када кажете да је са нечим завршено, могу да скупе 100 или 200 људи и да вам кажу, ми сада штрајкујемо, а ви радите са нама шта хоћете. То је правило нашу привреду нездравом годинама, то покушавање куповине политичких поена, а уствари је економија остављена да буде лоша, да буде болесна, тешко болесна и да се тешко може извући. То је једна од ствари коју смо покренули. Иде боље него раније, али још није довољно добро. Колико иде боље, показује чињеница да ми у хемијски комплекс ни један динар нисмо уложили, реч је о три велике компаније у току ове године, дакле „Азотара“, МСК, „Петрохемија“.
Реч је о томе да нисмо дали ни један нови динар у „Железару“, а својевремено смо издвајали 10 милиона евра на месечном нивоу, 10 милиона долара, извињавам се, осам милиона је тада било, а сада је то већ 9,2 милиона евра. У сваком случају, огроман новац.
Што се тиче овог питања јавног сектора, открићу вам тајну колико је то тешко и колико је ту стање лоше. Када разговарате о томе, да пријаве људе из одређених сектора и министри из свих сфера друштвеног живота, колико људи могу да отпусте, који су нам непотребни, јер хоћемо да направимо ефикаснију државу, да покушамо да обезбедимо тим људима негде посао или да субвенционишемо њихово школовање, промену посла, било шта, када питате министра и све друге, нема одговора. Нико није за то, зато што сви чују од свакога, аха, они хоће да отпусте, нико неће да каже, јер ће сви да буду на удару и својих комшија и својих пријатеља и новина и свих осталих, зато што се сви понашамо нефер. Сви се по том питању понашамо као најгори лицемери. Нико није дошао да каже, извините, честитам вам на томе што сте обавили тај тежак посао.
Ја вам данас понављам, знате ли зашто Србија данас може себи да дозволи да се и политички са одређеним стварима које се у свету догађају, не служи? Може, зато што је веома поштована због тешких и озбиљних и одговорних реформи које је предузела и то сви у свету поштују. То ћете да чујете, као што сте чули и од Штајнмајера, Зигмара Габријела и од Герд Милера, ја вам сада кажем, чућете за који дан то и од Ангеле Меркел. Критиковаће нас по свему другом, али вам кажем, то је ствар коју ћете несумњиво чути и од немачког канцелара.
Што се тиче, дакле, то је питање о којем сам, без обзира на бројке које сам изнео, више сагласан са вама, него са онима који су покушали да те бројеве демантују.
Што се тиче „Мерцедеса“, плашим се да нисте упознати са чињеницом, „Икарбус“ веома вредно ради. Већ су испоручили седам обичних својих аутобуса, а „Икарбус“ је иначе компанија која није радила, коју смо затекли уништену и разорену,
32/3 ВС/ЦГ

која је изгубила 950 запослених од 1.250 на 290 запослених, наследили, дали им посао и они у овом тренутку, уз подршку Владе Србије раде 46 мерцедесових аутобуса. Дакле, 46 мерцедесових аутобуса и рокови за испоруку су септембар, новембар и децембар. Свих 46 аутобуса биће испоручени у року.
Дакле, земунски „Икарбус“ ради мерцедесове аутобусе и ускоро ћете их видети на улицама Београда, на улицама Новог Сада, на улицама Панчева, на улицама Лазаревца, дакле, који припада Београду, али је „Ласта“ Лазаревачка такође је тражила, тако да ћете видети резултате и нашег рада и резултате вредних радника земунског „Икарбуса“.
Што се тиче хеликоптера, мислим да идем све по реду на начин који сте постављали. Надлежна државна војна комисија је то испитала, доставила све своје налазе тужилаштву, а тужилаштво води поступак и ми ту више немамо какве извештаје, изјаве да вам дајемо, зна се ко је у нашој земљи надлежан за то. Ми који се политиком бавимо, више о томе немамо шта да говоримо.
Ја могу нешто друго да вам кажем, захваљујући веома озбиљним, добрим резултатима које смо постигли у првих шест месеци ове године, ми имамо значајан фискални простор и уложићемо у јачање снага МУП и Војске Републике Србије. Купићемо ове године два плус два хеликоптера, дакле, два руска и два немачка хеликоптера, а разговарамо и о могућности куповине и додатних немачких, италијанских хеликоптера 2016. године. Углавном је реч о транспортним и спасилачким хеликоптерима, јер се припремамо и за сезону суша. Имаћемо великих проблема, наравно, очекујемо то у августу месецу, пре свега, због суша које нас очекују и држава ће морати ту да реагује и то је оно што могу око тога да вам кажем.

33/1 ДЈ/МЋ 16.10-16.20

Што се тиче енергетских објеката, па ми смо почели после 30 година да градимо прве важне енергетске објекте, све тече по плану у Костолцу и верујем да ће то представљати нову снагу Србије, али, опет морам да кажем, за једну ствар сте у праву коју ја нисам у стању да објасним данас. Није оно за шта сте ви питали, ја нисам у стању да објасним зашто ми нисмо до сада покренули питање или завршили питање Штавља и изградња термоелектране у Штављу, ја немам одговор на то питање.
Немам одговор ма колико сам одговора чуо, а верујте ми на седмодневном нивоу постављам то питање и као председник Владе и даље немам одговор на то питање зато што мислим да је Штаваљ делимично решење проблема за Ресавицу, делимично решење проблема за све руднике у Поморављу и истовремено нама решава значајне проблеме са снабдевањем угља у будућности, а да не кажем колико је значајан не само за Сјеничку општину, већ, рекао бих, за целу Пештерску висораван и за цео тај углавном неразвијени крај наше земље.
Што се тиче „Београда на води“ и рекламе, наравно да смо имали веома добру рекламу и на СNN и на многим другим медијима за „Београд на води“, толико добро да ни сам нисам веровао у то, али колико сам обавештен 17 од 18 породица за које је требало за прву А фазу да се уради исељење са 17 је договорено, са још једном породицом се преговора, очекујемо да данас или сутра ти разговори буду завршени, све ће бити спремно и ту се не касни ништа.
Што се тиче тајних уговора за „Фијат“, немојте мене да питате, то питајте своје партнере из партије са којом сте излазили на изборе. Они су тај уговор зацрнили и ми имамо проблем са тим, јер пошто сам све приче и бајке слушао овде у том уговору је више пара, него у свим осталим уговорима које смо ми заједно овде помињали, али ја наравно о томе не могу да говорим и понашам се као неко ко је добар домаћин, јер ми желимо „Фијат“ да сачувамо овде, желимо да уколико буде кренуо опоравак светског тржишта у аутомобилима желимо да наставимо ту сарадњу, помажемо колико год можемо, али само да имате у виду да то није моја кривица, већ оних који су такав уговор потписивали, уговор који садржи клаузалу о тајности.
Дакле, то питајте оне који су пре нас такав уговор потписивали.
Што се тиче авиокомпонената, нисмо успели за УТВУ да завршимо израду Ербасових компонената, али управо поново разговарамо са Ербасом, са три њихова сектора, дакле, са њиховим комерцијалним сектором, разговарамо са њиховим одбрамбеним сектором. Не могу да се сетим имена трећег сектора, није вам претпостављам нарочито ни важно, и очекујемо њихов улазак и велику сарадњу са нашим Момом Станојловићем на изради девет, а ви знате као некадашњи члан Савезне Владе и премијер у Републичкој Влади знате колико је важно да урадимо девет наших Г4, дакле, Галеб 4, један би требало у Баварској да се уради, осам одмах затим овде у Србији, да се успостави дугорочна сарадња са Момом Станојловићем.
Наши пријатељи из иностранства са запада желе сарадњу и са „Југоимпортом-СДПР“ у смислу изласка на трећа тржишта. Као што видите широм света се воде борбе оружје и оруђе се добро продају, очигледно да сви желе удео на том тржишту и очигледно да желе сарадњу са српским компанијама, што мислим да је добро. Да ли ћемо ми то успети да искористимо или нећемо успети да искористимо, то је већ друго питање, јер се плашим да до сада нисмо умели и нисмо успели довољно да искористимо наше капацитете. То је оно што сам покушао да одговорим.
Што се тиче последњег питања и фирма „Сумако“ не знам докле се стигло и како се стигло. Просто, Министарство унутрашњих послова, односно пре свега Тужилаштво свој посао ради, мислим да је реч о озбиљним кривичним делима, али о томе наравно може и господин Стефановић и неко други да вам одговори.
33/2 ДЈ/МЋ

Мислим да сам на овај начин одговорио на свако од ваших питања, али оно што је најважније, дакле, да са тим завршим од свих ових питања, јавни дуг, немамо опасности никакве ни од банкрота, ни од претераног подизања нивоа јавног дуга. Та врста геометријске прогресије је заустављена. Он ће још извесно време расти аритметичком прогресијом.
Ја верујем већ у првој половини 2017. године да ћемо то успети да окренемо у супротном смеру и то ће бити историјски успех Србије, а не ове Владе или било које друге владе и надам се да ниједна следећа влада својим неодговорним понашањем неће довести Србију у ситуацију да мора годинама да се лечи од тешке болести коју је било која влада оставила. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Прво Зоран Живковић има право на коментар или на допунско питање.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Тако је.
Дали сте ми одговоре махом на питања која нисам поставио и да не улазимо у то, али да вас подсетим ипак шта сам ја питао. Моје питање је било ко је крао 18% струје? Рекли сте док се не открије ко то краде, струја неће да поскупи.
Тачно је да је цена гаса пала. Тачно је да су биле неке осцилације у цени нафтних деривата, али ту смо скупљи него окружење, али то није тема. Ја сам питао ко је украо 18% струје?
Смањићемо задуживање, прихватам да је можда 20, прихватам да је 23 милијарде 700 милиона, али то је ипак повећање.
(Александар Вучић, с места: То је смањење задуживања.)
Не, не, 21 милијарда је била када сте преузели вођење Владе. То, курсне разлике, долар, евро, нисам се ја задуживао код Емирата у доларима, него ваша Влада, а већ се знало шта ће ту да се дешава.
Ја не желим да изазовем код вас такве реакције, него само понављам питања.
(Александар Вучић, с места: Ви не разумете то.)
Могуће, све је могуће, да ја вас не разумем, то је исто могуће. Отпуштање и заустављање партијског запошљавања, ја сам рекао од 2012. године када је било 352 за Скупштину, то је најмањи проблем, већи проблем је максимално запошљавање у јавном сектору, можда не у секретаријату Владе, али тај секретаријат Владе је најмањи део јавног сектора, као и овај пример за Скупштину.
Много већи проблеми су они који су довођени не само од ове власти него од 2004. године до дана данашњег и ми ту имамо преко 200 хиљада новозапослених, 150 000 – 200 000 новозапослених од 2004. године до данашњег дана. Шта је са њима? Да ЕПС нема вишак запослених, не би било потребно да се повећава цена струје јер би се смањили трошкови, а то што је код нас најнижа цена струје, то је потпуно природно јер је овде најнижи стандард и то утиче на цене струје.
Око хеликоптера, ја сам вам поставио та питања, рекао сам вам, априла месеца нисам добио одговоре и нисам их добио ни сада. Четрдесет и шест аутобуса Мерцедес у Икарбусу прави се у Икарбусу аутобус са Мерцедесовим мотором 20 и нешто година. Ви сте говорили о томе да ће Мерцедес да уђе у Икарбус на начин да ће да га купи.
Хидроелектране, нисте ми рекли, рекли сте да и ви постављате питања за неку термоелектрану или хидроелектрану, није посао премијера да поставља питања него да даје одговоре.
Фабрика авио делова…

33/3 ДЈ/МЋ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Три минута.
Реч има Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Жао ми је што мој и најбољи и највећи напор да на најлепши начин одговорим и покушам да објасним оно што чини ми се сви разумеју, не желите да прихватите.
Ја нећу користити ни тешке речи нити желим да вас на било који начин нападам, покушаћу још једном да вам одговорим.
Ја нисам рекао никада да ће Мерцедес да купи Икарбус. Ја сам био на отварању када је био директор Мерцедеса заједно са мном, на отварању погона који је требало да представља и који данас представља стратешко партнерство између Мерцедеса и Икарбуса а не приватизацију и куповину од стране Мерцедеса.
Немојте да говорите нешто што никада нисам рекао, а Мерцедесове аутобусе, видеће грађани свих већих градова већ пред крај године, ти Мерцедесови аутобуси биће произведени у Земуну, тамо где неки који су били пре нас нису оставили ни камен на камену. Дакле, то ће бити произведено и то је разлика између нас и вас.
Друго, и данас имамо 16% оних који не плаћају електричну енергију. Ја не могу о свему да вам говорим, не могу о свему да вам говорим зато што, али ћу да говорим нешто о нашим навикама. Хоћете ли да говоримо о томе колико наших људи на Косову и Метохији не желе да плаћају електричну енергију, хоћете да вам износим те детаље, ја мислим да нема потребе.
Хоћете ли да вам износим детаље о томе колико је када рецимо цео Параћин скочи када „Србијагас“ покуша да намири свој рачун, иако је фабрика стакла приватизована, односи Бугарин паре, све је у реду, али гас не плаћа.

34/1 БД/ЛЖ 16.20 – 16.30

Када кажете – искључићемо гас, ми ћемо да вам заузмемо аутопут. Исти је случај и са струјом. Струју смо успели да подигнемо, ниво наплате за 4, 4,5%. То ћемо повећавати у будућности. Многи су крали, многи су отимали, а да ли неки данас краду, видећете, колико, у врло кратком периоду.
Што се тиче промена за цене, да би народ видео о каквом лицемерју је реч, ја ћу прочитати сада датуме када и за колико је повећавана цена електричне енергије и онда ће људи видети са чиме се ми данас у ствари суочавамо.
Првог марта 2000. године, па, хајде од 2001. године, 15.04. 2001. године 36,9% је повећана цена струје, не 10% или 12%, него 36,9. На то 01.06, само месец и по дана касније, за додатних 40%, кумулативно 90%, дакле, у једном тренутку, 09.10. 2001. године, четири месеца после тога још 15% повећање цене електричне енергије, 01.07. 2002. године још 50% повећање цене електричне енергије, 01.07.2003. године још 15%, 01.07.2004. године још 13,1%, 01.07.2005. године 9,5%, 01.04.2006. године 15%, 15.05.2007. године 15%.
Да говорим о овим последњим годинама, 2010. године 1. марта 10%, 1. априла, само годину дана касније, дакле, 2011. године још 15,1% и ви нам држите придике, држите нам лекције дан данас о томе зашто смо после највеће катастрофе природне која је Србију захватила и после кризе у којој смо дошли готово до банкротства, захваљујући стању у којем сте нас оставили, како смо се дрзнули да у договору, или ако хоћете, и под нечијим притиском, повећамо цену електричне енергије после таквих тешкоћа са којима смо се суочили. То нема никаквог смисла, а при томе нам је инфлација данас на нивоу од 1,5%.
Значи, нема никаквог повећања цене. Можете да их измишљате по својим новинама и не знам где, где их има, на другој стани их има смањења, и то две године немамо никакву инфлацију, што никада није било у нашој земљи. Што ће рећи да суштински нема повећања цена, можда појединих производа, других производа има смањења у исто време, али пошто се то врло прецизно мери, ту нема никакве лажи, никакве преваре.
Рекли сте – нормално је, пошто је најнижи стандард. Не бих се сагласио са тим, али сачекаћемо ми, наравно, и свеукупни излазак из кризе да видимо све бројеве, да видимо и овакве пензије, које су веома тешке за преживети, веома мале су више него и у Румунији и у Бугарској, у земљама ЕУ. Можда ћете ви рећи да је то мало. Ми трошимо онолико колико имамо и нећемо да трошимо више од онога што смо зарадили, као што су то неки други радили, не би ли победили на изборима. То нас не интересује.
Направићемо здраву економију и како ствари стоје, мислим да се крећемо у добром смеру. Желим да вам прочитам, ово за дуг, да прочитам прецизне податке, да чујете колико сам био у праву, не зато што сам ја био у праву, зато што сам на извору информација, па то могу да вам кажем, да видите колико смо стварно, за реалне паре, колико је реално новца за колико смо ми увећали наш дуг у последњих шест месеци, дакле, од почетка године. Говорим о реалном новцу, не о рол-оверу, по валутама, прецизно. То вам је 28 милиона долара, 28.949.000 долара, 35.615.000 евра и 26 милијарди динара. То вам је оно што вам је ниво дефицита.
Увек вам кажем, таман нам је то дефицит 26, 27 милијарди. Значи, ништа друго ми нисмо узимали. Имамо новца, да бисте разумели зашто сам рекао да нисте разумели, да знате каква је срећа тај новац што смо добили од Емирата. Као Бога вас молим, као одговорне људе, немојте да то радимо против пријатеља ове земље. Дакле, молим вас као Бога.
Зашто то говорим? Да бисте ви, поштовани народни посланици, разумели о чему ја говорим. Ми држимо те доларе. Ми их не трошимо сада за покривање буџетског
34/2 БД/ЛЖ

