На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић и министри пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић и рада и социјалне политике Расим Љајић. Присуствовали су министар здравља Зоран Станковић, министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић, министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић и министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

У току рада, потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић поздравила је студенте Студијског програма за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, који су пратили рад Народне скупштине.

Посланичка питања поставили су народни посланици Риза Халими, Саша Дујовић, Милош Алигрудић, Зоран Красић, Радослав Миловановић, Жељко Томић, Марина Томан, Мирослав Маринковић, Мирко Муњић и Срђан Миливојевић.

Народни посланик Риза Халими поставио је питања зашто већ 10 година не могу да се нострификују дипломе са Косова, шта Влада намерава да учини у случајевима лоше спроведених приватизација у мањим местима на југу Србије и када ће Албанци са југа Србије, који су радили на Косову и Метохији остварити право на пензију.

Премијер Цветковић је одговорио да грађани Србије који су стекли факултетске и друге дипломе на универзитету у Приштини не могу рачунати на њихово признавање у нашој земљи, јер Србија не признаје Косово као државу. У будућим разговорима Београда и Приштине, како је рекао, може се доћи до обострано прихватљивог решења о нострификацији докумената о стеченом образовању, уколико на обе стране буде воље да се то питање реши.

Одговарајући на питање о приватизацији неких предузећа на југу Србије, премијер Цветковић рекао је да Министарство економије и регионалног развоја има обавезу да преиспита сваки спорни уговор, напоменувши да је било и случајева да су предузећа купована само због њихове имовине, а не са жељом да се у њима одржи или развија производња. Премијер је рекао да на аукцији може да учествује свако ко испуњава услове, а да је ниска цена по којој су продата нека предузећа условљена њиховим високим губицима. Уколико се установи да је било злоупотреба у току аукције или је, на пример, неко од купаца отерао све учеснике надметања под претњом силе или уцене и тако елиминисао конкуренцију, онда је то посао за надлежне органе, рекао је Цветковић. Рекао је и да је висока стопа незапослености једно од најтежих питања са којима се суочава Влада и да су мере које она предузима усмерене ка промени привредног система, повећању производње и већем запошљавању.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић одговорио је да радници из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, који су део осигурања остварили на Косову и Метохији, неће моћи да остваре право на пензију без доказа о уплати доприноса за социјално осигурање.

Народни посланик Саша Дујовић поставио је питање везано за незакониту приватизацију пољопривредних добара и земљорадничких задруга у Војводини. Такође је питао када ће бити измирена законом утврђена дуговања државе корисницима борачко-инвалидске заштите.

Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић рекао је да ће питање бити прослеђено Министарству економије и регионалног развоја и најавио нови закон о задругама. Нагласио је да ће Влада својим мерама подржати мала пољопривредна предузећа, а компаније које имају крупне земљишне поседе добиће одговарајући третман и омогућиће се повезивање великог броја коопераната.

Народни посланик Милош Алигрудић поставио је питање да ли је Влада завршила и усвојила извештај о ситуацији на Косову и Метохији и да ли ће Народној скупштини предложити закључке.

Премијер Цветковић је рекао да је Влада усвојила овај извештај и предложиће Народној скупштини да о њему расправља на седници 2. новембра.

На додатно питање Милоша Алигрудића, Цветковић је нагласио да Влада има обавезу да на свака три месеца извештава парламент о ситуацији на Косову и Метохији и да је то извештај о њеним досадашњим активностима.

Народни посланик Зоран Красић поставио је питања у чему је разлика између пасоша који се издаје у Београду и оног који се издаје у Косовској Митровици, ко је дао грађевинску дозволу ЕУ да гради своју инфраструктуру у Косовској Митровици-трафо станицу, телефонску централу и друго и зашто је Влада омогућила различит третман промета робе на прелазима Јариње и Мердаре.

Премијер Цветковић је казао да је по Резолуцији СБ 1244 Косово и Метохија посебна зона за коју су задужене УН.

Народни посланик Радослав Миловановић поставио је питање каква је стратегија Владе везано за развој малих и средњих предузећа.

