31. октобар 2013. Посланичка питања у октобру

31. октобар 2013. Посланичка питања у октобру

Четвртак, 31. октобар 2013.

Посланичка питања у октобру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став.1. Пословника Народне скупштине, 31. октобра од 16.15 до 19.15 часова, постављали питања Влади Републике Србије.


Председавајући седници, потпредседник Народне скупштине Константин Арсеновић поздравио је, у име народних посланика и у своје име, студенте Факултета политичких наука, који су пратили део седнице са галерије велике сале.
Посланичка питања поставили су народни посланици Риза Халими, Захарије Трнавчевић, Балинт Пастор, Жика Гојковић, Драган Марковић, Злата Ђерић, проф. др Владимир Мариинковић, Бојан Ђурић, проф. др Слободан Самарџић, Ђорђе Милићевић, проф. др Јанко Веселиновић и Драган Шормаз.

На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије и министар унутрашних послова Ивица Дачић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зорана Михајловић, министар финансија Лазар Крстић,
министар привреде Саша Радуловић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, министар одбране др Небојша Родић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе Игор Мировић, министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић, министар омладине и спорта Вања Удовичић и министар саообраћаја Александар Антић.


(После паузе.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Настављамо рад. Поштовани народни посланици, пре него што наставимо са радом, дозволите ми да у ваше и у своје име поздравим студенте Факултета политичких наука који тренутно прате део данашње седнице са галерије Велике сале.
С обзиром на то да је данас последњи четвртак у месецу, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова.
Генерални секретар Владе Републике Србије обавестио је Народну скупштину да следећи чланови Владе нису у могућности да присуствују данашњој седници, на којој се Влади постављају посланичка питања: Александар Вучић, потпредседник Владе, Расим Љајић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Иван Мркић, министар спољних послова, Иван Тасовац, министар културе и информисања, Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања и Александар Вулин, министар без портфеља.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади, из њихове надлежности. Посланичко питање мора бити јасно формулисано. Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. Председник Народне скупштине упозориће народног посланика који поставља посланичко питање ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено питање Влада, односно министар, морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено. Ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али највише до 30 дана. Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање.
Такође, према члану 207. Пословника, после датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање, или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивање на повреду Пословника.
У складу с тим молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања. Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће наизменично најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на ПОСТАВЉАЊЕ ПОСЛАНИЧКИХ ПИТАЊА.
Први је народни посланик Риза Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Хвала, господине председавајући. Даме и господо народни посланици, господине председниче, господо министри, моје питање је повезано са недавним трагичним догађајем у Бујановцу када је убијен полицајац и атмосфером која је створена, нажалост, том приликом, атмосфером преплављеној, да кажем, разним чланцима и лажним информацијама о највећем селу с албанским становништвом у Прешевској долини, Великом Трновцу, о ком се нажалост поново, није први пут, ствара лажна слика као о балканском центру дроге у ком се, како се каже у овим нетачним написима, у свако време могу наћи на тоне дроге и у ком, каже се, вероватно нема више од 7.000 становника а има преко 6.000 шверцера дроге. То значи да су малтене и деца и ученици и наставници и лекари и сви редом, па чак и руководиоци, па и председник општине, сви шверцери дроге.
Овде је питање чему води, где води и коме је потребно стварање овакве напете ситуације и зашто надлежни органи не дају одговарајуће одговоре, поготово када се поред ове искривљене слике са дрогом паралелно формира једна друга представа, и опет не први пут, да наводно полиција у Велики Трновац не може да уђе, што је ноторна лаж. Дуго времена се ћутало. Тек сада срамежљиво се чује нека изјава да ипак тамо има један пункт полиције и да жандармерија два-три пута дневно пролази кроз Велики Трновац, а ја додајем да ту живи најмање 15 полицајаца, припадника локалне полиције. Откуд идеја да у то велико насеље не улази полиција?
Сада се бојим, у овој ситуацији... (Председавајући: Време.) У складу са том ситуацијом постављам питање – зашто се не даје идентитет убице и, ако је тачно да је убица прешао на територију Косова, да ли је службено затражена помоћ од Еулекса и косовске полиције да се дефинитивно процесуира овај тежак инцидент? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели да да одговор? (Да.) Реч има премијер Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Нећу сада да улазим, даме и господо посланици, у објашњавање целог овог случаја. Према информацијама које МУП и полиција имају о овом догађају, починиоци се налазе на територији Косова и у току је интензивни рад на додатним информацијама. Реч је о људима који су учествовали и који су део те недозвољене трговине, истина не наркотицима него цигаретама.
У сваком случају, подржавам оно што је истакао господин Халими. Мислим да треба да радимо на успостављању што већег поверења у том делу наше земље. С тим у вези сам примио делегацију представника Албанаца са југа Србије. Влада Србије је, такође, усвојила закључке на предлог Зорана Станковића када је реч о ове три општине са југа Србије. Министарство ће радити на реализацији тог договора.
Оно што је за Србију важно јесте да је сигурно да Албанци који живе на југу Србије треба да се у потпуности интегришу у српске институције и српско друштво и да се сви проблеми који постоје решавају дијалогом. Сигурно је да то не значи да могу бити допуштене разне криминалне радње или непријатељска делатност која је повезана са нарушавањем нашег територијалног интегритета.
Не треба и не сме да постоји у нашој земљи ниједно село где полиција не може да дође. Треба заједно да радимо на томе да се утврди пуна истина о овом случају и свим другим који су се дешавали на том делу. Има доста убистава међу Албанцима или кривичних дела која нису решена још из прошлости. Влада Србије је спремна за разговоре и на трагу онога о чему се разговарало и договарало још пре десетак година, после 2000. године, када су и избили проблеми на југу Србије.
У сваком случају, тензије треба избегавати, треба смиривати ситуацију. Полиција није, нити МУП, издала никакво саопштење у том смислу у којем сте ви говорили. То су више били неки медијски написи, а званична саопштења ће бити издата када цео тај случај буде решен. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Риза Халими, изволите.
РИЗА ХАЛИМИ: Захваљујем на обавештењу и информацији у којој, по мени, има доста ствари које до овог тренутка нисам знао. Без даљег је ту заједнички интерес да се улога МУП и полиције до краја реализује као и у сваком другом делу државе и управо зато се тражи од свих фактора у друштву да се то подручје третира исто у свим доменима, и у економском и у социјалном и у политичком и у сваком смислу. Не би смело да се о том подручју говори, као досада, само када има инцидената. Да ипак буде други повод, да буде позитивних ствари.
Верујем да је започет процес, оно што је малопре премијер рекао, у ком би требало дуго времена гомилани процеси да се решавају. Од првог састанка са господином Вучићем и овог последњег са господином Дачићем сада два најодговорнија руководиоца Владе, и уопште државе, обећавају да ће ствари да крену у позитивном правцу.
Сматрам да не би смело допустити било коју слабост државних органа, у овом случају полиције, да се слабости покривају преко оваквих сензационалних тема. Нека се види чија и која одговорност је у питању, јер како се дуго времена ту наводило да се очекивало возило са огромном количином дроге, а полиција шаље само једну патролу, по мени је то апсолутно било нелогично. Ред је да надлежни о овом случају дају детаљније информације, да не би било простора за различита тумачења, што би створило непотребну конфузију. Ја сам за то да се што ефикасније овај случај реши и да једно или више лица, колико је укључено, добију заслужену казну, јер се стварно ту ради о криминалном делу. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Имам три минута а доста питања, па ћу зато одмах да кренем. Очекивао сам да овде буде више министара, оних који треба да чују моје питање, али свеједно.
Господине Дачићу, зашто се приликом привођења осумњичених за привредни криминал поступа тако да се понижава и вређа њихово основно људско достојанство? Видео сам како је Петар Матијевић, угледни привредник, приведен са лисицама на рукама, повијене главе, притиснут да гледа у земљу, као да је у питању неки велики зликовац или нарко-дилер. Петар Матијевић је добар привредник. Запошљава две хиљаде људи. Његова имања су узорно обрађена и нема разлога да се тако поступа. Због чега се тако поступа?
Друго питање је за госпођу Михајловић. Да ли се Србија одрекла својих обавеза, које је преузела у Кјоту, да ће да смањи употребу и сагоревање фосилних горива и да их замени биолошки обновљивим горивима? Ово питам зато што фабрика био-дизела у Шиду још не ради, јер нису укинуте акцизе, што је уведена акциза на увоз био-дизела из Немачке. Због тога је увоз престао и на пумпама у Србији возачи уопште не могу да купе био-дизел.
Питање за господина министра финансија Крстића. Ваш претходни колега Млађан Динкић је прошле године у ово време одлучио да се приходи Управе за земљиште, Управе за воде, Управе за шуме експропришу и уведу као приход буџета, с тим да се на кашичицу даје новац за њихове пројекте, у знатно смањеном обиму. И ове године радови у ове три области су знатно редуцирани и у мањем су обиму. Да ли постоје изгледи да се тај новац, ти изворни приходи врате овим управама, да могу нормално да финансирају своје подухвате?
Још једно питање, за господина Гламочића. Сетва ове, 2013. године, најважнији привредни задатак, биће обављена лошије него што смо очекивали јер сељаци немају новца, сеју своје семе које мање рађа, немају новца да купе ђубриво.
Предлагао сам да се Дирекцији за резерве одобри краткорочни зајам у динарима, да кредитирају ратаре да купе ђубриво и семе. То би они вратили у жетви 2014. године испоруком зрна жита, од чега би Србија могла да има велики девизни приход за извоз милион, можда два милиона тона пшенице. Да ли има изгледа да се то још пре окончања сетвеног рока уведе и реши ово питање? Иначе, каква сетва, таква жетва. Сетва је лоша па, према томе, нема изгледа за неки већи род у 2014. години. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели да да одговор? (Да.) Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Ево, Захарије је показао како може за три минута да постави питање свима.
Прво бих хтео да кажем да је данас присутно, мислим, 13 чланова Владе од 21, и мислим да је то веома значајан број, имајући у виду неку праксу у ранијем периоду.
(Јанко Веселиновић: Пола године вас није било.)
То није до нас. Ви знате колико ја волим да долазим у Скупштину. Према томе, ако имате такве жеље, кад год ми се обратите, ја ћу доћи. Апсолутно не бежим од тога и стварно мислим да то није никакав проблем, са наше стране.
Чуо сам да ће бити измене Пословника, да ће бити можда више пута месечно, два пута или тако нешто. Апсолутно смо за и подржавамо то. Уосталом, суштина политичке борбе јесте полемика, изношење различитих ставова и ово је најбоље место, са изабраним представницима народа.
Када је реч о ономе што је господин Трнавчевић питао везано за хапшења, свакако се мора водити рачуна о достојанству људи. Нико није крив док се не докаже да је крив. Нажалост, у нашој пракси је било другачијих случајева. Отприлике је увек било обрнуто. Апсолутно могу да се сложим с таквим приступом, уколико је он свеобухватан. Није добро сетити се неких људи само када се њих то тиче, као да неко други нема своје достојанство, као да неко други нема своје породице и као да су погођена права појединаца само кад неко од њих буде на дневном реду. Ваљда треба системски да се боримо против једне такве праксе. Не говорим сад о том конкретном случају, него говорим генерално.
Знате да се више пута неко жали на то да постоји медијски линч против некога, а док су други били изложени истом таквом медијском линчу, нисам приметио да је било ко давао било какву реакцију. Навешћу вам један пример. Знате да сам ја реаговао кад год је некоме нешто прећено, увек, и давао налоге полицији итд. и политички реаговао, да нико у овој земљи не сме никоме да прети. Нисам чуо да се неко од вас изјаснио, да је дао било какву изјаву о томе што се нпр. мојој деци прети већ месецима. Шта сад, ви имате породицу, а ја немам? Будите коректни онда према свима. Боримо се против насиља. Бити некултуран и насилан није ствар демократских принципа, то је ствар за полицију.
Када је реч о правима људи који се хапсе, приводе и суде, апсолутно се слажем да то све мора да буде у складу са законом и поштујући њихово достојанство. Важне су институције и важан је начин на који то функционише. Био сам увек против тога. Знате да сам ја и полицији више пута говорио да, по мом мишљењу, када је реч о снимцима, то треба да буде, а када је реч о класичном криминалу, све ово друго, требало би водити рачуна на који начин се то може злоупотребити. Нисам сигуран да то увек полиција ради. Не пушта полиција те снимке, али негде има и тога.
Морамо правити систем који ће бити једнако праведан за свакога, ко год се налази у једној, другој или трећој позицији. Када је хапшен Драган Џајић, у том моменту мало је људи реаговало на такав начин, веома мало.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине председниче, време.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Слажем се са вама, господине Трнавчевићу, али немојте ни ви да налазите… Не знам где сте нашли Матијевића. Нисам приметио да је његов снимак… Молим?
(Захарије Трнавчевић: Шта нисте приметили?)
Није полиција снимала. Када је реч о томе, то треба да се разговара и са медијима.
Да вам кажем једну ствар. На који начин полиција поступа, то је предвиђено законом. Ако су прекршили закон, зна се како се поступа. Ако нису прекршили закон, да ли је неко везан или није везан, то је ствар процене надлежног полицијског службеника који то ради. То није питање људских права или не. Друго је питање снимака и објављивања таквих снимака, а треће је питање објављивања пуних имена и презимена. Имате ситуацију да се највеће силеџије и криминалци објављују под псеудонимом, а неки други под пуним именом и презименом. Али то је сада ствар којом треба да се бави РРА.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време! Хвала.
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Прихватам једино то што кажете да то треба системски да се реши, а то је толико стара ствар да се чудим да досада није решена.
У овом случају није важно, господине Дачићу, ко је снимио. Наравно да полиција није снимила, али су снимили новинари, фото-репортери који су били. Нису снимили онај тренутак када су полицајци упали у врт господина Матијевића као да се заиста изводи једна операција у којој постоји ризик да ће Матијевић да побегне итд.
Нисам питао, а исто знајте да је и ту повређено право осумњичених, а то је да су у истражном затвору држани по неколико месеци, знатно дуже него што је сама природа прекршаја изискивала. То није у реду и Уставни суд је господину Мирославу Мишковићу признао да је истражни затвор био предуг. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Пошто не ради електронска јединица, неугодно ми је, али морам вас замолити да промените место.
Реч има министарка Зорана Михајловић. Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Поштовани господине Трнавчевићу, далеко од тога да се Србија одрекла било какве своје обавезе када говоримо о заштити животне средине. Не зато што је то обавеза, него зато што о томе морамо да водимо рачуна.
Дакле, према нашем националном плану везаном за обновљиве изворе енергије, акцизе ће свакако да буду склоњене 2015. године. Тако је одређено и то је у складу са свим директивама. У међувремену се прави правилник о намешавању. Ви вероватно све о томе знате. Према томе, то је период који је потребан нашој привреди да може уопште да користи. Али није у питању само Србија, одмах да вам кажем, то су углавном и све остале земље Југоисточне Европе.