дефицита. Ми углавном, као што видите, идемо на динарске обвезнице за покривање овог малог дефицита који имамо. Увек идемо са значајно нижом стопом од оне коју смо имали у претходном периоду. Веома пажљиво водимо рачуна о нашим финансијама, о нашем државном новчанику.
Шта је то што радимо ми са тим доларима које смо добили од Емирата, од шеика Мухамеда по 2% десет година старости или рок за извршење комплетне обавезе. Ми то користимо да враћамо камате из доларских кредита, да не бисмо осетили суштински разлику у курсу евра на доларе. То је нека врста хеџовања. Дакле, ми користимо то као хеџ операцију зато што имамо пара. Тиме своју земљу штитимо од курсних разлика и то радимо на маестралан начин. По овоме можете да видите. Ви то у правом новцу не можете да видите. У правом новцу тек можете да видите како добро поступамо али кад вам пребацују папирнато или бирократски у то колико смо у еврима дужни, ви мислите да смо више дужни. Нисмо, у правом новцу нисмо.
Дакле, то је суштина, да разумете, тако повољни кредити, нама сада ММФ каже – ако успете, Вучићу, да замолите шеика Мухамеда да вам да још једну милијарду на тај начин ми вам признајемо одмах као резултат структурних реформи 57 милиона, и то као структурну уштеду у каматама, 57 милиона евра на годишњем нивоу. Значи, одмах, истог секунда ММФ потписује, а ми смо у стању да говоримо глупости зато што ништа не знамо, то сада не говорим о вама, већ о многим другима који се праве да нешто знају о томе, а ништа не знају, да говоримо свашта и да долазимо до закључака који никакве везе са животом немају и да урушавамо своју позицију.
Србија има повољнију могућност за задуживање. Србија није никаква ризична земља. Нико не спушта рејтинг Србији. Напротив, Србији ће рејтинг код неких да стагнира, код неких да расте, али дугорочно ће свакако код свих да расте. Србија више таквих проблема и таквих мука нема. Свакога дана колико нам је позиција повољнија по питању фискалног дефицита, наша могућност за задужење је само да се задужујемо јефтиније и јефтиније и да мењамо старе кредите које смо узимали, који су били најскупљи.
То је ствар коју желим да обични људи у Србији разумеју, да знају како то иде, да знају да то добро радимо, да знају да ћемо већ, надам се, у првој половини 2017. године ту спиралу раста јавног дуга, а ишла је као ракета пре годину и по дана, као ракета буквално, да ћемо кренути да спуштамо полако али сигурно на доле. То ће бити један од историјских највећих успеха ове Владе, свидело се то некоме или не, волео то неко или не. То је тачно, то ће писати у књигама, за разлику од оних који су покренули ту спиралу хаоса, ту спиралу безмало банкротства државе. Писаће се и о онима који ма како били невољени или ма како били омражени, писаће се о томе ко су ти који су успели да окрену и правац земље и да тај брод упуте у мирну луку и да грађани могу да се осећају сигурно.
Уосталом, ми данас немамо проблем са враћањем и испуњавањем било које обавезе и да ви знате, господине Живковићу, ми све своје обавезе као Влада Републике Србије испуњавамо. Пошто је било различитих текстова и прича о томе како бежимо од обавеза да би нам био дефицит нижи, не, ми гурамо. Поред мене су двојица људи који то највише раде, Мијаиловић и Вујовић. Свакога дана гурамо да платимо што је могуће више, јер ми, нажалост, да вам кажем поштено, нисмо довољно способни да направимо пројекте, па да потрошимо паре које имамо.
Сада вам говорим о нечему што јесте наш велики проблем и чиме се бавим већ три месеца и још не успевам то да решим. Не кријем вам шта ми је проблем. То је много већи проблем него све друго. Великом дисциплином, великом одговорношћу,

34/3 БД/ЛЖ

озбиљним радом, трпељивошћу и стрпљењем нашег народа, успели смо да обезбедимо овакве резултате, али да ли имамо још много ствари које можемо да поправимо? Да, имамо и то ћемо да урадимо.
Још једанпут, што се тиче приче око партијског запошљавања, податке ће изнети неки други министри. Ја сам задовољан и живим за то и покушао сам да то покажем и јавности у Србији и схватио сам да је то мало ко препознао. Видео сам да то нису препознали ни људи у нашим медијима, од РТС-а до било којег другог.

35/1 ТЂ/ИР 16.30 - 16.40

Када сам отварао ову нову фабрику у Руми, видео сам да радимо нешто велико за тај град, јер то је трећа фабрика у том граду или друга фабрика, сада ће трећа, па четврта, „Чангри“ или „Чинграпа“, „Хачинсон“ итд, и готово да неће бити незапослених. Шест хиљада је на бироу. Када се то све заврши, са ових 1.200, биће мање од 3.000. Толико отприлике људи не жели да ради. Да се не лажемо, дакле увек имате тај број људи, један мањи део људи не жели и остале који желе да раде.
Дакле, бићемо готово или на нивоу најразвијенијих земаља по броју незапослених у неколико места у Србији. Није то цела Србија, нажалост, безброј проблема, много људи хоће да ради, много људи жели да ради, немају посао, али ту морамо да радимо заједнички, да подстичемо тај предузетнички дух, да људи схвате да је излаз у, рекао бих, приватној својини и у приватном бизнису, да интервјуи наших бизнисмена не буду увек не почињу и не завршавају се са тиме - држава мора да помогне, него да почињу и завршавају, ја знам да ви то исто мислите као ја, исто знате, већ да буде - нећу да ми се држава меша, али не можемо то да исправимо за један дан и не може то да се исправи ни за годину, ни за 10, ако хоћете, зато што је наш менталитет, наша култура коју смо стицали у социјалистичком самоуправљању.
Разорили смо наше радне навике од 90-их па надаље, онда нам је дошла пљачкашка приватизација од 2000. године па на овамо, тако да сада много, много, много тога имамо још да мењамо и на много чему да радимо.
Хоћу да вам кажем да данас нема разлога за незадовољство и ако ми дозволите, прочитаћу вам, мало касније ћу вам прочитати, даћете ми мало времена, податке у односу на прошлу годину, месец на месец. Индустрија нам је експлодирала. Никада овакве податке нисмо имали. Никада овакве податке нисмо имали.
Немојте да се смејете својој земљи, господине Шутановац. Ја никада не лажем о подацима. Када будете видели податке, треба да се радујете што вам је земља успешнија него што је била, а не да се подсмевате својој земљи. Срамота је да нисте ни чули податке, али да се већ осмехујете и подсмехујете…
(Драган Шутановац, с места: Даћу вам податке.)
Ако могу да вас замолим да не вичете, да се упристојите мало, мада је време за учење пристојности било у основној школи и помало у средњој школи, касније је то већ поодмакло. У сваком случају, желим да кажем грађанима Србије да мај на мај месец имамо раст индустријске производње, месец на месец, 17,7%. Наравно да је то резултат поплава у прошлом мају, али смо тако мерили, уз последице поплава, и претходни април и март и фебруар када смо забележили минус 1,8.
Оно што је још много важније, као податак… Петровићу, немојте ви никога да обучавате, ко Бога вас молим. Како сте ви владали, док сте владали, нема банке која нам није опљачкана. Немојте ви да учите некога.
Оно што је још важније за вас, народни посланици, који желите да чујете податке, јесте да смо имали бруто домаћи ПДВ у јуну месецу три милијарди већи него у јуну прошле године. То су црвена крвна зрнца економије.
Оно што је још важније, прерађивачка индустрија, мај на мај, 11,1% је раст. Такав раст нисмо имали од 2005. године у прерађивачкој индустрији, месец на месец нисмо имали. Извоз плус 15%, мај на мај. Кренуло је и са увозом живе стоке. Ми прерађујемо, извозимо за Русију и за многе друге земље више него раније. Железара гура највише, наравно, са просечних 57.000 тона прошле године, а сада је дошла на просечних 85.000 тона. Повећаваће се. Тачку по тачку, мрву по мрву, како је то велики Конфучије рекао – ако канту земље сваког дана на једно место будете носили, нићи ће брдо и планина. Полако, али сигурно, ми своју земљу унапређујемо и градимо, а нека се сви остали смеју и подсмевају колико год хоће. Хвала.
35/2 ТЂ/ИР

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Игор Бечић): Захваљујем се, господине Вучићу.
Господине Живковићу, имате још два минута да прокоментаришете, а нека се припреми народни посланик Риза Халими.
(Душан Петровић, с места: Реплика. Поменуо ме је премијер.)
Господине Петровићу, молим вас, не заборавите да сте у Народној скупштини.
Изволите, господине Живковићу.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Ви сте рекли реч „лицемерје“ око цене струје, па ћу вам ја одговорити тако да то што сте ви изнели, као податке, је архилицемерје, највеће лицемерје.
Значи, тачно је све осим за 2003. годину. Године 2003. није поскупела струје. То проверите. Био је захтев ММФ-а, али са смањењем трошкова у ЕПС-у то се није десило. Проверите то добро.
Замислите да је струја поскупела све укупно, ја сам овде сабрао, преко 250% и да је и даље најјефтинија у Европи и да је и даље пет центи. То може да значи само једно, године 2001, када су почела та поскупљења, да цена струје није постојала, да је као и све друге цене, оне демагошке цене, као хлеб од три динара, али струје тада није било. То поређење, наравно, за било кога ко је у тој области, је очигледно лицемерно. Сигуран сам да је то кривица оних који дају лоше податке, као и за све оно друго што сте рекли, о свим индексима које сте изнели. Очигледно да не читамо исту статистику. Проверите мало са Фискалним саветом. Проверите мало са економистима који би требало да вас саветују да ли је све то тачно.
Коначно, ти велику успеси, тај велики процват, наравно да свако то жели. Нема сумње да је то жеља. У време када сам ја био премијер дуг земље је био 10 милијарди, али вам говорим да ваша статистика нема везе са животом који се дешава напољу и нико од грађана Србије, осим можда 180 посланика, не верује у то што говорите. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Риза Халими. Имате три минута за питања. Изволите.
РИЗА ХАЛИМИ: Моје питање је такође упућено председнику Владе господину Вучићу. Тиче се програма мера које је делегација Албанаца, заједно са Координационим телом, ускладило и да је у оквиру програма усвојен на Влади 4. јуна 2013. године. Ми смо после тога имали прилике да разговарамо са, мислим 2. јула те године, господином Вучићем, као први потпредседником Владе, затим и са премијером Дачићем. Са актуелним председником Владе смо разговарали прошле године након избора заједно са послаником Камберијем.
Пошто је Влада тај програм, како се каже често, од седам тачака, заправо седам тема, у којем су били предвиђени заступљеност у државним институцијама, економски опоравак, службена употреба језика, писма и националних симбола, децентрализација у правосуђу и пропорционална заступљеност Албанаца у правосуђу, образовање, култура, медији, здравствена и социјална заштита и безбедност и мере за успостављање поверења. Након поменутих разговора на највишем нивоу, те 2013. године, Прешево је посетила, имали смо добар састанак са министарком здравља у то време, али сем тога што смо утврдили приоритете, сада се може констатовати да ни један од тих приоритета није остварен, а пре свега бих се осврнуо да питање болничког породилишта још није решено и поред тога што је Влада, уз помоћ ЕУ, инвестирала прилична средства.

36/1 МГ/ВК 16.40 – 16.50

Међутим, још увек то породилиште није отворено. Затим је у том периоду од 2013. године такође био покушај са државним секретаром Министарства правде да покушамо да се спречи наставак деградирања овог подручја у области правосуђа. Почело је у јануару 2010. године, када уместо основних судова добили смо јединице, а затим је, наравно, и укинут суд …
(Председавајући: Време, господине Халими.
Захваљујем.)
Само да завршим, и тужилаштво у Прешеву, па постављам питање господину председнику Владе – да ли се размишља да се коначно поново крене са остваривањем овог програма?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Халими.
Реч има председник Владе, господин Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Желим, господине Халими, да вам кажем да смо на седници Владе имали посебну тему југа Србије и ситуацију у две општине, а то су Прешево и Бујановац, где је већинско албанско становништво.
Разговарали смо о томе шта је то што држава Србија може да уради, шта је то што можемо да урадимо, пре свега, да бисте се ви боље осећали, да бисте били поносни на своју отаџбину Србију, да бисте поштовали законе Републике Србије, шта је то што ми можемо да направимо да вас уверимо у наше добре намере?
Делимично сам са оним што сте ви говорили сагласан и ми ћемо у најкраћем року одређене мере предузети. Одређене задатке добили су и министар Стефановић и министар Вербић и неки други министри. Сам очекујем да посетим заједно са представницима ЕУ, у наредних 15-ак дана и Бујановац и Прешево, и не само због миграната, већ пре свега, због отварања школа, односно факултета и болница на територији те две општине, да седнемо да видимо шта је то што још можемо да урадимо и шта је то што заједнички можемо да направимо да бисмо спустили тензије између српског и албанског народа.
Друго, да одговорим око лицемерја или нелицемерја за цену струје. Знате, свашта можете да чујете од различитих људи, али да вам то говоре људи који су позивали народ да не плаћа струју, а онда му је повећају не за 250 већ за 700% јер је то кумулативно повећање, онда немам никакав коментар не то. Лицемерје би било сувише лака реч којом бисте такво понашање могли да опишете.
Што се тиче података, желим да вас уверим да ми износимо веома прецизне податке које је оверио ММФ. Комплетан фискал 26. јуна је оверио ММФ, сваки динар нам се контролише, сваки динар, сваки проверавају. Што се тиче економиста не постоји ниједан економиста данас, сем двојице чланова једне политичке партије, при томе се тај један из те партије либи да каже нешто лоше о Владином програму, пошто је ученик министра Вујовића, па зна да је ово најбоље што може да се уради. Што се тиче људи из фискалног савета, ако сте видели они у сваком свом делу кажу да је много боље него што је било. Наравно да они виде да нисмо кренули са реформама администрације, наравно да су понекада оштрији него што би требало, али увек мора да се каже оно што и они виде, да је ситуација много боља него што је била.
Ако сам од професора Ђуричина могао да чујем онакве речи, и од многих других, онда морам да кажем да видим да по први пут, ако ништа друго, економска струка је готово апсолутно уједињена у томе и шта радимо и како радимо, да је то веома добро и позитивно за нашу земљу.
Да бисте видели око неплаћања обавеза, ми смо платили укупно у новцу, 23% више смо дали повраћај ПДВ него претходне године, 2014. за исти период. То вам говори и о повећању производње, то вам говори о много чему. Бруто домаћи ПДВ нам је
36/2 МГ/ВК

