На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић, министар здравља Зоран Станковић и министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић, а прусуствовали су и потпредседник Владе Божидар Ђелић и министар просвете и науке Жарко Обрадовић. Поред чланова Владе, на питања народних посланика у вези са актуелном ситуацијом на Косову и Метохији одговарао је и шеф преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић.  

На почетку рада, Народна скупштина Републике Србије је, на седници Једанаестог ванредног заседања у 2011. години, на предлог Административног одбора, констатовала да је престао мандат, пре истека времена на који су изабрани, народним посланицима Драгом Дамњановићу и Небојши Здравковићу, изабраним са Изборне листе За европску Србију - Борис Тадић, даном подношења оставке, односно 27. септембра 2011. године.

У току седнице, Народна скупштина констатовала је, на предлог Административног одбора, да су се стекли услови за потврђивање мандата народним посланицима Јарославу Хребику и Николи Стојшићу, изабраним са Изборне листе За европску Србију – Борис Тадић.

Посланичка питања поставили су народни посланици Риза Халими, Велимир Илић, Бојан Ђурић, Слободан Самарџић, Јоргованка Табаковић, Борис Алексић, Срђан Миливојевић, Александра Јанковић, Иван Андрић, Драган Шормаз и Милан Аврамовић.

Народни посланик Риза Халими поставио је питање шта Влада може конктретно да уради за побољшање положаја Албанаца на југу Србије, јер је незапосленост, како је рекао, главни разлог њиховог исељавања из Србије и тражење азила у развијеним европским државама.

Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић је рекао да је питање стопе незапослености једно од најтежих питања са којима се суочава Влада и да све мере које она предузима иду у правцу промене привредног система, повећања производње и већег запошљавања.

Министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић сложио се  са оценом да је економска ситуација на југу Србије јако лоша, али да се не може посебно говорити о лошем стању у Прешеву и Бујановцу ван контекста ситуације у којој се налазе и многе општине у Пчињском и Јабланичком округу. Као руководилац Координационог тела за југ Србије, подсетио је на бројне заједничке пројекте и акције које су спроведене у последње три године у решавању проблема и унапређењу живота у многим сферама, као и у решавању проблема азиланата. Одговарајући на примедбу посланика Халимија у вези са предстојећим пописом у Србији, Марковић је оценио да је нема техничких разлога за бојкот пописа и да је то  лоша политичка одлука која ће оптеретити односе у Бујановцу и Прешеву. Он је апеловао на Албанце са југа Србије да не бојкотују попис, који је према његовим речима цивилизацијска тековина и у потпуности у складу са стандардима који постоје у међународној заједници.

Народни посланик Велимир Илић питао је премијера Цветковића ко је одобрио овој Влади и дао јој легитимитет да уведе Еулекс на Косово и да ли Влада има већину. Председник Владе је одговорио да је опште позната ствар да је Еулекс дошао на основу документа од шест тачака генералног секретара УН, а на Илићево питање о томе да ли Влада има већину, Цветковић је  рекао да ће се то видети када се у Скупштини буде расправљало о ребалансу овогодишњег буџета.

На питање овог народног посланика како је могуће да неко у 21. веку пуца на санитет који вози рањене и повређене, Цветковић је нагласио да нико не одобрава то што се недавно догодило на административном прелазу Јариње и поновио да је Влада на седници донела закључак у коме од УН тражи да се читав случај детаљно истражи .

Министар здравља Зоран Станковић је рекао да су познати случајеви да се у оружаним сукобима пуцало на санитет и навео да се то догодило и током напада у Добровољачкој улици и током НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Додао је да су два санитета упућена на преглед и да је повређеном возачу указана лекарска помоћ у Косовској Митровици.

Народни посланик Бојан Ђурић упитао је Борислава Стефановића шта је мислио када је рекао да је Србија у “пат позицији”, а шеф преговарачког тима је одговорио да је то ситуација у којој међународна заједница стоји на позицији да нема промене стања установљеног једностраним потезима Приштине, а Срби на Косову да има. На питање посланика Ђурића како ће Београд изаћи из ове позиције и његову оцену да је решење прихватање плана Мартија Ахтисарија, одговорио је да је Ахтисаријев план неприхватљив за Србију, јер води независности Косова и није добио потврду Савета безбедности.

Борислав Стефановић је истакао да Србија  није прекинула разговоре са Приштином већ да су они одложени и да ће врло брзо бити настављени. Он је рекао да стратегија Србије није одлагање, него решавање проблема кроз договор, јер је дијалог једини начин да се проблеми реше. Међутим, Србија није могла да настави дијалог са Приштином о питањима електричне енергије, телефона и регионалних иницијтива у моменту кад је пуцано на ненаоружане људе на северу Косова.  