Још једна ствар. Када већ говорите о томе да се одричемо било каквих наших обавеза, да знате да су неке ствари процес и да све што радимо, поготово у овој области, која је једна тешка област и област у којој, на крају крајева, морамо да се припремимо и за отварање преговора следеће године, Поглавља 27. Треба да знате и да је Србија на Енергетској заједници прошле недеље усвојила тзв. ЛЦП директиву, у којој ће такође фосилни извори...
Када говоримо пре свега о термоелектранама, до 2027. године полако или морати да постану потпуно чисти произвођачи електричне енергије или ће, уколико су превише часова рада били на мрежи, морати да буду склоњене. У првом тренутку, рецимо, та директива је била одређена за 2018. годину, па се схватило да то није могуће, јер би цео регион остао без термоелектрана.
Хоћу да кажем – односи се и на ово. Разумем ваше питање за једну компанију, схватам зашто то питате, али са друге стране, постоји план и стратегија потпуно у складу и са нашим могућностима, али исто тако и са оним што се зову наше обавезе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Имате право на два минута. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Не могу да се отмем утиску да је у овом случају фискални интерес Србије надјачао овај еколошки интерес и обавезу да се шири и повећава производња обновљивих енергената.
Говори се о томе да иза овога стоји и нафташки лоби и инострани „Гаспетрол“ итд., који не желе ову врсту конкуренције. Не видим разлог да се чека 2015. година да се укине акциза на увоз био-дизела из Немачке, као што не видим ни разлог да се тек тада, а не сутра, овога часа једном вашом одлуком укине и акциза на домаћи био-дизел и да фабрика у Шиду почне да ради.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Крстић.
Систем нам не функционише баш како треба. Знам да је требало прво он, пре Трнавчевића, међутим, неће нам ништа недостајати ако господин министар искористи своја два и по минута. Немојте сада због тога да реагујете.
Изволите, господине министре.
ЛАЗАР КРСТИЋ: Само ћу кратко. Што се тиче сопствених прихода, то је једно комплексно питање. Што се тиче саме Управе за воду и других, такође је комплексно питање, зато што треба наћи прави баланс између тога да институције које су раније остваривале сопствене приходе, а које заправо сакупљају те таксе и остале ствари, остану мотивисане да то наставе да раде, али са друге стране, морамо да узмемо у обзир чињеницу да све те приходе, нарочито оне који долазе из монопола, које је држава определила одређеним институцијама, морамо да држимо на државном нивоу и да просто приоритетизујемо тамо где су нам потребни. То је у принципу суштина разговора које смо водили са свим институцијама, укључујући и Управе за воду. Толико.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Следећи на листи је народни посланик Драган Андрић.
(Захарије Трнавчевић: Нисам задовољан одговором.)
Господине Трнавчевићу, немате право. Молим вас, седите.
Да ли господин Драган Андрић жели реч? (Не.)
Онда има реч народни посланик Балинт Пастор. Изволите. БАЛИНТ ПАСТОР: Даме и господо, уважени председниче Владе, имам питање за вас.
„Птица сломљених крила“ је споменик подигнут 1994. године у Суботици, у знак сећања на 852 цивила погубљена 1944. и 1945. године. Овај споменик је украден пре десетак дана, тачно две недеље пре Дана мртвих, дана када се мађарска национална заједница сећа својих невиних жртава из 1944. и 1945. године, а истом приликом се, наравно, сећамо и жртава других народа или нација настрадалих у том периоду.
Конкретно питање за вас, господине Дачићу – зашто се Влада није огласила поводом срамног чина крађе споменика „Птица сломљених крила“ у Суботици? Када Влада жели да реагује на овај догађај?
Желим да вам кажем да ми на овај догађај не гледамо само као на крађу, још мање сматрамо да се ради о атаку само на жртве и њихове породице, већ се по нама ради о поруци упућеној мађарској националној заједници која може да наруши процес побољшавања односа између српског и мађарског народа. Због тога сматрамо да Влада треба да реагује.
Друго питање, господине Дачићу, тиче се тога зашто Влада још увек није донела одлуку о стављању ван правне снаге две одлуке из 1945. године којима се сви становници, и мађарске и немачке националности, три војвођанска села проглашавају колективно ратним злочинцима.
Желим да вас подсетим да је ова народна скупштина крајем јуна усвојила Декларацију о осуди аката против цивилног мађарског становништва 1944. и 1945. године, да се дан након усвајања те декларације председник Мађарске, господин Адер, поново извинио српском народу, овде у Народној скупштини, за злодела учињена 1941. и 1942. године, да сте ви на заједничкој конференцији за штампу обећали јавно да ће Влада у најскорије време ставити ван правне снаге те три одлуке из 1945. године. Протекло је доста времена и због тога вас питам – када Влада жели коначно да стави ван правне снаге те две одлуке? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Као што сте сами рекли, споменик у Суботици је постављен 1994. године и све индиције које полиција има нису усмерене ка томе да овај догађај има неку међунационалну или политичку позадину. Украдено је 400 кг бронзе, али су остале плоче на којима су имена стрељаних. Полицијска управа Суботица формирала је посебну групу за расветљавање овог кривичног дела и наравно да бисмо били веома задовољни уколико би се открили починиоци.
Иначе, тенденција је у Војводини таква да је најмање кривичних дела почињених на тој међунационалној основи управо ових година, да се из године у годину тај број смањује и да томе свакако доприноси атмосфера политичке толеранције и разговора, дијалога, не само са суседним државама већ и у Србији, између осталог и са Савезом војвођанских Мађара. Будите уверени да ће Влада Србије, односно МУП предузети све, као и када су друга кривична дела сличне врсте у питању, да се починиоци открију.
Хоћу да кажем да смо од 1994. године имали много тешких међунационалних година, истина не у Војводини, али када је тензија била много виша и већа, тако да не могу да верујем да је данас, 2013. године, то урађено из међунационалних, поред политичких или верских разлога. Али у сваком случају, наравно да најоштрије осуђујемо такве акте.
Кад је реч о другом питању, Влада односно Генерални секретаријат Владе и ја као премијер чекамо да (као што сам и тада рекао, неко треба да припреми те одлуке) Министарство правде достави те предлоге како би то могло да буде на одлучивању. Пошто је једно питање политичких одлука и декларације која је овде донета, а друго је питање како сва та правна дејства која су некада имала на неки начин поништити, али да то све буде праведно и да на неки начин буде део онога што је рађено и кад су други народи у питању, уопште грађани Србије.
У сваком случају, ми идемо даље ка нормализацији и продубљењу наших односа са Мађарском. Мислим да су наши односи у успону и да је приликом сусрета двојице председника република то било саставни део целог тог догађаја и надам се да ће веома брзо та акта бити на седници Владе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има народни посланик Балинт Пастор. Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Господине председниче Владе, захваљујем што сте овде пред јавношћу у Народној скупштини рекли да најоштрије осуђујете крађу тог споменика, али мислим да је Влада требало правовремено, тј. одмах да реагује да би свима било јасно каква је порука Владе поводом оваквог чина.
Не желим да будем некоректан, али одговорите ми, молим вас, јасно – шта би било да се таква крађа, једног таквог споменика деси на пример на територији АП Косова и Метохије? Да ли би Влада тада реаговала? Мислим да би реаговала. Мислим да би требало да реагује, а мислим да је и у овом случају требало да правовремено, тј. одмах реагује.
С друге стране, ова питања сам поставио председнику Владе Републике Србије, а не министру унутрашњих послова. Хвала вам што сте поделили информације с нама везано за то да полиција ради свој посао, у то нисмо ни сумњали, али мислим да је ту порука најбитнија. А порука мора да дође од Владе, мора да буде јасна и мора да буде осуђујућа у о односу на овај чин.
Ви сте, наравно, у праву када набрајате и Декларацију о осуди аката против цивилног мађарског становништва и заједничко поклоњење пред жртвама у Чуругу председника Николића и председника Адера. Али, с друге стране, фали још та одлука Владе. Мислим да је требало да буде донета до 1. новембра и да би тада то била права порука јер се ради о техничкој одлуци Владе, али недоношење те одлуке, нажалост, носи у себи политичке, и то негативне политичке поруке.
Што се тиче одлуке из 1945. године, желим само да цитирам једну реченицу из те одлуке од 29. јануара 1945. године: „Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача установљава да су сви становници Мађарске народности општине Чуруг, среза Жабаљског у Војводини, одговорни као извршиоци, подстрекачи или помагачи за злочине и проглашава их ратним злочинцима“.
Шта може да буде спорно, господине Дачићу, 2013. године везано за то да у правном систему Републике Србије не може да постоји једна одлука која говори о колективној кривици свих припадника једног народа у три села, у Чуругу, Жабљу и Мошорину? Очекујем одговоре. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има народни посланик Жика Гојковић. Изволите.
ЖИКА ГОЈКОВИЋ: Поштовани господине председавајући, даме и господо чланови Владе, драге колеге посланици, покушаћу као и господин Захарије Трнавчевић да поставим у првом обраћању што више питања, а пошто смо потрошили већ доста времена обећавам да се нећу јављати за додатна објашњења да би што више људи могло да стигне да постави питање представницима Владе.
Моја прва питања односе се на Министарство одбране. Господина Родића бих питао – какви су планови Министарства одбране у вези са бродом „Бодрог“ и да ли ће исти бити ускоро у употреби?
Моје друго питање такође господину Родићу – шта је све Министарство одбране урадило на плану решавања стамбеног проблема припадника Војске од јула 2012. године, тј. откад је формирана ова влада, и који су планови за будућност када је у питању решавање овог, већ дуго година горућег проблема?
Желим само да кажем господину Родићу – имате подршку нашег посланичког клуба искључиво због онога како сте понашали, како сте радили на месту на којем сте радили док нисте дошли у Министарство одбране, и надам се да ћете тако наставити да радите и у овом министарству.
Моје следеће питање је Министарству правде. Нажалост, министар правде није овде, али ако постоји могућност можда би премијер могао да одговори, или ћу се задовољити писменим одговором. Односи се на закон о пореклу имовине – докле се стигло са израдом закона о пореклу имовине и када се очекује да тај закон дође у посланичке клупе?
Сматрамо да је доношење овог закона изузетно важно, поготову што је ова влада показала опредељеност да се бори са корупцијом и криминалом, али како сте и сами рекли да се системски морамо изборити, малопре сте господину Трнавчевићу рекли и управо делимо ваше мишљење када је у питању системска борба са криминалом, сматрамо да ће увек остати простора и горког укуса да је ова борба селективна и да има неке своје приоритете докле год не угледамо закон о пореклу имовине и докле год се ствари коначно не зову правим именом.
Искористио бих присуство министра за спорт, господина Удовичића, и пошто питање ипак постављам председнику Скупштине, који није овде, али бих апеловао на вас да нам помогнете када је у питању решење једног проблема који можда није велик али верујемо да је корисно.
Наиме, у последњих неколико мандата у Скупштини је постојао и радио Одбор за спорт и омладину. Сматрам да је тај одбор одлично радио, да смо имали сјајну комуникацију са надлежним министарством, да смо ми посланици између себе имали сјајну комуникацију, да смо нормално сарађивали, да је то можда један од ретких одбора где је увек било кворума и где није било никаквих страначких, политичких препуцавања и политикантства.
Замолио бих вас да нам помогнете да заједнички утичемо на председника Скупштине да одбор поново заживи са својим радом и будите убеђени да ћемо вам пуно помоћи у свим оним проблемима који нису мали и на које наилазите. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Само вас подсећам да је данас постављање питања Влади, министрима и представнику Владе.
Да ли неко жели да да неки одговор? (Да.) Реч има проф. др Небојша Родић. Изволите.
НЕБОЈША РОДИЋ: Господине Гојковићу, хвала за постављено питање. Колико сам изненађен питањем, толико сам био изненађен када сам се сусрео с проблемом брода „Бодрог“. Морам да вам кажем, прво ми је било интересантно откуд уопште назив једног пловила „Бодрог“, јер је реч о кориту које је направљено 1904. године, и морам вам рећи да оно неће бити у употреби и неће бити део ратне флотиле Војске Републике Србије.
Реч је о кориту које није за експлоатацију и није за употребу. Изграђено је 1804. године. Имало је доста необичну судбину на начин да је 1914. године тај брод коришћен за испаљивање првих граната на град Београд почетком Великог рата, да је 1918. године тај брод био потопљен од стране Аустријанаца и након три године извађен из Дунава. Иста судбина га је затекла 1941. године када је поново потопљен, али овај пут од стране војске Краљевине Југославије, а 1944. године потопили су га домобрани Хрватске.
Био је у експлоатацији све до 1963. године. Од 1963. године тај брод није у активној употреби. Данас се он налази – то је део наше историје и морам да кажем да је то потпуно тешко објашњиво и прихватљиво – на обали Дунава код Аде Хује и служи као пристан, служи као док за прелажење с брода који је привезан до копна.
Правно, он је власништво предузећа „Дунав група агрегати“ из Новог Сада, супротно законским прописима којима је 2005. године, решењем Музеја науке и технике у Београду које је утврђено под бројем 234/1- 2006. године, проглашено као културно добро Републике Србије. Он овог тренутка као пловило не би могао, јер ми немамо толико средстава, да буде враћен за пловидбу. То је реалност, и велика штета с обзиром на то да је само 10 таквих бродова направљено у свету.
Наш план, и ми смо доставили допис Влади Републике Србије, јесте да се ово корито, овај брод извуче на копно, да буде лоциран на ушћу Дунава, у истом положају као што је то било и 1914. године у самом почетку Великог рата и да служи као музеј. На тај начин мислим да бисмо могли да га у временском периоду од 28. јула 2014. године ставимо у функцију, да негде до 11. новембра 2018. године, када ће се обележавати завршетак Великог рата, имамо као музеј.
Да искористим прилику, када сте то питање потегли, да кажем да ћемо на истој локацији поставити једну мини-подморницу која је припала Војсци Србије, желећи да на том простору који користи речна флотила Војске Србије направимо један изложбени простор који може да буде интересантан за младу генерацију, односно за оне који су у прилици да то виде само на неком снимку, као што је било пре пар недеља то учињено на телевизији Србије.
Морам да кажем да сам брод лично обишао, видео и да то представља, кривећи и самог себе, одраз нашег односа према културном благу, с обзиром да сам био у прилици да видим на какав начин су наши суседи тај брод успели да рестаурирају, да га ставе у функцију и да буде пловећи, што ми, због материјалних немогућности нећемо, нити имамо намеру да учинимо.
Мислим да је сасвим довољно да се брод извуче и да га учинимо музејским простором где ће моћи да се погледа све оно што је било збивање у Београду и у Србији 1914–1918. године.
То је оно што бих могао да вам кажем када је у питању брод „Бодрог“, назван по реци Бодрог која извире у Словачкој а увире у Мађарској.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли сте се јавили поново, господине Гојковићу?
ЖИКА ГОЈКОВИЋ: Ако можемо само да добијемо објашњење за станове, пошто је ипак то важније питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Удовичић.