за 5% већи, укупни ПДВ нам је за 3% већи, 11% нам је већи увозни ПДВ и то су вам чисти подаци као суза и нико их никада није доводио у питање, ни ММФ, ни Светска банка, ни ИБРД, ни ИБ, ни Фискални савет, нити било ко други. Нико. Дакле, говорим вам веома, веома прецизне податке. Ту никакве лажи нема и то су добри подаци.
Оно што су лоши подаци, о чему желим да говорим, то је чињеница да ми, а то није питање само инфраструктурних пројеката, већ је то питање озбиљног инвестиционог улагања у свим другим сферама, да ми немамо капацитете, немамо довољно знања, немамо довољно памети, немамо довољно пројеката да подигнемо своја улагања. Ми у овом тренутку имамо више новца него што нам треба и ми га чувамо. Мање се задужујемо, то је добро, то је здраво, али би било још здравије да можемо да га уложимо у велике капиталне ствари. У овом тренутку такву могућност немамо, зато што немамо пројекте и зато што за то нисмо били спремни. То значи да се годинама за тако нешто нисмо припремали. То јесте наш проблем, али верујем да ћемо у наредном периоду успети и да те тешкоће превазиђемо и да покажемо људима у Србији да Србија итекако може да буде једна нормална, озбиљна и одговорна земља.
Понављам вам још једном, онај ко познаје Герда Милера зна да човек не воли ни да се осмехне, а камоли да похвали некога. Погледајте шта говоре не само о Грчкој, него шта говоре о другим земљама ЕУ ти људи. Ти људи кажу да су импресионираним оним што је Србија урадила у претходних годину дана. То кажу министар економије Савезне Републике Немачке, не, не знам које земље, већ Савезне Републике Немачке.
Живи били па видели, да сачекамо, ја верујем да ће бити много примедби на наш политички рад, на ситуацију са Приштином, на многе друге ствари, али молим вас да сачекате још који дан па да видимо шта ће и канцеларка Меркел да каже о ономе шта Србија ради у економској сфери, да ли је то добро, да ли је то лоше. Да ли се то мени чини да су у Србији редови, да се у Србији пензионери туку да дођу до својих пензија или је то у појединим земљама ЕУ. Јел су можда код нас затворени банкомати или код нас све банке раде осим оних које су неки уништили тако што су својим тајкунима давали огромне кредите за које су знали да их никада вратити неће? Који је то тајкун данас у Србији који може да добије кредит за који се зна да неће да га врати? Кажите ми његово име. Нема га. Срећан сам и поносан што је одговор такав.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Вучићу.
Господине Живковићу, морам да вас упозорим да прочитате члан 216. Пословника Народне скупштине, где се каже да на овој седници нису дозвољене реплике и указивање на повреду овог Пословника.
Хвала.
Реч има министар Александар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани народни посланици, партијско запошљавање у овој земљи почело је деценијама раније, али се појавила Влада први пут у историји Србије која је сама себи везала руке и не дозвољава себи партијско запошљавање.
Седмог децембра 2013. године када је донета Уредба о забрани запошљавања у јавном сектору, дакле о овом сектору у који се деценијама запошљавало, наравно из редова владајућих партија, како другачије, било је 843.405 запослених. Дакле 7. децембра 2013. године када је Влада одлучила да себи веже руке и не дозволи чак и искушење да може партијски да запошљава. Двадесетог јуна 2015. године у јавном сектору ради 807.225 људи, то је смањење за 36.180 људи. Кога смо ми то онда запослили? Како смо то, отпуштали, запослили партијске другове, а смањили смо број за 36.000? Апсолутно немогуће.
36/3 МГ/ВК

Погледајте уосталом само састав нашег министарства и видећете колико чланова, колико функционера чак партија бившег режима имате и сада у нашим министарствима, а отиђите у АП Војводину па ми нађите једног функционера СНС, Покрета социјалиста или неког сличног, једног.
Али добро то је сада мање важно. Оно што јесте важно и што желим да вам кажем, тог 7. децембра 2013. године је у приватном сектору, у реалном сектору како га зовемо, било запослено 1.124.381 човек, а 20. јуна 2015. године запослено је 1.168.267. Дакле, 43.886 људи се запослило више у приватном сектору. Тако се то ради.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се.
Реч има министар др Златибор Лончар.

37/1 АЛ/ДП 16.50 – 17.00

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Мислим да је одлично што сте поменули болницу у Прешеву, јер и време је стварно да кажемо да све што је било до Министарства здравља и Владе Републике Србије је учињено. Све што је захтевано од руководства у Прешеву је урађено. Одобрена су радна места, 10 медицинских сестара и техничара, два лекара и све је спроведено у дело, дато је да се распише конкурс и да крене да се ради.
Већ више од месец дана, пошто се константно бавим тим питањем, добијам уверење из Прешева да ће за 10 дана да крене да ради. Па питам – зашто ни је кренуло? За 10 дана. По том питању је долазио господин Девенпорт. Уверили смо га шта је све урађено и он је сам рекао да је све остало доле на њима и да од њих зависи да могу сутра да крену да раде, да им је држава све омогућила да то може да ради.
Увели смо, кад сте рекли да не можете да нађете лекаре, увели смо да испомоћ и да дежурства за ноћ дају лекари из Врања. И то смо организовали. Молим вас, реците да ли је ово тачно?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Лончар.
Допунску реч има министар др Небојша Стефановић. Изволите господине Стефановићу.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Само кратко.
Није одговор на питање господина Халима. Господин Живковић је поставио питање везано за „Сумаку“.
Дакле, што се „Сумакума“ тиче, само у најкраћем, завршен је предкривични поступак, одређен је притвор за три лица која су осумњичени. У току је завршетак претходног кривичног поступка, ова лица се и даље налазе у притвору. Тужилаштво завршава, ајде да кажем, тај кључни део истраге, и очекујем да ће врло брзо бити подигнуте оптужнице и наставиће се главне кривичног поступка. У притвору су.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Стефановићу.
Допунски одговор, министар Никола Селаковић. Изволите господине Селаковићу.
НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Захваљујем.
Даме и господо народни посланици, поводом питања народног посланика, господина Халимија, криво ми је што у изношењу онога што је било у контактима између представника Албанаца из општине југоисточне Србије и Министарства правде нису наведени састанци који су одржани и са мном, као ресорним министром. Да смо на тим састанцима констатовали који су проблеми и дефинисали оквире у којима ћемо те проблеме решавати.
Подсетићу вас да смо од четири дефинисане ставке, две решили, а да су две биле условљене извршењем процене броја становника у општинама Прешево и Бујановац, након чега смо рекли да ће доћи до анализе потреба за евентуалним оснивањем судске јединице у Прешеву.
Што се тиче избора судија поротника и албанске националности, да смо тај избор завршили. Што се тиче избора недостајућег судије у Прекршајном суду у Прешеву, да смо и тај избор завршили и да је остало од онога што смо тада констатовали као проблеме да је остало још да се спроведе конкурс за избор овлашћеног судског тумача за албански језик за подручје Вишег суда у Врању.
Што се тиче равномерне заступљености, то је оно што сте поменули, тада смо навели проблем и то је пета ствар, тада смо навели проблем контролисаног запошљавања или забране запошљавања у јавном сектору. Ја сам рекао да ћу се заузети да обезбедимо што је могуће више места за Основни суд у Бујановцу и у овом тренутку имамо на Владиној комисији која одобрава запошљавање захтев и Основног суда у
37/2 АЛ/ДП

Бујановцу за додатним запошљавањем судијских помоћника. Уверен сам да ћемо и то реализовати, као што смо и оне прве две ставке, а након процене броја становника и пописа ступити и у реализацију онога што смо се тада договорили. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Селаковићу.
Изволите, господине Риза Халими, имате додатно три минута за постављање питања.
РИЗА ХАЛИМИ: Хвала господине председавајући.
Господине председниче, ја се надам да ћете ви остварити најаву и обећање, да ћете коначно посетити Прешево и Бујановац, и да ће се тиме отворити нова фаза, јер досада таквих посета, на том нивоу, колико ја памтим, није било. Бар у вишестраначком систему.
Што се тиче поштовања закона, апсолутно, па сви смо за поштовање закона. Можда за наше подручје је питање бојкота појединих избора, али колико ја знам и пракса нам указује, осам година сам овде у парламенту, читаво време сам опозиција. Мањински посланик у опозицији. Чак и Координационом телу немамо адекватан приступ.
Мој је утисак да они који бојкотују, од стране власти, одређене структуре власти су привилеговане. Поруке до сада нису биле исправне од стране централне власти.
Затим, овим конкретним питањима, ја мислим да породилиште, коначно након две године, што је све припремљено, али не може се кадар преко ноћи обезбедити. Ако специјализације нису у ранијем периоду обезбеђене, не могу се једним конкурсом обезбедити. А још пре годину и по се размишљало о томе да преко кадрова здравственог центра у Врању да се реши овај проблем, а ево га, још се не решава.
Што се тиче правосуђа, ја мислим да јесте, ми смо се са министром Селаковићем састали, разговарали, прошле године о овим темама. Међутим, последњи приправник у судским инстанцама Прешево-Бујановац је примљен пре пет година. Уназад пет година у оваквом катастрофалном стању заступљености Албанаца у правосуђу, а пет година ни једног приправника нисмо успели да примимо. Прошли пут смо се договарали да мора конкурс да се објави за двојицу судија, као и за приправнике, наравно и за преводиоце јер стварно, сем у основним судовима, у вишим судовима, нема преводиоца за албански језик.
Око бројања, мислим да је стварно ово претерано. Оних седам области које смо ми кандидирали и Влада прихватила, већина огромна не зависи од тога да ли зна тачно држава колико Албанаца има на том подручју.
(Председавајући: Време господине Халими.)
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председник Владе, господин Александар Вучић. Изволите господине.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Господине Халими, ја сам вам рекао да стижем за 15 дана код вас.
Шаип, чуо сам да плаћате струју. Ја то веома поштујем. Па то је у реду, знате, ако сам га критиковао зато што не плаћа струју, у реду је да поздравимо кад плаћа струју, као што то треба сви наши грађани да раде.
Ја мислим да је веома важно, господине Халими, да постигнемо договоре и да се добро разумемо о начину поштовања закона, а сагласан сам и ви сте у праву у томе да ми по некада грешимо, јер се не односимо са једнаким респектом према онима који поштују ову земљу и онима који то не чине. И то ћемо и те како имати у виду у
37/3 АЛ/ДП

наредном периоду.
Доћи ћу, разговараћу са свима, али ћемо и неке потезе повући којима сам сигуран да ћемо бити задовољни и српска и албанска заједница, али шта год да урадимо и отварање факултета у Бујановцу и болнице у Прешеву и свега другог о чему разговарамо данас, значиће да обезбеђујемо људима услове за останак и опстанак на својим огњиштима, а не да то буду средине са највећим бројем људи који одлазе у иностранство.
Наш је циљ да дугорочно решимо ситуацију на југу Србије на тај начин што ће и Срби и Албанци да буду задовољни, да се једни других не плаше, да једни од других не страхују, већ да живе како им је воља, једни са другима или једни поред других, али да имају пуну слободу у свом деловању и да могу да у складу са законима Србије, живе неупоредиво боље него што су живели.
И што се тиче уџбеника и што се тиче постављања или именовања на различите функције, никада није био наш, рекао бих, мотив да се руководимо националном структуром. Напротив, трудили смо се да изаберемо најбоље, али сам спреман да прихватим сваку вашу примедбу која је тачна и оправдана и да ствари где можемо да исправимо и мењамо и побољшавамо.

38/1 МО/БМ 17.00 – 17.10

Што се тиче овог другог дела, око здравствених установа у Прешеву и Бујановцу, Златибор Лончар ће још нешто рећи, а ја само желим вас да замолим да уложите још напора да тај живот побољшамо и да створимо веће поверење између Срба и Албанаца. Колико је то важно за Србе, будите сигурни да је једнако важно и за Албанце. Сигуран сам да ће и за једне и за друге значити и релаксацију у односима, а ако хоћете и у будућности несумњиво бољи живот и за једне и за друге.
Камбери, још једном честитам што плаћате струју. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Вучићу.
Реч за додатни одговор има др Златибор Лончар.
Изволте, господине Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Ја још једном желим вама да кажем и пред свима да одговорно тврдим да су се испунили сви услови да крене да ради породилиште. Замолио бих вас да искористите свој утицај. Ево, можемо пред свима да се договоримо, нека крене породилиште да ради у понедељак. Искористите додатан ваш утицај. Сви услови су испуњени, што је било до државе, што је било до министарства, да се крене са радом. Не постоје додатни проблеми. То су се људи из ЕУ и сви који су уложили новац сложили када су видели ситуацију и на терену и ситуацију у бирократији, која је једним делом била проблем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Лончар.
Господине Халими, имате могућност још два минута за коментар.
Изволите.
РИЗА ХАЛИМИ: Ја мислим око овог последњег, господине Лончар, да је све спремно, било је и у јулу прошле године све спремно, у смислу да су власти и инспекције дале све сагласности. Али, оно што сте малочас рекли, не може породилиште да ради без специјалиста, не може само са медицинским сестрама. Ако није тај кадар раније припремљен, не може га само једним конкурсом решавати Дом здравља у Прешеву. Остаје опет обавеза министарства да преко Здравственог центра у Врању реши тај проблем, иначе ће овако стање остати још годину дана, а можда и више.
Надам се, оно што је председник Владе најавио, да ће се озбиљније радити на спречавању исељавања младих људи који немају перспективу за запошљавање, који немају перспективу за нормалан живот на том подручју. Ако је стопа незапослености преко 70%, онда је сасвим јасно зашто ти људи иду. У том погледу мора далеко озбиљније него до сада да се сви ресурси тамо користе.
Неки коначан одговор никада до сада нисам добио на питање зашто нема прекограничне сарадње са Македонијом и коришћења пројеката и ИПА фондова? Општина Сурдулица прошле године је остваривала пројекте у вредности скоро од осам милиона евра. Исто су и Прешево и Бујановац пограничне општине, а колико година немамо могућности, ево, један такав ресурс да искористимо? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Халими.
Реч има народни посланик, господин Ненад Чанак.
Изволите, господине Чанак, имате три минута.
НЕНАД ЧАНАК: Захваљујем.
Колико сам разумео, овде се тапше свакоме ко плаћа струју, па онда би требало сада овације за Војвођане да се десе, пошто они плаћају струју и не питају уопште и не доводе у питање да ли струја треба да се плаћа. Не треба тапшати ономе ко плаћа, него треба исећи струју оном ко не плаћа. Уопште не разумем о чему се овде ради, али добро.