Народни посланик Слободан Самарџић је питао Владу због чега, како је рекао, дозвољава да се Кфор претвори у НАТО и, пошто је премијер Цветковић раније напустио салу, констатовао да у парламенту нема коме да постави питање, наводећи да ту нису министри ресорно задужени за ово што се сада догађа.

Председавајућа седници, потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић је рекла да ће, пошто је Самарџић навео да нема кога да пита, његово питање бити прослеђено Влади писаним путем.

На питање народне посланице Јоргованке Табаковић да ли је било неопходно  задуживање у евро обвезницама у овако кризном времену, председник Владе је рекао да у јавности, па и у Скупштини, има доста неразумевања око питања евро обвезница. Навео је да је Влада, поред три канала за одржавање ликвидности буџета, обезбедила и четврти канал и  да ће емитовање евро обвезнице на светском финансијском тржишту  обогатити канале за финансирање текуће ликвидности буџета Србије. Додао је да не стоје притужбе или критике да се ту ради о новом задуживању, да се тиме обезбеђују додатна средства за привреду и да све земље у окружењу већ имају евро обвезнице.

Јоргованка Табаковић је упитала како је ова Влада од марта до данас променила однос према Косову, а Борислав Стефановић је одговорио да је чињеница да нити Србија може да одустане од европског пута, нити може да одустане од Косова и да није тачно да је Србија одустала од утврђене политике.

Народног посланика Бориса Алексића интересовало је шта ће Влада урадити ако НАТО и Кфор нападну Србе на барикадама. Премијер Цветковић је одговорио да би први отишао на Косово уколико би то помогло да се проблеми реше и нагласио да Влада Србије непрестано прати ситуацију и да је њена политика дијалог, разговор,  дипломатија, УН и све оно што може да се учини а да се не улази у ратне сукобе. 

Народни посланик Срђан Миливојевић је затражио од министра здравља да информацију о стању повређених у сукобима на административним прелазима на Косову. Министар Станковић је саопштио да је повређено укупно 118 Срба и да за сада нема потребе да се повређени збрињавају у Србији. Оценио је да је снабдевеност лековима и медицинским материјолом у Косовској Митровици и енклавама добра и да је Министарство здравља обезбедило све неопходне количине лекова и деривата крви. 

Народна посланица Александра Јанковић је упитала да ли Влада има став по питању одржавања Параде поноса и шта ће премијер предузети да се она не одржи у ситуацији кад јужна покрајина гори. Цветковић је истакао да је став целе Владе да се поштује Устав и права на различитост и да  Влада није разматрала питање одржавања Параде поноса нити је икада разматрала питање људи који желе да протестују. Објаснио је да ће полиција, у складу са безбедносном ситуацијом, проценити да ли ће Парада поноса бити одржана и они ће имати свој став о томе. Министар здравља Зоран Станковић је рекао да је здравствени систем Србије у приправности да помиогне свима којима је помоћ потребна, укључујући и учеснике Параде поноса.

Народни посланик Иван Андрић је поставио питање зашто се Србија задужила милијарду долара и да ли је тај дуг директна последица Закона о децентрализацији који је усвојен пре три меасеца и који је оставио такву рупу у буџету која се не може покрити из текућих прохода.

Премијер Цветковић је одговорио да такве спекулације нису тачне и да ће се ово задужење користити за исте оне ствари за које се користи и текуће задужење. На Андрићево питање зашто смо се задужили под тако неповољним условима, Цветковић је рекао да није тачно  да је ово задужење везано за нови буџет, већ је било предвиђено у буџету који је сада на снази.

На питање Драгана Шормаза шта је у политици Републике Србије и њене Владе црвена линија преко које Србија не може да пређе, председник Цветковић је одговорио да црвена линија значи да се истовремено не одустане од европских интеграција и не одустане од борбе за Косово и Метохију. Премијер је нагласио да ова влада никада неће окренути леђа људима који доле живе, да у пуној мери стоји уз српски народ на Косову Метохији и да није равнодушна према било чијим патњама.

Народни посланик Милан Аврамовић затражио је  да се закаже седница Скупштине у Штрпцу и да се попис спроведе  на КиМ како би се видело колико тамо има Срба. Председник Цветковић је рекао да није разумео питање, али је разумео неслагање са дипломатским средствима, па је затражио од посланика Аврамовића да предложи друга недипломатска средства која би Влада требало да предузме.