ВАЊА УДОВИЧИЋ: Поштовање, добар дан, даме и господо, само сам хтео да захвалим на савету. По мом постављању увидео сам да је то један од одбора који није овде у Скупштини и у разговору са председником Скупштине договорили смо се да ће се у наредном периоду и то догодити. Колико сам информисан, данас је било на гласању формирање самог одбора за спорт. Надам се да ће у скорије време и то доћи.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Родић. Имате три и по минута.
НЕБОЈША РОДИЋ: Ако могу да дам кратак одговор. Значи, у временском периоду откада је конституисан овај сазив Владе па до данас у Војсци Србије 1.572 лица решило је своје стамбено питање по једном од модалитета који се по правилнику користи.
Оно што намеравамо да учинимо по мастер плану, то је да још укупно 625 станова доделимо користећи непокретности које ће бити партиципација и уступање за изградњу стамбених јединица по принципу који је већ коришћен и који се показао да може да буде респектабилан када је у питању Војска Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Господине председниче Владе, поштовани министри, даме и господо посланици, имам три питања.
Прво питање је за министра Лазара Крстића. Хајде да направимо неке превентивне мере, како бисмо спасили ову посрнулу привреду. Стране банке последњих година уништавају српске привреднике тако што натерају кориснике кредита да потпишу један члан уговора у ком се каже да се даје аутономно право тој банци, уколико она има неко убеђење да тај комитент у будућности није сигуран, да блокира рачун привреднику, иако тај привредник плаћа на време и кредит и рате.
Имамо неколико група, А, Б, Ц, Г, не знам колико група, корисника кредита, односно комитената, а да банке раде на штету српске привреде. Молим вас да ми одговорите на то питање – да ли ће то бити смањен депозит код Народне банке Србије? Не знам како, али то понашање тих страних банака хитно морамо да зауставимо.
Питање за министра привреде. Господине министре, морамо исто тако хитно да реагујемо како би почели извођачи радова у Србији да буду српске фабрике, српска предузећа.
Јесмо ми то наследили, било је ранијих година, али последњих годину и по дана све тендере који су објављени и на које су изашли српски привредници су изгубили из разлога што или нису имали бонитет или је требало да имају производњу нечега – килограма, метара – толико да све фабрике у Србији које се баве том производњом немају ту количину потребне робе или не знам већ чега на тендеру и да нам се полако а сигурно гасе и она предузећа која немају статус реструктурирања.
Морамо да видимо како тим предузећима да помогнемо. Имајући у виду да се предузећима која имају тај статус марта, односно јуна следеће године укида статус реструктурирања и пустићемо их низ воду да се подаве, а не знају да пливају.
Молим вас, немојте само да се бавимо мерама како ћемо. Наравно, треба и тиме да се бавимо, али како да за онај новац који се издваја из буџета државе, из буџета градова и општина буду извођачи радова српске фирме. Ови други који су извођачи радова ангажују као подизвођаче српска предузећа по нижој цени и до 45%.
Имам питање за министра пољопривреде. Био сам три дана у Бечу и водио сам 600 студената у Беч. Обишао сам… Председавајући: Господине Марковићу, молим вас…) Дозволите ми да завршим. Имам још три реченице. Обишао сам зелену пијацу у Бечу и видео сам како изгледају пољопривредни производи који се продају на пијаци у Бечу. Српски пољопривредни производи су десет пута квалитетнији, нећу рећи лепши, али како ми да помогнемо српском сељаку? Он само тражи сигурног купца и на време да му се исплати новац.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Марковићу, сугеришем вам, из добрих намера, пошто је одговор на питање свега пет минута, ви у оквиру ових пет минута не можете добити одговор. Зато вам препоручујем да своја питања поставите у два дела и онда ћете добити одговор. Разумете? Имате за то друга два минута када можете поставити питање. Овако, бојим се, нећете моћи добити одговор.
Ко жели да одговори? Министар Лазар Крстић. Изволите.
ЛАЗАР КРСТИЋ: Што се тиче банкарског сектора, верујем да постоји конкуренција на тржишту страних банака као и домаћих и да фирме које траже кредит могу да кредит траже од различитих банака. Те уговоре састављају саме. Нисам свестан да постоји члан, нити мислим да је то у складу са законом, али да члан тог уговора може да буде да банка сама доноси процену, а да их без тога да клијент не измирује своје обавезе стави у блокаду. То је ствар која се уговара између комитента и банке, било стране, било домаће, а домаће банке су, знате одлично, као и стране, равноправне на нашем тржишту.
Што се тиче политике обавезног депозита код Народне банке Србије, то је домен за који је надлежна Народна банка Србије а не Министарство финансија.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Народни посланик Драган Марковић.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Имам питање за министра привреде. Треба да ми одговори на питање. Треба ли да поновим питање или не?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Радуловић.
САША РАДУЛОВИЋ: Нисам чуо да је питање које је постављено упућено министру привреде, пошто сте питање упутили министру финансија.
Ради се на плану реструктурирања свих предузећа, да се поставе на здраве ноге у смислу да се очисте од дугова тако да могу да наставе нормално пословање, да се нађе одговарајући менаџмент и да се нађу инвеститори који ће помоћи да то предузеће настави да послује.
Добро сте уочили да имамо велики проблем са узимањем кредита за радове који иду страним компанијама а не домаћим, да на томе губимо доста, губимо раст бруто друштвеног производа који би требало да добијемо. Да бисмо дошли до тога, морамо да поставимо ова предузећа на здраве ноге.
Код свих њих се ради такав план. Знамо како ћемо извршити чишћење дуговања тих предузећа тако да могу да наставе добро да послују. Мораће вероватно да дође до сједињавања неких компанија, пошто саме неће моћи да опстану, али то јесте фокус Министарства привреде.
Интензивно се на томе ради и закони који мењамо такође треба да омогуће да тај поступак ефикасније спроведемо. То јесу кључна питања на којима данас радимо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Драган Марковић. Имате додатна три минута. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Имам додатно питање, односно да поновим – како да помогнемо пољопривредним произвођачима? То је питање за министра пољопривреде.
Да ли ћемо ми заштитити пољопривредне производе у Србији да се не увози у количини, у мери колико се увозило последњих година и да ту правимо директну штету пољопривредним произвођачима?
Предлажем вам, министре за пољопривреду, да ви организујете неколико путовања и да водите пољопривреднике у Европу, да пољопривредници понесу своје производе у кеси, у торби и да покажу онима који купују неке пољопривредне производе из неких других држава у Европи да су српски производи најбољи.
Пошто нам је речено да ћемо у ЕУ ући тек за 20 година... Па српски сељак не да ће да пропадне за 20 година, него ћемо уништити села и више нико неће живети на селу. Сва та имања ће бити пуста. То је питање за министра пољопривреде.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Гламочић. Изволите.
ДРАГАН ГЛАМОЧИЋ: Захваљујем господину Палми на питању. Наравно да је Министарству пољопривреде главни циљ да заштити наше произвођаче. Ми на томе управо и радимо и предузимамо низ мера како бисмо то урадили.
Оно чега треба да буду свесни наши произвођачи је да ми не можемо спречити слободан промет услуга, да они морају повећати своју продуктивност, да понуде под бољим ценама, да производи буду што квалитетнији. Али у сваком случају, ми радимо са наше стране са подстицајима, са бесповратним средствима, са регресирањем, са осигурањем, са низом мера које су у нашем домену. Тај део подстичемо и сигурно ће увек имати нашу помоћ и од стране Министарства.
Ако имате неки конкретан предлог, стојимо вам на располагању у свако доба. Можете се најавити, или произвођачи који су заинтересовани, стојимо на располагању да заједнички радимо на томе. Нама је заједнички циљ наш јак пољопривредни произвођач и свесни смо тога да, ако се не будемо припремили, наши пољопривредни произвођачи биће угрожени када отворимо тржиште. Сваке године тржиште је све отвореније и отвореније.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Министар Александар Антић има три и по минута времена. Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Одговорио бих на питање које је господин Марковић поставио министру Радуловићу, пошто нисам чуо да се у том делу колега Радуловић осврнуо, а везано је за учешће домаћих фирми на тендерима и могућност да они раде одређене пројекте. Пре свега, хоћу да се осврнем везано за инфраструктурне пројекте.
Нажалост, огроман број тих уговора је потписан на начин да су углавном конзорцијуми страних фирми узели те уговоре и у највећем броју случајева они на тим пројектима углавном дају пројектни менаџмент, а добар део посла изводи домаћа оператива, али у таквим уговорним ситуацијама и опцијама да они раде на 30 или 40 посто испод оне уговорене цене, у покушају да обезбеде себи било какав посао.
Политика ове владе ће бити да покушамо да обезбедимо такве услове у тендерима у наредном периоду да могу домаће компаније на њима да наступају. Промовисаћемо опцију да излазе заједнички у конзорцијуму на такве послове и покушаћемо пре свега у тим кредитним линијама да обезбедимо да нам се не дешава ово што нам се дешавало у протеклим годинама – узмемо од неке стране државе или неког инвестиционог фонда кредит, радимо пројекат под њиховим условима, посао добију њихове фирме и те паре изађу из ове земље.
На крају морам да кажем да ако постоји добар пример, а мислим да је добар пример ово што смо успели везано за мост Бешка. Тај посао је добила „Алпина“. „Алпина“ је отишла у стечај. Успели смо да обезбедимо такве тендерске услове да „Мостоградња“, домаћа компанија, државна компанија, добије тај посао и управо је „Мостоградња“ завршила реконструкцију моста Бешка и то је добра ствар за нашу грађевинску оперативу и то је добра референца за „Мостоградњу“ за наредни период.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Господине министре за пољопривреду, пољопривредним произвођачима треба савет шта да сеју следеће године. Они немају статистичке податке шта је то било дефицитарно у Србији од пољопривредних производа ове године. То је једна молба да децембра месеца кажете – следеће године држава препоручује да пољопривредни произвођач сеје ту и ту културу.
Још једном да вас замолим. Ви знате да је наводно млеко било заражено афлатоксином, а то није тачно, и да није тачно да је српска храна затрована, како су то неки покушали да униште српског произвођача, и да ми морамо да организујемо... Да ли ће то бити самит или неки другачији скуп, ви као министар за пољопривреду, велике европске купце пољопривредних производа да дођу у Србију. Ево, ја се јављам као домаћин, да тај скуп буде у Јагодини, да направимо презентацију пољопривредних производа и да им кажемо да Србија има најбоље пољопривредне производе у Европи. Одговорите ми, молим вас.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Морам да подсетим народне посланике да народни посланик има право да постави питање у времену од три минута и додато питање у друга три минута, а два минута има право да коментарише одговор, а не да поставља питање.
Министар има право да да одговор на прво постављено питање у времену од пет минута и на друго постављено питање додатних још пет минута. Молим вас да се тако понашате.
Реч има народни посланик Злата Ђерић.
ЗЛАТА ЂЕРИЋ: Поштовани председавајући, поштовани господине премијеру, чланови Владе, даме и господо народни посланици, поштована јавности Србије, поново постављам исто питање, мада је то питање присутно у овом дому већ неколико година, од времена владе премијера Цветковића, и упућујем га министру Радуловићу и министру Крстићу, мада нисам сигурна која је права адреса у овом тренутку, али свакако очекујем одговор и очекујем чак и писмени одговор након данашње расправе, јер је питање такво да захтева детаљнију, конкретнију и тачнију анализу због јавности Србије.
Наиме, Србија је у економској кризи, сви смо тога свесни. Траже се разни начини да се криза превазиђе. Године 2010. понуђено је једно решење које је тада најављивано као прави пут у Елдорадо. Ми смо открили пут којим ћемо решити проблеме и сви ће нам на томе позавидети; отприлике, сви ће преписивати тај рецепт од нас.
Уз већ постојећу дипломатију коју имамо у свету и која јесте репрезентативна и која заиста дели судбину Србије, посебно тешку економску ситуацију Србије, тад смо се досетили да пошаљемо и економске амбасадоре. Наиме, они ће имати задатак да у Србију доведу инвеститоре, да српску привреду подигну на ноге и после тога Србија треба да процвета, за разлику од свих осталих у окружењу.
Мислим да је том приликом упућено преко 190 људи са поприличним апанажама на различите дестинације. Иако је неколико пута постављано, управо ја сам поставила питање и тадашњој влади и овој сада, до дана данашњег немамо резултате ефекта њиховог рада. Грађане Србије, пошто нас то веома често питају, интересује, после те громогласне најаве да ће они донети спас Србији – колико су они коштали?
Колико је овај економски авантуризам или финансијски авантуризам коштао буџет Републике Србије? Колико је сада актуелан и који су финансијски ефекти економских амбасадора у свету?
То је питање на које мислим да Министарство привреде и Министарство финансија треба да имају одговор. Не знам како је сада прерасподељена та надлежност, али у сваком случају, ми одговор очекујемо. Што се тиче самих бројки, мислим да данас министри не могу да ми кажу те детаље око њиховог пословања, али свакако очекујемо и објавићемо оно што добијемо као одговор из Министарстава.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели да да одговор? (Да.) Реч има министар Саша Радуловић.
САША РАДУЛОВИЋ: Много пројеката смо предузимали у прошлости за које нисмо унапред радили анализу ни које ефекте очекујемо, нити смо пратили њихово спровођење, нити смо пратили ефекте које смо заиста и остварили. Значи, нити смо најављивали шта ћемо добити том мером, нити смо после пратили да ли смо добили то што смо очекивали.
Мислим да је то време иза нас и да на такав начин више нећемо водити економску политику. Када одвојимо новац пореских обвезника да се потроши на неки програм, онда морамо унапред да кажемо шта очекујемо од тог програма и да после пратимо да ли добијамо ефекте које очекујемо. Нажалост, од овог програма смо имали јако мало ефеката и мислим да се тај програм у том облику неће наставити.
С друге стране, Министарство спољних послова свакако планира, како је опредељење Владе Србије, да се више бавимо економским питањима у будућности. То се односи и на Министарство иностраних послова и коришћење наших амбасада у свету, тако да и у овим контактима које сам имао досада, особље амбасаде које је већ тамо, које се бави заступањем наше земље у страним земљама, велики део своје пажње посветиће управо економском развоју, представљању Србије и на тај начин привлачењу инвеститора.
Мислим да нам нека додатна трошења на економске амбасадоре или неке друге сличне програме заиста нису потребна. Мислим да треба да се вратимо неким основним стварима, онако како то раде и друге земље у свету. Не треба измишљати топлу воду и треба јако пажљиво поступати са новцем пореских обавезника, посебно зато што кад узмете од неког пореског обвезника новац и дате га на неки програм, негде сте учинили неку штету и питање је да ли тај програм који предузимамо заиста даје вредност грађанима Србије.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Злата Ђерић. ЗЛАТА ЂЕРИЋ: Господине министре, управо сте одговорили на питање онако како сам и сматрала да можете одговорити. Значи, то јесте био економски или финансијски авантуризам. Значи, без истраживања, без озбиљног промишљања сместили смо преко 190 људи, рекох, на скупе дестинације о трошку грађана Републике Србије. То је веома важно.