38/2 МО/БМ

Пошто видим да овде нема никога из Министарства пољопривреде, немам коме да поставим питање које сам желео да поставим.
Што се тиче земље и давања земље у закуп странцима пре него домаћем становништву, продаје земље, за то је потребна посебна седница Скупштине, па онда о томе не бих ни да говорим.
Хтео сам да питам министарку пољопривреде око ловостаја на афричку грлицу, који је донет 25. јуна, чиме без иједног божијег разлога преко 400 ловних туриста који треба да дођу у августу месецу неће моћи да дођу, јер немају зашто да дођу. То је транзиторна дивљач, дивљач која само прелеће…
(Александар Вучић, с места: Шта је то?)
Афричка грлица? То је грлица из Африке, афричка грлица која прелеће нашу земљу, пошто се не гнезди овде, нит смо је хранили, нит смо јој шта радили, а онда дођу Италијани и оставе паре. То је суштина приче и то је требало да се деси. Међутим, из мени непознатог разлога је проглашен ловостај на афричку грлицу и мислим да је то потпуно ствар коју треба схватити као пропуст администрације.
Не бих вас више задржавао, имам само још једно мало питање за министра финансија. Када ће се догодити договорени састанак са посланицима ЛСВ, где ћемо се разјаснити око дуговања Републике Србије АП Војводини, тј. њеној администрацији, по основу неплаћања 7% у буџет овај пут АП Војводине? Дакле, то је питање на које желим да чујем одговор.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Чанак.
Реч има председник Владе, господин Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Наравно, господин Чанак је то на свој начин, помало театралан, како он то уме, у најбољем политичком смислу своје ставове исказао.
Република Србије, разуме се, не дугује ниједан једини динар Војводини, нити било којем другом делу своје територије и то су чињенице. Када ћемо да разговарамо о Закону о финансирању и о свему другом? У најскоријем року. Дакле, када кажем у најскоријем року, у току јула месеца.
Што се тиче ловостаја на афричку грлицу, ја не знам шта је афричка грлица, извињавам се. Али, ако сте ви у праву да ми тиме угрожавамо свој економски напредак, а не угрожавамо опстанак било које врсте, нема никакве сумње да ће Влада да промени ту одлуку. Дакле, ја не бих да коначан закључак донесемо без министра пољопривреде, али, кажем, ако сте ви у праву, немојте да имате никакве сумње да ћемо променити такву одлуку.
Што се тиче плаћања или неплаћања струје и да ли је неко више плаћао или не, изненадили бисте се, господине Чанак, када бисте видели да углавном богатији људи не плаћају електричну енергију, а не сиромашнији. Као што углавном богатији људи увек износе много више примедби и много више кукају него средњи слој и сиромашнији људи. Када бисте видели колико нам ти најбогатији дугују, схватили бисте, а њих има и у Војводини, њих има и у Београду, њих има свуда, у централној Србији, и нису неправилно распоређени, да их је мање у Војводини, а више у централној Србији или у Београду, напротив, веома су правилно распоређени свуда, онда бисте видели да то нема везе са географским пореклом или са било чим другим, осим са бахатошћу.
Разумемо ми да има два до три посто, какве су наше рачунице, најсиромашнијих људи који то себи не могу да приуште и који траже начине како да то избегну, али не можемо да разумемо да, не у броју, већ у новчаном износу, 70% тих у новцу који нам не плаћају су богатији људи од вас, од мене и од већине људи у овој Народној скупштини Републике Србије. То је нешто са чиме се ми суочавамо и са чиме ћемо се још неко време суочавати. Сада се дешава, сада је дат налог да се после три
38/3 МО/БМ

месеца неплаћања искључује електрична енергија. Електропривреда је дала тај налог. Наравно, одакле смо добили прве жалбе? Добили смо управо од стране дела приватних компанија које су држали некадашњи најмоћнији тајкуни и добили смо од дела предузећа у реструктурирању, која мисле да је бизнис и даље ако неко други плаћа струју, ако неко други плаћа гас, а они могу да исплате плату још кад добију неку субвенцију од државе.
Што се тиче закупа земљишта или што се тиче одређених протеста, људи, ми се трудимо и примамо људе свакога дана. Боримо се са тим да не буде штрајкова, да не буде протеста. Сада ћу вам рећи са чиме се суочавамо. И, волео бих да једанпута ви, господине Чанак, пошто знам да неки други неће никада, кажете – па, немојте да изађете некоме у сусрет. Ми смо, на пример, разговарали са таксистима. Два месеца преговарам лично са представницима ММФ и мој кабинет. Боримо се да им омогућимо репрограм пореског дуга од 2005. до 2013. године, да им дамо две нове године, 24 месеца репрограм, да треба то да плате у шест година. Дакле, у те преостале четири године.

39/1 МЗ/СМ 17.10-17.20

Једва ММФ пристане на то, дакле, данима се убеђујемо око тога и на крају данас, морам да признам, највећи број тих људи су одговорни, поштени и добри домаћини, један мањи број људи каже – дајте нам отпис тих дугова. Онда чујете како сви то негде подржавају. Па како то да урадимо? А што би нам онда било ко платио порез за било шта? Како је то могуће? Па то је немогуће да урадимо. Не постоји та сила по којој ви то можете да направите, а да државу не урушите и да је не уништите. После тога ће сви то да траже. Значи, ви такву врсту пореске амнестије можете да имате у случају великих елементарних непогода, великих природних катастрофа или у случају рата. Како је могуће да то радимо? Нажалост, некада смо пред различите изборе и такве ствари радили.
Поменули сте закуп земље, уопште нећу да бежим од тога. Немојте да нам неко помиње Арапе, јер нису у питању Арапи, за које су говорили да нису обрадили земљу. Отиђите да видите како су обрадили. Сад отиђите да видите. Реч је овде о Немцима, некоме сметају Немци. Некоме смета „Тениз“. Па чекајте, то је државна земља, ваљда држава има да ради са том својом земљом шта жели. Ваљда држава жели по најповољнијој цени да је изда некоме, да заради највише новца. Ваљда је то обавеза државе, ваљда би требало да идемо у затвор ако то не урадимо. Наравно да треба да видимо и треба да седнемо са свим, и седимо са нашим пољопривредницима из дана у дан. Знате да по налогу неких политичара су дошли.
Увели смо све могуће прелевмане. Лично се борим у Бриселу већ четврти пут око наших прелевмана јер нам не дају да их одржимо. Ми смо их продужили до краја године. То ће нам бити велика примедба Брисела око које ћемо да се мучимо све до краја децембра ове године. Знате шта је сад дошло? Увели смо прелевмане на сир, увели смо прелевмане на маслац, увели смо прелевмане на млеко, на свеже млеко. Сада кажу – али, криви сте, нисте увели прелевмане на млеко у праху. Па да уништимо још и кондиторску индустрију која нам сада највише скаче. Да уништимо кондиторску индустрију и да оставимо људе без посла у кондиторској индустрији. Као да неко жели од нас нешто некоме лоше, а не да се мучимо и боримо да изађемо у сусрет људима, трпећи најтеже политичке притиске са различитих страна. Само вас молим да то имате у виду. Не раде то тамо неки зликовци који желе лоше свом народу.
Не знам шта је афричка грлица. Ако сте у праву, проблем решавамо. Али, ове остале проблеме одлично знам. Ви сте тражили на веома коректан начин да се реши, добићете још више од онога што сте тражили за „Електровојводине“ о ономе што смо причали, не ви, већ зато што је важно да ми Републику Србију, на ваш је захтев, вама могу да иду политички поени. Ми хоћемо, колико је могуће, да оставимо функционалну Републику Србију. Ти приходи су ишли у републичку касу увек, ићи ће увек у републичку касу. За оне који су мислили да то иде не знам где јер Србија нам је једна и јединствена земља и никада је нећемо растакати на неке друге делове или на не знам шта, али једнако колико је Београд Србија, толико је Србије Нови Сад, толико је Србија и Суботица, толико је Србија и Ниш. Тако ћемо се понашати.
Само вас молим, немојте, господине Чанак, дакле, требало је да дође неко заједно или у исто време када је госпођа Меркел овде да одређене уговоре потписујемо. То сада не радимо због лоше атмосфере која се око нечега прави. Само вас молим, немојте да некога још отерамо из ове земље, само зато што тиме мислимо да можемо да добијемо одређени политички поен негде. Ово вреди много више од политичких поена. Наша сточарска производња, наша прерађивачка индустрија скочиће за више од 50% за годину дана, за све оно што нисмо успели да урадимо у претходних 30 година, за годину дана ако то будемо урадили. Је ли могуће да ми то не видимо, људи? Је ли могуће да се правимо да то не видимо? Ја знам да ви ово знате и знам да знате да сам у праву, као
39/2 МЗ/СМ

што сам сигуран да сте у праву за некакву афричку грлицу јер је то био неки бирократски потпис, јер је неко упутио тамо допис да је то угрожена врста. Страшно ме брига шта је афричка грлица, не могу да вам објасним. Када сте ми рекли – 400 људи неће да дође којима можемо да узмемо паре да остану у државној каси, е, ја живим за то да им узмемо да то остане у државној каси. Сад треба да штитимо и афричку грлицу.
Баш ме брига за афричку грлицу. Али, и те како ме је брига за то да увећамо, страшно ме је брига за то да увећамо наше приходе, да увећамо наш сточарски фонд. Године 2013. и почетком 2014, наш сточарски фонд, сада је нагло почео, Ненаде, да се повећава и појачава, нагло. Био је на нивоу 1.000, људи, наш сточарски фонд је био на нивоу 1910. године. Урушили смо га у претходних 15 година до нивоа из 1910. године. Наше мере којима смо покушали да људе наговоримо да прасиће увозе, да тове свиње, да прерађују месо и да извозе у Русију и свуда није уродио плодом пет месеци, шести месец је експлодирала. Одједном и „Јухор“ и „Неопланта“, „Матијевић“ и све остале наше компаније узимају много више него икада и почињу да прерађују што је могуће више и на вишем нивоу обраде извозе у иностранство. Кренуло је, види се. Огромне су количине, драматично су повећане количине свиња. Поново је прорадио извоз за Руску Федерацију зато што се рубља стабилизовала. Хајде да само то не заустављамо и да немамо увек принцип – тамо су неки зликовци који раде против нас, па ћемо то да урадимо. Нисте ви то рекли, ја то говорим због целог друштва, зато што се тако односе.
Информација коју је требало да вам дамо, замолићу господина Стефановића да, не само због вас, већ због свих Новосађана и људи у Војводини, да додатну информацију о томе колико смо увећали снаге и колико ћемо увећати снаге, и оне које видите и оне које не видите. Дакле, у Новом Саду посебно на истрази и у борби против нарко-криминала, дакле, организованог тржишта дроге, јер нам је то доносило невероватне сцене на које људи у Новом Саду у претходном периоду нису били навикнути.
Још једанпут вам хвала. Само вас молим да имате у виду да разговарате са људима који не желе априори лоше, напротив, већ са људима који желе да ураде све што могу за своју земљу. Ако мислите да неко други има интерес, пошто такве глупости слушам сваког дана, извините што то вама говорим, нисам их од вас чуо, зашто дају земљу „Тенизу“, што Немцима, што овоме – па зато што ћемо ми да имамо највећу корист од тога, зато што ће држава да има највећу корист и зато што ће, у крајњој инстанци, грађани ове земље да имају највећу корист. Зато то радимо. Кажите нам, ево, пошто се неки буне, и Путин је довео „Тениза“. Њему није сметао „Тениз“, само нама, Србима, смета. Само ми имамо проблем са тим. Нема проблема, хајде да се поставимо као неке друге земље, да кажемо – склањајте се сви од нас, ми смо најпаметнији на свету, немој нико да дође, и крај приче. Они хоће само да копирају модел који су направили у другим земљама.
Хвала вам још једанпут. Војвођани су, као и Београђани, као и Шумадинци, као и сви остали грађани наше земље, једнако одговорни пред законом, једнако чине за буџет као и сви други грађани Србије.
Господину Камберију сам лично аплаудирао зато што знам да некад није плаћао струју. Па, када неко добровољно почне да плаћа струју, мислим да је добар знак и знак пристојности, куртоазије, да аплаудирате на такву промену расположења. Још једанпут, Шаип, хвала што плаћате струју.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Вучићу.
Реч има министар др Небојша Стефановић. Изволите, господине Стефановићу.
39/3 МЗ/СМ

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Поштовани народни посланици, везано за сигурност и безбедност на територији полицијске управе Нови Сад, желим да кажем да смо од 28. фебруара ове године започели једну велику оперативну акцију којом се врши појачана контрола, легитимисање, преглед безбедносно интересантних објеката, лица и возила. Током ове акције до сада је контролисано 1.750 лица, 810 путничких возила и 60 угоститељских објеката. Пронађена су два лица у овом периоду која су била потраживана међународно, 35 лица по централним потерницама, 15 лица по локалним потрагама, заплењене су две ручне бомбе, аутоматске пушке, шест пиштоља, већа количина муниције, различитих врста опојних дрога, откривена лабораторија за производњу сканка у вештачким условима, већа количина хладног оружја.
Дакле, идентификоване су две организоване криминалне групе и 26 мањих криминалних група са различитим бројем учинилаца кривичних дела.

40/1 ЈЈ/МЈ 17.20 - 17.30

Број разбојништва у Новом Саду смањен је за 36%, степен откривања кривичних дела, односно расветљавање кривичних дела попео се на 80%, али наравно и даље постоји простор да се у значајној мери повећа безбедност грађана и некада је тај осећај субјективне безбедности неодговарајући статистичким анализама које се показују. Ово су дакле подаци који су лако проверљиви. Упореди се број извршених дела, број људи који су за то пронађени, они против којих су подигнуте кривичне пријаве, они који су предати тужилаштву.
Значајан је напредак учињен на сузбијању трговине наркотицима. Заплењено је много више опојне дроге и на подручју Јужнобачког округа у периоду од 1. мај 2014. године до 1. маја 2015. године, одузето је 406.964 килограма разних опојних дрога или преко 176 килограма више него у претходном периоду, да кажем од 2013. до 2014. године.
Што се тиче привредног криминала откривено је 337 кривичних дела, односно расветљене су 53 дела више него у односу на исти извештајни период у претходном периоду што показује већу ефикасност полиције у овом смислу.
Дакле, није било тежег нарушавања јавног реда и мира. Једно од најтежих кривичних дела убиство Ненада Опачића и његове супруге. Расветљено је у сарадњи са криминалистичком полицијом Чешке и Шпаније. Пронађено је лице које је извршилац, односно за кога сумњамо да је извршилац овог кривичног дела које је преминуло од предозирања у Чешкој Републици. Постоје отисци, које смо идентификовали, као и ДНК анализа која је на одећи овог лица пронађена у Републици Србији. Након упоређивања и размене података са партнерским службама у Чешкој и Шпанији преко које је то ишло из неких оперативних разлога и ово кривично дело је у том смислу расветљено.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се др Стефановићу.
Реч има народни посланик Ненад Чанак, додатна три минута за питање. Изволите.
НЕНАД ЧАНАК: Захваљујем се на одговорима, с тим, што сам само хтео пар појашњења. Ја нисам говорио о томе да држава Србија може да дугује сама себи, али држава Србија може да крши свој сопствени Устав и то ради већ девет година када је у питању Војводина и то је оно о чему је била идеја састанка са министром финансија. Дакле, о томе се ради. Не ради се о некаквим дуговањима Србије као једне заједнице Војводини, као друге заједнице.
Друго, ви сте потпуно у праву да државна земља је државна и држава са њом може и треба да ради оно што је најбоље у интересу грађана, само би било згодно не заборавити да је део државне земље имао и старе власнике према којима није урађена реституција и било би згодно да се та реституција уради пре него што држава настави да ради у корист свих грађана као што не сумњам већ и ради.
С друге стране, спомињете добре резултате па бих вас замолио да имате на уму да је паорима исплаћено мање од једне петине субвенција и да би било врло значајно да се дугови према тим људима и покрију.
Што сте рекли ово око плаћања струје када неко није плаћао, а сада плаћа и да га треба поздравити. Рекао бих да је то записано и у старим књигама, да је већа радост због једног грешника који се покајао него због 99 праведника, тим пре моја радост је већа што имам прилику да разговарам са вама.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Чанак.
Реч има председник Владе господин Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Господине Чанак, а можете ли да замислите онда колика је моја радост што могу да одговарам на ваша питања.