Премијер Цветковић је одговорио да мала и средња предузећа чине већину привреде Србије и да Влада предузима мере да она опстану и развијају се. Један од главних проблема наше привреде је недостатак повољних кредита. Ради обезбеђења повољних кредитних линија, већ следеће недеље биће одобрена прва транша кредита Европске инвестиционе банке од 250 милиона евра за мала и средња предузећа, преко домаћих пословних банака, најавио је премијер Цветковић. Рекао је и да ће зајмови бити одобравани по веома повољним условима, са ниским каматама и роком отплате до седам година.

Осим тога, Влада ће подстицати извоз малих и средњих преузећа. У сарадњи са Поштом Србије обезбедиће се слање малих пакета вредности до 1 000 евра у иностранство, по скраћеној процедури, уз смањен број потребних документа на само два, истакао је премијер Цветковић.

У коментару на посланичко питање, рекао је да би локалне самоуправе требало да прилагоде комуналне таксе условима у којима раде мала и средња предузећа и додао да је Влада донела меру према којој ће сви који први пут запосле раднике без искуства преполовити доприносе држави на одређени рок. Поред тога, Влада је уредбом ограничила рок за међусобна плаћања на 60 дана, која се највише односи на мала и средња предузећа.

Народни посланик Жељко Томић поставио је питање због чега држава Србија није упутила Албанији дипломатску ноту поводом изјаве премијера Сали Берише да су Албанија и Косово закључили споразум о заједничком конзуларном представљању у иностранству.

Премијер Цветковић је одговорио да Србија не признаје самопроглашену државу Косово, па ни такве њене активности.

Народни посланик Марина Томан поставила је питање зашто Влада није донела закон о кризном транзиционом опорезивању страних банака и штити стране банке. Указујући да банке из ЕУ које послују у Србији дају кредите по највишим каматним стопама, поставила је питање због чега, приликом доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга, Влада није предложила његову ретроактивну примену и веће казне.

Одговарајући на питање, премијер Цветковић је истакао да је банкарски систем комплексан и да је немогуће оборити каматне стопе банкама декретима, већ деловањем слободног тржишта, додајући да би ограничење каматних стопа донело више штете него користи. На висину каматних стопа банака утицала је референтна каматна стопа НБС, која је била чак 14 одсто, услед висооке инфлације, а са њеним смањењем и обезбеђењем стабилног курса, референтна каматна стопа је у другој половини ове године почела да опада, образложио је премијер Цветковић.

Народни посланик Марина Томан поновила је питање да ли Влада намерава да уведе порез на екстра профит западних банака, као што су учиниле многе друге државе. Премијер Цветковић је рекао да банкарски систем чине домаће и стране банке, које функционишу по нашим прописима, као и да би увођењем тог пореза у банкарском систему настао хаос.

Народни посланик Мирослав Маринковић поставио је питање да ли ће добар оводишњи род житарица утицати на смањење цене хлеба.

Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић одговорио је да овогодишњи род пшенице гарантује стабилност тржишта. Одлука Владе о утврђивању цене хлеба типа „Сава“ од 44 динара, штити стандард грађана.

На допунско питање народног посланика Маринковића да ли Србија има аграрну стратегију, министар Петровић је рекао да је аграрни буџет недовољан, али да неки недостаци у пољопривреди могу да се отклоне са мало новца. Један од мера је и запошљавање већег броја незапослених пољопривредних инжењера.

Народни посланик Мирко Муњић поставио је питање колико држава по разним основама дугује наменској индустрији, која је реформама система одбране доведена у тежак положају.

Премијер Цветковић је рекао да је у сектору наменске индустрије реформама система одбране учињен помак, али да је потребна њена даља реорганизација.

Народни посланик Мирко Муњић је затражио у писаном облику податке у пословању СДПР и предузећа за производњу и извоз наоружања које је основао и навео да се за то предузеће везују бројне афере.

Народни посланик Срђан Миливојевић затражио је од министра унутрашњих послова одговор у писаној форми колико је на Косову и Метохији регистровано организованих криминалних група.