Знам да је то прошлост, али тај новац је потрошен. И сами сте рекли да ефеката није било. Сви смо свесни да ефеката није било. Нас интересује, пре свега грађане Републике Србије интересује колико су они потрошили новца у том периоду. Колико су они нас коштали? Друго, где су они сада? Где су ти људи сада? Да ли та економска дипломатија још увек негде живи? Да ли троши и даље новац и на који начин, јер то је ипак нешто што се грађана Републике Србије изузетно тиче?
Сви су сада у Србији забринути за сваки следећи дан. Имамо велику одговорност да им сваки дан дамо адекватну информацију о томе где се троши новац из буџета Републике Србије који грађани с тешком муком прикупљају.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Да ли још неко жели реч? (Да.) Реч има министар Лазар Крстић. Изволите.
ЛАЗАР КРСТИЋ: Покушаћемо у овом законском року од осам дана да доставимо те информације око анализе трошкова.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има министар Саша Радуловић. Изволите.
САША РАДУЛОВИЋ: Што се тиче Министарства привреде, тај програм ће бити укинут. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има народни посланик Владимир Маринковић. Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Поштовани председавајући, уважени председниче Владе, чланови Владе, даме и господо посланици, имам неколико питања за министра регионалног развоја и локалне самоуправе, господина Мировића, а посредно и за министра привреде.
Наиме, ради се о томе да је Стратегија равномерног регионалног развоја, која је донесена 2007. године, истекла прошле године. Занима ме да ли министар, наравно заједно са својим тимом, ради једну дугорочну стратегију која би, по мишљењу странке којој припадам, требало да буде дефинисана на период до оквирног уласка наше земље у Европску унију, а то је дефинисано до 2020. године.
Када је у питању равномерни регионални развој, овде се ради о приоритетном питању наше земље, а то је да ли ћемо извршити и урадити економску демократизацију наше земље и да без равномерног регионалног развоја, без једнаких шанси када су у питању региони и локалне самоуправе у нашој земљи, нема ни једнакости, ни једнаких шанси ни у националном, нити у било ком другом контексту и нивоу.
Овде смо ми као партија дефинисали две веома важне тачке. То је образовање. Ја ћу вам само навести неколико горких чињеница, а то је да, рецимо, у Јабланичком и Пчињском округу чак 13% становништва нема никакво образовање. Значи, нема никакву струку нити квалификацију. У срединама које су универзитетски центри и где постоји развијен вид образовања то није случај.
Сматрам да треба да се фокусирате на развој средњег стручног образовања. Навешћу вам пример Бора, где је пре неколико година било чак седам одељења у средњој стручној школи где су се ученици образовали и квалификовали за рад у Рударско-топионичарском басену, а сада је остало само једно одељење, а таква је слика и по другим неразвијеним крајевима у нашој земљи.
Друго питање односи се на предузећа која се налазе у процесу реструктурирања. Ми ћемо као странка имати предлог да се образују социјалне фондације, по узору на Аустрију, које би радиле професионалну дијагностику, преко обуке до трајног запошљавања или дефинисања транзитних радних места, формирање канцеларија за брзе одговоре, подстицај утакмице између општина на нивоу и на послу привлачења инвестиција и здраве конкуренције где ћемо на квалитетан начин у краткорочном периоду моћи да остваримо равномерни регионални развој.
Моје мишљење и став партије којој припадам је да… (Председавајући: Време, господине Маринковићу.) Захваљујем. Завршавам. Потребна нам је фабрика у сваком великом центру, велики број малих и средњих предузећа. Молим вас да нам кажете који су ваши планови и стратешки правци у том смеру. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има министар Игор Мировић. Изволите.
ИГОР МИРОВИЋ: Хвала вам на том питању. Министарство за регионални развој и локалну самоуправу прати, пре свега, примену Закона о регионалном развоју и кроз одговарајућу уредбу мери и анализира степен развијености свих општина и градова у Републици Србији, па самим тим и свих наших области или свих наших региона.
У праву сте, постоје велике, огромне разлике између појединих општина, појединих делова наше земље у степену развијености, тако да чак одговарајућа уредба поједине општине означава као општине у тзв. девастираној категорији и кроз тај груби, али у одговарајућој уредби примењен израз на најбољи начин описује стање у појединим општинама.
Након именовања покушао сам да, пре свега кроз дневне активности Министарства, променим однос према приоритетима када је реч о финансирању пројеката у општинама које морају, попут општина које су у девастираној категорији, а и у четвртој или трећој категорији, које су по степену развијености на дну лествице у Републици Србији, унесем такве приоритете да кроз финансирање заједничких пројеката дамо предност тим општинама управо да бисмо подигли, кроз развој локалне, комуналне инфраструктуре, али и кроз подстицање укупног локалног економског развоја, њихов степен развијености.
Оне ће у наредних неколико година, а све док не изједначимо барем делимично њихове економске параметре са параметрима развијених општина, бити најзначајнији приоритет у раду Министарства регионалног развоја. У том смислу се припрема и национални план регионалног развоја који ће угледати светлост дана или бити у Народној скупштини, верујем, у веома кратком року. Највероватније до Нове године. Наравно, чекаћемо да друга министарства, јер се ради о веома комплексном документу, дају своје примедбе и сагласност на један такав документ који је, када је реч о Министарству за регионални развој, у завршној фази.
Приступамо са европским партнерима и стратегији децентрализације Републике Србије. Приступамо, за то је формирана и радна група, изменама Закона о регионалном развоју са жељом да формирамо, пре свега, економске полове развоја и да што више надлежности, пре свега када је реч о локалном економском развоју, пребацимо на полове развоја. То морају бити градови и општине који природно представљају административне центре и регионалне економске центре и да као полови развоја, уз помоћ надлежних министарстава, с временом и све више европских фондова, заиста означе један квалитетнији економски развој, посебно неразвијених.
Успео сам за кратко време да, чини ми се, урадим неколико ствари, а то је да политичке критеријуме у раду Министарства елиминишем. Непрестано говорим о томе и у име Министарства, верујем и у име Владе, да политичке разлике не могу бити критеријум када се додељују средства за локални економски развој локалним самоуправама.
Мислим да сам у томе, за сада, делимично успео и успео сам да укажем, и ту је значајно ваше питање и ви на то указујете, да постоје општине и градови, а посебно општине у Републици Србији које захтевају много, много већу пажњу државе управо због тога што, уколико та пажња изостане, тих општина наредних 20, 30 или 40 година више неће бити. Оне ће бити до те мере девастиране, да им онда накнада памети и накнадна помоћ више неће требати. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Владимир Маринковић. Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем на одговорима. Имам још неколико питања.
СДПС је јако заинтересован када је у питању проблем инфраструктуре, проблем одржавања путева, поготово сада у овом предстојећем зимском периоду. Прво питање се односи на Уредбу о категоризацији државних путева првог и другог реда на територији Републике Србије. Они су пребачени у надлежност локалних самоуправа. Занима нас како ће се и на који начин ти путеви одржавати и, наравно, политика Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе у домену координације и сарадње са другим ресорним министарствима по питању јачања инфраструктуре.
И сами сте малопре поменули чињеницу да многи девастирани делови Србије немају ама баш никакву инфраструктуру, ни образовну, ни путну, ни економску, дакле ни привредну.
Ја сам чак био, радећи неколико стратегија развоја, учествујући у тим тимовима, у селима и деловима у јужној Србији где људи још увек гледају ТВ преко стабилизатора, зато што немају довољно јак напон струје, па ме занима следеће – ако није могуће да до сваког села, до сваког места доведемо квалитетан, добар пут или ауто-пут, што је наравно у многим случајевима жеља ове владе и надлежних министарстава, па можемо да доведемо вај-фај, па можемо да доведемо бежични интернет. То ће бити један од путева да млади људи у тим местима, у тим девастираним подручјима имају излаз у свет, да не буду изоловани, да могу да уче, да могу да буду информисани, да раде. То можемо да урадимо.
Мислим да у доброј координацији са Министарством трговине и телекомуникација такви пројекти могу да се реализују, а све у циљу да наши млади људи буду што информисанији, да буду што образованији и да податак да преко 35% младих људи нема посао, да преко 80% младих људи као свој приоритет има запошљавање у државној управи и у државним институцијама, да учинимо да се тај аспект, који је за нашу партију најбитнији, најболнији у нашој земљи и у нашем економском животу побољша и да на тај начин помогнемо младим људима, али и онима који живе у неразвијеним подручјима да и они остану доле и да могу да се развијају као они који живе у развијеним подручјима. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели реч? (Не.)
Реч има народни посланик Бојан Ђурић. Изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Председниче Владе, чланови Владе, даме и господо народни посланици, моје прво питање је заправо везано, мислим да је то оно најургентније, за министра просвете. Ви сте, министре просвете, јуче рекли, односно питали јавност да ли је ово дно када сте били суочени са ситуацијом да током само неколико сати током поднева готово 100 деце на територији Београда буде инфицирано лошом, или нездравом храном.
Да ли данас имате исто тако питање, или сте дошли до неког одговора? Ако мене питате, ја мислим да није дно. Ја мислим да нас дно чека тек у оном тренутку када се будете суочили са чињеницом да имате 1.000 школа без елементарног тоалета, праве текуће воде и да ће нека следећа зараза која ће избити у таквој ситуацији бити гора.
Пре три дана сте, господине Јовановићу, рекли да је ваша жеља да имплементирате фински модел у образовни систем ове земље. Јуче сте констатовали да вам неки факултети Београдског универзитета дугују за грејање 50 милиона динара. Како мислите да подмирите да два модела, господине Јовановићу?
То је исто питање и за вас, господине Крстићу – како трпите у правном и економском поретку јавне институције које дугују јавним снабдевачима за грејање? Какво је морално право онда председника Владе, првог потпредседника Владе, вашег колеге министра привреде или вас да очекујете апсолутну финансијску и пословну дисциплину или достављање личних карата од руководства ФАП-а а да то тражите од радника ФАП-а иако нису радници ФАП-а постављали то руководство?
То је прво питање за господина Јовановића, а онда и за председника Владе и министра финансија.
Сада, рекао бих кључно политичко питање, господине Дачићу. Јуче сте били у Лондону и не знам да ли сте успели да испратите шта је вама и вашој влади урадио председник Републике који је био у посети Москви. Да ли сте разјаснили са председником Републике какву је то наредбу дао, који ће се закључак Владе мењати а везан је за сарадњу са Руском Федерацијом?
Да ли постоји уставни поредак, господине Дачићу, у овој земљи? Ко може да мења закључке Владе? Где тачно у Уставу пише да то може да ради председник Републике? Какав је то манир да се то ради пред председником друге државе, ког је, успут, морао да чека 90 минута, што је понижење за ову земљу и што је јасна порука за ову земљу?
Да ли сте питали председника Републике које вам то министре он критикује? За које министре ваше владе каже да се не сналазе? Ако то не можете да питате председника Републике, да ли сте то питали вашег министра, члана ваше владе, Милана Бачевића? Мислим да не мисли на њега. Мислим да мисли на госпођу Михајловић и на још неке чланове ваше владе. Ко води ову државу, господине Дачићу?
(Председавајући: Време.)
Да ли се од радника ФАП-а очекује да врше притисак на руководство да достави личне карте, а председнику Републике је дозвољено да поништава акте које је донела Влада и о ком закључку се ради? Молим вас да добијем одговор на то питање. Врло је важно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели да одговори? (Да.) Реч има министар Томислав Јовановић.
ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Уважени господине Ђурићу, хвала на питању или на питањима. Ево, непуна два месеца сам у једном изузетно комплексном систему који запошљава скоро 150.000 људи у читавој Републици Србији и коме гравитира сваког дана око два милиона људи, систему који је инертан, али који морамо да убрзамо. Наравно да су настојања свих нас који учествујемо у просвети, на челу са мном, да се приближимо или изједначимо са идеалом који се зове фински модел. То је оно што је чињеница.
Али чињеница је и да сваке године имамо и проблеме на универзитету. На пример, један број значајних институција Универзитета у Београду, факултета, има проблем са елементарним стварима, са грејањем. Тај проблем се сваке године решава тек кад настане проблем.
Био сам јуче, на своју иницијативу, у Сенату Београдског универзитета и разговарали смо отворено о свим проблемима. Један од проблема је грајање. Мислим да ћемо тај проблем решити заједнички и данас сам упутио руководству Града Београда допис да покушамо да га заједнички решавамо. То је предлог Сената Универзитета, да покушамо да и Београдски универзитет од стране Београда буде третиран на исти начин као што су то односи универзитета у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду са градским структурама.
Допринос Универзитета у Београду је равноправан, или изузетно значајан, не само за Републику Србију као националног универзитета, оно што они желе да буду, а и с правом то могу да буду, поготово са референцама које поседују и статусом који имају, не само код нас него и у свету, да то препозна и Град Београд и да вреднује те резултате бар приближно на начин како то вреднују градови у којима се налазе други универзитети, вреднује и Град Крагујевац и Град Ниш и Град Нови Сад, да односи универзитета или универзитетских институција са градом не буду на комерцијалној основи, него да нам буду на основама које имају други градови који представљају универзитетске центре.
На крају, немили догађај, који не сме да се понови, и то представља заиста дно – неко је узео право да нам отрује јуче преко стотину деце. Изузетно сам задовољан што је здравствена служба Београда реаговала тако да спречи да настану теже последице. Збринуто је 91 дете у двема здравственим установама Србије, пружена је адекватна помоћ, а ми ћемо да учинимо све да се то више никада не понови. То је оно што не сме да се дешава у Србији, не сме да се дешава ни у једној земљи света. У шест различитих школа у различитим деловима Београда се десило да су деца била у додиру са контаминираном храном. На срећу, завршило се без трајних последица. То је нанело страховиту штету образовном систему Републике Србије. Мислим да сам тиме одговорио на оно што је било питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има Бојан Ђурић. Изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Мислио сам да министарка и премијер желе да одговоре, па им ускраћујете прилику.
Знате шта, господине Јовановићу, хвала вам на том одговору, али ја мислим да је обавеза и за вас и за професоре, односно чланове Сената Универзитета, да елементарно пратите политичке вести око себе. Ако сте се данас договорили да се обратите градским властима, некако мислим да је нормално да сте погледали вести и да сте схватили да сте пре месец дана срушили градску власт и да у Београду тренутно нема градске власти у том смислу, тако да се бојим да нећете моћи да добијете позитиван одговор.
Друго, хајде да говоримо на српском језику. Када кажете да не буде регулисано на комерцијалним основама, да ли то значи да имају јефтиније грејање? Па ко ће платити разлику, господине Јовановићу? Да ли ви разумете колико је то супротно од онога о чему говоре господин Радуловић, господин Крстић и господин Вучић? На српском језику то то значи, разлика између пуне и субвенционисане цене, тако настаје ФАП, тако настају Железнице, тако настаје Србијагас. О томе се ради. Зато не може фински модел, зато што фински модел има неку цену, она зависи од величине друштвеног производа, а то није могуће у Србији.