40/2 ЈЈ/МЈ

Него покушаћу да одговорим на последње питање, Снежана још није дошла зато што разговара са пољопривредницима управо око ове теме. Ми смо данас на Влади имали ту тачку и ми имамо информацију да смо апсолутно све платили. Ја сам добио другу информацију и зато смо спојили министра са људима из штрајкачког одбора да видимо да ли је и шта је истина, тако да се то управо дешава, па ћемо то да видимо и да проверимо.
Ми смо све што смо могли, све што смо имали апсолутно платили. Дакле, да знате, све што би се рекло што је у валути или све што је доспело ми смо као држава платили. Све што имамо, да ли је тако Вујовићу? Ми смо прошле године ребаланс урадили, то је главни разлог да би то људима могли да платимо и то да платимо за целу 2014. годину и све заостале обавезе.
Што се тиче реституције, то је велики проблем као што знате за нашу земљу и то је један од закона, а волео бих да смо га са другачијим садржајем донели и да смо били мало опрезнији и по том питању. Плашим се да смо га некада давно доносили такође због жеље да се некоме додворимо и добијемо гласове. Свеједно, ми те законе имамо, ми њих морамо да поштујемо. Нешто што можемо да вратимо у земљи, вратићемо у земљи. Оно што не можемо да вратимо, вратићемо у новцу, али да ви знате да је то толико велика обавеза за Републику Србију да ми исправљамо неправде старе 70 година, да то није просто правично и праведно према овој генерацији. Свеједно, то ћемо наставити да чинимо.
Што се овога тиче, то је као када кажете нашим људима – нема проблема, хајде платите то, узмите то на 20 година, ту земљу. Могу, али нека ми држава да кредит. Па, могу али да то плаћам сваке године, а да ми по хектару ако платим 10 или 12.000 динара да ми дате субвенције од 11.000 динара. Држава на томе заради ништа, као што знате. Држава ће да зарађује тамо где може и где може гледаће да изађе у сусрет својим пољопривредницима, али држава није или не сме то да буде, била је некада и зато смо целу своју економију, целу своју земљу довели у ту ситуацију, држава није крава музара из које може да се извуче све, а када ти се не свиђа узмеш камџију па удараш по леђима краве и то да ли се заобада или се незаобада, да ли је врућина или није, удараш из чиста мира.
То је нешто што сам хтео не само вас да замолим већ и све друге, да просто када се негде нешто деси и када неко негде истакне свој захтев да прво људи чују шта је садржина тог захтева, па тек онда реагују на то, па видимо да ли је то могуће или то није могуће и зашто би неко радио против сопствених интереса. Зашто би негде неко урадио нешто што је против његовог интереса.
Ми сада имамо безброј ствари којима нисмо задовољни. За онкологију немамо машине, имамо листу чекања. Сад ћемо, пре краја године обезбедићемо да листе чекања нема. Да ли ћемо да урадимо све да сви буду презадовољни свим могућим процедурама, од куд знам, а знам да ће грађани да буду задовољни и да листа чекања у децембру више неће бити. Зато што ако будемо одуговлачили биће нам потребно три или четири године да тај проблем завршимо. Све такве проблеме имамо.
Нисам добио господина Стефановића ни ја ни ви одговор, али се надам да ће после наше интервенције заједничке бити додатно појачан број припадника МУП-а. Све остало је добро и све остало је у реду што је урађено само да буде и додатно појачан број припадника МУП-а. Сада ме обавештава да је отворена нова полицијска испостава у Новом насељу што је врло важно и за покривање и Ветерника и Футога и Бегеча. Ово аплаудирају што знам географију и што знам делове Новог Сада, што баш и није за похвалу.

40/3 ЈЈ/МЈ

У сваком случају верујем да ћете ви бити задовољни господине Чанак тим резултатима као што ће и сви остали грађани Војводине бити задовољни. Онда, ко критикује нека критикује, али је важно да се људи осећају сигурније и безбедније него што се осећају данас. Хвала вам још једном и хвала вам на разумевању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Вучићу.
Господине Чанак, имате још два минута за коментар. Изволите.
НЕНАД ЧАНАК: Имам само још једну ствар да кажем, а то је, ако је тачно да су исплаћене све ове субвенције паорима, ја вам се извињавам, онда немам добре податке.
(Александар Вучић, с места: И ми чекамо да видимо.)
Ако није тачно, онда ћу се придружити паорима у протесту против ове Владе.
(Александар Вучић, с места: Само напред и ми ћемо вам брже исплатити.)
Ја ћу да пожурим да стигнем.
Друго, мислим да ово кршење Устава о коме се ради, то је веома озбиљна ствар и мислим да би се ово питање већ једном разреши као и питање финансирања Војводине су кључне ствари на којима се мора што пре порадити. Предлажем да то буде у наредним месец дана и да се тиме стави тачка на ове недоумице. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Чанак.
Реч има народни посланик Мирко Чикириз. Изволите.

41/1 ВС/ИП 17.30-17.40

МИРКО ЧИКИРИЗ: Хвала председавајући. Моје питање има симболичну везу са питањем господина Чанка. Ради се о Србији, ради се о Африци, додуше и о Азији и о транзиту, али нажалост, ради се о јако тешким људским судбинама, о политичком и економском положају Републике Србије. Наиме, тема којом желим да се бавим су азиланти и питања ћу поставити господину Небојши Стефановићу, због следећих разлога.
Пре свега, видели смо реакције наших грађана у местима у којима су били кампови за азиланте или постоје и то је сасвим нормална реакција људи који се први пут сусрећу са једним масовним приливом азиланата, са људима других навика, друге културе, другог поднебља.
Постојали су и медији који су објављивали сензационалистичке вести о томе да азиланти доносе заразне болести, чак и еболу, пошто је као наводни страх од тероризма, чак су постојали и медији који су објављивали фотографије азиланата.
Овим путем апелујем на све медије да то не раде, због тога што из земље порекла, у земљи порекла породице тих људи који беже углавном тренутно из подручја која су захваћена ратом, пре свега из Сирије, Либије, Авганистана, затим из неких других нестабилних политичких и економских земаља, Пакистана, Ирака, Ирана, Сомалије, Конга, Алжира, Марока, итд. ради се о напросто јако тешким судбинама људи. Ти људи су већ видљиви и у Београду.
Ево виђамо их нажалост и око Железничке станице, код Економског факултета, око паркова, парка код Ластине станице, виђамо их на аутопутевима свакодневно. Нажалост, изгледа да постоји и трговина људима, да постоји одређена врста злоупотребе. У политичком смислу, нас интересује то због поглавља 24. и ја немам предрасуда о азилантима, апсолутно, мислим да је по ономе што ја за сада знам, држава Србија у великој мери одговорила, пре свега својим људским, а затим и политичким обавезама.
Оно што би мене интересовало, господине Стефановићу, ако имате само податке да нам кажете колики је прилив азиланата ове године у Србији, колико то у економском смислу кошта нашу државу, шта је држава све предузела у смислу збрињавања азиланата и свих осталих мера које треба да предузме, колико је од тога људи који су тражили стално боравиште у Србији, да ли ти људи заиста врше масовна кривична дела, као што постоји предубеђење у нашем народу.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време, господине Чикириз.
МИРКО ЧИКИРИЗ: И само бих желео, што се тиче господина Вучића да кажем да његов став према подизању зида од стране Владе Републике Мађарске, најављено према Србији и његов однос да ће учинити све у политичком смислу да се то не уради, али да ћемо наставити сарадњу са Мађарском, на другим пројектима, ми у потпуности то политички подржавамо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се господине Чикириз.
Реч има министар др Небојша Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Комплексно питање, веома актуелно и ствар која свакако занима велики број грађана. Оно што желим на почетку да вам кажем да је у првих шест месеци, првој половини године, намеру да затражи азил у Републици Србији изразило 35.712 људи, пре свега из Сирије и Авганистана, највећи део, нешто их има и из Сомалије, Еритреје, Ирака и других држава, али Сирија и Авганистан апсолутно доминирају.
Оно што могу да кажем да је такође спречено 20.725 лица у покушају незаконитог преласка државне границе и против 9.279 од ових лица, покренут је прекршајни поступак.
41/2 ВС/ИП

Наравно, немам илузију да смо ми успели да ухватимо свакога од њих ко је прешао илегално преко зелене границе. То јесте један од кључних проблема о којима је Влада разговарала и премијер Вучић са Мађарском Владом и са другим представницима и данас је у Београду делегација коју предводе немачки директор полиције, аустријски директор полиције, мађарски директор полиције, који су у разговору са нама, разговарали о конкретним мерама које наша полиција може да предузме у спречавању илегалних миграција.
Дакле, оно на шта сам поносан као грађанин ове земље, не као министар, а то је извештај UNHCR о понашању наших људи, грађана Србије према азилантима.
Као министар полиције, могу да вам кажем да имамо минималан број инцидената који се дешавају са азилантима, а оно што ми је рекао представник UNHCR, господин Шодер ме је учинило заиста срећним као човека, јер сам био задовољан, зато што ми је рекао да наши људи позивају ове људе у своје домове, дају им храну, воду, нуде могућност да се истуширају, нуде им људске услове, нуде им једну руку пријатељства.
Ови људи, већина њих је дошла из земаља које су захваћене ратом и те земље заиста не пружају неки минимум људских услова, али има и оних који долазе из економских разлога и то је питање које Европа мора да реши, то није питање које може сама Србија да реши, јер ми смо само земља транзита. Постоји питање да ли можемо да примимо свакога ко се појави на нашим границама и ми због тога смо успели једну велику ствар и мислим да је то снажна ствар коју је Република Србија урадила и њена Влада.
Успели смо да фокус приче не буде на српско-мађарској граници, већ да то буде на српско-македонској граници. Данас, заједничке патроле са мађарском полицијом, аустријском и немачком, који ће доћи, а већ четири термовизијска возила се налазе на граници са Македонијом и два наша, доћи ће аустријски граничари и 20 немачких граничара и симболично, ми бранимо Србију као део Европе.
Ми показујемо да је Европа дошла на границе Србије, да покаже да заједно види Србију као земљу партнера, као земљу која учествује у решењу овог проблема. Мислим да је то веома значајан показатељ да Европа рачуна на нас као земљу која може да помогне у сузбијању илегалних миграција.
Ради се о огромним таласима људи. Данас се на турско-сиријској граници налази између милион и по и два милиона људи који су у камповима, а преко два милиона људи је већ у избегличком статусу у Турској и огроман број људи се креће преко Бугарске, а највећи део преко Грчке и Македоније, кроз нашу земљу, транзитно према Мађарској, а нешто мањи део према Хрватској и један мањи део кроз Бугарску, Румунију, кроз Мађарску, највећи део транзитно према Немачкој и Шведској, Француској, неким другим нордијским државама.
Дакле, веома комплексно питање, што се тиче одговора, не могу да вам дам прецизан одговор, нити мислим да било ко има тренутну калкулацију колико нас све то кошта и свакако да је то огроман напор, имајући у виду колико је људи са избегличким статусом већ у нашој земљи, јер Република Србија је наравно, током деведесетих година примила, као што знате, велики број грађана који су живели на територији бивше Југославије и који се налазе у статусу избеглица на нашој територији. Неки су, наравно, потпуно интегрисани, неки имају друго држављанство, а неки и даље користе смештај, колективне смештаје и неке услуге, неку помоћ коју држава пружа.
Ми и даље имамо огроман притисак ових људи. Наравно, не видимо да ће у наредних неколико месеци, па чак не знам да ли можемо да будемо оптимистични и да кажемо, у наредних неколико година ће се овај талас миграторни који стиже, смањивати.
41/3 ВС/ИП

Све бројеве које имамо указују да ће огроман број људи пристизати. Ми смо формирали и Републички штаб за питање миграције који се бави баш овим конкретним питањем, које предводи министар Вулин.
Министар Лончар такође надгледа ову ситуацију, пошто сте поставили питање.
Дакле, ја сам данас на нашем Штабу за ванредне ситуације разговарао са људима из Института „Батут“ и они ме уверавају да тренутно не постоји епидемиолошка криза било какве врсте. Дакле, епидемиолошка ситуација је потпуно под контролом и само се предузимају мере дужног опреза код оних људи који су у непосредном контакту и који обрађују ове податке, а пре свега се ради о полицајцима у Прешеву, да кажем и другим центрима, где се ради прихват ових лица и упућивање у центар за азил.
Ми смо потпуно свесни да највећи број људи, као и у Мађарској, то сам разговарао са колегом Пинтером и овим завршавам, највећи број ових људи, који изразе намеру да затраже азил, никада не сачека завршетак процедуре. Они желе да наставе даље.
Наш посао је да их усмеримо само на регуларне граничне прелазе и то је нешто што радимо са Европом, а наравно да Европа мора дати одговор на питање шта радити са људима који имају право на азил, јер долазе из ратно захваћених држава, које имају право на слободу кретања, а долазе у огромним бројевима, које ниједна земља не може тек тако да прими, јер то изискује огромне напоре у економском смислу.

42/1 ДЈ/ЦГ 17.40-17.50


Дакле, Република Србија је веома посвећена, веома активно ради са свим министарствима која су, да кажем, за то надлежна и мислим да треба заиста и похвалити ове људе на терену који су постигли да ми грађани Републике Србије не осећамо у највећој мери овај притисак.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председник Владе, господине Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се.
Господине Чикириз, проверио сам у међувремену за те афричке грлице и јаребице, али господин Чанак није овде, па када се врати рећи ћу му, ако се врати.
Дакле, што се тиче подизања зида и миграната, можда смо сви ми, живимо у неком чудном времену у којем свакога дана када мислите да је то и више изазова него што смо очекивали или више изазова него што смо били спремни, нама се догоди нешто ново.
Оно што сам успео да чујем од наших мађарских колега и од председника Јана Шадера и од премијера Орбана, то је да они то доживљавају не као миграторна кретања, већ као велику сеобу народа. Они очекују да у наредној години више од два милиона људи потражи своје уточиште у земљама западне Европе и да од тих два милиона, најмање милион и 900 хиљада прође преко територије Републике Србије. Онда можете да мислите пред каквим смо ми изазовом јер смо до сада прошли све укупно са неких 60.000 који су прошли нашу територију.
Ми се за то припремамо, бројне активности предузимамо. Ми нисмо срећни због подизања зида, али због тога нећемо да рушимо и кваримо наше односе са Мађарском, не зато што смо слаби и мали, већ зато што нам је Мађарска потребна као пријатељ, јер Мађарска, ако то смем да кажем, има веће поверење у Србију него у неке друге земље у свом окружењу и Србија има веће поверење у Мађарску него у неке …
(Посланици добацују с места.)
Ваљда ја нисам довољно паметан да бих разумео ту дозу хумора, али прихватам то.
Дакле, оно што смо чули о гасу, Мађарска нам је помогла, инсистира на томе да цеви, да гасовод пролази кроз Србију јер она хоће да не само са истока добија, од 2019. године могуће је да неће добијати, већ да тај гас добија са југа, много пре од Србије него што би га добијала од Хрватске или Румуније. Зар ми да рушимо своје односе са таквим суседом? Да ли смо смели да кажемо шта мислимо о зиду? Рекли смо и то су наши мађарски пријатељи знали.
Хоћемо ли да рушимо наше односе, а знам да ви то не желите, Мирко, и знам да сте зато то и подржали, да рушимо односе са људима због којих би било несрећно 300.000 људи у нашој земљи или више од 300.000 људи у нашој земљи који су мађарске националности, који нису нарочито срећни због зида, али разумеју потребу Мађарске државе да заштити своју државну територију. Разумеју потребу и разумеју и све оно што Србија мора да предузме и задовољни су нашом смиреном и паметном реакцијом.
Уосталом, хоћу да вам кажем да сам био посебно поносан када смо на заједничкој седници две владе чули председника Савеза војвођанских Мађара који се обратио на српском језику као члан српске делегације и Љубомира Алексова, портпарола Мађарске Владе, Србина, који се обратио на мађарском језику, као члан мађарске делегације. Мислим да никада нисмо имали, без обзира на зид и без обзира на све друго јер се зид не подиже због Србије и због наших односа, већ због онога што

42/2 ДЈ/ЦГ

имају страх, од доласка миграната. Ми мислимо да постоје други начини за борбу против тога, а не подизање зидова, али у сваком случају, наше односе са Мађарском нећемо да рушимо и нећемо да кваримо.
Захвалан сам вам на томе што то разумете и ја мислим да је јуче после јучерашње седнице Владе, не знам да ли ће данас да говори неко из Савеза војвођанских Мађара, али мислим да је пао камен са срца великом броју људи у Војводини, то искрено мислим, можда грешим, зато што су видели да су Србија и Мађарска успели да се договоре да наставе да иду путем добросуседских односа, путем повећања трговинске размене, путем привлачења мађарских инвестиција у Србију. Премијер Орбан је понудио да најозбиљније и најодговорније компаније из Србије пошаљемо у Мађарску и да ћемо имати широко отворен простор за инвестиције и у Будимпешти и у другим деловима Мађарске.
Дакле, ја мислим да су то добре ствари за нашу земљу. Да ли ћемо ми тај политички дискурс који смо успели да обезбедимо, направимо таквим, успети да конкретизујемо, то је већ друга ствар, али као што видите за ово о чему сам говорио, о сточарској производњи, било нам је потребно шест месеци да се људи припреме, да се припреми и да онда крене.
Ако ми дозволите, нешто касније ћу вам прочитати податке, па када будете видели ако ми тако наставимо, ја вам кажем уз све мере фискалне консолидације, уз овако огромне уштеде, уз то да будемо једна од шест земаља ЕУ која може да има испод 2,5% фискални дефицит на нивоу опште државе, наравно не могу ја да гарантујем за све општине, али на нивоу Републике Србије, ја вам сада кажем да је могуће и готово са сигурношћу вам тврдим да ћемо имати позитиван раст у овој години.
Подсетићу вас, ММФ је рекао – биће минус један; рекли су – биће минус 0,5; сада су то променили у априлу, па су рекли – биће нула. Ја вам сада кажем биће позитиван раст у 2015. години. Мислим да је то, пошто је то начин на који се то мери у целој Европи, ја мислим драги пријатељи да у овом тренутку у Европи најуспешније мере фискалне консолидације, што признаје цела Европа, цела ЕУ, ја верујем да ће то и шеф Европске комисије, господин Јункер рећи деветог, код којег ћу бити први пут у званичној посети, шефу Европске Владе, ја мислим да ћемо имати уз ово, да имамо позитиван раст уз мере фискалне консолидације.
То значи да ми имамо огромне потенцијала у будућности. То значи да ми у 2016. години свакако идемо на два плус, на раст, само да то зауставимо, да оставимо на истој мери фискални дефицит, а то значи да у 2017. години по њиховој процени која је данас 2%, да идемо на преко 3% раста. Онда је Србија здрава и нормална земља, онда мислим да више никада никоме неће пасти на памет да се онако неодговорно понаша, како су се понашали неки који су нас довели готово до банкрота.
Извините што сам оволико говорио. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има за додатан одговор министар Александар Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани, јасно је да проблем азиланата није изазвала Србија, јасно је да не може ни да га реши Република Србија, али да се понаша као организована држава, понаша се.
Никоме на нашој територији није ускраћен азил, али ми нисмо напустили своју границу. Ми нисмо као неке државе допустили да се преко наше границе прелази како ко хоће мимо граничног прелаза, наше граничне јединице, наша жандармерија ради свој посао.


42/3 ДЈ/ЦГ

Сваке ноћи ми добијемо извештај колико стотина лица је враћено у покушају илегално преласка, али свако лице које дође на званични административни прелаз, затражи азил, аутоматски добија право, добија статус тражиоца азила. Дакле, немојмо бркати људска права са анархијом. Прелазак границе мимо граничног прелаза нигде на свету, а посебно у Србији није дозвољен. Ми своју границу чувамо и своју границу бранимо, али смо добили заиста највише похвала и од свих представника међународне заједнице за однос према тражиоцима азила.
У Прешеву смо формирали један прихватни центар веома брзо, да људи цивилизованије могу, брже да могу да добију одговарајуће документе, сваки тражилац азила буде медицински збринут.
Знате, када говоримо о заразама, не буде сваки туриста који пређе нашу границу прегледан али сваки азилант који пређе нашу границу и дође да тражи азил, буде медицински проверен и буде збринут. Свако дете буде збринуто. Имали смо већ неколико случајева порођаја. Имали смо случајеве хоспитализације, али никакве заразе, већ углавном су то повреде.
За све њих је обезбеђена и храна и вода и медицинска брига. Ја сам разговарао и са представницима локалне самоуправе на северу Војводине, био сам у Кањижи, где постоји забринутост. То је градић од 9.000 људи, а сваки дан има скоро 1.000 некаквих нових људи, 1.000 људи који нису одатле.

43/1 БД/ВЗ 17.50 – 18.00

Договорили смо се да обезбедимо и одређена средства да би хигијена била боља, да би могли да почисте за њима, да би могли да обезбеде све што је потребно. Дакле, држава Србија се понаша као организована, добра држава.
Ми идуће недеље имамо партнерску конференцију са нашим партнерима из међународне заједнице, где ћемо под покровитељством УНХЦ, министра Стефановића и других министара који су задужени за овај ресор, бити организован скуп где ћемо тражити од наших пријатеља шта је то све потребно да бисмо били још ефикаснији и врло се поштује то што радимо. Ми се спремамо за зиму. Лето је лето, али овај проблем неће престати и када дође зима, биће људи који ће тражити азил и биће их вероватно још више. О томе морамо водити рачуна, морамо их збринути, морамо водити рачуна да се овде ником ништа не деси. Дакле, понашамо се организована држава.
Још једна врло важна ствар, ми никоме не помажемо да пређе границу. Ми се боримо против трговине људима. Дакле, ми нећемо као неки други, нажалост, има и таквих појава, омогућити некоме да пређе границу, да тај неко постане нечији други проблем. Ми своју границу бранимо и споља и изнутра и посебна је прича о којој ћемо разговарати и са нашим партнерима у Бриселу, надамо се, а то је да није Србија прва граница коју ови људи прелазе и није Мађарска прва граница ЕУ коју ови људи прелазе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Вулин.
Реч има министар госпођа Јадранка Јоксимовић. Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Дакле, пошто је поменуто, посланик Чикириз је поменуо и поглавље 24. и Акциони план, наравно да је ово питање које јесте питање целе ЕУ. Дакле, то ни једног тренутка, ни у Бриселу, ни са нашим партнерима из ЕУ, нико није пренебрегао. Али, управо зато и помињањем Акционог плана за 24, ми смо показали и то је једна додатна мотивација за отварање поглавља 24, јер заправо отварање поглавља јесте праћење имплементације оног што смо предвидели.
У Акционом плану, у поглављу 24 смо предвидели, пре свега, повећање капацитета за смештај избеглица, ефикасније процедуре одлучивања по захтевима за азил, наравно, адекватну здравствену негу и наравно висок ниво укупне заштите људских права, иако смо, да будем сасвим отворена, дакле, ко неко ко је задужен за европске интеграције, у сваком случају показали, чак и од многих чланица ЕУ, већи степен и примене европских стандарда, да не говорим о емпатији, јер не заборавимо да су и ти мигранти исти они људи или слични онима који су прошле године помагали нашим грађанима за време поплава и у Обреновцу и у Шапцу и у Сремској Митровици. То, такође, треба нагласити због наше јавности, дакле, да такав хуман третман треба и да се настави. Ми тиме показујемо да смо и одговоран партнер ЕУ, али пре свега, смо одговорни према самима себи.
У том смислу, из ИПА, ја то морам да поменем као национални координатор, ми смо за 2014. годину, јуче сам потписала те финансијске споразуме, јер се они потписују годину уназад, просто, тако иде процедура, обезбедили 2,3 милиона евра из ИПА, 2014. године за још један центар за азил и да не заборавимо и за оне из програма реадмисије имамо око шест милиона евра за унапређење њиховог положаја.
То није све довољно. Ми смо јуче са мађарским партнерима разговарали о томе да су неупоредиво већа средства из ЕУ била фокусирана и дата медитеранском рејону, иако се показује да број миграната кроз овај копнени део и улазак кроз бугарску границу, Грчку, преко Македоније, такође, скоро идентичан, ако не и већи и да ћемо заједничким снагама покушати да скренемо пажњу и ЕУ, нашег партнера, да је и ово врло простор где је велики транзит и да у том смислу средства која ће нам бити на располагању морају да буду већа да бисмо и ми могли да третирамо проблем на прави начин. Хвала.
43/2 БД/ВЗ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем. госпођо Јоскимовић.
Реч има за додатни одговор министар др Златибор Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Само желим, што се тиче здравствене ситуације доле, да кажем да су у почетку били Лекари без граница и био је Црвени крст, који се бринуо о здравственом стању тих људи. Међутим, у једном моменту дошло је до прегруписања. Неки од њих су морали да се повуку. Желим да вас уверим да тренутно доле раде екипе, медицинско особље Војске Србије и медицинске екипе из дома здравља Прешево, да је покривено од ујутру од седам часова до увече до 22,00 часа, константно раде екипе и збрињавају те људе.
Најчешће се ради о исцрпљености, о повредама задобијеним током дугог пешачењима и задесима који се дешавају на том путу. Тренутно је ситуација апсолутно под контролом. Изузетно велики ресурси се троше доле на те људе. Тренутно је њих доле око 35.000 по данашњем извештају. Већи део њих, када стигне, али обично препешаче Македонију, тражи медицинску помоћ, а и они који не траже, због мира и у становништву које живи доле и који се плаше да не дође до неке заразе, наше медицинске екипе прегледају и оне који не захтевају помоћ, да би имали ситуацију под контролом.
Ми ћемо све што је до нас учинити даље да та здравствена ситуација остане на том нивоу и да учинимо све што ми можемо да допринесемо томе. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Мирко Чикириз.
Имате додатно три минута за питање. Изволите.
МИРКО ЧИКИРИЗ: Ја бих се захвалио и премијеру и министрима на врло исцрпним одговорима. Мислим да ће одговори које смо добили у знатној мери умирити нашу јавност.
Само бих замолио господина министра Стефановића, везано за ту нашу предрасуду да постоји веза између азиланата и тероризма или да азиланти учествују у вршењу кривичних дела, могу само да вам кажем информације до којих сам ја дошао као председник Радне групе за праћење стања деце чији се живот и рад одвија на улици, па, једна од категорија коју пратимо у оквиру те радне групе, у сарадњи са невладиним сектором, су и деца у покрету, деца азиланти.
Они подаци које смо ми добили су управо у складу са оним што сте ви изнели, да заиста, изузев да пострада неки кукуруз, кромпир итд, азиланти су заиста прилично мирољубиви. Њих мучи нека друга брига. Они желе да дођу до западне Европе. Јако су мирољубиви. Нема потребе наши грађани да имају ту врсту предрасуда, чак и многи грађани, и оно што је, чини ми се, министар Стефановић рекао, на своју руку примају азиланте у своју кућу итд. Има ту неких ситуација да се срећу са азилантима који су јако исцрпљени, који пешаче по неколико хиљада километара, који су изморени, промрзли, мокри, болесни итд.
Оно што је господин премијер причао о српско-мађарским односима и разумевању наше политике, ето некако прилике да кажемо нешто што можда није изговорено у Народној скупштини Републике Србије и о чему треба да размишља град Београд или држава Србија. Године 1941. када је Мађарска као део фашистичке коалиције напала Србију, мађарски премијер је у знак протеста због непоштовања споразума извршио самоубиство јер је имао потписан споразум са Краљевином Србијом о ненападању.
Један такав гест заслужује, ја мислим, макар са оволико закашњења аплауз у Народној скупштини Републике Србије у смислу добрих мађарско-српских односа и мислим да такав човек заслужује макар да добије једну улицу у главном граду. Хвала.
43/3 БД/ВЗ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има др Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Подржавам ваш апел и заиста се ради о азилантима који желе да мирно прођу кроз нашу земљу. Они се најчешће и крећу у великим групама управо из страха за сопствену безбедност, јер они не знају како их у којој земљи неко очекује. Наравно, у Републици Србији је та безбедносна ситуација веома повољна. Нема уопште велики број дела који се везују за азиланте. Нажалост, највећи број дела који се везују за њих су где су они жртве, односно тамо где се ради о кријумчарењу људи. То је нешто на чему радимо интензивно са свим полицијама региона, нарочито са мађарском полицијом. Радимо на сузбијању свих кријумчарских група и преко 40 великих група смо у последњих годину дана успели да сузбијемо са већим бројем лица. Велики број возила смо запленили. Наравно, ти људи не носе велики новац са собом, али тај новац који носе са собом обично им узму кријумчари који им нуде различите приче.
Имали смо чак и случај да је возило са румунским таблицама и са италијанским возачима било представљено као наше возило. На крају се испоставило да са нама нема никакве везе. Међутим, то је пре свега наша интенција, да на најмирнији, најефикаснији могући начин обезбедимо људска права за сваког мигранта и азиланта.
Наравно, то не значи да не треба да штитимо нашу државну границу и ми свим лицима која на то имају право омогућавамо да затраже азил, али исто тако, покушавамо да их све упозоримо да први контакт са државном границом Републике Србије не може бити прекршај или кривично дело илегалног преласка.

44/1 ТЂ/ЛЖ 18.00 – 18.10

Дакле, постоји велики број граничних прелаза. Ми са Македонијом имамо готово 94 километра, 93,9 километра, државне границе која није лака на свим њеним деловима и зато сам и захвалан, још једном кажем, за велику подршку наших партнера који, пребацујући своје снаге на српско-македонску границу, показују да тај талас хоће да зауставе ту и да је Република Србија партнерска земља која је део решења овог проблема. Дакле, то је веома велика подршка.
Слажем се да, оно што сте рекли, треба сви да поступе према овим људима потпуно нормално, не треба да страхују од њих и они желе да на најмирнији могући начин прођу кроз Републику Србију. То је њихова идеја, баш зато нико не треба да изазива било какав инцидент.
Што се тиче тероризма, наравно, ми не смемо бити наивни у идеји да никада не може бити терористичке претње на територији Републике Србије. Било би неодговорно тако размишљати, али она за сада није изражена у великом обиму од стране азиланата. Међутим, ми са партнерским службама у Европи вршимо идентификацију ових лица и кроз озбиљну базу података. Сва она лица која дођу код нас и попуњавају формуларе за азил, који затраже право, што је на крају и наш основ за каснију реадмисију, уколико та лица незаконито прелазе државну границу или немају право да затраже азил или он из било ког разлога не буде одобрен. Ми на тај начин учествујемо у једном ширем безбедносном систему Европе и покушавамо да идентификујемо све људе.
Многи од њих немају уопште лична документа. Дођу на нашу границу и кажу – извините, ми смо дошли из Сирије, без било каквог документа или потврде о идентитету. То је нешто на чему полиција Србије интензивно ради са нашим партнерским службама и мислим да смо на томе постигли највећи напредак.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, др Стефановић.
Реч има министар Александар Вулин, додатни одговор. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поменули сте децу, то је посебно важно питање. Управо због тога је у Прешеву, у транзитном центру, обезбеђено посебно дежурство социјалних радника за бригу о деци која путују без родитеља, наравно, и свакако за децу која путују и са родитељима. Обезбедили смо посебне прихватне центре, односно посебне смештајне капацитете за мајке са децом. Наши војини лекари који раде сјајан посао у Прешеву на првом месту увек прегледају мајке са децом и наша полиција прво издаје документа мајкама са децом. Дакле, ни они не чекају у редовима.
Обезбедили смо одговарајуће прихватне и смештајне капацитете за децу без пратње у Суботици, Нишу, Београду, чак имамо посебне центре само за женску децу која путују без пратње. На северу, такође, наши центри за социјални рад посебно раде са децом и не може нико да пређе границу на легалан начин, а да наш центар за социјални рад не буде ту да би исконтролисао ствари са децом.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Вулин.
Реч има народни посланик Балинт Пастор, три минута за питање.
БАЛИНТ ПАСТОР: Господине председниче Владе, даме и господо чланови Владе, ја ћу имати питање за председника Владе.
Јуче је одржана заједничка седница Владе Републике Србије и Владе Мађарске. Ово је била друга заједничка седница, а прва је била пре годину дана у Београду. Потписана су укупно четири међудржавна споразума.
Ја мислим да је најважнији документ, који је јуче потписан у Будимпешти, изјава о намерама о свеобухватном развоју инфраструктурних веза. Мислим да то није само моје мишљење и није мишљење само СВМ, и то кажем на основу тога што је овај документ био једини од ова четири који је потписан од стране двојице премијера. Сви остали документи су од стране ресорних министара.
44/2 ТЂ/ЛЖ