И нека вам решава тај проблем Београдског универзитета нпр. члан Савета тог универзитета – министар Бачевић. Мислим да је срамота да универзитет који је дао почасни докторат Владимиру Путину кубури са грејањем. Можда ви не мислите, ја мислим да је то срамота. Када чека Путина сат и по времена, може део разговора да посвети и томе. Докторат, наравно, није ни узео, што је однос према овој земљи.
Господине Крстићу, кад кажете да морамо да правимо балансе, да морамо максимално да узмемо те јавне приходе који потичу из монопола, експлоатација нафте и гаса је монопол. Шта сте ви рекли председнику Николићу и господину Бачевићу кад је кренуо у Москву – је л' океј да рудна рента буде три посто? Или, ако више волите да говоримо на нивоу бројева, колика је ваша процена да ће у 2013. години бити штета за локалне самоуправе, аутономну покрајину и буџет Србије од тога што је рента три, а није седам посто?
Без тога, без објашњења или давања одговора на та питања, нема решења за ФАП у Прибоју. То разумете и ви и они који шаљу поруке радницима ФАП-а. Био би уверљивији захтев да се склоне са пруга, да можете да им покажете као директора Железница особу која је изабрана на конкурсу и особу која испуњава оне услове које министар Радуловић најављује у својим интервјуима. Овако делује неуверљиво.
Господине Радуловићу, тражите личне карте. Реците ми, молим вас, каква је лична карта Железница Србије? Шта грађани Србије добијају за 130.000.000 евра које ће дати? Да не дају 130.000.000 евра, могли би да узму, свако од нас по 20 евра и да вероватно плате такси, с обзиром на то колико се возе током године. (Председавајући: Време.) Реците грађанима Србије шта се за тај новац добија.
Од вас, председниче Владе, очекујем одговор на питање – да ли сте разговарали са председником државе?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Морам још једанпут да замолим народне посланике. Ако желите да добијете одговор, имајући у виду расположиво време, онда немојте постављати десет питања, и то значајних питања.
Може вам се у писаној форми доставити... Слажем се, у реду, добићете у писаној форми.
Реч има председник Владе Ивица Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Одвојио бих два сегмента везано за оно о чему сте говорили. Сигурно да у парламентарном систему Влада и председник Републике имају своју улогу. И један и други орган су део извршне власти. Влада Републике Србије утврђује и води унутрашњу и спољну политику. Према томе, свака сугестија, предлог, критика од стране председника може да се разматра, али Влада аутономно доноси одлуке.
Друго, желео бих да истакнем да је Влада Србије привржена реализацији споразума са Руском Федерацијом. Знате да тај споразум није потписан у време ове владе, потписан је још пре више година. Са друге стране, нама је интерес да такве врсте споразума учвршћују наше политичко савезништво са одређеним бројем земаља. Нажалост, Србија се не може похвалити великим бројем савезника и са те стране би било веома неодговорно да Влада Србије прекида или раскида било какве договоре са Руском Федерацијом, у време када ми очекујемо да они буду наши главни политички савезници када је реч о УН.
Ти уговори морају да воде рачуна, јер ми смо Влада Републике Србије, о српским интересима. Надам се да ће политика коју ми водимо довести до тога да више не говоримо о ономе што је било пре пет, шест, седам, десет година, него да видимо какав нам је економски интерес у овом тренутку. Реализација Јужног тока кроз Србију, која треба да започне у децембру, вреди 1,7 милијарди евра. То је наш интерес. Такође, финансирање изградње Јужног тока кроз Србију ће у овом тренутку финансирати руска страна, а отплаћиваће Србија годинама касније, делом из накнаде коју Србија треба да узима од протока гаса.
У сваком случају, министарка ће објаснити о којим је документима реч. Овде нема никаквих проблема везано за стратешки однос према Руској Федерацији.
Морам да кажем да бих волео да могу енглеског премијера, немачку канцеларку, америчког председника да чекам деведесет минута, али нисмо још дошли у ту ситуацију, зато што ће пре до њих стићи Јахјага или Тачи него ја.
Зато, немојмо растурати пријатељства и савезништва која имамо. Нарочито то не треба да буде предмет различитих политизација, јер нема подела. Мислим да је лоше да се ствара утисак да је неко у Влади за или против сарадње. Савезници се стичу, и зато ми све радимо да то имамо и са Америком и са Немачком.
Мислим да ДС не би требало да буде превише гласна кад је реч о свим тим земљама, нарочито о Немачкој. Какав је био ваш однос према Немачкој показала је посета Ангеле Меркел, која је била најгора посета којој сам икад присуствовао. Иако сте били немачки фаворити у одређеном периоду, дошли смо до тога да су они поставили нама услов, први су поменули укидање паралелних институција на северу, а имали смо и имамо с њима највећи обим спољнотрговинске размене.
(Председавајући: Време, господине председниче.)
Шта смо добили? Да ли смо добили подршку америчке администрације што смо продали „Сартид“ за двадесет и нешто милиона долара? У сваком случају, сад нас кошта сто и нешто. Али Руска Федерација нема никакав политички интерес, нити војни, на нашем подручју. Ми не треба да очекујемо од Руске Федерације... То је моја критика и нашим политичарима, који кажу – ми ћемо сада да се прсимо руским плећима. Неће моћи то тако. Они хоће економске везе, пријатељске везе и мислим да у том смеру треба да идемо. Улагање у НИС мислим да ће бити дугорочно исплативо и од интереса за целу Србију.
Тако да, волео бих да са свим земљама развијамо сарадњу као што смо започели са Руском Федерацијом. Не говорим о конкретном договору и споразуму везано за енергетски споразум, јер нисмо у томе учествовали. Енергетски споразум је договорила Влада Војислава Коштунице заједно са Борисом Тадићем.
(Председавајући: Време, господине председниче.)
То је то. Ми спроводимо енергетски споразум, а потписао га је, истина, једини кохезивни фактор с том владом, Велимир Илић. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Поједини посланици реагују због трошења времена, мисле да неће доћи на ред, али по цену продужења од три минута која ћу дати министарки Михајловић да да одговор на једно веома, по мени, битно питање... Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Нећу се много задржавати на самом случају полуприватне посете и уопште коментара итд. Рекла бих да је овог пута Путин шмекерскије одреаговао, али ћу рећи о ком документу се ради.
Документ је донет 9. августа ове године и зове се тачно Полазне основе за усаглашавање пословног плана и дугорочне стратегије развоја НИС-а. А шта смо у ствари хтели? Хтели смо да сви они људи који представљају Републику Србију у НИС-у, а ми данас имамо 29% у НИС-у, једноставно имају оквире у којима се крећу, да не може више да се деси да неко представља Србију а да можда не ради у интересу или се не бори да искористи и сачува 29%, да се бори да тај НИС у том делу послује најбоље што може у датим условима.
Оно што садржи документ може да се види. Мислим да је то већ тада постављено на сајт Министарства, али је сада постало занимљиво. Не верујем да икоме може да смета, напротив. Ми смо га радили заједно са људима из Нафтне индустрије, од тога да ће неко ко представља Србију да се свакако залаже и да се повећавају приходи, да се шири НИС, да се повећава производња, да се можда повећава број кадрова из Србије итд. Дакле, то су ствари које смо ставили у један такав документ.
Нисам сигурна да је права информација дошла до председника кад има било какав проблем са таквим документом, али мислим да је ово први пут да је Србија рекла – ми имамо тамо 29%. То је врло значајно. Нафтна индустрија Србије је велики пунилац нашег буџета. Ми хоћемо то да сачувамо и хоћемо да неко ко представља Србију води рачуна сутра да не изгубимо тих 29%. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има народни посланик Бојан Ђурић. Изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Такав је Пословник, очигледно нема времена да одговоре министри Радуловић и Крстић.
Најмање сте, господине Дачићу, говорили о ономе о чему сам вас питао. Ви сте рекли – не мислим на конкретан споразум, а ја сам вас баш за конкретан споразум и питао. То није ситница, то је питање економског и енергетског суверенитета ове земље. Када то изгубимо, више немамо ништа.
Врло пажљиво сам слушао министра Радуловића који говори о решењу проблема „Србијагаса“, говори о томе да „Србијагас“ има неке дугове, односно да неки имају потраживања према „Србијагасу“ и говори о конверзији потраживања у капитал. Чуо сам вас када говорите да „Србијагас“ дугује Русима. Знате шта, озбиљни смо људи и умемо да саберемо један и један. Да ли то значи да ће руска страна преузети власништво и у „Србијагасу“? Па, пошто „Србијагасу“ дугују топлане, да ли то онда значи и по топланама? Надам се да то сви овде у сали разумеју, ако чланови те, рекао бих, приватно-политичко-породичне делегације која је боравила у Москви не разумеју.
Не знам како је дошло до забуне да председник Републике не чује праве информације. Сумњам на господина Бачевића, који је једини тамо био с њим. Боље да су причали о студији за канал него о овако озбиљним стварима.
Дакле, то су важна питања, господине Дачићу. Нећу постављати нова питања, јер ви сада више немате, чини ми се, по Пословнику могућност да ми одговорите, али ову су сувише озбиљне ствари. Док сте ви били у Лондону, председник Републике је причао како ће нас напасти неки савезници из Првог светског рата, како ћемо се обратити Русији и Грчкој. Због тога не можемо да дођемо на ред код Обаме, или због тога што погрешно проценимо да то није у реду пред изборе, па зато изгубимо изборе? Али, то су искуства неких других, да не понављам сада те грешке.
(Председавајући: Време.) Није битно на крају ко испадне шмекер, а ко не испадне шмекер, али хвала министарки Михајловић. Морате да разумете да председник не разуме. Он верује да жене морају да хеклају и штрикају.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има народни посланик Слободан Самарџић. Изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Поштовани чланови Владе, поштовани председниче Владе, питање које постављам упућено је председнику Владе, а тиче се избора на Косову и Метохији.
Дакле, ред је да се у овој скупштини о овој судбинској ствари, која ће се догодити за два-три дана и која прети да се Србија насилно лиши најмање 130 или 140 хиљада својих грађана, ред је да се у овој скупштини нешто каже о томе, макар десети говорник као што сам ја данас.
Наиме, ти избори су неизбори или антиизбори, и то је свима јасно. Још се не зна ни бирачки списак по коме ће се ти избори обављати, нити се зна бирачки лист и шта ће на њему стајати, на два-три дана пре избора.
Што се Владе тиче, господине председниче, она је успела да на Косову створи атмосферу страха код Срба, а у Србији да створи атмосферу незаинтересованости. Можда је и ово моје питање као десетог говорника о тој ствари последица такве једне атмосфере која је створена у Србији, али је много драматичнија ова која је створена на Косову.
Људи се једноставно боје, препаднути су, а највише претњама Владе и претњама људи из Владе који их терају на те изборе на које они неће да иду. Терају их разним уценама и разним порукама да, уколико не изађу, неће добијати плате, изгубиће посао или разне врсте зарада и примања која добијају од Републике Србије, разуме се, по њеним законима и по њеним правним прописима.
Господине председниче Владе, поставићу вам једно питање које ће бити врло једноставно, а веома је значајно због тога што ви о тој ствари нисте никада конкретну ствар рекли, односно конкретан одговор дали. Много сте о томе говорили од 19. априла, када је потписан Споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, о многим стварима, а и ми смо о томе много говорили.
Ми смо имали неке тврдње у погледу карактера и природе тог споразума, и то је публици јасно. Оно што није јасно јесте ово што ћу вас ја питати, па имате прилику да сада кратко и јасно одговорите.
Питање је следеће. Уколико би се десило да се после ових избора, ма какви они били, конституишу српске општине на Косову и конституише заједница српских општина, у којој држави ће бити општине и заједница општина? Молим вас што конкретнији одговор на то питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели дати одговор? (Да.) Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Наравно, не желим да било ком нашем политичару забрањују долазак на Косово. Али колико сам могао да чујем, ви сте јуче говорили у северној Косовској Митровици, позивајући на бојкот избора. Нису вам забранили одлазак.
Онима који позивају да се изађе на изборе забрањују одлазак на Косово. Зашто, јасно је свима. Зато што Тачију одговара да што мање Срба изађе на локалне изборе или да победе они који ће више да слушају Приштину, не да слушају него да сарађују с Приштином више него с Београдом. Зато сте ви апсолутно у праву када кажете да се ствара једна чудна атмосфера, али не страха од Србије, него створила се једна потпуно погрешна слика и атмосфера да онај ко излази на локалне изборе излази да помогне Тачију.
Желим само да вас подсетим, није ова влада ставила у међународна документа институције Срба на северу Косова, стављени су у време када је о томе прва почела да говори Немачка. Јасно је стављено до знања да институције Србије не могу да постоје на Косову. Јесмо ли ми тога свесни или нисмо свесни тога? Сад треба из почетка да причамо целу ту причу. Институције Србије мирним путем уз признање међународне заједнице не могу да постоје на Косову и Метохији. Ми и не признајемо Косово као независну државу, али смо га Резолуцијом 1244 признали као посебну територију. То је урадила и ваша влада потписујући споразум са ЕУ о реадмисији, јер се није односио на територију Косова.
Ви сада овде мене питате у којој држави ће бити та заједница српских општина. Ми нисмо признали независну државу Косово. Нас интересује како ће Срби на Косову да направе своје институције. А зашто смо дошли у ту ситуацију да Срби данас, 14 година после доласка НАТО-а на Косово, немају своје регионалне институције на Косову? Не, ми смо имали политику – цело Косово је наше. Од те политике – цело Косово је наше – добисмо политику да је готово цело Косово изгубљено.
Постоје велике разлике, господине професоре, између онога што пише у књигама и онога што је у реалном животу. Лако је одавде из Београда да ми сви држимо предавање о томе шта треба да се ради. Не осуђујем било кога, свако ће да одлучи о својој судбини. Свако ће да одлучи да ли ће изаћи на изборе или не. Али да ли је у интересу Срба да имају своје руководство? Да ли је у интересу Срба да имају легалне и легитимне органе које признаје сада и међународна заједница? Да ли је у интересу Срба да имају своју канцеларију и у Бриселу? Или је у интересу Срба да седимо и правимо се као да се ништа не дешава?
А кад запуца први пут… Доста сам се ја тога наслушао. Доста сам се „хероја“ наслушао у животу, и који су седели на Андрићевом венцу. Па кад је припуцало у Крајини, званично образложење је било – па, нећемо ваљда да ратујемо тамо за те планине?
Мој интерес као председника Владе и чланова Владе јесте да помогнемо нашем народу. Знате, када је човек болестан, некад и силом мора да попије лек. Ми не примењујемо никакву силу нити коме можемо да претимо, али какав је то начин да државни службеници Србије не спроводе политику Владе Републике Србије? Могу да раде у приватним предузећима шта хоће, али не могу да буду државни службеници.