За нас је од изузетног значаја што је ова изјава потписана и питање би се односило на то о којим се тачно пројектима ради из области инфраструктурних веза, из области саобраћаја? Ту мислим и на друмски саобраћај и на железнички и на речни саобраћај. Да ли делите наше размишљање, господине председниче Владе, да се овде не ради само о саобраћају, да ови пројекти могу да покрену привреду, и то не само на северу Војводине, него на територији читаве Републике Србије?
Одмах да вам кажем и да помогнем мало. Знам да ви то одлично знате, али ја желим да истакнем да је један од најбитних пројеката развој железничке инфраструктуре између Суботице, Сегедина и Баје. Мислим да је то један од најбитнијих и најевидентнијих резултата наше сарадње овде у Републичкој влади, јер пре годину дана мало ко је у Београду знао за тај пројекат и за неколико месеци су сви увидели у Влади Републике Србије да се ради о веома значајном пројекту и заједничким снагама тражимо финансијере за реализацију тог пројекта.
Ми мислимо да захваљујући том пројекту може да се оживи привреда на територији северне Војводине, на том подручју Републике Србије и да се може десити нешто слично, као што се десило у западном региону Републике Мађарске пре неколико година, пре него што су ушли у ЕУ.
Значи, питање је да ли делите наша размишљања и шта грађани Србије имају од ове јуче потписане изјаве?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има председник Владе Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се, поштовани господине Пастор.
Тачно је, нас двојица смо то потписали у нади, уверен сам, Иштван је ту, претпостављам да вам је пренео. Инсистирао сам на…
(Балинт Пастор, с места: Нисам имао времена.)
…нисте имали времена, онда ћу вам ја рећи.
На самој седници Владе и у дугом тете-а-тете разговору, сат и 20 минута, чини ми се, инсистирао сам на развоју инфраструктурних пројеката, чак сам рекао, без обзира на различите вредности у физибилити студијама, дакле у студијама изводљивости, које су поновиле српска, мађарска и кинеска страна. Ми 16. јула, ако се не варам, имамо заједнички састанак радних група све три земље, да покушамо да их приближимо, уподобимо по цени за километар пруге. Говорим о прузи Београд-Будимпешта, који је за Србију од великог значаја.
Покушаћу да објасним зашто је за Србију и Мађарску, са тим се сложио премијер Орбан, то од великог значаја. Није то само питање можемо ли ми да одемо у Будимпешту на кафу и хоће ли више Мађара да долази у Београд, да посећује Србију, као што је то било раније. То је несумњиво.
Оно што тиме добијамо је да тиме и ми и Мађарска заузимамо простор у централној и источној Европи, који више нико не може да отме. Захваљујући не постојању жеље код неких других у нашем региону, а ја сам схватио пред онај први самит код Ангеле Меркел, 28. августа прошле године, да неки желе да избегну Србију. Ни реч им нисам рекао. Борили смо се за наше пројекте и имали смо пет наших пројеката са којима смо отишли и видео сам да су неки нас намерно избацивали. Два дана пре тог самита госпође Меркел они су правили своје скупове са јединим циљем да склоне Србију из свих заједничких пројеката, а ми смо их правили са свима заједно и понудили смо свима да имамо одређене заједничке пројекте. Ћутао сам, али сам добро разумео поруку.
После тога смо имали Самит 16 плус један. Подсетићу вас, 16 премијера. Кинески премијер овде у Београду и пре тога смо почели да разговарамо и тада смо се договорили са пругу Београд-Будимпешта. Договорили смо се да, када крену радови,
44/3 ТЂ/ЛЖ

покушамо да обезбедимо све услове од физибилити студије, од идејног пројекта, а онда када завршите са тим идете на израду главног пројекта и да први ашов закопамо у току ове године и да ти радови не трају дуже од две године. На нашој територији је то нешто лакше, без обзира што је то иста дужина, 188 и 179 километара, готово иста дужина, али ми имамо нешто лакшу ситуацију због коришћења руског кредита за деоницу Стара Пазова-Нови Сад, итд.
Зашто је то за нас додатно важно? Неки су хтели да склоне Београд. Неки су хтели да склоне Србију. Њима на душу. То је њихова политика и њихов посао. Наш је посао да то не дозволимо и да Србију, нашу земљу позиционирамо као најважнију земљу на југоистоку Европе, да не можете да заобиђете Србију. Као што смо недовољно брзом изградњом Коридора део путника изгубили преко Арада и изградњом новог моста на Дунаву између Румуније и Бугарске, уколико брзо не завршавамо Коридор 10, имаћемо још веће проблеме. Срећом па то убрзано радимо.

45/1 МГ/ИР 18.10 - 18.20

Дакле, тако нам је ово важно да покренемо железнички саобраћај и он ће бити од Беча-Прага, Беча-Будимпеште у потпуности усмерен ка Београду, према Грчкој и према Турској. Дакле, оба крака, дакле, јужни крак и источни крак, у том случају би ишао преко Србије. То је за нас од кључног значаја. Дакле, без обзира да ли ће цена бити 100 милиона, виша или нижа. Србија ће у тај пројекат ући са великим ентузијазмом. Србија ће за то наћи и део свог новца, део из кинеских кредитних средстава, да видимо да то разложимо на 20 или 30 година, јер то ће донети као што ви рекосте, не само развој инфраструктуре, то ће допринети подизању наше производње, то ће допринети неупоредиво бољем и бржем и теретном саобраћају, то ће допринети нашој туристичкој понуди, то ће допринети развоју комплетног нашег терцијалног сектора, то ће приближити Србију централној Европи.
И ако ми то успемо то ће значити да за неколико година можемо да путујемо од Београда до Беча за четири сата. Па, извините и авионом не путујете мање, лети авион сат и пет минута, али колико вам треба да дођете до аеродрома, колико вам треба од аеродрома до центра града? Овде у центру Београда уђете, у центру Беча изађете. Мислим да је то велика ствар за нашу земљу и, иако ми се чини да можда са нешто мало мање ентузијазма то прихвата мађарска страна, видео сам да и они то желе и да они то разумеју и да ће то да гурају.
Кинеска страна, такође, сада је био потпредседник Џанк, потпредседник Кинеске владе овде, после председника Лија, дакле, Лике Ћанга и сада смо ми разговарали о томе. Дакле, имамо потпуно уверавање кинеске стране да су они опредељени и да ће да убрзају све то.
Што се тиче пруге Суботица-Сегедин-Баја, она је веома важна за Мађаре у Србији, веома важна за Мађаре на југу Мађарске, веома важна за наше економско повезивање баш као и „Ипсилон крак“. Ми смо то на најбољи могући начин разумели. То ће привући више мађарских инвеститора и у Северно Бачки округ, и у Северно Банатски, и у Западно Бачки округ. То ће, разуме се, значити додатни опоравак српске економије и ми ћемо као двојица премијера наставити на томе да инсистирамо.
Ради се, разуме се, на отварању пловног прелаза на реци Тиси. Покушаћемо да Тису учинимо пловном у њеном току кроз нашу земљу у целини. Такође, ћемо да отворимо три нова прелаза, дакле, 2016, 2017, мислим, 2018. године. Прво овај Реске-Хоргош, који смо вам на старом путу затворили, пре свега због житеља оба насеља да би могли лакше да излазе, да не морају да излазе на ауто-пут и да пролазе на такав начин као до сада, и још два прелаза. Мислим да је то добро, да то говори о унапређењу наших односа. И ако сам вам рекао да сам видео да Мађарска има поверење веће у Србију него у неке своје друге суседе, ја мислим да то нешто пристојно говори о нама.
Са друге стране, ја желим у глобалу да кажем око политике коју смо променили, некада смо се дичили политиком како ћемо некоме снажно и јако да одговоримо и данас није проблем ако неко удари на Србију да му се тако одговори, али је проблем да водите, априори, негативистичку политику. Данас ми покушавамо да привучемо све у окружењу и да поново сви долазе у Србију, да поново сви долазе у Београд.
Ја знам да имам проблем да то некима објасним, али када смо правили највеће успехе и у фудбалу и Партизан 1966. године и Звезда 1991. године, ту нису били само Срби. Ту су играли људи са целе територије бивше Југославије. Ми смо били Пијемонт и најважнији град и најважније место, сви су код нас долазили нико од нас није бежао.


45/2 МГ/ИР

У том смислу су наши односи са Мађарском веома важни, као што су нам важни добри односи са Албанијом. Са Македонијом имамо данас најбоље односе, ни једна земља нема ту врсту популарности данас, као што има Србија у Македонији, управо због своје политике не мешања у њихове унутрашње ствари, поштовања воље народа. Одличне односе имамо са Бугарском и Румунијом, унапређиваћемо их још више. Верујем да ћемо са Бошњацима успети да стратешки направимо дугорочно још боље односе и онда нам то ствара прилику, то је све предуслов драги Балинт, да бисмо имали овакве податке и да би Србија могла економски да расте.
Оно што је рекао Орбан, то желим да чују и грађани Србије, пошто су то неки могли да чују неки не, на седници Владе Виктор је рекао када ме је видео у децембру у Београду и када је чуо да смо кренули са мерама фискалне консолидације, он ми је тада изјавио саучешће и рекао ми је – не знам следећи пут када се будемо видели да ли ћеш бити премијер, не знам како ћеш то да спроведеш у дело. Он је био толико фер да је јуче на заједничкој седници влада рекао – последњи пут када сам званично видео, видели смо се ми неформално и после тога, када сам званично видео Александра, био сам сигуран да неће издржати још месец или два, пошто то не знам како бих ја у Мађарској издржао, он је успео, дефицит је спуштен. Шта народ мисли то је друга ствар, али смо ми успели велику ствар да променимо, не само слику о Србији, већ да променимо стање нашег државног новчаника, наших јавних финансија.
Ја сам и на томе захвалан мађарског Влади што је знала и такве ствари да поштује и да на томе честита. Нама је потребна стабилна Мађарска, као што је Мађарској потребна стабилна Србија и ми ћемо уложити све што можемо да задржимо стабилне, чврсте и добре односе са нашим северним суседом на радост свих Мађара, али и на радост свих Срба, на радост свих Бошњака, на радост свих Хрвата и свих осталих грађана Србије. уверен сам да ћемо и у будућности имати вашу помоћ у том послу. Још једанпут сам вама као политичкој партији захвалан што сте нам помогли и да те односе стабилизујемо и ми смо уложили и труда и енергије, рекао бих и политичке храбрости у те односе, али мислим да сада можемо полако да почнемо да беремо плодове једне много паметније политике од политике коју смо раније водили. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Вучићу.
Реч има народни посланик Балинт Пастор, додатно три минута.
БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се господине председниче Владе. Мислим да је битно да и грађани Републике Србије чују да се и ових дана разговара са Владом Мађарске о заједничким инфраструктурним пројектима, да се отварају нови гранични прелази, као што сте рекли нови гранични прелаз Хоргош 2 ће се отворити за месец дана и још два гранична прелаза ће се отворити на граници Србије и Мађарске у наредне две године.
Поред тога развија се заједничким снагама и путна инфраструктура и железничка и пловни путеви. Имао бих једно допунско питање, пошто сте споменули „Ипсилон крак“, он се поред Суботице гради од средине осамдесетих година, ако се не варам.
(Александар Вучић: Од 1982. године.)
Од 1982. године, сви житељи и града Суботице, тог региона очекују да се тај пројекат што пре заврши и моје питање најконкретније могуће би се односило на то – када грађани који живе у Суботици, али не само грађани Суботице, него сви који возе камион преко Суботице, сви они који станују у центру Суботице, могу очекивати да се заврши тај пројекат из најмање два разлога?

45/3 МГ/ИР

Прво због тога да се тај теретни саобраћај измести из центра Суботице, са друге стране због развијања слободне зоне у Суботици што је врло значајно за привреду Северно бачког округа АП Војводине, а верујем и Републике Србије. Ми бисмо желели да верујемо у то да ако ће бити финансијских средстава да ће се тај пројекат моћи завршити у року од две године.

46/1 АЛ/ВК 18.20 – 18.30

Јако пуно пута су поново започети радови претходних година на том пројекту углавном у предизборним кампањама. Последњи пут 2011. године, али верујте грађани града Суботице очекују да се тај пројекат следећи пут, када се радови покрену и заврше и да се не чека опет следећа изборна кампања да би се тамо нешто радило него да би грађани града Суботице коначно доживели да се тај пројекат заврши и да огромни шлепери не возе у центру Суботице, на пример Загребачком улицом. Када следећи пут будете долазили у Суботицу питајте било ког грађанина, житеља Суботице где је Загребачка улица и која возила пролазе тамо у самом центру Града Суботице. То једноставно није нормално и очекујемо да ова Влада реши тај проблем. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се господине Пастор.
Реч има председник Владе, господин Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ми смо овде мало правили консултације док сте ви говорили, зато што знам да су сви обећавали, неки отварали радове па никад ништа. Дакле, вредност је негде 27-28 милиона евра, ако се не варам, пошто сам тако разговарао тамо са истим онима који су пројектовали и са онима који су планирали да то раде. Реч је о суботичким грађевинским предузећима.
Дакле, када смо их посећивали тамо, ми тај новац немамо распоређен, али то је три милијарде динара, нешто мало јаче од три милијарде динара, али ми тај новац имамо. Дакле, ми немамо потребу да правимо ребаланс буџета. Ово ће бити прва година после не знам колико година да не постоји никаква потреба за ребалансом. Дакле, да знате сваке године смо имали, један, два, три ребаланса. Сваке од претходних година. Ова 2015. година може да буде прва година без икаквог ребаланса. Никакве проблеме у извршењу буџета немамо, а морали бисмо да идемо на ребаланс ако хоћемо да издвојимо три милијарде, односно да их пренаменимо.
Дакле, ми ћемо да радимо и Зорана сад треба да каже, пошто то није планирано за ову годину. Ставићемо у план за 2016. јер новца имамо, али да се сви планови и пројекти, све што је потребно да се заврши пре тога и да се крене са почетком грађевинске сезоне. Дакле, 1. март да се крене са радовима.
Ја вам обећавам, уопште се неће стати, јер смо ми у стању, по ситуацијама све да плаћамо. Ако нас питате да ли смо у стању све унапред да платимо - устању смо све унапред да платимо. Новца имамо.
Да одговорим за пољопривреду. Ми смо од укупно предвиђених 32,5 милијарди до сада потрошили на субвенције. Говорим за све секторе, на субвенције потрошили за пољопривреду 12.381.150.118 динара. Највећи део је отишао за пољопривреду. Ми и даље имамо простора, ми и даље имамо значајнији део новца који нисмо потрошили него онај који јесмо. Мислим да 62% новца нисмо потрошили, иако је шест месеци прошло. Имамо новца само, да вам поштено кажем, не дамо паре док неко не докаже да је те паре заслужио. Могу на мене да се љуте колико год хоће сви. Никад не бисмо успели да дефицит имамо на нивоу од 1,5 – 1,6% БДП да не постоји дисциплина и да нема неко ко ће да каже – не дам паре. Е, не дамо паре зато што те паре припадају грађанима Србије, те паре нису за арчење, него су те паре за обезбеђивање посла и за обезбеђивање боље будућности.
Зато имамо новац да градимо путеве, зато имамо новац да градимо пруге. Као што видите још немамо довољно пројеката. Ако ово, Балинт, успемо да завршимо, онда нећемо да имамо никаквих проблема.
Дајте ми само мало времена, пошто су ми се, као и када сам почињао, као што ми Орбан није веровао, па је мислио да се то неће десити, па није веровао да ћемо да успемо, па је поштено то признао, за разлику од многих других, морам да признам тиме је показао колико је велики лидер. Погледајте како у мају макроекономска кретања
46/2 АЛ/ВК

нам иду. Ја нисам веровао, тражио сам десет пута да се провери са Републичким заводом за статистику. Десет пута сам тражио. Десет пута су проверили па да видите. Не причам сада о фискалу, већ о макро.
Укупна индустријска производња забележила је снажан раст у односу на мај 2014. године. Тачно сам рекао 17,7% месец на месец. Раст укупне индустријске производње у мају је драматично убрзан у односу на претходни месец 6,2% захваљујући ревитализацији, пре свега, рударско-енергетског комплекса и убрзању прерађивачке индустрије, која бележи раст од чак 2,7%.
Раст прерађивачке индустрије у првих пет месеци 5,1%, оно што је веома добро за нас, је дисперзиван и заснован је на опоравку већег броја извозно оријентисаних грана. Снажан раст прерађивачке индустрије отпочетка године вођен је растом производних капиталних и не трајних производа за широку потрошњу. Ови први су 10,8% а ови други су 6,4%.
Раст производње машина и опреме је удвостручен, а снажан импулс прерађивачкој индустрији дала је и производња фармацеутских производа 16,6%, дувана 89,5% и производа прехрамбене индустрије, што је веома важно, 4,3%.
Убрзан је раст производње основних метала 18,5%, док је производња металних производа гуме, пластике и папира и нафтних деривата у мањој мери допринела расту прерађивачке индустрије.
Такође, по први пут после много времена и после много година хемијска индустрија је прешла у зону раста. Опоравак производње, електричне производње се наставља 48,8% раст у мају. Раст експлоатације угља, разуме се, највише је утицао на опоравак производње у оквиру сектора рударства који годину дана након поплава бележи раст од 23,9%.
На тржишту рада забележен је благ опоравак незапослености и мислим да на томе тек треба додатно да радимо. Стопа незапослености је нешто мања у односу на исти квартал са 20,8% на 19,2%.
Молим?
(Горан Богдановић, с места: Нисам вама ништа рекао.)
Извињавам се.
Спољнотрговинска робна размена је у мају такође значајно побољшана. Међугодишњи раст извоза од 15,6%, највећим делом опредељен је растом извоза гвожђа и челика и дуванских производа. То је оно што смо радили и као што сам вам рекао, полако почињу да се виде резултати.
Имамо три велике компаније које треба да запосле између две и две и по хиљаде радника свака. То је негде око седам хиљада људи. Једна ће свакако у Нови Сад, једна би требало у Шабац, а једну гледамо у Краљево или Крушевац.
Дакле, просто мислим да је то нешто што ће допринети и захвалан сам и појединим народним посланицима који су на довођењу инвеститора ангажовали се и о људима који не припадају мојој политичкој партији, али и људима који су довољно разумели колико је то за нашу земљу важно.
Као што видите, од свега, од свих, рекао бих, подсмеха, од свега што смо слушали у претходном периоду полако се ствари постављају и долазе на своје место. Још имамо много неурађених ствари, још много тога треба да покренемо и да завршимо, али, полако то иде на своје.
Да поновим своју процену која је најважнија, уз чињеницу да вам гарантујем да ће нам фискални дефицит бити нижи од 3%, не од 3,5%, нижи од 3%, а и од тога ће бити значајно нижи, а гарантујем вам нижи од 3% већ у 2015. години и то одржив, а не неодржив, и за 2016. годину, сада могу, осим да нам се не догоди некаква
46/3 АЛ/ВК

велика катастрофа природна, некаква велика трагедија каква нам се догодила прошле године, могу да вам гарантујем нешто што ће ући свакако и у уџбенике не наше, већ светске, да у време прве године мера фискалне консолидације ми бележимо позитиван раст наше привреде. Спреман сам и то да вам гарантујем, а видећемо какве ће процене ММФ бити колико већ крајем јула и у августу месецу и ја мислим да то говори да Србија у годинама које долазе моћи ће да обезбеди ако не мојој генерацији, оно онима који долазе после нас свакако боље услове и бољи живот него што је то био. Хвала много.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Мирослав Маркићевић.
МИРОСЛАВ МАРКИЋЕВИЋ: Поштована председнице, у име посланичког клуба Нове Србије имам питање за министра спорта и омладине Вању Удовичића. Наши спортисти, посебно у последњим месец дана готово свакодневно нижу фантастичне успехе. Имам привилегију или сам се можда сетио да набројим неке од њих. Фудбалска репрезентација до 20 година готово епски је освојила светску титулу. Женска кошаркашка репрезентација је постала првак Европе. Да у националној лиги женској деца наша тренирају, господине министре, без довољно новца за појачану исхрану.
Наши спортисти на Првим европским играма одржаним у Бакуу освојили су 15 медаља, од чега осам златних и тиме српском тиму донели високо 12 место.

47/1 МО/ДП 18.30 – 18.40

Да не би испало да сам заборавио наше ватерполисте који су нас размазили и готово навикли да је златна медаља као добар дан, као што Новак осваја ове мастер турнире, био сам дужан, као велики љубитељ спорта и човек дубоко захвалан овим спортистима што су нас начинили поносним, да изразим љубав и поштовање које имам према њима, а моје питање је она друга страна медаље.
Поред бриге и пажње која се посвећује врхунским спортистима, желим да вас као ресорног министра упитам колико држава води рачуна о младима који тек улазе у систем спорта и шта је то што као држава можемо да учинимо како бисмо проширили базу и стварали будуће шампионе? Шта можемо да учинимо и шта држава планира да уради да унапреди школски спорт, јер то је база одакле су и сви ови наши хероји и ови спортисти постигли ове резултате, ове рекорде и ове златне медаље?
Деца су нам, нажалост, све гојазнија захваљујући модерном начину живота, а морам да додам да сам често био сведок, нажалост, посматрајући њихове школске часове, да нажалост, морам да кажем, добар број њих не зна ни да трчи. Знам да сте томе посветили пажњу. Знамо сви да су Амери израчунали да једна златна медаља од прилике кошта милион долара, за стварање једног олимпијског шампиона. Знамо сви да немамо тога новца, али мислим да имамо довољно да можемо да направимо да тај школски спорт буде на већем нивоу, да уложимо у те младе, пре свега због њиховог здравља, а већ ће струка и природан таленат одредити будуће шампионе.
ВАЊА УДОВИЧИЋ: Даме и господо народни посланици, желим да вам се захвалим, господине, што сте препознали успех наших спортиста, јер знам колико то њима значи и знам да ће се радовати овој констатацији, да се управо овде прича о великим резултатима које су достигли наши спортисти.
Није тајна да се у поменутој посети Мађарској управо разговарало и о великим успесима, поготово женске кошаркашке репрезентације, пошто је првенство било у Мађарској. Било ми је изузетно драго када су министра Дачића и мене питали како смо дошли до таквог резултата у фудбалу у Милану, када су се Италијани, који се сматрају фудбалским генијима, дивили нашим резултатима младих фудбалера. То је за респект.
Када причамо о оном суштинском, о оним генерацијама које треба да наследе, то мислим да је много шира тема. Ја ћу покушати у најкраћем да вам објасним оно што радимо. Не можемо без базе да очекујемо веће резултате. Држава, морам рећи, по први пут исплаћује све своје обавезе према спортистима. Па први пут се не дугује ниједном спортисти, када је реч о наградама, када је реч о националним признањима, када је реч о стипендијама. Кампови се одржавају у договореним роковима и мислим да је то порука сваком спортисти да и те како држава води бригу о њима.
Оно што је битније, јесте да смо, упркос тешкој финансијској ситуацији, ове године определили средства за ширење спортске инфраструктуре. Знамо да без те спортске инфраструктуре не можемо очекивати ни децу у самом спорту и да је неопходно место где деца могу да се баве спортом и рекреацијом. И, упркос тешкој овој ситуацији, морам са поносом да кажем да смо кренули у изградњу атлетског стадиона у Новом Пазару, а очекујемо завршетак атлетске дворане у Београду. Очекујемо отварање и атлетског стадиона у Крушевцу и отворили смо стадион у Вршцу, покренули акцију са Фудбалским савезом о изградњи 22 терена са вештачком травом. Такође, отворили смо безброј отворених терена и трим стаза, јер сматрамо да спорт није привилегија и да треба апсолутно да буде доступан свим грађанима Републике Србије.



47/2 МО/ДП

Ако причамо о млађим генерацијама, мислим да и у самом Нацрту закона о спорту, где се искрено надам да ћемо у септембру бити овде пред вама и причати на ту тему, се окрећемо управо највише деци у самом спорту. Био сам на свим јавним расправама лично и чуо сам на терену да главни проблем јесу чланарине. Желимо да смањимо чланарине. Тенденција је укидање чланарина у наредном периоду. Чак и оне теме које се не спомињу често, а које јесу бољка спорта, директно се сад окрећемо и младима, јесу менаџери у спорту. Желимо да ограничимо менаџере и да уведемо спорт у белу зону. Желимо да заштитимо нашу децу када причамо о трансферима, о одласку наше деце у иностранство, да им пружимо сву ону пажњу коју они заслужују, а не да нам деца одлазе зато што су квалитетнија и да повећавамо успешност неких клубова и репрезентација у другим земљама, већ да то чине наши клубови. Желимо да ти спортисти плаћају све своје доприносе и порезе у нашој земљи, да повећавамо БДП наше земље. Мислим да све ове ствари које наводим таксативно, јер мислим да о овој теми можемо много шире причати, јесу од круцијалног значаја за наше спортисте.
Споменули сте шќолски спорт. У директној комуникацији са министром Вербићем наилазимо на неке отпоре које желимо да отклонимо. Када причамо о школском спорту, то је директно под Министарством просвете. Оно што Министарство омладине и спорта може да уради, јесте да организује, као што је организовало бројне пројекте, где ћемо укључити све наше најмлађе суграђане. Као што је Пројекат „Спорт у школе“, где смо с једне стране дали могућност допунских часова физичке културе, а с друге стране дали могућност запошљавања професора физичке културе, оних који се налазе на бироу рада. Тако имамо пример једног Смедерева, где више немамо ниједног професора физичке културе на бироу.
Мислим да је Савез за школски спорт показао у претходној години да је прошло 250.000 деце кроз такмичарски систем, јер оно што ми можемо да радимо јесте само такмичења и организација такмичења. Не можемо да се бавимо суштинским питањем већег броја часова и квалитетом тих часова. Мислим да можемо да се похвалимо да је већи број деце прошао кроз сав систем. Имамо акцију „Ово лето“ где се широм Србије спроводе школска такмичења у већем броју спортова. Они који победе ићи ће у Хрватску, као и прошле године, да стекну нова пријатељства и на једном регионалном нивоу се такмиче и да покажу, као и сениори, да јесмо успешни и у тој области.
Оно што је јако битно, јесте да ми нисмо Влада која се слика са најбољима. Ми јесмо Влада која покушава да омогући свим грађанима, поготово спортистима и оним најмлађима, да могу да се баве спортом по жељи, да није апсолутно привилегија и да не мора нико да плати за то бављење спортом.
Желим да вам се захвалим још једанпут у име свих спортиста, јер сте препознали значај и мислим да сам вам одговорио. Што се тиче школског спорта и системског мењања школског спорта, мислим да за то треба да одговори и министар Вербић, а не бих хтео да причам у његово име. Можемо им и написмено доставити све оно што смо покренули и шта очекујемо и наредном периоду да имамо.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани господине Маркићевићу, не разумем се у то како ко трчи, како ко плива, али знам само да смо дали задатак министру Удовичићу и Олимпијском комитету да донесу најмање осам медаља са Олимпијских игара, а да од нас траже све неопходне услове да држава испуни да би се те медаље донеле. Тако се то ради у озбиљном земљама. Некад ће тај резултат бити испуњен, некада неће, некада ће ти циљеви бити испуњени, некада неће, али у сваком случају


47/3 МО/ДП

наша је дужност да обезбедимо све услове олимпијцима да могу да донесу такве резултате, зато што мислимо да је то важно за промоцију Србије, зато што је то важно за наш народ и зато што они јесу до сада показали изванредну виталност и, рекао бих, већу борбеност него у неким другим сегментима друштва што смо могли да покажемо.
Са друге стране, хоћу да вам кажем да смо донели одлуку да обновимо највећи део школа у наредних годину и по дана у Србији, да то урадимо са болницама, клиничким центрима, а касније ћемо и са домовима здравља, зато што нам фискални простор то омогућава.
Желео бих такође да кажем која је разлика између ове Владе и онога због чега можете да чујете овакве речи у односу на оно раније. Не знам да ли знате, у време, рецимо, неке друге Владе, Демократске странке, најважније место у држави вам је било шеф Трезора. Рећи ћу вам ја и зашто. А знате ли данас ко је шеф Трезора? Не зна нико од министара. Не зна нико од вас у овој сали, а рећи ћу вам и зашто не зна. Па, нема потребе да знате.

48/1 ЈЈ/БМ 18.40 – 18.45

Знате зашто су тада знали? Зато што никада није било пара у Трезору. Па, само онај, па сада ћу да вам кажем зашто. Па, ево су овде живи људи поред мене, па знају, који су радили у то време. Нема пара у Трезору али онда само они министри који имају политичку моћ, њихови налози за плаћањем пролазе, а они други министри не могу по два месеца да наплате ништа. Зато што нема пара у Трезору. Па, ко је добар са шефом Трезора тај може да добије паре. Ако министар просвете није добар са Трезором - е, хајде ви тамо, то што сте хтели да обнављате школу не можете наредних колико година да обновите.
Сада нама сви налози иду. Сваки налог како стигне иде на плаћање истог секунда зато што пара има и није важно ко је шеф Трезора, важно је да ради посао домаћински, важно је да га обавља стручно и професионално и ништа више. Све иде на плаћање у спорту, у култури, свуда, пензионерима. Нигде не дугујемо ниједан динар. Јесу исплате мале, живе људи тешко али све исплаћујемо и имамо простор да то повећавамо. Сада ће да нам крену преговори са ММФ. Вујовић иде у Вашингтон, то ће му бити први веома тешки разговори, а онда ћемо и ми остали да разговарамо, али простор имамо веома широк и мислим да ће морати да разумеју потребе нашег народа. То данас можемо да радимо.
Онима који су тражили ове седнице по сваку цену да би растурили Владу, само хоћу да кажем да ми желимо да долазимо што чешће у Народну скупштину не да некога побеђујемо већ да можемо да изнесемо какво је стварно стање, какви су стварни подаци. Зашто сам ово рекао? Неки изађу из ове сале и кажу људима како је ово фарса, како не стигнемо на њихова питања да одговоримо. Па, ниједан посланик СНС није стигао да постави питање. Ниједан посланик ни СПС није стигао да постави питање, а вама смо одговорили на оно што сте питали. По вашем Пословнику радимо, ви сте тај Пословник донели који сами нисте поштовали, а ми га поштујемо.
Предлажем највећој странци у парламенту да до краја године бар, да предложите измене и да омогућимо веће време, веће време да омогућимо за постављање питања, да сви они могу да поставе питања, да сви људи виде како никаквих аргумената немају, а са каквим аргументима ми излазимо пред грађане Србије, јер то је веома важно. Ми се не плашимо критике, ми хоћемо критику, али и могућност да одговоримо и ништа више од тога.
Да завршим, надам се да ћемо ускоро да имамо, да ћемо моћи ми Срби и остали грађани Србије и сви заједно да не буде неко више или мање вредан, да се договоримо да некада нешто прославимо. Рекао сам да када ово са Железаром крене, прво ћемо мало славље да направимо када се упали друга висока пећу Железари, а друго велико ћемо да направимо ако ове године уз овако низак фискални дефицит будемо успели да обезбедимо позитиван привредни раст и на то ћемо позвати и заједно ћемо, рекао бих, у том слављу уживати и са нашим опозиционим колегама, припадницима и бившег режима, јер сам сигуран да они воле Србију исто колико и ми и да знају како су то добри и позитивни резултати за нашу земљу.
Вама свима народним посланицима захваљујем на томе што сте имали и стрпљења да нас сачекате ових седам дана да дођемо у Народну скупштину Републике Србије. Увек ћемо гледати да се појављујемо и са највећим задовољством да одговарамо на сва ваша питања. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања и захваљујем посланицима на учешћу.
Са седницом настављамо у понедељак у 10.00 часова.

(Седница је прекинута у 18.45 часова.)