Уосталом, да је ова земља била паметнија, имала би много боља решења за Косово и Метохију. Имали смо политику као неки за време Другог светског рата – треба чекати. Чекати, чекати, чекати. И шта чекамо? Неки из Другог светског рата још чекају да се искрцају савезници; не у Нормандију, не на Сицилију, него код нас. Неки наши из 1999. године чекају још да стигне руски С-300, али прошло је 14 година. Отићи ће нам све то, нећемо имати више за шта да се боримо.
Данас се за Косово не гине, јер само сулудо може да се гине. Данас се за српско Косово гласа, јер добијаш своју власт и свог председника заједница српских општина.
Ово за шта се ви залажете ће довести до тога да у северној Косовској Митровици може да буде албанска власт. Албанска власт. Ако Срби не изађу, биће албанске и муслиманске партије на власти. И шта ћемо ми после да радимо? Ми, наравно, то ништа не признајемо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Дачићу; седам минута.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Извините, али ви сте се жалили да не причамо о Косову. Ево ја хоћу да причам о Косову.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Самарџићу, хоћете ли допунско питање? (Да.) Изволите, господине Самарџићу.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Па добро ништа вам не вреди, не могу да...
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине председниче Скупштине, ви можете мени да дате реч, али морате прво да одузмете реч говорнику који говори или да му скренете пажњу да стане. Дакле, хоћу сада да одговорим.
Наиме, господине председниче Владе, поставио сам вам то једноставно питање само зато да бих разбистрио или допринео разбистравању језика и објашњења око свега овога. Цео проблем са Србима на Косову јесте што они заправо осећају и знају шта Влада ради али Влада то неће да им каже. Њима је јасно, разуме се, нису они неписмени политички, а и живели су 14 година у врло тешким приликама. Њима је јасно да се ови избори одржавају по законима Косова и јасно им је да је то решења подржала Влада Србије. Јасно им је да ће тим изборима бити укинуте институције које су досада постојале и које су биле директно везане за део система локалне самоуправе Србије. Јасно им је да прелазе из једне државе у другу.
Дакле, нису они у проблему око тога шта се с њима догађа и ко им ради о глави, али њима смета што Влада то не каже. И што Влада каже следеће, оно што сте ви сада поновили – нећемо признати независно Косово. Знате шта, можда постоји ваш договор са тим новим суверенима Србије почев од Немачке, то сам сад чуо да је Немачка нови суверен Србије јер је она рекла да постоје правне институције па је то тако, па сте се и ви тако понашали и у првом и у другом мандату.
Може да се догоди да они и неки други захтев поднесу и остатку Србије па да се исто тако ми понашамо. Знате, тај проблем је у јасном ставу, а проблем је следећи и они га врло добро знају. Ако је то тако, онда ви то реците, али немојте да им потурате кукавичје јаје. Значи, они треба својим гласовима да потврде да улазе у другу државу, да мењају институције државе Србије за институције државе Косова. Дакле, да они гласају за то, а да ви останете чисти пред историјом, пошто ви, боже мој, тврдите да не треба да признате независност Косова.
Е, о томе се ради. Зато је питање кратко и јасно, не бисте ли ви коначно рекли о чему се ради. Али ви се бојите да ће вам, ако то кажете, пасти смоквин лист и да ће цар бити го. Па нека буде го, зато што сви знамо шта радите. Ето, о томе се ради и зато је то питање тако једноставно. На тако једноставно питање не можете да одговорите. Причате велику причу о историји, о ангажману, о књигама, о професорима итд., а то нема везе с овим. Ви знате да сам лично у тој теми практично од 2001. године, независно од моје професије.
Да бих вам дао могућност да још једном нешто кажете, поставићу још једно питање, које је важно, гледајући те изборе. Наиме, опет је једноставно. Да ли ви као Влада Србије имате или ћете имати било какав увид у бројање гласова и у исказивање резултата ових избора?
То ме занима просто зато што у тим вашим договорима са Приштином, који нису, тако да кажем, транспарентни, не пише у споразуму и у плану имплементације, није јасно на основу чега ће централна изборна комисија прогласити резултате и да ли су они подложни контроли, било каквој контроли од наше владе или неке њене службе?
ПРЕДСЕДНИК: Председник Владе.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Добар дан, господине председниче.
Знате шта, сада кад слушам шта ви говорите, чини ми се као да сте невини, као да сте се први пут суочили са питањем КиМ. Могу ли ја само да питам овде присутне народне посланике – када је проглашена независност КиМ? Које године је то било? Ко је тада био на власти? Да није можда ваша странка, господине Самарџићу? Шта сте предузели, господине Самарџићу?
Ваша је обавеза по Уставу да браните територијални интегритет и суверенитет. Шта сте ви предузели, осим што сте поломили трафике и запалили амбасаде? Шта сте предузели? Имали сте војску, што нисте извршили мобилизацију? Ваљда вам је јасно да ми Косово можемо да повратимо само ратом. Немојте да лажете овај народ и да му причате свашта. Када се поведе у рат, онда дезертирају. Знате, када је рат, за јуриш се јављају најбољи. Када је мир, за јуриш се јављају најгори.
Зато, даме и господо, да вам кажем једну ствар. Није Ангела Меркел са мном седела у истој посланичкој групи фракције ИПП. Са вама је седела, даме и господо, у ИПП. Није Мадлен Олбрајт седела са мном, него је седела са вама из ДОС-а када сте долазили на власт 2000. године. Коме ви сада то кажете смоквин лист ће да падне? И ви сте чисти пред историјом?
Да вам кажем једну ствар. Можете ви да причате о Милошевићу шта хоћете, али он је бар покушао да брани Косово. Када је независност Косова проглашена, ви сте се толико наљутили да сте срушили Владу и тиме сте остали чисти пред историјом. А да не говорим о другим питањима која су везана за неке друге делове наше земље.
(Народни посланик Милош Алигрудић добацује али се не разуме, а народни посланик Зоран Радовановић добацује: Ћути, бре, сељачино једна.)
Ајде молим вас. Без жустрине и без полемике. Па ми полемишемо... (Председник: Молим све колеге да немамо такве испаде.) ... господин Алигрудић и ја смо ту већ годинама, у Парламентарној скупштини Савета Европе.
Само хоћу да вам кажем следеће. Не спорим се ја са вама шта би било можда најбоље за Србију, шта би било најправичније, шта би било божанско решење, али се спорим око тога да не можете народ звати на жртвовање за нешто за шта унапред знате да није могуће. Треба народ наш да преживи. Јер ако око Грачанице више нема Срба, тешко ћемо икада више моћи да се позивамо на тако нешто.
Зато позивам Србе са КиМ да не слушају политичаре који у овоме само гледају да добију политичке поене, него да мисле о себи, да мисле о себи и својој судбини, јер неће сутра да дође ни Коштуница, ни Дачић, ни било ко други да вас пушком брани, него ћете ви сами морати да се браните доле. Не дај боже. Изаберите своју власт. Онај ко не узме власт кад му се нуди, проћи ће као ДСС.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Самарџић.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине председниче Владе, ви не да сте изгубили само компас у политици, него сте изгубили главу данас јер не одговарате на питања, а оно што говорите поновили сте овде бар 30 пута на различита питања. Ви имате рефрен, имате плочу коју стално окрећете, то је покварена плоча, али употребите је када је потребно да замајавате, као што и ове Србе замајавате вашом причом.
Поново поредите неупоредиве ствари. Ми познајемо у историји феномене и окупације и сецесије и свега тога, и на то некада не може да се утиче. И Србија и Влада Србије на то не може да утиче. Оно што може да се утиче јесте да се добровољно то не прихвати. Дакле, овде имамо један изнуђени акт који ви поредите са једним добровољним, вољним политичким актом, а то је потпис на споразум о нормализацији односа којим Србија предаје Косово.
То је та разлика, господине Дачићу, коју не знам да ли ћете разумети. Али то ви радите. И у томе је проблем и у томе је та главна разлика. Значи, ви сте на власти, свака част, али сте употребили сва средства да на њој останете, и тој тзв. међународној заједници, тј. западним земљама, дајете плезир, која ће вас помоћи да останете на власти. Демократска странка Србије је имала такав избор, али га није преузела.
Када је о избору реч, господине Дачићу – и, када је о изборима реч, да, ипак треба имати неко право избора, оно треба да постоји – зашто стално уместо тих Срба ви говорите? Као прво, они су грађани Србије. Треба да уживају сва права по закону, па и права примања од Републике Србије. Значи, ви уместо њих и у Бриселу и овде у Скупштини говорите шта је њихов интерес. Па добро, нису они малолетни. Они су 14 година живели под тим условима под којима живе, па су се определили да наставе да живе, а Србија је обавезна да им помогне у томе. Дакле, од високих политичких питања и заштите права, па све до финансирања.
Сад сте ви одједном дошли до закључка да су Срби на Косову терет свима нама овде у Београду и у Србији, и да треба тог терета да се отарасимо као бубе на реверу да бисмо отишли у ЕУ, а да бисте ви остали на власти зато што бисте постали фаворити такве једне структуре. И немојте ту чињеницу да покривате разним причама које немају везе са темом о којој говоримо.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Ђорђе Милићевић.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, господине председниче Народне скупштине Републике Србије.
Господине председниче Владе, даме и господо народни посланици, мислим да су свима у Србији јасни приоритети Владе Републике Србије. Један од главних приоритета Владе Србије свакако јесте нормализација односа, наставак дијалога, мировни процес и имплементација, и спровођење онога што јесте садржано у Бриселском споразуму. Други приоритет јесте економија. Не може се реализовати иједан циљ Владе Републике Србије без економског опоравка државе.
Господине Дачићу, моје прво питање, нисам имао намеру да га поставим, али ћу морати, дефинитивно... Ви сте били на простору КиМ и онда када су многи у овој сали политику када је реч о питању КиМ водили из београдских централа, односно из централа својих странака у Београду, пре свега мислим на дан када је проглашена једнострана независност КиМ. Ви сте и пре неколико дана, као премијер Републике Србије, били на простору КиМ и разговарали с онима који живе на КиМ сматрају Србију својом државом.
Господине Дачићу, моје питање је једноставно – шта они са којима сте разговарали мисле?
Моје друго питање. Влада Републике Србије је пре извесног временског периода на седници Владе отвореној за јавност изашла са врло јасним предлогом сета економских мера, и ја желим да кажем да ми сматрамо да то показује да је Влада на један одговоран и озбиљан начин сагледала оно што јесу актуелни проблеми данас, и да је понудила одговорна решења која јесу у интересу грађана, а која нису на терет оних социјално најугроженијих категорија становништва.
Рекао бих да је овај предлог један део свеобухватног и системског одговора на оно што јесу евидентни проблеми данас, и то показује да Влада Републике Србије има конкретан и јасан план и да овај предлог није ни програмска ни политичка ни економска прокламација. Имате врло јасно израчунате, прецизно дефинисане, циљане резултате који ће бити реализовани у наредном временском периоду. Дакле, овај предлог је реалност и јесте стварна потреба за коју сви ми заједно треба да се залажемо.
Неколико је карактеристика овог сета економских мера. Ту су, пре свега, рационално понашање, домаћинско трошење, рестриктивност, односно уштеда на нивоу државе треба и мора да буде приоритет приоритета, јер не може се штедети тамо где нема, већ тамо где има, дакле, уштеда на нивоу државе.
Влада је пошла сама од себе и показала нам свима колико одговорно морамо у том погледу да се понашамо у наредном временском периоду. Желим да кажем да ово јесте храбар и економски али и политички потез, који треба да води ка оздрављењу привреде.
Моје друго питање, господине Дачићу, такође за вас. Ми ћемо овај сет економских мера имати формулисан кроз законске предлоге, измене и допуне закона овде пред републичким посланицима у републичком парламенту, али након усвајања тога, који су то наредни кораци Владе Републике Србије који ће водити ка економском опоравку и економском оздрављењу државе?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има господин Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Унајкраће, наравно да су грађани Косова и Метохије, односно Срби који тамо живе пре свега, као и код нас овде, наравно када су избори у некој од општина, тренутно мета међустраначког надмудривања и препуцавања. Али мислим да је највећи број њих схватио да овде није реч о томе која ће сад странка да победи на тим локалним изборима, него да је реч о једном – има ли држава план или нема? Шта ми хоћемо и којим путем хоћемо нешто да постигнемо? Ми смо јасно рекли који је план. Локални избори, заједница српских општина и борба за даље, за наша права и за праведно решење косовског проблема.
Ако неко има неки други план, ако мисли да тај план може да се избори за легалитет и легитимитет на међународном плану, пре свега... А зашто кажем на међународном плану? Зато што, ваљда је свима нама јасно да ми овде можемо да се договоримо шта год хоћемо, али од наше одлуке до реализације свега тога дугачак је пут.
И стално понављам, не треба да потцењујемо наше снаге, али не треба ни да прецењујемо наше снаге. Ако неко мисли да је резолуција у Народној скупштини довољна да врати Косово и Метохију у уставне оквире, мислим да тај стварно не заслужује на озбиљан начин да се бави политиком, више спада у нека романтичарска друштва која мисле да је истина све оно што они мисле.
Поновићу још једном, немојте ми замерити. Када је Русија ушла у Чехословачку шездесетих година, партијски комитет у Колашину је заседао и закључили су да Русија мора одмах да се повуче из Чехословачке. Онда се јавио један и каже – шта ако се не повуче?, а председник каже – па заказаћемо поново седницу.
Причаћу вам стално, зато што ви стално заказујете тај комитет, а морамо да схватимо да тај комитет више не постоји, нити га ико више нешто пита. О Косову се данас расправља свуда у свету, једино изгледа не смемо ми да расправљамо о томе и да дајемо идеје како да се то питање решава.
Значи, моје мишљење је, у различитим деловима постоји различито усмерење, односно опредељење људи. Врши се велики притисак, много се већи притисак врши да се избори бојкотују него да се изађе на изборе. Много се већи притисак врши, политички притисак. Ви знате да постоји идеја о којој говоре ваши представници, ДСС-а и СРС-а, доле на Косову и Метохији, да свима који излазе на изборе деле кече. Зашто? Мислите да то није већа претња од нечег другог?
Када је реч о економским мерама, овде су министри, ово је само први део онога што мислимо да треба да се уради. Нема успеха ако се базирамо само на штедњи, мора да се негује политика раста. Зато мислим да ће сада уследити мере које управо треба да подстакну раст.
Било је једно питање данас, мислим да је господин Марковић то питање поставио, знате, ми смо толико кредита узели из иностранства који су били инвестиционог карактера, говорили смо о томе да ће они да подстакну наше јавне радове, а нисмо имали ни 1% друштвеног раста, нисмо имали раст индустријске производње. Зашто? Зато што тај посао нису радиле наше фирме, или су га радиле по дампиншким ценама, странци добију послове и за упола или за 60% вредности посла дају га домаћим фирмама. Од тога, осим што ћемо добити саме објекте који се граде, што ћемо отплаћивати кредитом, наша привреда нема никаквог ефекта.
Тако да се слажем да ово мора да буде један сет мера, али као и када је у питању Косово, ми можемо да гледамо мирно како тонемо у живо блато или ћемо нешто да предузмемо пре него што буде касно. Зато смо и донели одлуку, две су кључне политике наше владе – европске интеграције, зато што је то добро за Србију, и друго – економска стабилизација, односно консолидација јавних финансија и раст запослености и животног стандарда.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Милићевић. Изволите.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем.
Господине Дачићу, у потпуности се слажем с вама. Штедња јесте добра у периоду када сви осећамо негативне ефекте економске кризе и добро је да се штеди на нивоу државе, али штедња сама по себи није довољна. Морамо наћи начин како да се развијамо, да повећамо приходе, да побољшамо инвестициону климу, да створимо атрактиван инвестициони амбијент и да наставимо са структурним, суштинским реформама, без којих нећемо моћи да осетимо позитивне ефекте.
Инвестиције и пројекти јесу решења, и то јесте начин да се Србија развија, ту сте потпуно у праву. Током претходног временског периода имали сте и значајне међународне посете у циљу привлачења страних инвеститора. Пре неколико дана отворили сте и Српски инвестициони дан у Лондону.
Моје следеће питање је врло конкретно – да ли је и у којој мери побољшана, какво је ваше мишљење, инвестициона клима у Србији данас и шта је то што Влада Републике Србије може да учини, шта је то што ми као посланици Народне скупштине Републике Србије можемо да учинимо да бисмо створили што атрактивнији инвестициони амбијент у Србији који ће бити далеко привлачнији за стране инвеститоре?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Искрено речено, профит је главни подстицај за стране инвеститоре. Нико од страних инвеститора не долази у Србију да би спасио Србију, него да би нешто зарадио. И то је ваљда нормално. Нису они из хуманитарних организација, него свако има своју компанију.
Са друге стране, да ли ће неко доћи да ради у Србији зависи пре свега од политичке стабилности и зависи од тога какве људи асоцијације имају када се спомене уопште реч Србија у међународним односима. Зато је за нас кључно питање позиционирање Србије, имиџ Србије, да ли Србија представља неки фактор или не у међународним односима.
Ако желите да вам дам искрен одговор, мислим да смо тек на почетку једног потпуно другачијег позиционирања него што је било оно у неколико протеклих деценија. Зато и ниво и обим страних инвестиција, нарочито ових директних, није нарочито велик, чини ми се, у овим годинама, али морамо да радимо исто тако и на подстицању домаћих инвестиција.
Оно што је сигурна оцена, од које нико не може да побегне, то је да је слика о Србији данас много боља него што је била. Само тако можемо да… (Народни посланици добацују.) Не знам ко је то сада рекао и добацио. Сумњам на, није битно на кога сумњам. (Срђан Миливојевић: На нас се увек сумња.) То је оправдана сумња. Шалим се, наравно.
Свако ће да каже за своју власт да је најбоља. Није то битно. Ја бих волео да Србија данас може да буде значајнија у међународним односима него што су неке мале, пигмејске, патуљасте државе из нашег окружења, које не представљају никакав стратешки интерес за те велике земље у региону, али су се оне за то избориле, а ми смо остали негде по страни и изгубили смо сваку могућу подршку, без које не можемо да решимо проблем.
Ако желите да решите неки проблем, основни приступ јесте да утичете на оне који доносе одлуке. Ми, нажалост, нисмо могли одлучујуће да утичемо на оне који су доносили кључне политичке одлуке о судбини бивше Југославије. Без ове промене, можемо ми да причамо шта хоћемо, неће бити страних инвестиција, јер је Србија једно време била практично парија у Европи. Ми смо били недодирљиви. Време је сада другачије и зато не смемо да пропустимо шансу. Две су шансе пропуштене – Дејтонски споразум и Пети октобар. Ако ово пропустимо, не знам када ће доћи следећа. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Милићевић. Изволите.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Искористићу прилику само да се захвалим на одговорима и нећу више трошити време како бих омогућио и осталим колегама и колегиницама да поставе питање. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Као што видите, господине Милићевићу, ваш говор дочекује се с аплаузом са обе стране. То је добро.
Реч има господин Веселиновић. Изволите.
ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ: Поштовани председавајући, велико хвала на увиђавности господе из позиције што ћемо вечерас моћи да поставимо једно питање.
Поштовани председниче Владе, даме и господо министри, господине Дачићу, како сте рекли – мале пигмејске државе у окружењу? Да ли ви, председниче Владе, вероватно не уважавате наше мишљење, мислите да су субјективна, али претпостављам да уважавате мишљења Светске банке? По прекјучерашњем извештају Светске банке, Дуинг бизнис 2014, све те мале пигмејске државе су испред нас, укључујући и Косово, које не признајемо заједно, је л' тако?, по свим мерљивим параметрима које Светска банка има.
Дакле, по том извештају, Србија је по условима пословања пала за седам места, господине Дачићу, од времена од када сте ви преузели место премијера, и цела коалиција. У области плаћања пореза је отежала пословање, јер је повећала корпоративни порез. Господине Крстићу, ви сте то вероватно знали када сте преузимали палицу министра финансија, знали сте да је претходни министар повећао порезе малим и средњим предузетницима. Повећао је, наравно, и порез на добит.
Даље, има ту десетак параметара. Када је реч о приступу струји, министарка Михајловић, ту смо пали за 10 места. Како сте то, госпођо Михајловић, успели? Како сте успели да ваш министар ни уредне рачуне три месеца не може да изда и да пошаље платишама? Како сте успели, ово је званичан извештај, да могућност прикључења на струју у Србији падне, да Србија падне за 10 места на овој ранг-листи? То је један од врло битних услова да би неко могао почети пословање, да има струју.
Питам, наравно, и министра Радуловића – колико ће радника тачно бити отпуштено у наредном периоду, 30, 50 или сто хиљада? Ових дана сте давали различите информације.
Министра Крстића питам – да ли сте, господине Крстићу, мимо повећања ПДВ – што је неко неки дан рекао, то би и моја баба знала, повећати ПДВ са осам на десет посто на храну, на млеко, на све оно што обични грађани користе компјутере, рецимо, са осам на 20, услуге у угоститељству са осам на 20 – да ли још неку меру имате којом би се следећи извештај Светске банке поправио? Да ли имате неке планове на том плану?
Госпођо Дејановић, пошто сте вечерас ту, изузетно сам вас ценио, врло сте квалитетно обављали посао председника Скупштине, врло смо незадовољни, вероватно и цела опозиција и грађани, како вршите посао министра здравља. Не раде апарати, ЦТ, мамографи, нема лекова, увозимо, је л' тако?, кинеске залиске. Немам ништа против кинеских залисака, али заиста имамо озбиљне проблеме у здравству, госпођо Дејановић. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Поставили сте питања великом броју чланова Владе. Сада ћемо видети ко ће дати одговор.
Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Одговорићу на онај део, не везано само за могућност прикључења електричне енергије. Потпуно се слажем да сви треба да имају могућност да се прикључе. То зашто је то пало за 10 места јесте свакако, рекла бих, разлог функционисања саме ЕПС и покушај да проблеми који постоје и који су уочени одавно, а тичу се прикључења електричне енергије и власништва и ко гради и ко плаћа и ко постаје власник итд., то је нешто, између осталог, што ћемо ми променити изменама и допунама Закона о енергетици, који ће ићи у јавну расправу и завршити се до краја ове године.
Дакле, да, ту сте потпуно у праву и тај проблем се не дешава само код нас. Дешава се и на другим местима. Нисам срећна што је то тако, као што нисам срећна ни због тога што „ЕПС снабдевање“ није формирано у децембру 2012. године, него је основано августа 2013. године. То су ствари у којима се ЕПС очито није снашла, јер управо могућност за прикључење електричне енергије, рецимо, да не говоримо о предузећу које сам помињала, јесте једна од основних ствари које су неопходне када отварамо тржиште и када већ причамо да ћемо следеће године имати потпуно другу ситуацију.
Покушали смо, као Влада, да донесемо одређене одлуке, да се те одлуке брже спроводе. Нису биле брже спроведене. И даље имамо ЕПС који није припремљен за излазак, односно за отварање тржишта. Као што се тиче и „Србијагаса“, који ће ући, надам се у реформисање, тако ће и ЕПС морати потпуно да промени начин функционисања. Влада ће врло брзо донети додатне мере. Оно што ради држава, што ради Министарство, што је моја обавеза, јесте да изменимо Закон о енергетици, да у том смислу имамо другачије власништво када говоримо о прикључку на мрежу и о томе ко ће бити власник.
Највећи проблем ми тренутно имамо управо с инвеститорима, који треба да улажу и да граде у обновљиве изворе енергије, било да су у питању ветропаркови итд. Управо је тај проблем код могућности прикључења. Дубоко верујем да ће изменом закона те ствари бити решене.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Био сам у дилеми да ли уопште да се јавим. Ово је већим делом била дискусија, а не питање.
Још једном желим да поновим да питање организације рада Народне скупштине није питање Владе Републике Србије. Ви доносите пословник о раду. Не знам када је овај актуелни пословник донет, да ли у време када је Славица била председник, или је нешто мењано? Могли сте тада да направите пословник који је опозицији давао веће могућности, али нисте изгледа рачунали да ћете бити опозиција.
У сваком случају, немам ништа против да продужите време, да буде чешће, да будете пре. Немојте сада да испадне да вас неко намерно онемогућава да поставите питање. Ја једва чекам да ми поставите питање. Стварно не разумем, да ли ви мислите да ми избегавамо дијалог са вама? Зар ви мислите да се ми плашимо полемике са вама? Не разумем.
Али исто тако, ако већ сада говоримо о томе ко је за шта крив, знате, да сам ја слушао, кад бих се сад враћао у прошлост… Мислим да је Зоран Живковић говорио да ћемо бити чланови ЕУ 2007. године, сећам се, отприлике, или 2006. године, тако нешто. Много смо ми времена изгубили. Свеукупно је ситуација лоша и не чуди ме уопште на ком смо месту по разним критеријумима.
Данас су ме питали Мађари за овај споменик у Суботици. Видели сте шта се десило са Јованком Броз и са крађом. То је слика и прилика државе у којој смо, једног несређеног стања. Зоран Ђинђић као да је писао можда и о садашњој држави када је својевремено писао књигу, чини ми се, „Југославија, недовршена држава“, тако нешто.
У сваком случају, ми не бежимо од критике, нити кажемо да је нешто идеално, само немој да испадне да су сви проблеми настали сад кад је дошао Лазар Крстић или Саша Радуловић. Нити су пак сви проблеми створени у време власти ДС, јер ако тако кренемо, а ДС обично каже – сви су проблеми настали у време Милошевића, онда се то завршава као дечја игра – нико није крив.
Мислим да имамо шансу да поставимо Србију на здраве основе и у томе треба међусобно да се консултујемо, да видимо постоје ли неки добри предлози, бољи предлози. Ми смо заиста потпуно отворени за комуникацију у том смислу.
Данас сам видео да је Ђилас рекао да он има решење за ФАП, да Београд наручи аутобусе ФАП. А ја ћу сада да подсетим само. Када је била градска скупштина? Пре колико? Пре годину дана је донела одлуку да из кредита купи пољске аутобусе. Сад смо се сетили. Где сте до сада били?
И шта, док није дошла Славица, био је рај у нашим болницама? Док је Томица Милосављевић био, тако је било лепо да су једва чекали да оду у болнице. Немојте, молим вас. То су неозбиљне политичке расправе. Прихватам ако је неко за нешто конкретно одговоран, ако неко нешто лоше ради. Дајем подршку свима онима који ће добро да ураде свој део посла.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Јанко Веселиновић.
ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ: Господине Дачићу, двоумили сте се да ли уопште да се јавите за реч. Боље би било да се нисте јавили, јер ми нисте одговорили ни на једно од мојих питања.
Моје питање се тицало чињенице да сте рекли да су државе у окружењу, како сте рекли пигмејске, сићушне итд., све тренутно на ранг-листи Светске банке по могућности улагања испред нас. Тако је Црна Гора на 44. месту, Бугарска на 58, Румунија на 73. месту, Косово ћу прескочити, Хрватска је на 89, а ми смо на 93. месту, по свим параметрима.
Господине Дачићу, због чега смо пали за седам места само за годину дана? Шта је то што ова влада није имала као услове у својим рукама? Који су министри, како каже председник Николић, деконцентрисани или тако нешто када доносе одлуке на Влади?
Моје питање је врло јасно – шта ћете предузети да у наредном периоду Србија не дотакне дно, јер смо сада врло близу? Ми смо, рецимо, међу 10 најгоре позиционираних земаља у неколико области, као што је, рецимо, процес добијања грађевинске дозволе. Шта сте у последњих годину дана урадили да поједноставите процес добијања грађевинске дозволе? Шта сте, господине Дачићу, урадили на том плану? Да ли сте на тај начин привукли стране инвеститоре?
Када су у питању аутобуси, господине Дачићу, ми смо се јако добро припремили за данашњу седницу. Ево вам писма од 30. новембра 2012. године градоначелника града Београда Влади Србије, у ком, између осталог, каже – овим путем вас обавештавам да уколико држава Србија може да финансира производњу аутобуса домаћих произвођача, Град Београд је спреман да у 2013. години купи 100 соло аутобуса под истим условима као што су услови за добијање кредита ЕБРД. Препоручују да то буду аутобуси на гас, а не на дизел. На тај начин би био избегнут суноврат прибојског ФАП и данас би господин Вучић могао да седи ту, уместо да иде у Прибој. О томе вам говорим, господине Дачићу.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Из овога што сте прочитали види се да никако да изађете из старог шињела. Да ли држава може да финансира и да помогне? Ви сад хоћете држава да финансира, а малопре говорите о томе – субвенције, зашто ово, зашто оно. Да држава финансира аутобусе.
Добро знате да смо ми били против те одлуке коју сте донели. Напомињете ми неке ранг-листе и све остало. Све је то у реду. Желим да прихватим и да ће можда на некој ранг-листи, сигурно, као на Фифиној, бити горе. Али да вам кажем, тешко је разговарати на овакав начин. Мислим да су много важније ранг-листе које постоје код наших грађана. На тој ранг-листи вас негде нема баш у врху.
Што се тога тиче, ви хоћете да кажете да је у овој земљи све горе у односу на пре годину дана. Хоћете да кажете да ова земља није остварила ниједан искорак, ниједан напредак. Хоћете да кажете да је ова земља у катастрофалној ситуацији и зато све више пада. Такве оцене не стоје. једноставно, нису тачне.
Прво, у међународној заједници нигде нисам чуо ниједан вапај, а камоли кукњаву за вама. Друго, како је то стање у држави лоше и катастрофално, а грађани Србије убедљиво дају предност двема странкама или коалицијама које су на власти?
(Народни посланици добацују.) По вашим истраживачима, Тадић је још председник, јер тако су најавили пред онај други круг, да има 16% подршке над Томом Николићем. (Народни посланик Срђан Миливојевић добацује.) Ја сам гласао за Тадића, то је тачно, ал' џабе кад ваши нису изашли на изборе. Нисте ви гласали за Тадића, али нема то сада везе, није то сада битно овде.
Влада Србије ће уважити сваки конструктиван предлог. И немојте да се љутите кад неко полемише с вама. Можете да причате, полемика је мајка политике. Боље је полемисати у парламенту него се тући по улици. Зато постоји парламент, он је израз народне воље. Да народ мисли исто, не би постојао парламент, постојао би један суверен и крај.
Зато, ако има било каквих предлога за било шта друго, као и око Косова, имамо алтернативна решења, изволите, дајте да разговарамо. Никад нисам био против разговора, дијалога и позивам вас и сада, ако имате нека добра решења. Ја само нисам за то да зато што сте опозиција кажете – е сад не ваља Бриселски споразум, да је био Тадић, он не би дозволио тако лош Бриселски споразум, он би постигао нешто боље.
Свако од вас, даме и господо, имао је када да се доказује. Толико је било година за доказивање, али је готово. Нема више доказивања. Сада се игра утакмица. Ово више није проба, није тренинг. Игра се утакмица и од овог зависи судбина наше државе и будућност наше деце. Зато је важно да се сви окупимо, ако можемо, око тог интереса, а ко је на власти, мењаће се на изборима. Можда неће тако брзо, али промениће се кад-тад. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министар Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Када вас слушам о томе да причате како смо ми данас у лошијој позицији него кад сте ви били на власти, не могу са тим сложим. Закон о планирању и изградњи је донео ваш министар, колико знам. Да ли је тако? Закон о планирању и изградњи је донео Дулић. Због тог закона ми имамо озбиљних проблема у ономе што се зове услови пословања и због тог закона ми имамо инвеститоре који имају проблем да добију своје дозволе. То је свакако бар половина свих проблема који се сада осећају када причамо о инвеститорима.
ЕПС, који сам помињала, до трећег квартала прошле године радио је без плана. Није имао план за време ваше владе. Нисте усвојили план. Дакле, радио је без плана, визије итд. Ваш је био директор. Дакле, немојте говорити да је Министарство држало СПС, ваш је био директор. Драгомир Марковић, ако се сећам. Ваш је био Ћеран. Да ли је тако? „Колубара“? Претпостављам да је одговарало да немате план, да нема визије, да нема ничега зато што сте у тој ситуацији могли да радите шта хоћете. Е, то што сте радили сад се исправља ових годину и по дана.
Али исто тако треба да знате да, када говорите о условима пословања, ваша влада је каснила четири године са подзаконским актима у области енергетике. Сада ти подзаконски акти постоје већ годину и по дана и сада може да се ради. Измењен је закон да би све било транспарентно, јер све што сте радили у претходном периоду, радили сте тако да, нажалост, не буде транспарентно, да може да ради ко шта хоће. Сада се успоставља систем. Није лако, али се успоставља.
Нико није срећан када на листи Светске банке има пад, али има пад као последицу онога што сте ви радили. Потпуно сам сигурна да следећи извештај неће бити такав. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министар Радуловић.
САША РАДУЛОВИЋ: У последњих десет година водимо једну потпуно промашену економску политику и мислим да је томе дошао крај. Последице те економске политике су велики проблеми за предузећа у реструктурирању. Њихове проблеме смо гурали под тепих годинама. Гурали смо главу у песак и сад је том и таквом понашању дошао крај.
Светска банка је проценила да нас то кошта на годишњем нивоу око 750 милиона долара. Ова влада је коначно одлучила да не гура главу у песак, да се суочи са проблемима и да почне да их решава. То, наравно, не може преко ноћи, међутим, озбиљно смо приступили том послу. Приступили смо попису имовине, попису обавеза, да бисмо коначно могли да знамо дубину проблема и да приступамо решавању тих проблема.
Да смо раније то радили, вероватно би губитак радних места био мањи. Да смо то раније радили, не бисмо ни дошли у ову тешку ситуацију. Ова влада је одлучила да је тој пракси крај и да ћемо коначно поставити ствари на здраве ноге.
Што се тиче питања где се рангирамо на ранг-листи, Закон о раду и Закон о планирању и изградњи су два кључна закона који нас и гурају на дно листе. Ми смо то уочили. Направљени су нацрти та два закона и они су пред Владом и очекујемо да уђу у скупштинску процедуру до краја године и да буду изгласани.
Мислим да ће ти закони показати колики је реформски капацитет ове владе и да ћемо на основу тога успети да поправимо и наше место на ранг-листи по успешности, односно по регулаторном окружењу и амбијенту за пословање.
Подвлачим, неодговорном понашању је дошао крај. Ова влада се суочава са проблемима. Они су тешки. Ми их решавамо и решићемо их. Приступамо овоме на један одговоран начин. Значи, успоставља се један систем који ће дугорочно да функционише. На основу тих потеза које повучемо привући ћемо и инвеститоре који ће нам помоћи да опоравимо српску привреду. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Јанко Веселиновић.
ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ: Прво да министарки Михајловић дам контрапитање на одговор, на које неће моћи одговорити, али надам се да можемо да сазнамо како то да ви задњих годину и по дана Србију покушавате да мењате набоље, а по показатељима Светске банке ми тонемо све дубље. Дакле, у овој конкретној вашој области за десет места смо пали ниже. Претпостављам да чињеница да је једна домаћица добила рачун од 23 милиона динара за потрошену струју није утицала на то.
Председниче Владе Републике Србије, господине Дачићу, ми смо имали ситуацију и када је господин Милошевић био председник ваше странке и председник Републике Србије, да је ваша странка имала изузетан рејтинг, а да је господин Милошевић добијао на изборима феноменалних 80 или не знам колико процената, па су грађани живели никад горе. Да ли се ви радујете чињеници да ваш рејтинг, рецимо, стагнира или расте када стандард грађана пада из дана у дан?
Пристао бих да рејтинг странке којој припадам буде нижи али да грађани живе боље, да сви уложимо напоре, да не правимо летове изнад Србије и разних океана, разним авионима, што војним, што цивилним, него да радимо нешто за ову земљу и да министри буду концентрисани на Влади по питањима о којима разговарају и да доносе подзаконске акте о којима причате на време како би се закони могли применити.
Зашто нисте мењали Закон о планирању и изградњи задњих годину и по дана? Имали сте пречих ствари. Шест месеци сте се бавили реконструкцијом Владе. Чиме се сада бавите? Бавите се припремама за нове изборе. Бавите се пуњењем хала. Ваши активисти се, је' л тако?, туку за новац који треба да им буде исплаћен за одлазак у Београд.
Господо, бавите се неким питањима који грађани очекују од вас, за које сте добили мандат на изборима.
Господине председниче Владе, Град Београд је тражио од државе, пошто она може да се појави на тржишту капитала, да се она задужи, а Град Београд би платио те аутобусе који би били произведени у Прибоју, у ФАП, и данас радници не би имали разлога за штрајк. Ту је господин Антић, он ће вам то најбоље потврдити, пошто нећете имати могућности да ми одговорите. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Драган Шормаз.
ДРАГАН ШОРМАЗ: Поштовани чланови Владе Републике Србије, уважене колеге народни посланици, даме и господо, поштовани грађани Србије, поставићу питање министру Радуловићу у светлу ових штрајкова који су актуелни ових дана, које видимо у предузећима за реструктурирање, попут ФАП-а, Желвоза у Смедереву итд. Није их баш било ни толико много, али је сваки појединачно веома важан када знамо колико тих предузећа у ствари тренутно чека на решење ситуације од стране Владе Републике Србије.
Пре него што поставим питање, увод ћу почети једним питањем које је данас постављено у преподневном делу расправе, а гласило је овако – зашто сви ти радници зову Вучића да им решава проблем? Зашто зову спортски радници, зашто зову људи који имају проблем у здравству итд. да им Вучић реши проблем? Мени је то било једно потпуно бесмислено питање. Не знам ни коме ће преко Скупштине то питање у ствари бити прослеђено да да одговор, да ли тим грађанима или неком другом, али мени је веома јасно зашто. Зато што људи виде ко ради, људи виде ко даје све од себе да им помогне.
Могу навести примере наменске индустрије – ПКЦ, велике инвестиције Финске у Смедереву, Мубадала када дође, а ја сам убеђен да ће доћи, и то ће бити велики инпут за нашу привреду, а Етихад је већ у Јату. Влада покушава да помогне у ИТ сектору, да не кажем само за господина Вучића, ево и господин Дачић је био у Сан Франциску. Затим, ова лондонска конференција која је јуче одржана, текстови и читав посебан број „Фајненшел тајмса“ је о томе.
Значи, ова влада покушава и господин Вучић ради и људи то виде. Мени уопште није нејасно због чега долазимо у ситуацију да људи позивају њега да са њим разговарају. Уосталом, и данас када је отишао у ФАП, повео је са собом једног од директора „Мерцедеса“, да би се одмах нашло решење.
Моје питање за господина Радуловића је – колико ми у ствари као буџет имамо оптерећење од стране предузећа у реструктурирању и које ће решење бити? Који је број и каква нас решења очекују? Мислим да то грађане Србије и те како интересује у овом тренутку.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министар Радуловић.
САША РАДУЛОВИЋ: Тренутно имамо 153 предузећа у реструктурирању, са преко 50.000 запослених. Поред тога, имамо још 419 предузећа која су у ингеренцији Агенције за приватизацију, у разним фазама приватизације, од припреме, аукција, тендера, где одлука није донесена итд., са још 35.000 запослених.
Поред тога, имамо и око 550 друштвених предузећа која су у стечају. Онда имамо још 911 предузећа у којима држава има неко мањинско власништво. То је један огроман портфолио, потпуно смо га запустили и нисмо се њиме бавили. На годишњем нивоу, то сам рекао малопре, по процени Светске банке, она нас коштају, односно пореске обвезнике коштају 750 милиона долара. То Србија једноставно више не може да издржи. То је цена неодговорности у претходним годинама, која нас је и довела у ово стање. Гурањем главе у песак и избегавањем проблема проблем само постаје већи, никако мањи.
Ми смо пришли овом послу јако озбиљно. Од почетка септембра већ смо кренули у израду тих личних карата, које у суштини садрже попис имовине тих предузећа и њихову процену, попис обавеза, да видимо ко су купци, ко су добављачи, да бисмо могли да снимимо стање тих предузећа, јер можете лечити само оно за шта знате где је проблем. Без тога, једноставно, не иде. Не може се приватизовати нешто, а да не знате ништа о томе. Није домаћински на такав начин уопште да се понашамо.
Имали смо велике отпоре у том поступку прикупљања стварних информација. Успели смо полако да пребродимо неке најважније проблеме и да полако улазимо у фазу где добијамо податке који су више-мање квалитетни, након чега може да се приступи сагледавању стања, односно решењу проблема тих предузећа.
Суштина је да нас је то неодговорно понашање током ових година довело у ситуацију да је држава изгубила капитал у тим предузећима. Он је постао негативан, што значи да имамо више дуговања него што има имовине. Због тога смо и приступили паралелно изради новог закона о приватизацији, који треба да буде транспарентан, који јасно утврђује одговорност, који утврђује једноставне поступке и који утврђује рокове. Фокус је на две речи – транспарентност и одговорност, а посебно одговорност државних службеника. Такође и Закон о стечају треба да реши одређена питања како бисмо могли да завршимо овај процес.
Нажалост, капитал смо изгубили. Међутим, постоје велика дуговања која та предузећа имају и она су углавном према државним повериоцима, тако да ћемо морати ићи у поступак конверзије тих дуговања у капитал, да очистимо та предузећа и да их онда понудимо инвеститорима, домаћим или страним. Подвлачим још једном – домаћим или страним, који ће их преузети, који имају тржиште, баве се том делатношћу, који ће знати да запосле прави менаџмент, који ће знати како да изведу та предузећа на прави пут. Порески обвезници, грађани Србије то више не могу да носе. Мислим да грађани Србије разумеју ово.
Влада је такође свесна положаја радника који је јако тежак, јер након десет година запуштеног стања и не може бити другачији него тежак. Држава је спремила и социјалне програме и програме по којима ће помоћи тим људима, али морамо коначно да се суочимо са проблемима и да их решимо. Ова влада је одлучна да томе приступи на такав начин и ми ћемо ове проблеме решити. Мислим да грађани Србије то разумеју, да повлачимо непопуларне потезе зато што то тако мора и зато што ће нам после тога бити боље, јер без тога неће бити ни привредног раста, ни пратећег раста запошљавања.
Уверен сам да ћемо, када спроведемо ове планове које имамо на одговоран начин, на крају успети, да ћемо решити тај проблем и да ћемо из једне губитничке ситуације, где нам ова предузећа вуку новац из буџета и коштају нас све, прећи у једну добитничку ситуацију, где ће то бити мотор развоја и раста. Убеђен сам да ћемо успети.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Драган Шормаз.
ДРАГАН ШОРМАЗ: Министре, могу рећи да сам задовољан вашим одговором, зато што за 15 година, колико сам народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, слушам министре шта говоре и нисам чуо да ми је неко још овако детаљно и прецизно рекао и још ме више забринуо због ове ситуације која јесте, нажалост.
Неки посланици који постављају питања ништа нису слушали све време шта сте говорили, а после ће постављати нова питања и неће им бити јасно зашто је ситуација таква каква јесте и зашто су табеларни прикази Светске банке о нама такви какви јесу. Очигледно је да у ранијем периоду посао није рађен како треба, јер ако сам вас добро разумео, скоро две хиљаде предузећа, тј. правних лица је у тој некој врсти проблема, мањег или вишег обима.
Нећу вам поставити више ниједно питање, али ћу рећи на основу овога што сте рекли, ако нас чека у наредном периоду, односно овде је речено да ћемо можда тек за 20 година ући у ЕУ, не, ми у наредне четири године треба да завршимо преговоре. То је оно што нас чека. Годину и по до две после тога је ратификација тих преговора у 35 поглавља које радимо, а све је везано и за реиндустријализацију земље и о овоме о чему сте ви говорили, решење овог проблема. Знам да су огромни проблеми и у пољопривреди и да нас ту чека много посла у том периоду.
Ако нас све то чека, и зато желим да апелујем и на Народну скупштину јер је у интересу свих грађана, у наредних неколико дана нас чекају састанци са посланицима Европског парламента, очекујемо у децембру међувладину конференцију и, наравно, почетак званичних преговора, не само скрининг, за улазак у ЕУ, онда сам задовољан тиме што сте ви скенирали, што знате који је проблем и имате мере, али апелујем да у смислу тих мера будемо енергични, ефикасни и брзи.
Уосталом, зато није ни чудо што грађани траже и очекују помоћ од првог потпредседника Владе, господина Александра Вучића, јер он то и ради и показује сваког дана. Значи, енергија, борба, жеља, даноноћни рад, резултати, да би нам свима на крају било боље, али наравно и Србији у европској породици. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. С обзиром на то да смо исцрпли три сата, завршавамо данашњи рад. Захваљујем свима на учешћу.
Настављамо седницу у понедељак, у 10.00 часова.
(Седница је прекинута у 19.15 часова.)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја