26. април 2018. Посланичка питања у априлу

26. април 2018. Посланичка питања у априлу

Четвртак, 26. април 2018.

Посланичка питања у априлу

Народни посланици, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 26. априла 2018. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали су питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Фатмир Хасани, Соња Павловић, Мирослав Алексић, Маријан Ристичевић, Ђорђе Вукадиновић, Татјана Мацура, Драган Марковић и Бошко Обрадовић.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар одбране Александар Вулин, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, министар здравља др Златибор Лончар, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и министар заштите животне средине Горан Триван.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

(нередиговане и неауторизоване)

17/1 МГ/МЋ 16.05-16.15

(После паузе)


ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену предвиђеном за то.
Сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине, молим народне посланике који то још нису учинили, да поднесу пријаве за постављање питања.
Подсећам вас да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
С тога, прелазимо на постављање посланичких питања и реч има народни посланик Муамер Зукорлић. Изволите, посланиче.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Поштовани чланови Владе, поштовани народни посланици, даме и господо, моје питање се тиче стања на простору Санџака, везаног за поље организованог криминала.
Пре неколико дана, на површину је испливала још једна у низу афера која се тиче прикупљања новца од стране грађана за изградњу путева. Раније смо мислили да је то нормална појава, међутим, није лако закључити да се ради о незаконитој радњи, јер је новац прикупљан на списковима без икаквих потребних признаница.
Ми из Странке правде и помирења смо дошли до података који нам још пристижу да је рецимо из 37 села на подручју општине Тутин, као једне од најсиромашнијих на подручју земље прикупљено 1.574.000 евра за изградњу сеоских путева. Нешто од тога је рађено, нешто није рађено. У општини кажу да они не знају за прикупљање тих средстава. Дакле, ради се о опсежно незаконитој радњи.
На подручју Сјенице је ова појава још драстичнија у погледу прикупљања новца и за путеве чији радови се уопште нису десили. Дакле, прикупљање средстава су организовале општинске управе преко својих активиста.
Моје питање је усмерено председници Владе и надлежним министрима - када ће се кренути са опсежном истрагом, јер се ради о огромном организованом криминалу, како би дакле се коначно једном стало на крај, како би грађани добили одговоре шта се дешавало с тим средствима и ко је уопште могао да води овакву акцију?
Још једно питање, тиче се граничних прелаза Миратовац-Лојане и Цер-Супот на подручју Прешева. Наиме, у више наврата су нам се обраћали грађани са подручја Прешева да би било јако важно да се ови гранични прелази отворе, јер грађани који живе са обе стране границе, посебно у време туристичке сезоне имају велике проблеме и по неколико сати чекају на познатим постојећим граничним прелазима. Било би веома значајно да се приступи отварању ових граничних прелаза, како би се олакшала комуникација.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Проверићемо. Немамо ове информације у овом тренутку, проверићу и да ћу вам информацију о томе да ли се кренуло са истрагом и ако није, када ће се кренути са истрагом у најкраћем могућем року, данас у току дана, док смо овде или ћемо послати писаним путем, као и за граничне прелазе.
ПРЕДСЕДНИК: Имате право на допунско питање.


17/2 МГ/МЋ

МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Захваљујем и разумем вас.
Претпостављам да до сада ову информацију сигурно званично ви лично нисте имали, иако су недавно медији о томе писали. Ситуација је потпуно алармантна, истина, знам, чак и многе моје колеге овде када сам неформално разговарао, кажу просто да не верују да неко прикупља средства у еврима на неким дивљим списковима за изградњу путева.
Верујте, и ја сам мислио док нисам дошао у ову Скупштину да се то ради свугде, да је то нека нормална појава да грађани партиципирају, али није било чудно што се то ради без некакве легалне процедуре и кроз неку нормалну документацију.
Међутим, верујте ово што се дешава са злоупотребом новца грађана, морам казати сиротиње, јер да било ко прошета тим селима, то су најсиромашнија места у овој земљи и замислите да се усуде да од те сиротиње оволико новца неко украде на начин злоупотребе власти и то је нешто што је на ивици невероватности. Разумем зашто сада нисте у прилици да ми дајете одговоре, али оно што је битно јесте да ова појава која се тиче злоупотреба новца грађана за наводну израдњу путева, је само део општег стања организованог криминала на подручју Санџака, посебно у Новом Пазару, Тутину и Сјеници.
Дакле, ја бих такође очекивао одговор, ако не данас, јер не видим овде министра унутрашњих послова, када ће кренути једна опсежна акција обрачуна са организованим криминалом на подручју Санџака. Свакодневно имамо у штампи информације о нарко дилерима да постоје нарко дилери у свим деловима земље, да постоји криминал на можда свакој тачки ове земље. Криминал није проблем док је инцидентан изузетак, али ми у Санџаку имамо криминал на површини. Данас на неким позицијама локалне власти лакше ћете да остварите некакве резултате да решите неки проблем преко нарко дилера у Новом Пазару или неком другом месту, него преко званичних представника изабраних у власти.
У том контексту није случајно да су борбе око тога чији ће да буде управник затвора у Новом Пазару, јер је то једно од најважнијих кадровских питања, итд. Дакле, за тај простор с обзиром на чињеницу да имамо и прелаз ка Косову и границу ка Црној Гори, тачка је неуралгична и захтева заиста једну опсежну ванредну акцију која се очекује од стране Владе и надлежних министарстава.

18/1 МЗ/ЛЖ 16.15 – 16.25

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијер Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Ја бих у сваком случају замолила грађане код којих се неко појавио да тражи новац за изградњу путева, без икаквог доказа да је надлежан за то или признанице, да пријаве то полицији, уколико нису пријавили, да би ми могли да имамо све информације и да би кренули у истрагу. Мени је стварно невероватно да помислим да је неко реално на подручју локалних самоуправа које нису нарочито економски развијене на тај начин прикупио 1,5 милиона евра, или више од тога. Али, хајде да погледамо, свакако, то је невероватна ствар, али ми ћемо испитати. Молим грађане такође да овакве ствари пријаве надлежним органима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Желите ли коментар?
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Иако бих волео да сам мало више чуо, али понављам да вас разумем зато што о томе не можете тематски одговорити дубље, али вам хвала на овој констатацији и позиву грађана. Кључна ствар јесте, и то је оно што желимо да чујемо још гласније од стране ваше Владе, да се грађани еманципују, да се ослободе страха и да јасно могу чути са ове позиције, као што сте сада казали, да пријаве, да се јаве, јер људи су тако уплашени, застрашени од локалних моћника и веома им је битно да са ваше позиције, са позиције министарства, полиције, правосуђа и тужилаштва да им се каже шта су њихова права, да им се каже да они имају где да се обрате. Јер, верујте, на подручју посебно Тутина и Сјенице преко две деценије влада својеврсна страховлада, где је ушемљено и сашивено све, од дивљег продавача цигарета, преко продавница, инспекција, итд.
Молим вас да нам помогнете свима заједно, и ми ћемо вама, да људе ослободимо, да људи гласно кажу, да вам се јаве, да напишу, да пријаве. Управо је то оно што покушавамо и ми чинити ових дана. Дакле, тражимо да грађани пријаве, да доставе, јер то су ствари које се не могу сакрити. Ми имамо овде прецизне спискове. Дакле, постоје спискови грађана и потпуно су јавни, само је битно да се ово што сте казали заправо од данас преточи у акцију са позиције МУП и осталих надлежних органа, како би се заправо након те истраге заиста утврдило шта се десило, и на крају, како се то више никада не би поновило. Веома је важно да перманентно имамо поруку са позиција Владе и државе да су власт и држава заштита грађанима, а нипошто нешто друго. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Фатмир Хасани. Изволите, посланиче.
ФАТМИР ХАСАНИ: Хвала.
Иако смо са делегацијом ПДД обавили два веома значајна разговора, прво са мандатаром за председника Владе Републике Србије 8. јуна 2016. године, а затим после годину дана са председником Републике Србије Александром Вучићем на тему Реорганизација Владиног координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, које је било спремније да ефикасније решава веома тешке и осетљиве животне проблеме Албанаца у Србији. И поред чињенице да је 8. јуна 2016. године актуелни председник Србије Александар Вучић, тада мандатар Владе, изјавио да су захтеви делегације ПДД прихватљиви, до сада немамо одговор за наведене предлоге које смо упутили и у писаној форми и то у условима у којима сам ја као посланик подржавао парламентарну већину.
Очигледно је да Влада Републике Србије и други највиши државни органи не показују добру вољу да транспарентно сарађују са легитимним председником албанске националне мањине како би се обезбедио озбиљан приступ у решавању веома тешког стања на овом подручју. Хвала.
18/2 МЗ/ЛЖ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите, председнице Владе.
АНА БРНАБИЋ: Поштовани народни посланиче, прво, мислим да ћемо се сложити око тога да када год сте затражили састанак код мене, као председнице Владе, увек сам нашла времена да се састанемо и да разговарамо о Прешеву и Бујановцу. За све што смо могли, изашли смо у сусрет. Постоје неке ствари које локалне самоуправе морају да ураде саме за себе.
Што се тиче неких важних ствари, нпр. здравства, у Прешеву је у јулу 2015. године отворено и почело да ради ванболничко породилиште које је тражила локална самоуправа. У економији координационо тело подржава мала и средња предузећа. Кренули смо озбиљно у интеграцију албанског становништва у све државне органе. Оно што је проблем је свакако да албанско становништво, посебно у Прешеву, не говори српски језик. Због тога је координационо тело покренуло свеобухватну акцију обуке учења српског језика на подручју општине Прешево. Поред тога, у Бујановцу смо отворили одељење Економског факултета из Суботице, како би студенти могли тамо да похађају факултет. Померена је још раније жандармерија. Што се тиче уџбеника на албанском језику, ту смо били отворени за сарадњу, нисмо направили помак због проблема у функционисању Националног савета албанске националне мањине.
Поред посебних појединачних састанака са вама, као председница Владе и председница Републичког савета за националне мањине, до сада сам имала, ако се не варам, три седнице Републичког савета за националне мањине у којима сви заједно разговарамо о томе како што боље да укључимо националне мањине у друштвени, економски и политички живот Републике Србије. Ако се не варам, 11. маја имамо следећи састанак Републичког савета за националне мањине. Тако да се не бих сложила са вама да Влада Републике Србије није отворена за транспарентан дијалог са вама.
Што се тиче локалних избора у Прешеву, када је локална самоуправа распуштена зато што није обезбедила континуирани рад, ми смо обезбедили да се они на време распишу и на време одрже. Тако да, све што смо могли да урадимо, урадили смо. Можемо да посветимо још додатну пажњу Прешеву и Бујановцу, али свакако верујте – ни са ким се чешће од локалних самоуправа не срећем него са Бујановцем. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Желите ли додатно питање? Изволите.
ФАТМИР ХАСАНИ: Ми се захваљујемо председници Владе што смо увек били прихватљиви кад смо тражили пријем код вас, али ви сте и сами рекли да ћете да дате извештај од стране Владе. Ми нисмо добили још тај извештај.
Друго, ви имате и наш захтев у писаној форми. За све те тачке наших захтева председник Вучић је рекао да су прихватљиве, а још нисмо почели да реализујемо ниједну тачку тих захтева. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Питање поставља Соња Павловић.
СОЊА ПАВЛОВИЋ: Хвала.
Моја питања су за премијерку Брнабић и молила бих је да ми одговори.
На седници Народног конвента о ЕУ која је одржана у Скупштини Републике Србије 22. априла 2018. године, са темом Извештај Европске комисије о напретку Србије изјавили сте да Влада нема капацитете да одговори на изазове са којима се суочава. Ако је то истина, поставља се онда питање зашто се одлаже са најављеном реконструкцијом Владе? Сматрамо да је реконструкција неопходна јер Влада заиста не функционише као тим, како сте и сами изјавили у најави реконструкције. Министри дају опречне изјаве о реконструкцији. Министар Дачић да он
18/3 МЗ/ЛЖ

ништа не би мењао, министар Љајић да му је лакнуло што неће бити реконструкције, министарка Михајловић да је увек спремна за реконструкцију, а за министра Вујовића не знамо ни да ли је још увек министар или је дао оставку, о чему у јавности круже за сада непотврђене информације.

19/1 ЈЈ/ВК 16.25 – 16.35

У парламенту дуго није био присутан да образложи законе и кредите на којима стоје његови потписи. Надамо се да неће нетрагом нестати без обећаног завршног извештаја о финансијским средствима.
Везано за поменуту седницу Националног конвента ЕУ. На конференцији за медије изјавили сте да вас не интересују оцене већ препоруке. Ја ћу ишчитати неке од оцена за које сте изјавили да вас не интересују.
Владајућа већина спречава основну улогу парламента разматрање, односно разматрање предложених закона. То се дешава и на овој седници. Напомињем да су закони јавна ствар, те да се тичу целе јавности и да о њима треба да расправљају сви посланици овде присутни.
Снажан притисак на правосуђе, широко распрострањена корупција, све већа забринутост због ситуације у медијима, односно слободи говора, свођење независних тела на декор и политизација државне управе. Сматрамо да је ваша изјава у потпуности опречна прокламованом ставу да је циљ ове Владе улазак у ЕУ, те сматрамо да је потребно да нам је појасните.
Да ли је тачно да је због лоших резултата у области против прања новца, због чега смо се нашли на црној листи ФАТФ-a, као и у области владавине права односно правосуђа Влада ангажовала консултанте Светске банке, иако је то тачно, колико такав ангажман кошта грађане Србије пошто је познато да су цене таквих услуга изузетно високе?
Када ће бити припремљен и стављен на дневни ред Закон о враћању одузете имовине и обештећењу у смислу опште супсититуције другом заменском имовином? Напомињем да је Влада изјавила да ће по овом питању бити веома ефикасна и најавила овај закон децембра 2017. године.
Питања која сам поставила као…
ПРЕДСЕДНИК: Хвала лепо, наставићете.
Реч има премијер.
АНА БРНАБИЋ: Морам да кажем понови и апеловаћу стварно на један отворен дијалог и конструктиван дијалог, пре свега, због грађана Републике Србије.
Када чујемо једно директну и отворену неистину, онда ми је стварно јако тешко да даље слушам питања, јел ми је невероватно да неко толико отворено не говори истину.
Када се прича о мом говору на отварању, на седници Националног конвента и на сву срећу, постоје видео материјали, снимљени ТВ прилози, ви кажете ја сам рекла – не интересују ме оцене већ препоруке. Ја сам рекла и цитирам, још сам рекла да сам ту изјаву чула од Тање Мишчевић, рекла сам – оцене су нам важне, а препоруке су нам још важније. Неки други народни посланици су били на томе и могу да посведоче сада. Дакле, када ја кажем оцене су нам важне, а ви кажете да сам ја рекла – не интересују нас оцене. То је отворено обмањивање грађана Републике Србије.
Понављам, рекла сам – оцене су нам важне, препоруке су нам још важније. Зато што су оцене сада иза нас, а препоруке су оно што тек треба да урадимо. И оцене су такве и сада не морам ја о томе да причам или ви, који сте опозиција Владе Републике Србије или неко ко је позиција Владе Републике Србије, били су, само ове последње недеље у Србији и премијер Белгије и председник Савета Европе и председник Европске инвестиционе банке и сви до једног су рекли да је извештај о напретку Србије позитиван, да постоје ствари које треба да се унапреде од којих ми не бежимо и ја сам то рекла на представљању извештаја са амбасадором Сем Фабриције такође, али да је извештај о Србији позитиван и да је Србија постигла изванредан напредак, да је у томе, а посебно у економији лидер у региону.
19/2 ЈЈ/ВК

У ономе шта треба да радимо даље, пре свега у владавини права, не постоји никаква дискусија. Ми то морамо да урадимо и ја сам рекла – урадићемо и радимо, као што сам јуче са министарком Кубуровић пустила у рад електронски сервис за правосуђе, како би потпуно транспарентно могли да видимо све статистике о броју предмета који су дошли у судове и о броју предмета који су у судовима завршени и када су завршени, као и то да повезујемо базе података, да више шест месеци не би грађани који чекају на парницу у суду, чекали на један папир, све оно што је могло да се уради и пре 15 година и требало урадити.
Дакле, потпуна ефикасност и транспарентност у раду правосуђа. Исто тако смо више од девет месеци радили на дискусији јавном дијалогу око реформе Устава у домену правосуђа, како би направили најбољи могући нацрт амандмана који ћемо онда послати Венецијанској комисији, а која је, наравно, најпозванија, чини ми се да каже о томе да ли су ти предложени амандмани у складу са европским нормама.
Подсетићу вас да 2006. године када су биле много свеобухватније измене Устава није било никакве јавне расправе, а тај предлог није чак ни послат Венецијанској комисији на разматрање, а сада имамо фантастичне критике око тога како је ово недемократски затворен процес који траје девет месеци и иде Венецијанској комисији. При том, смо ово радили заједно са стручњацима из Савета Европе. То све говори о нашој озбиљности и озбиљном приступу реформи владавине права, који, закључујем, не радимо због ЕУ него радимо због грађана Републике Србије и привреде у Републици Србији.
Влада немам капацитет. Такође сам рекла, а претпостављам да ви спадате у ту неку демократску опцију, да је снага једне Владе када каже нема капацитет зато што ниједна влада озбиљна нигде на свету нема довољно капацитета да ради све заједно, да има не би постојале невладине организације, не би постојала удружења привредника и разна нека друга удружења која се труде да у једном демократском друштву Влади дају препоруке из области у којима оне раде. Ова Влада је отворена, демократска и одговорна. И, каже, тако је, постоје организације које у неким стварима много више знају него ми и ми ћемо са тим организацијама да причамо, да не би губили време и да би што пре имплементирали све оно што треба да се уради, да би квалитет живота у Србији био бољи.
Постојале су додуше владе пре 2013. године, отприлике у Србији и ја то знам, зато што сам била у Националној алијанси за локални и економски развој, управо организацији која се трудила да владама каже шта треба да се уради да би повољно, било боље пословно окружење у Србији. Постојале су владе које су мислиле да су најпаметније на свету и које су мислиле да имају капацитет за све и због тога нису урадиле ништа. Ово није таква Влада, снаге ове Владе је да каже, тако је, не знамо све најбоље на свету, немамо све капацитете, причаћемо са ким год треба да причамо да би реформе у Србији били квалитетније и ишле брже и ја се са тим поносим.
Коначно, када долазимо до реконструкције Владе, поново, као потпуно отворена демократска Влада, ја уопште не разумем, опет као неко ко долази из приватног сектора, зашто је реконструкција Владе таква табу тема. Где је нормално да имате владу која каже, ово су сада министри и да се испостави да неко можда не ради довољно добро свој посао, да неко има породичних проблема, здравствених проблема, оваквих проблема, онаквих проблема, да не да себе у пуном капацитету за тај посао и да кажете, не, зато што је то влада таква мора да стоји ту такви министри четири године. Па, чекајте људи, ви онда све те године трошите време свих грађана Србије.


19/3 ЈЈ/ВК

Што је проблем да кажемо, у реду, реконструкција Владе је увек отворена тема. Шта је проблем? Имамо квалитет, имамо испоруку решења и резултате, или су добри или нису добри. Грађани су на првом месту. Ако можемо боље, мењаћемо кога год треба да се мења да би било боље, укључујући мене као председницу Владе. Једино је важно да се грађанима сваки дан испоручују неки резултати. Хвала вам.

20/1 ДЈ/ЉЛ 16.35 – 16.45

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Соња Павловић.
СОЊА ПАВЛОВИЋ: Хвала на одговору.
Наравно, нисам задовољна.
Молим вас, председнице, реагујте.
Ви сте исправили мене, исправићу и ја вас. Нама у посети није био председник Савета Европе, био нам је председник Европског савета. Али, добро, то могу сматрати и лапсусом.
Друго, рекли сте ми да сам тзв. демократска опција овде, да, такозвана, јер овде нема демократије. Ми смо у аутократији и ми који седимо са ове стране негујемо илузију демократије, да млађе генерације имају утисак и да не схвате да је једноумље нормална ствар рада једног парламента.
Уопште ми није јасно због чега се ви љутите кад одговарате на ова питања и зашто подижете глас? Поставила сам питања, желела сам одговоре. Није реконструкција питање да ли је реконструкција Владе отворена тема, питање је да ли је она потребна или не?
Ја нисам добила одговор шта је са министром Вујовићем, а добила сам у Народној скупштини, сви ми овде смо добили, обавештење због чега и који министри неће присуствовати овој седници. Овде господина Вујовића нема. Значи, поставила сам питање да ли је господин Вујовић дао оставку и да ли ми више немамо званично министра за финансије?
Следеће питање које ми је исто веома битно, које сам пар пута поставила као посланичко питање и никад нисам добила одговоре је следеће: Због чега до данас, иако је рок прошао пре више од годину дана, нису на конкурсима изабрани директори јавних предузећа, као и зашто су на челу појединих јавних предузећа, попут „Србијагаса“, ЕПС-а, „Коридори Србије“, „Поште Србије“, као вршиоци дужности постављени страначки функционери, када је то по закону забрањено? Због чега Влада крши Закон о јавним предузећима, који је у Скупштини усвојен у марту 2016. године, и то на предлог Министарства привреде? Напомињем да су до сада на јавном конкурсу изабрана свега девет директора, од 37 јавних предузећа. Сви остали су у својству вд директора. Значи, рок је већ увелико прошао више од годину дана.
Осим тога, ова јавна предузећа која сам навела, и државна, они су наши највећи губиташи. Ми имамо „Србијагас“ где је дуг „Србијагаса“ претворен у јавни дуг и узет је кредит да би га враћали грађани Србије. То је заправо недопустиво. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите, председнице.
АНА БРНАБИЋ: Ви сте у праву. Да, љутим се некада зато што очигледно говорите неистину и са тим не могу да се помирим. Зато се љутим и мислим да имам право да се љутим када неко изврће речи које сам јасно и гласно рекла у овој Народној скупштини, које су лако проверљиве и налазе се на свим националним медијима.
Ви нисте направили лапсус – Савет Европе или Европски савет, не, ви сте рекли нешто потпуно супротно. Ви сте рекли да сам ја рекла да ме не интересују оцене, а ја сам рекла – оцене су нам важне. Дакле, од: „оцене су нам важне“, дошли смо до тога да ме оцене не интересују. Чини ми се да људски имам право да се љутим кад се тако злоупотребљавају моје речи и када се таква порука шаље грађанима. Ви знате да је то истина, али вам је свеједно.
То да нема демократије и да влада једноумље, па управо сте ви рекли тиме да Влада треба да има све капацитете и не треба ни са ким да се саветује, да не треба да има демократије и да треба једноумље. Ја управо тврдим нешто супротно.
20/2 ДЈ/ЉЛ

Да ли је министар Вујовић дао оставку? Министар Вујовић је данас био на седници Владе и сада има неке друге обавезе због којих није могао да присуствује Народној скупштини. Министар Вујовић се синоћ вратио из Вашингтона, где је разговарао о новом аранжману са ММФ. Ја не знам више како да одговарам на овакве неистине? Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Коментар, реч има народна посланица Соња Павловић.
СОЊА ПАВЛОВИЋ: Питање је било да ли је тачно? Значи, ја нисам изговорила – министар Вујовић је дао оставку. Време ће показати да ли сам ја можда рекла истину и да ли ће се те информације које су непотврђене потврдити. Ја мислим да ће се потврдити, али нећемо ништа унапред причати о томе.
Не видим разлог и даље зашто се љутите због тога? Ја могу да прихватим да сте ви рекли да су важне оцене, али ја не видим да се ништа поводом тих оцена решава. Значи, ми овде у парламенту имамо велики проблем. Поновићу још једном – закони су јавна ствар, а ми овде о тим законима нисмо у могућности да расправљамо. Значи, ништа се по том питању није урадило.
Што се тиче медија, такође се ништа по том питању није урадило.
Значи, има много тога за шта су добијене оцене које нису добре, а ми не видимо да се нешто по тим питањима ради. Пошто су за мене резултати битни, врло конкретни резултати, ја ћу сматрати да су за вас важне оцене оног тренутка кад будем видела да сте по тим оценама поступили и побољшали стање и квалитет свих ових оцена. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Питање поставља народни посланик Мирослав Алексић.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Захваљујем председнице.
Поштована премијерко, поштовани господо министри, пре неколико дана смо имали прилику да видимо Извештај Европске комисије о Републици Србији и оно што сте ви изјавили као премијер је, госпођо Брнабић, да је Извештај позитиван, избалансиран.
Позивам све грађане Републике Србије да на сајту Министарства за европске интеграције сами оду и прочитају шта у том извештају стоји о Републици Србији. То што тамо стоји и што тамо пише неће успети да пронађу ни у једним медијима, нити у једној изјави било ког из Владе Републике Србије. Дакле, Извештај показује да је Србија девастирана, уништена држава, уништених институција и уништено друштво и представља праву слику о Републици Србији.
Ја ћу вам прочитати само неке од ствари из Извештаја, а то је да нема напретка у борби против корупције, или га јако мало има; да је Србија на црној листи ФАТФ-а, високоризичних земаља за финансирање међународног тероризма и прања новца; да су мали резултати у борби против организованог криминала; да није постигнут напредак у погледу слободе изражавања; да рад Народне скупштине није на адекватном нивоу; таблоидизација друштва итд.
Неке од реченица у том извештају су следеће – дакле, борци за људска права предмет су оштре критике таблоидних новина; Народна скупштина не врши ефикасан надзор извршне власти; Србија мора да оствари убедљиве резултате, нарочито у борби против корупције на високом нивоу и организованог криминала, укључујући прање новца; криминалне групе се укључују у све већи број профитабилних илегалних активности и реинвестирају значајан профит у српску привреду; није остварен никакав напредак у слободи изражавања. На крају – правно обавезујући споразум је хитан и пресудан како би Србија и Косово могли да напредују на својим европским путевима.
20/3 ДЈ/ЉЛ

Дакле, то су само делови, ја позивам све грађане Републике Србије да сами прочитају и сами схвате шта ради Влада или различите Владе, на челу са СНС у задњих шест година у Србији.
Питање за вас, да ли сте у складу са Извештајем и последњом реченицом око Косова, коју сам прочитао, спремни да потпишете као премијер правно-обавезујући споразум са Приштином, којим се Косову обезбеђује односно даје столица у УН? Да ли сте ви као премијер спремни да потпишете такав споразум и да ли су представници ваше Владе спремни да потпишу један такав споразум?
Даље, да ли сте се у Београду састали са представницима лобистичке куће „Трнбери“, Мајком Рубином и Џејсоном Озборном и разговарали о лобистичким услугама, ко ће платити и какву ће корист грађани Србије имати од тога?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Премијерка има реч, затим Јадранка Јоксимовић, министарка.

21/1 БД/БМ 16.45-16.55

АНА БРНАБИЋ: Ово последње питање је стварно далеко најфасцинантније од свих осталих који су, као и изјаве, доста невероватне.
Да је извештај позитиван, да је извештај о напретку Србије, који је издала Европска комисија позитиван, сам рекла ја као председница Владе, али исто тако и представници ЕУ, који, претпостављам, да су можда најпозванији да оцене какав је тај извештај, пошто су га они припремали, а који нису увек благонаклони према Србији и прилично су објективни, ја бих рекла некад, и за то могу да дам и примере, доста нефер према Србији у односу на неке друге. Тако да су ти људи изјавили да је извештај о напретку Србије јако позитиван и да је Србија лидер у региону.
Кажете да је Србија девастирана, уништена држава. Ја не знам како да почнем да одговарам на то, с обзиром на то да се трудим да као председница Владе имам максимално поштовање према Народној скупштини и да за разлику од премијера, у време док сте били на власти, ја у ову Скупштину долазим редовно, сваког последњег четвртка у месецу, да одговарам на ваша питања и да вам дам извештај о нашем раду. Сваки тај пут се потрудим да направим кратак извештај о томе шта је све урађено. Тако да сте сваки пут могли да чујете цифре које говоре све супротно томе, тврдњи да је Србија девастирана и уништена држава.
За овај пут ћу вам одговорити поново у цифрама. Дакле, Србија је толико девастирана и уништена држава да је прошле године „Financial Times“, за који бих такође рекла да је кредибилан и објективан у оцењивању земаља, прогласио Србију за светског лидера у привлачењу страних директних инвестиција.
Ми смо били прошле године толико девастирани и уништени да смо привукли 2,6 милијарди евра страних директних инвестиција, што је историјски максимум када се узме у обзир да није било никаквих већих приватизација.
Јануар и фебруар ове године, и то је оно што сам припремила за данас, зато што су то нови подаци од прошлог месеца када сам била овде, говоре да су директне стране инвестиције само у јануару и фебруару, у односу на ту историјски добру годину, прошлу годину, порасле за скоро 22%, 21,8%, да су укупно стране директне инвестиције у јануару и фебруару у Републици Србији износиле 436 милиона 900 хиљада евра, што је за 80 милиона више него у најбољој години до сада. Толико смо девастирани.
Поред тога, Агенција за привредне регистре, дакле не Влада Републике Србије, него Агенција за привредне регистре, је прекјуче изашла са извештајем који каже – добит привреде у 2017. години било је 437 милијарди динара, односно 3,7 милијарди евра више него дупло бољи резултат у односу на 2016. годину. Толико смо девастирани.
Јавни дуг смо спустили испод 60%. Данас је 59,5%, дакле, испод мастритских критеријума, што значи много боље него већина чланова ЕУ. Ето, толико смо девастирани.
На данашњи дан стање у буџету Републике Србије – суфицит од 3,9 милијарди динара, планиран дефицит у прва четири месеца био је 40,1 милијарда динара. Дакле, резултат је бољи од очекиваног за само 44 милијарде динара. Толико смо девастирани.
Када причамо о уништеној држави, само у прва четири месеца је ту уништену, девастирану државу, вашу државу, за коју се ја надам да би требало да имате понос у овоме што данас причам, посетио: премијер Јапана, председник Европског парламента, председник Европске комисије, премијер Белгије, председник Европског савета и председник Европске инвестиционе банке. Ето, толико смо девастирани. Толико је уништена ова држава, па су се они сви забринули и дошли овде да кажу како је Србија лидер у региону.
21/2 БД/БМ

Нећу да настављам даље око резултата и тога колико је бесмислено рећи да је Србија данас девастирана и уништена држава. То стварно може да каже неко ко је само изузетно малициозан и нема никаквог респекта према ономе што резултати и цифре говоре.
Што се тиче ФАТФ-а, још једном ћу рећи, ако ишта вреди, не постоји никаква црна листа и Србија није ни на каквој црној листи. Србија јесте, нажалост, на листи за појачани мониторинг или надзор, иако је једна од ретких земаља која је од укупно 40 препорука, у тренутку када је једна земља света искористила сав свој утицај да се налазимо на листи за појачани мониторинг, од 40 препорука испунила 35. У том тренутку, ми смо рекли – у реду, направићемо као Влада координационо тело, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова ће водити то координационо тело и до краја јуна ћемо испунити све остале препоруке и усвојити све оне законе које смо требали да усвојимо у наредних годину дана.
Од тада је усвојено још додатних пет закона које сте усвојили ви као Народна скупштина и још три додатна закона, које смо као предлог усвојили ми као Влада и упутили на разматрање Народној скупштини, ефикасност која мислим да није виђена у земљама ЕУ које су нам рекле да ми то сигурно нећемо успети да урадимо до краја јуна и видеће како ћемо сигурно успети да урадимо.
Што се тиче Косова, могу вам рећи само ово – борићу се сваки дан да нађемо најбоље могуће решење из тешке ситуације за све грађане Републике Србије. Потписаћу све оно што је потребно да се потпише да грађани Републике Србије буду безбедни, да имају сигурну будућност и да имају просперитет испред себе.
Тако да, хвала вам на томе. Очекујем нова питања. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Јадранка Јоксимовић. Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Ево, ја бих само додала неколико ствари, пошто видим да је потпуно или неразумевање, недостатак воље да се научи, да се прочита. Интерпретације се никад не читају. Читају се оригинална документа. То се отприлике научи на првој години факултета, да кад имате документ, прочитате документ и онда имате сопствене интерпретације, ако их имате и ако су валидне.
Друга могућност која постоји, то је да заиста не разумете процес, и то је легитимно и увек треба питати. Добро је што питате, јер оно што ви не разумете јесте шта је суштина сваког извештаја и зашто извештај постоји као форма за оне земље које су у процесу европских интеграција и које су кандидати.
Дакле, извештај је инструмент којим се утврђује пресек стања у реформама. Дакле, не дају се политичке оцене. Политичка оцена је дата само у једном извештају и то у извештају из 2010. на 2011. годину, када је био толико тужан и скандалозан наратив којим се описивало стање у Србији у области правосуђа, у области корупције. То је непоновљив наратив. Надам се да никад више такав наратив у извештају, какав је био 2010-2011. године, а претпостављам да се сећате ко је тада уређивао реформски процес у Србији, се никада више неће поновити.
Делови око економије у то време, који су приписивани, који су такође били лоши, који су приписивани економској кризи, а сећамо се да су нас неке ваше, чини ми се, партијске колеге убеђивале како ће економска криза заправо произвести невероватно позитивне ефекте на сјајну српску економију у то време, само што то некако није било препознато. Е, тада је дата политичка оцена и препорука, у том извештају, једној другој Влади која није успела да због тога ни отпочне преговоре, званичне, са ЕУ.

22/1 ТЂ/МЈ 16.55 – 17.05

Овај извештај, ако могу да га назовем извештајем који је позитиван, а могу да га назовем, дакле, укупно говорећи у оном смислу који извештај мери напредак у одређеним областима које су побројане од економских, политичких, регионалне сарадње, па и нормализације односа између Београда и Приштине у највећој мери је констатован напредак, негде мањи, негде већи, и то је чињеница, и то је оно што смо рекли грађанима Србије отворено. Дакле, и то је оно што не мора ни Европска комисија да нам каже, па знамо ми да треба и знају сви грађани Србије да још више морамо да радимо на реформи правосуђа.
Заборавили сте да поменете да је постигнут, не само одређени напредак, него да је нарочито похваљено смањење броја заосталих предмета и извршења и успостављање мера за уједначавање судске праксе, што је оно што грађане највише занима, да им не чаме предмети по 10, 15 и 20 година како се то, нажалост, дешавало. То је оно што грађани мере.
Да ли су уставне промене неопходне? Да, јесу зато су била два круга дебате, послати амандмани Венецијанској комисији која је заиста референтан оквир који може да да препоруке у односу на то да ли су уставни амандмани у складу са постојећом светском праксом, добром праксом, пре свега, или најбољом праксом, па и тада ћемо поново ићи на дебату да би се у потпуно парципативном и инклузивном процесу дошло до најбољих решења.
Немојте да се подсећамо реформе правосуђа од пре неколико година која је тако катастрофално пропала. Зато смо опрезни и зато можда нешто и касни да не бисмо дошли у ситуацију да нам се онаква реформа правосуђа још једном деси. То је највећи интерес грађана Србије. Дакле, да ли ће то бити ваш аргумент, да ли ћемо отворити једно поглавље због тога мање или више, ја сматрам да је важно и, као министар надлежан, изузетно је важно, али је још важније да ова област буде уређена на начин на који ће заиста да пружи сигурност нашим грађанима, да успостави владавину права и ја мислим да смо много тога урадили. Свака друга интерпретација је малициозна. Можемо да идемо даље у компарацију претходних извештаја са овим извештајем.
Поменули се правно обавезујући споразум, па када читате извештај, онда прочитајте и оно што сама формулација носи у себи, а што би као особа која се бави политиком морала да зна. Хитно постизања правно обавезујућег споразума, па није спорно, ако се претходно хитно у потпуности имплементира један други правно обавезујући споразум, а то је Бриселски споразум и ако се успостави заједница српских општина.
Према томе, унесите више ширине и разумевања за оно што је било, како је напредовало и где смо сада, а сада смо на добром путу, а пуно посла је пред нама, и то знају грађани и грађани зато на изборима гласају како гласају, јер умеју да препознају резултат и да дају поверење за још бољу будућност.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Стефановић жели да вам одговори.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Претпостављам да би овај говор господина Алексића могао да буде тачан да га је изнео негде почетком 2012. године. Слажем се за тај период готово са свим оценама. Неке су биле мало теже од ових које сте ви изнели, али за 2012. годину апсолутно верно осликава, и то у најбољем случају.
Једна ствар ме је забринула. Надам се да вам то није била намера. Чини ми се да се изношењем одређених ставова, интерпретација из тог извештаја се заложили за укидање медија у Србији или барем оних медија који нису по вољи ЕУ. Дакле, ако се ЕУ не свиђа како неки медији извештавају, треба их укинути, ако ја то добро тумачим. Дакле, или ви бар то износите као важну ставку из извештаја Европске комисије.

22/2 ТЂ/МЈ

Ја бих ипак да сачекамо да ЕУ укине таблоидне медије, па када они у својим земљама укину таблоидне медије, да се ми онда држимо тога што су они урадили. До тада, мислим да треба да се држимо онога што су рекли да слобода медија нема ограничења, а то значи, као што ми то увек кажемо људима из ЕУ када долазе овде – можда вам се не свиђа то што медији говоре, али то је слобода мишљења и говора. Не може увек да вам се свиди све оно што се пише. Не може да буде лепо само оно што се свиђа једнима, а да није лепо што се свиђа другима. Не свиђа се једнима и другима, и то је демократија, зато је Србија демократска држава у којој постоји слобода мишљења, вама се не свиђа једно, мени не свиђа друго, али можемо да читамо и ви и ја.
Било би лоше када би нам ЕУ диктирала које новине пишу лепо, па да те држимо, а оне новине што не пишу лепо, таман ако се свиђају народу, онда треба да их укинемо. Мислим да то треба да оставимо тржишту и телевизије, и новине. Коме се нешто не свиђа, промени канал или не купује новине. Има право, то је демократија. Није демократија да било ко од политичара одлучује шта је добро написано у новинама. Политичари не треба да се мешају у то, као што политичари не треба да имају, као што је рекла покојна Верица Бараћ, апсолутну и доминантну улогу у медијском спектру и да својим медијским утицајем у маркетиншким кућама остварују огроман профит, остварујући апсолутни утицај без икакве слободе медија. Тачка. Мисли се тада на Драгана Ђиласа.
Друга ствар, криминалне групе, позивам вас да питате комесара Аврамопулоса, који је ипак најпозванији да говори о напретку Србије у Поглављу 24, да питате председника Европске комисије, да питате комесара Хана и све министре унутрашњих послова, који дођу у Републику Србију, или можете да им упутите допис тамо како оцењују сарадњу у борби против организованог криминала заједно са Републиком Србијом и њеним истражним и полицијским органима у претходних неколико година, како оцењују резултате које смо спровели у активностима, у заједничким истражним тимовима са немачком, аустријском, шпанском, белгијском, француском полицијом.
На крају крајева, у последњих неколико дана имали сте прилике да видите две донације које је добио МУП. Једну донацију немачке полиције, немачке криминалистичке полиције, као захвалност за добру сарадњу и заједнички рад на расветљавању, откривању и хапшењу организованих криминалних група и заплени 300 килограма кокаина. Покажите ми и једну земљу у региону, једну, која је имала и близу тај резултат у запленама наркотика, у проналаску илегалних лабораторија, синтетичких и осталих, и која је имала тај број оперативних информација које су довеле до хапшења људи у другим земљама.
Друго, имали смо донацију Сједињених држава, захваљујући доброј сарадњи коју смо имали са ИЦИТАП програмом, то је програм Министарства правде Сједињених држава, сарадњу са ФБИ и сарадњу са другим институцијама са којима сарађује МУП овде.
Те две велике земље су показале шта мисле о сарадњи са нама у области борбе против организованог криминала и корупције. Дакле, зашто би те земље, са једне стране, мислиле да смо лоши, а са друге стране нас награђивале за сарадњу и добар рад и рекли – да, желимо да унапредимо ваше капацитете и сјајно сарађујемо са вама? На крају крајева, немојте веровати мени, питајте њих и ако вам било ко од њих каже – катастрофа, ништа не ваља, Србија назадује, дајте да чујемо то. Ја то нисам чуо од било ког човека. Напротив, чуо сам одличне оцене. Да ли има простора да буде боље? Наравно.

22/3 ТЂ/МЈ

Када се пореди са оним временом када су овде нарко-дилери заиста владали Србијом и инвестирали новац од нарко-трафикинга у Србију, ово не може да се мери. Ви данас немате ни једну озбиљније организовану групу до које полиција не може да стигне на територији Србије, апсолутно ни једна. Немате ни једног озбиљнијег криминалца који не мора да страхује за себе ако се бави кривичним делима. Мора да страхује, него шта. Нема човека чије име не сме да се изговори, не сме да се приведе или његов ауто не сме да се заустави.
Дакле, када сам постао министар, то је често била примедба грађана, била је примедба – заустављате југиће, пунтиће, не смете џипове и мерцедесе. Сваки аутомобил, мерцедес, БМВ, ауди, џип, затамњена стакла, не затамњена стакла се зауставља и лично сам то рекао полицајцима и кажем им и данас – свакога слободно и не интересује нас да каже, као што је некад било, знате ли ко сам ја или да се позива, да видим баш тог који ће да се позове на неког. То данас не може.
Даље, од 2000. године, ми смо у претходној години имали апсолутно најмањи број убистава у Србији, најмањи број кривичног дела убиства, 76. У периоду, рецимо, од 2000. до 2010. године то се кретало и до 154, 158, 160 годишње. Дакле, ово је више него дупло боље. Није добро када имате једно убиство годишње. Оно на шта у нашем друштву морамо да уложимо енергију јесте насиље у породици. То је ствар у којој морамо да едукујемо нашу популацију. Ту није све у рукама државе, али на томе заједно морамо да радимо.
Оно што јесте добро, данас се у Србији не убијају новинари, не убијају се полицајци, не убијају се људи на митинзима, људи који другачије мисле, а убијани су у време ваше власти. И једни, и други, и трећи, убијани јер су имали другачије мишљење.

23/1 АЛ/ИЋ 17.05 – 17.15

Најгоре од свега, по пет, шест, седам година нико није хтео да отвори истрагу. Ми смо лако решили, за мање од годину дана. Кад решите за годину дана, а неко није хтео за седам, то показује да је било могуће, само није било воље, није било жеље, јер ти људи нису припадали тој страни, него су били с друге стране.
Зато ми је драго што је Србија данас значајно напредовала и у владавини права и у поштовању свих европских норми које имамо и у сарадњи са светским и европским органима за гоњење свих организованих криминалних банди. По резултатима јасно се види да је Србија убедљиво прва од свих земаља у региону у таквој врсти резултата. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли желите да поставите још једно питање?
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Захваљујем.
По устаљеној мантри говорили сте о ономе шта ја вас нисам ни питао и углавном сте причали о некаквим резултатима које треба да нам саопште неки људи који не живе у Србији. Зато, позивам грађане Србије да они прочитају овај извештај па нека сами процене шта је истина, а шта је лаж.
Даље, постављам поново питање вама, госпођо премијерка на почетку да не би поново прескочили одговор, да ли сте спремни као премијер да потпишете правно-обавезујући споразум са Приштином у коме ће бити дефинисано да се Србија и Косово неће блокирати у чланству у међународним организацијама, тј. да им омогућите столицу у УН?
Друго питање – да ли сте се срели са представницима лобистичке куће „Трнбери“ у Београду, сада када је Левандовски овде био? Да ли сте договарали услуге, да ли сте договорили ко то плаћа и шта ће грађани Србије добити заузврат?
Даље, што се тиче интерпретације ништа ја, госпођо министре, нисам овде интерпретирао, већ сам читао оно што стоји на вашем сајту. Дакле, ово су документи, односно цитати из документа који стоји на сајту Министарства за европске интеграције.
Што се ФАТФ-а, ја се захваљујем министру Стефановићу који је био врло коректан овде кад смо говорили о законима о полицији и који је рекао да имамо пропуст и да треба да се исправе до јуна.
Ви сте, госпођо премијерка, рекли да извештај ФАТФ-а више не одражава реалну ситуацију много пре те скупштине кад смо усвајали и расправљали о тим законима које морамо да донесемо да би били склоњени са те црне листе. Знате са ким смо на тој црној листи? Ви знате, са Северном Корејом, Етиопијом, Ираком, Ираном итд, једина земља из Европе је Србија, једина земља. То је чињеница.
Даље, што се тиче медија, ја ћу да вам кажем да је Србија данас у 2018. години за 10 места по Извештају о медијским слободама назадовала три задње године 2026, 2017. и 2018. Сваке године назадујемо за по 10 места уназад. То је податак и то говори о томе да независним медијима прети нестанак, вероватно, у Србији, да ће Србија остати црна рупа где ће се грађанима пласирати само оно што је у интересу владајуће већине и спроводити и она пропаганда која је у интересу власти.
Четврто, јако важно, а ви сте малочас рекли да је озбиљан посао спровести реконструкцију, да, јесте, али сте одустали од те реконструкције оног тренутка када је председник рекао да није важно да ли ће она бити за 15 дана, дан или два месеца, потребно је да разговарамо о целом пакету, а тај цео пакет подразумева и норамализацију односа и потписивање правно-обавезујућег споразума са Косовом.
Да ли то значи да ће у међувремену неки министри самоиницијативно да се повуку из Владе која ће тај споразум потписати? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
23/2 АЛ/ИЋ

Председнице Владе, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Заборавила сам да вам одговорим на ово питање за које сам рекла да ми је најфасцинантније за те лобисте неке. Ја не знам уопште ко су ти људи, ја никад у животу нисам чула за те људе, ја не знам шта они раде, ја уопште не знам одакле вама, нисам знала да су били у Србији, не знам код кога су дошли. Те информације које има Вук Јеремић, које шаље преко Твитера, које су информације на нивоу истинитости да Ангела Меркел неће да се види са Александром Вучићем, па га она позове два дана после тога су мени фасцинантне.
Стварно, хајде да се бавимо неким стварним стварима. Ја не разумем, ок, ово јесте време оних пост-истина, али ви сте га баш одвукли у један онако озбиљан екстрем са пост-истинама.
Дакле, да будем јасна и гласна, за грађане Републике Србије, нити знам како се зове тај човек, чула сам да се зове слично као неки пољски фудбалер, нити знам шта он човек ради, нити сам се видела са њим, нити сам имала времена да се видим са њим, с обзиром на то да сам се само ове недеље видела са премијером Белгије, са господином Доналдом Туском, са господином Хојером, председником Европске инвестиционе банке, прошле недеље са председником Владе покрајине Беденвинтерберг, господином Кречманом.
Дакле, ја немам времена да се виђам са тим неким лобистима за које ви знате и који су вам толико битни да их пратите по свету где иду. Не занима ме, људи.
Немамо никакве везе са њима. Могу да вам гарантујем да Влада Републике Србије никакве лобисте не ангажује и да ништа од тога није плаћено ни личним парама ни из буџета Владе Републике Србије.
Ово је једна од невероватних пост-истина. То су неке од тих ствари за које, ок, рећи ћете ми – љутим се, ја не знам како да одговарам на те ствари. Не знам ко вам је лобиста. То сам одговорила.
Што се Косова тиче, зашто инсистирате о томе да ја вама кажем какав ћу ја споразум да потпишем. Такву сте грешку направили са Међународним судом правде. Шта ви мислите да ћемо ми сада док ми преговарамо о Споразуму о нормализацији, ви инсистирате да вам председник Владе каже какав ја споразум хоћу да потпишем. Чекајте, где је ту дипломатија. Колико је невероватно да ви не можете да разумете да вам ја сада кажем какав ћу споразум да потпишем.
Рекла сам свима шта ће Влада Републике Србије да уради. То се тако не ради. То се можда тако радило када смо ми губили поене на Међународном суду правде зато што се дипломатија тако стратешки водила.
Хоћу јасно да вам кажем због грађана Републике Србије који гледају овај пренос, нећу се ни у једном тренутку уплашити, ни либити да потпишем шта год треба да се потпише да грађани Републике Србије имају пуну сигурност, пуну безбедности и пуну гаранцију даљег просперитета. Нећу се лично плашити да урадим. То је моја одговорност. То је моја обавеза коју сам преузела овим послом.
За реконструкцију. Молим вас, немојте таквим стварима да се играте. Ја сам рекла да се реконструкција стопирала након терористичког акта на Косову, у Косовској Митровици против нашег народа и Марка Ђурића као директора Канцеларије за КиМ. Човек је био отет, бесомучно вођен улицама Приштине. Ствари које ни највећи пријатељи Приштине нису могли да верују. То је једно средњовековно понашање.
У том тренутку са таквом ситуацијом безбедносном када заседа Национални савет за безбедност вама је нормално да ја као председница Владе разговарам око реконструкције Владе. Не, мени је нормално да ми је потребно пуно национално јединство.
23/3 АЛ/ИЋ

Молим вас да се са таквим стварима не играмо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Коментар.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Захваљујем.
Да констатујем, што се тиче Правно обавезујућег споразума, рекли сте да ћете га потписати и честитам вам на томе и вама и вашој Влади. Бићете уписани у историју ако тако нешто урадите.
Друго, нисте ми одговорили на питање око лобиста. Нисам вас питао за Левандовског, него сам питао за две друге особе, Мајка Рубина и Џејсона Озборна који су боравили овде у Београду. Врло прецизно сам поставио питање.
Даље, што се тиче Међународног суда правде, шта је то променило. Да ли је можда промењена резолуција, јер можда не одлучује Савет безбедности УН о томе, јел је то утицало на ваш преговарачки поступак у задњих шест година у Бриселу јер сте имплементирали све што је на штету српске стране било предвиђено Бриселским споразумом а сада кукате и плачете што Албанци неће да формирају Заједницу српских општина и правите које какве представе. То је доказ ваше неспособности у преговорима да заштите интересе Републике Србије. То је почетак и крај сваке приче и грађани то треба да знају.
Што се тиче резултата ове Владе, грађани ће то најбоље осетити и најбоље осећају у ових шест година, па нека они сами процене, али како сада ствари стоје, госпођо премијерка, они беже главом без обзира из ове државе.

24/1 ЈЧ/ЦГ 17.15-17.25

То је нешто чиме ви треба да се бавите, а не овде различитим спиновима, заменама теза и којекаквим причама. Причате бајке већ шест година и држите под потпуном контролом медије, да би грађани могли да распознају шта је истина у овој држави, а шта није истина.
Тако да вас позивам да мало више радите на ономе за шта се залаже ова Влада, а то су европске вредности у Србији, европско законодавство, владавина права, медијске слободе, слобода изражавања и да при том сачувате националне интересе Републике Србије које изгледа нећемо успети после вас да сачувамо по питању Косова, правно обавезујућег споразума и учешћа и чланства Косова у УН. То је практично суштина признавања Косова.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, изгледа да је тачна она изрека да људска злоба долази из немоћи и од зле намере.
Моје је питање модификовано. Питам министра за рад и социјална питања да ли постоји још увек појава која је постојала у Трстенику, да неко од државе узме 55 милиона динара за негу старих лица и да не можете да пронађете ни једно старо лице које је неговано, а да при томе тај касније постане народни посланик?
Такође, питање за Владу или министра који треба да коментарише изградњу је следеће, ево, оде, питање за министра полиције – шта ће предузети поводом градње, дивље градње и уградње гасовода у Трстенику, који је грађен за време власти у локалној самоуправи господина Алексића? То је била дивља градња од стране фирме која се зове „Бос“, која је добила самим тим и послове гасификације. На то може да одговори и министар за локалну самоуправу, да ли су такве појаве сада познате?
Идемо даље, питање за Владу, за министра спољних послова, за министра полиције, односи се на следеће – да ли постоји спрега, а познато је да Србија не може пасти због притисака споља, ако јој неко не помогне изнутра, да ли постоји спрега између спољних фактора дела међународне заједнице, Вука Јеремића, Борка Стефановића, Ђиласа и Јанковића, да ли постоји међусобна спрега у сврху рушења суверенитета Републике Србије?
С тим у вези, питање за министра финансија и Владу, шта ће да ураде поводом скандалозног понашања у финансијском смислу Вука Јеремића, који је изгледа наследио нафтни извор у селу Јежевица код Чачка, поводом ненаменског трошења средстава док је био министар спољних послова, на нашу жалост, где је један лет плаћен 70.000 евра, где је једно преноћиште плаћено 1.500 долара, где је џепарац месечни био 25.000, где је продата државна својина „Енергопројекту“ и другим фирмама у иностранству? Шта ће МУП и шта ће Министарство спољних послова, шта ће Влада, шта ће чак и Министарство одбране предузети по том питању?
На крају, питање за министра полиције – да ли ова поменута господа, који су организатори, по мени, протеста у Нишу на законит начин пријављују јавна окупљања која се дешавају сада у Нишу, с обзиром да се она не могу третирати као спонтана, јер у њима учествују лидери опозиције, без обзира што ја не видим кога они предводе као лидери, али они су по мени организатори и те демонстрације не могу бити спонтано окупљање?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председница Владе Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Поштовани народни посланиче, хоћу само да вам кажем да ће све свакако бити испитано и свакако имамо министре који су компетентни, а и довољно храбри да такве ствари испитају, да то урадимо.
24/2 ЈЧ/ЦГ

Хтела бих само да искористим овај тренутак да честитам Милици Николић, која је освојила бронзу на европском првенству у Израелу у џудоу. Ово је после 15 година прва медаља за жене у џудоу, тако да је велики успех. Свака част, стварно.
Када смо код тога, ето још једне ствари због које ћемо, као што је један поштовани народни посланик рекао, бити уписани у историју. Поносим се, ми ћемо бити уписани у историју као једна следећа влада у низу, у континуитету са претходном владом која је за само три године извукла земљу са ивице пропасти, банкрота до буџетског суфицита и озбиљне домаћинске касе, земље која само у три године је постала од најгоре земље по издавању грађевинских дозвола нпр. једна од првих десет земаља по издавању грађевинских дозвола, светског шампиона по привлачењу страних инвестиција. Дакле, истина, бићемо уписани у историју.
Морам само још нешто да вам кажем, грађани ће сами проценити. Колико пута желите да грађани сами процене? Године 2014. су грађани сами проценили, па су 2016. године грађани сами проценили, па су 2017. године сами проценили, па су 2018. године грађани сами проценили и вама и даље није јасно. Грађани су проценили и цене и сваки пут, сваке године све је већа вера и у СНС и у владајућу коалицију.
Треба рећи да су грађани сами проценили и ваш учинак, проценили су грађани Београда нпр, који је, ја мислим, центар снаге ових странака, где је коалиција окупљена око пет странака поштованог народног посланика освојила величанствених 2,24% или 18.000 гласова. Грађани јесу сами проценили. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Желите још једно питање да поставите, господине Ристичевићу?
Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, моје друго питање се односи на пољопривреду. Малопре оде човек који је хтео у Влади СНС да буде министар пољопривреде, па пошто није био, сад му не ваљамо.
Дакле, они мисле да ми не решавамо довољно брзо проблеме које су они оставили. С тим у вези, пре пољопривреде, желео бих да ми одговоре министри, надлежни министри и председник Владе шта ће предузети да се санкционише понашање Вука Јеремића и Бориса Тадића везано за резолуцију која је замењена и у УН смо добили уместо УНМИК Еулекс?
Такође, шта ће бити предузето због питања Међународном суду правде, које је по мени намерно постављено тако да самопроглашена независност Косова добије одређен легитимитет и шта ће предузети поводом активности Вука Јеремића и Борка Стефановића, који су по депешама „Викиликса“, а и наше службе тврде да су истините, у амбасади САД тражили да утичу на Албанце да независност Косова не проглашавају пре него што Борис Тадић буде изабран за председника? То се и десило, 2008. године је Борис Тадић, кандидат ДС, дао заклетву 15. фебруара, а 17. фебруара су Албанци самопрогласили незакониту независност. С тим у вези они се нису ни намрштили. Да ли ће то Влада и надлежни органи једном санкционисати? То је питање и за министра спољних послова.
Што се пољопривреде тиче, моје питање се односи, и пре свега сам захвалан на томе што Влада у односу на 2006. годину, када је издвајано 136 милиона евра подстицаја, сада издваја 150 милиона више или 2011. године, када је ДС издвајала 188 милиона евра, сада се издваја од 281 до 309 милиона. Захвалан сам на томе, али питам премијерку, с обзиром да постоји суфицит у буџету, да ли је могуће у ребалансу буџета обезбедити додатних пет милијарди, којима би се пре свега подстицала производња и специјализовала у малим пољопривредним газдинствима, а с тим у вези, удруживањем и прерађивачка индустрија?
24/3 ЈЧ/ЦГ

Мислим да и министар пољопривреде може да одговори на то питање, јер верујем да мала пољопривредна газдинства имају перспективу само уколико се удруже, уколико их специјализујемо за повртарство и воћарство и уколико им омогућимо да се баве прерадом и на одређен начин буду мешовита, а и ЕУ сматра да таква врста мешовитих газдинстава и демографски има важну улогу и представља нову наду за запошљавање у Европи, па тако и у Србији. Хвала.

25/1 МГ/МЋ 17.25 – 17.35

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар, Бранислав Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем поштована председавајућа.
Поштовани народни посланици, што се тиче овог конкретног питања везано за пољопривреду и за средства која су евентуално неопходна за даље унапређење стања српске пољопривреде, желим пре свега да искажем захвалност Одбору за пољопривреду Скупштине Србије на иницијативи коју је поднео пре више недеља, а везана је за субвенције које дајемо, за товно говедарство, које дајемо за овчарство, које дајемо за козарство.
Ми смо ту иницијативу прихватили и у складу са тим изменили правилнике и због тога сам захвалан свим посланицима који учествују у раду Одбора, јер мислим да је јако важно да у међусобној комуникацији учинимо што више и што боље можемо за српску пољопривреду.
Поштовани господине Ристичевићу, захвалан сам, јер, врло ретко у овом Парламенту се прича колике су биле субвенције пре седам, осам година, какво смо стање имали пре седам, осам година у српском аграру, каква је ситуација данас.
Готово да је неприметно прошло, да је за претходних пет, шест година готово дуплиран износ средстава за субвенције, а то је чињеница. И то су бројеви, то не може нико да склони, уклони на било који други начин да чита, пошто видим да овде очигледно као да читамо на неким различитим начинима и као да смо у школама учили неке друге матерње језике. Али, шта да радите. Некоме можете да причате данима, годинама, не бисте му никад објаснили, јер нема ни вољу, ни жељу, а можда ни способност да разуме.
Што се тиче тога који су трендови у српском аграру и зашто потреба за даљим издвајањем, морам рећи да смо ми у односу на и 2016. годину, у 2017. години имали повећање буџета за пољопривреду, исто тако и 2018. године, односно 2017. године имали смо скоро 13,7% повећање буџета за пољопривреду. Али, све је више захтева, све је више људи који се пријављују за добијање подстицајних средстава. Све је више људи који улазе у систем и желе да матиче своја грла и желе да учествују у систему који пружа могућност да учествујете квалитетно на тржишту.
Јако је важно обратити пажњу на ову прерађивачку индустрију која је малопре поменута. Ја ћу данас и вас обавестити још једном, а претпостављам да сте то и видели. Један од симбола српске месне индустрије, југословенске месне индустрије „Срем“ Шид, који има највеће расходне капацитете на простору бивше Југославије, данас је продат, односно јуче је потписан споразум, данас је то обелодањено.
Оно што је јако важно, српски привредници, српски прерађивачи су купили тај комплекс, а још што је важнија ствар и врло често људи то сметну с ума, да је на основу Споразума између Србије и Турске о бесцаринског извозу говеђег меса, омогућена већа потражња за овом робом, да имамо купце на другој страни за пет хиљада тона говеђег меса, управо из тог разлога, зато што имамо ту потражњу. Као резултат тога дошло је до ове инвестиције и у наредних месец и по, два биће у потпуној функцији.
Желим још једну ствар да кажем која није поменута малопре, а у контексту је прерађивачке индустрије. Ви кад желите било коме да извезете робу, да ли је реч о ЕУ, Евроазијској унији, Турској, неком трећем, четвртом, постоје различити стандарди. Немају данас сви исте стандарде какву робу желе да узимају.
Ево на пример, када је реч о Турској, свега четири субјекта у Србији испунила су услове за извоз меса из Србије према Турској. А зашто је то тако? Имали смо потпуну девастацију задњих 20, 30 година, из различитих разлога. Неки су разлози
25/2 МГ/МЋ

били санкције, много више приватизације и потпуни хаос који је ту настао. Нарочито у прерађивачкој индустрији. Готово да на прсте једне руке можете да набројите, осим млинско-пекарске индустрије, које су успешне приватизације биле у прехрамбеној индустрији.
Нама је потребан тај замајац, јер то је платформа на коју се сви каче. Ту се качи сва пољопривреда. Можете да производите на јединци површине колико год хоћете, колико год резултате да имате, ако немате тржиште и немате прехрамбену индустрију, ви немате коме то да продате и сами себе после гушите са ценом.
Четири субјекта су добила ту дозволу од стране турских органа и од стране наших органа. Два се налазе на простору Рашке области, један се налази у Ваљеву, један се налази у Параћину, али шта је, у чему је квака? Свега 100 говеда дневно смо могли да прерадимо и испоручимо на то тржиште и сад таквим темпом тешко да бисмо успели ову квоту од пет хиљада тона.
Са овим капацитетом који је данас, који ће клати четири пута више, него у читавој Србији што има, ми ћемо стићи можда до тих пет хиљада. Ако Бог да 7. маја када будемо имали са председником Вучићем разговоре у Турској, да ту квоту и повећамо, радимо на томе како бисмо што више имали. А оно што је добро имамо и заинтересоване нове инвеститоре овде.
Да се вратим сада на мале пољопривреднике. Зашто је важно у години која је у току и у годинама које су испред нас да све више одвајамо за пољопривреду и прехрамбену индустрију? Зашто што је управо ту квалитет. Ми бележимо суфицит са сваком земљом која се налази у окружењу. Ми доминирамо са квалитетом хране, иако врло често понекад оправдано, понекад не, налази се под лупом, под знаком питања квалитет српске прехрамбене индустрије, али, ако имате суфицит, ако је тај суфицит у односу 90 према 10, у односу на другу страну су ти односи, онда замислите какви су потенцијали ту. И не само овде, када је реч о земљама ЦЕФТ-е, него, пазите, ми смо јуче, то мало људи зна, добили сертификате за говеђе месо и од Кине, за три наша прерађивача. Са Емиратима завршимо целу причу.
Важна су нам тржишта која добро плаћају, а не тржишта само која не могу по ценама да буду иста или слична нама, јер онда ту нема конкуренције, онда ми ту немамо шта да понудимо. Ова тржишта која су богато платежно способна су у ствари тржишта у будућности на која ћемо ми ићи.
Што се тиче Малиа, потпуно је у праву господин Ристичевић када каже да морају да диверзификују своју пољопривредну производњу и морају да се окрену воћарству и повртарству. Из тог разлога је неопходно више новца уложити у пољопривредну инфраструктуру, у системе за иригацију, у електрификацију поља. Врло често постављају питање – шта је то електрификација поља, нећемо ваљда у њиве да доводимо бандере. Да, баш ћемо да их доводимо тамо, јер тако појефтињујемо производњу на лицу места, систем за наводњавање не покреће дизел гориво као погонски енергент, него електрична енергија која је пет пута јефтинија по јединици површине.
Можда то неком личи смешно, можда све ово што причам личи смешно, немојте заборавити да имамо 650.000 пољопривредних газдинстава. Од тога 370.000 газдинстава која искључиво од пољопривреде живе. Колико је ту домаћинстава? Сваке године и то је добро, повећава се број апликаната за мере које даје држава и то зато што су те мере добре. Када дајете 50% за куповину система за наводњавање, 50% за заштитне мреже, 50% за набавку садних материјала, 50% за набавку трактора, 50% за набавку механизације, потребно је све више и више новца.

25/3 МГ/МЋ

Захвалан сам због претходне подршке коју смо имали, везано за финансијска средства, али морамо да будемо свесни, овога ће бити све више и више, и захтева и неопходних средстава. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Коментар, Маријан Ристичевић.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, ја сам задовољан одговором. Производња хране и производња пијаће воде је по мени најважнији бизнис, важнији од производње дијаманата, злата итд. Када нестане воде, хране, онда ћете видети да не може да се живи ни од злата, ни од дијаманата.
С тим у вези, задовољан сам одговором, али с обзиром да су наше субвенције веома ниске у односу на Европу, морам да кажем да подстицаји нису само подстицаји за пољопривреднике. Дакле, од тога корист имају и потрошачи. Са друге стране, најважније, корист имају и прерађивачи, јер добијају јефтинију сировину и они могу да буду конкурентни на нашем и на околним тржиштима.
Дакле, то не задржавају пољопривредници само за себе, јер модерна пољопривреда без подстицаја не може да остане. Зато питам и председника Владе и министра пољопривреде, с обзиром да имамо вишак средстава, да ли можемо тих пет милијарди додатних да обезбедимо из ребаланса буџета, уколико га буде, јер ће пољопривреда, уколико то усмеримо у пољопривреду, сваке године вишеструко вратити тај износ.
Ове несрећнике који су хтели да буду министри пољопривреде, па побегли, позивам на слогу, јер је слога готово пола победе и позивам их да се окану ћорава посла и ђавоља посла, јер треба терати ђаволе и врага од нашег прага. Хвала.

26/1 МЗ/ЛЖ 17.35 – 17.45

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Питање поставља народни посланик Ђорђе Вукадиновић. Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Морам да кажем и да не заборавим у међувремену да похвалим председницу Владе. Прошли пут сам, и то мислим да смо дужни ми из опозиције да кажемо, рекао сам да дође чешће, да није страшно, нико не уједа, и она је послушала, обећала и дошла. Дакле, то је нешто за шта треба одати признање и није лепо да ми то сада занемаримо само зато што смо опозиција, а, хајде да кажем, колатерално, и председницу и руководство Скупштине, јер то руководство није прибегавало неким маневрима којима се раније прибегавало, да се избегне тај последњи четвртак, па да, ето, Влада као хоће, али не може, јер нема заседања Скупштине. Тај маневар су користиле претходне владе. Када кажем претходне владе, мислим и на владе СНС а и оне пре СНС. Дакле, то је просто нешто што треба констатовати. Нећемо ми решити сада све могуће проблеме, али нешто ћемо мало пробистрити, чуће се неки аргументи за и против. Дакле, то је свакако за похвалу.
Оно што не знам да ли је за похвалу, али мало за чуђење, то је да, морам признати, госпођо Брнабић, да бих ја волео да живим у земљи која изгледа тако како сте је ви па и ваше колеге овде описали. То стварно делује као једна земља, са тим подацима и цитатима, просперитета, стабилности, реда, кажем, заиста делује готово идеално. Мислим да бисмо сви ми овде волели да Србија заиста тако изгледа. Мој утисак је да Србија тако не изгледа, факат, нема сада простора да се све то детаљ по детаљ, тачка по тачка расправи. Али, генерално мислим да грађани то тако не перципирају.
Што се тиче овога да су грађани сами проценили, ви сте поменули и позивали се, с разлогом, наравно, на резултате избора који дају за право тим вашим оценама и проценама, ја бих рекао да бих се ја и са тиме сложио, само уз једно мало али, а то је да су услови који постоје на тим изборима иоле фер, демократски и равноправни, онда бих ја заиста скинуо капу и рекао – да, ви сте у праву. Овако имам право на неку врсту резерве и сумње у погледу тога и фасцинантности тим резултатима.
Али, оно што је проблем и чиме смо завршили наш прошли дијалог, пре једно месец дана овде, ви сте готово љутито, али увређено, не према мени, него генерално, рекли – па како вам пада на памет, то је била моја последња констатација, како можете помислити да би неко био тако глуп, луд, или тако сте неки израз употребили, да формирање тзв. заједнице српских општина прихвати као неки поклон и да то онда буде оправдање за потписивање правно обавезујућег споразума, који би укључивао и евентуално столицу у УН. Дакле, ви сте са индигнацијом одбили саму помисао да би, понављам и наглашавам због грађана, дакле, да би нам у неком тренутку тај ЗСО, којим нам се маше и обећава, ево, већ шеста година, и који никако да се формира, уз силно отезање и завлачење, пре свега, наравно, са албанске стране, али рекао бих и уз недовољно инсистирање Србије, да нам се тај ЗСО на крају понуди као нека врста утешне награде. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Председница Владе има реч.
АНА БРНАБИЋ: Нисам чула јасно питање, али ћу вам свакако дати одговор на генерални коментар.
Хвала вам, у сваком случају, што сте приметили да долазимо у Скупштину и да тиме одајемо стварно, чини ми се, потпуно искрено поштовање према Скупштини као Влада и што одговарамо на сва питања и ми ћемо наставити као Влада са тим и долазићемо сваког последњег четвртка у месецу.

26/2 МЗ/ЛЖ

Када кажете да би волели да живите у земљи о којој ја причам са мојим тимом, имам једну фантастичну вест за вас – ви живите у тој земљи, тако да вам се та жеља испунила. Све реформе траже време и сви резултати траже време. Мислим да ћемо се свакако макар сложити око тога да је 2012. године земља била девастирана. Мислим да ако је незапосленост 26% или између 24 и 26%, да то значи да је земља девастирана. Мислим да ћемо се сложити да је правосуђе после реформе која је покушана било девастирано. Мислим да је јако, јако тешко, од тога где смо били на три месеца од банкрота, да запослимо људе, да подигнемо плате, да имамо стандард, да уложимо у здравство, у јавне услуге, у путеве. Када немате ни Коридор 10, немате Коридор 11, да не знате како да дођете од Ниша до Ужица, мислим, те ствари трају и траже време.
Мислим да је по сваком објективном параметру, али опет, не нас у Србији, неко партнера из ЕУ, из Светске банке, Светског економског форума, кредитних агенција, рејтинг агенција, које два пута за две године повећавају кредитни рејтинг Србије, очигледно да је ситуација у Србији много боља. Не можете рећи да ако је данас незапосленост између 12 и 13%, што је и даље катастрофа, да је то горе него 24%, али је то и даље јако тешка ситуација, ситуација у којој, наравно, грађани јако тешко живе. Ви не можете да имате добре плате, када сте имали незапосленост 26%. Па ви тек треба да доведете фирме или да подржите мала и средња предузећа да би се направили ти послови, па онда да кренете у други круг, да се направи конкуренција, да би тржиштем повећали плате. Не можете да кажете – биће минимална плата 180 динара по сату. Ви можете, али нико неће имати да плати ту плату. Једино је тржиште то које може да подигне плате, а то тражи време.
Не можете да кажете – грађани не примећују. Ако имате први клинички центар у историји Србије завршен, 52 милиона евра је уложено у један од најбољих тренутно клиничких центара сигурно у југоисточној Европи, онда то грађани данас, који нажалост морају да се лече у том клиничком центру, свакако примећују. Јуче смо расписали тендер за извођача радова за Научно-технолошки парк Ниш. Пре тога смо у октобру отворили Стартап центар у Нишу. То ти студенти примећују.
Да ли треба боље? Па мора много, много боље, али Влада мог претходника је тек направила финансијско оздрављење земље. Они су једва стигли да се бави новим радним местима, зато што је ваљало, требало је земљу извлачити из банкрота. Ова Влада је тек наследила здрав буџет, здраву основу за бржи раст и ми сада морамо да идемо у тај бржи раст. Дакле, реформе траже време, резултати се виде, али сам ја сигурна да ће се видети из године у годину.
На крају крајева, можемо да разговарамо око изборних услова. Ја се са вама не слажем свакако, зато што живимо у 21. веку, где потпуно не можете да исконтролишете јавну реч, што сви ви знате, пре свега преко друштвених мрежа, ви сте активни на „Твитеру“ и на осталим друштвеним мрежама, ви данас то не можете да исконтролишете, 21. је век. Изборни резултати показују тачно оно што грађани мисле и показују тачно оно што грађани осећају, да ли осећају бољитак или не. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Ђорђе Вукадиновић.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Наравно да најмање половина грађана Србије не користи друштвене мреже, не информише се преко интернета и наравно да је то управо гласачка база и гро гласачке базе ваше странке, односно владајуће странке којом се поносите. Али, оставимо то сада, то је чињеница. На то се можемо љутити. Нема разлога да оспоравамо елементарне чињенице. Када би гласали само они са друштвених мрежа, резултати би били другачији, али боље да проширимо могућности и ослободимо медије да сви грађани имају правовремену и исправну колико-толико информацију.
26/3 МЗ/ЛЖ

Исто тако, хваљење резултатима о смањењу незапослености, на то утиче заправо то што су многи отишли из земље млади, радно способни, образовани и тако се, нажалост, смањује стопа незапослености, у највећој мери. Али, оставимо то.
Искористио бих прилику да је ту и господин Ивица Дачић, министар спољних послова, да упутим и једну похвалу и озбиљну замерку, питање и дилему и њему.
Ви сте ми такође, госпођо Брнабић, остали дужни одговора поводом правно обавезујуће споразума и те моје сумње или дилеме да ли ће нам управо заједница српских општина бити понуђена као утешна награда за прихватање правно обавезујућих споразума.

27/1 ЈЈ/ВК 17.45 – 17.55

Дакле, нешто што се тиче претходног споразума и обавеза албанске стране из претходног споразума, што није испоштовано, што је наивно потписано, ја бих рекао глупо потписано, олако потписано, тај Бриселски споразум, а онда та тачка, та ставка, тај фамозни ЗСО буде понуђен и каже – ево, ви сте добили сад заједницу српских општина, па онда прихватите, малтене, столицу Косово у УН.
Моје питање за господина Дачића се тиче и прва похвала, то је ова мера узвратна за хрватског министра, мало ту је и похвала Влади, министра одбране, који проглашен за персону нон грата односно није пожељан у Србији. То је изузетна мера за оно што је Хрватска учинила са министром Вулином.
Не одобравам поступке, изјаве, највећи део поступака изјава министра Вулина, али мислим да Влада која држи до себе мора после тога или да избаци, односно захвали господину Вулину на чланству у Влади или да уради ово што је урадила. Дакле, то је просто нормалан процес којем треба да се прибегне. Али бих волео да та врста одлучности која је показана сада према хрватској страни, коју поздрављам, где је примењена, рецимо приликом припрема за овај Софијски самит, ЕУ и западни Балкан, односно мало је непријатна ситуација у којој Шпанија и Маријано Рахој, много више бране позицију Србије по питању Косова, него српска Влада, или је бар то мој утисак и волео бих да ми то једним делом објасните и премијерка и министар спољних послова. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Рећи ћу вам поново да се у потпуности не слажем са вама да грађани Србије не користе друштвене мреже, јел мислим да је то једноставно по било којој статистици није тако. Србија је, ако нешто јесте, а онда, ето за то морам да похвалим пре 2012. онда је она прилично добро повезана. Сигнал мобилног телефона је у Србији преко 90% територије покрива, бродбенд или оптички каблови у просеку преко 60%, по чему смо јако, јако добри у Европи. У просеку у Србији на једног грађанина иде два мобилна телефона, тако да се не бих сложила са вама.
Мислим да је то потпуно паушална оцена и да грађани Србије проверавају и да су активни на друштвеним мрежама и да читају вести преко мобилних телефона, а такве вести и веб сајтови никако не могу да се контролишу, па не може да их контролише ни та свемогућа Влада Републике Србије, која контролише све медије у Србији.
Јуче сам видела један национални лист који је за ништа мање него 10 пута повећао број присутних грађана у Нишу на тзв. демонстрацијама, против председника Вучића. Није их било 1000, дневни лист „Данас“ је рекао 10.000. Ја не знам како је бољи пример да слобода медија, апсолутно и слобода и креативност медија у Србији постоје само тако. Ја се са тиме поносим, мислим да је Србија добра земља и боља земља за живот због тога.
У Бриселском споразуму имали смо пришли пут једну озбиљну дебату, ја стојим при томе, ја имам, рекла сам и тада, потпуно логички показатељ тога да је Бриселски споразум у интересу Републике Србије, а да неки од претходних споразума које су претходне Владе потписивале, односно Владе пре 2013. године, нису. Зато што ако имамо споразуме који су потписивани и које Приштина брже, боље имплементирала, нећете да ми кажете да су ти споразуми били у интересу Србије. Јел, ако имате споразум који је у интересу Србије онда Приштина бежи већ пет година да га имплементира. То је најбољи показатељ да је Бриселски споразум у интересу Републике Србије, као што нпр. договор око интегрисаног управљања прелаза није. Због чега данас имамо да странци, то без проблема могу да зову границом. То је потписао Борко Стефановић, ако се не варам. Хвала.
27/2 ЈЈ/ВК

ПРЕДСЕДНИК: Реч има минисар Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Само да кажем једну ствар, господин Вукадиновић, некад ми се чини да потцењује грађане Србије. На страну то што мислим да је ово једна вид дискриминације или покушаја дискриминације грађана на оне који користе интернет или га не користе и да покуша да се направи један образац предвидивих понашања те они који не користе интернет или који су мање информатички писмени су сад бирачко тело СНС, а ови други који су писменији они су бирачко тело ових других.
Ту има сада неколико логичких питања које ће вам потврдити да није то баш тако. Узмимо председничке изборе 2017. године, на територији града Београда и београдске изборе који су се одржали 2018. године где су исте странке у збиру изгубиле, дакле Јеремић – Јанковић – Ђилас, су изгубили трећину свог бирачког тела. Дакле, ти људи, исти ти људи су схватили да то није опција која њима доноси нешто добро. Не може се поједностављивати ситуација. На крају крајева ви сте имали истраживања која сте ви објављивали, која су грешила за 70%, 80% у односу на поједине резултате.
Шта је проблем? Ја сам ту увидео код одређеног круга људи, ја сам то говорио људима који размишљају слично мени када су имали такву врсту размишљања. Не сме се затворити у чауру истомишљеника, јер ће те тако увек имати погрешну перцепцију. Имаћете погрешну перцепцију о Србији и онога што мисле људи у Србији. На крају крајева људи у Србији, имате стално континуирано повећање, ја заиста мислим да је то заслуга, да је заслуга огроман рад који су уложили Александар Вучић и СНС и Влада Србије и људи који се боре. То је моје мишљење. Али, резултат који се постиже да ви сваке године имате континуирано повећање и апсолутног броја гласова и процената, показује да грађани Србије и те како добро разумеју које су опције које за њих нешто раде, а које су опције које за њих нешто не раде. Таква врста, то вам је, као кад кажу људи, то сам слушао нажалост и овде у парламенту, е, не ваља, супер је било када није била фабрика тад је било одлично, е сада нам не ваља зато што су запослили у фабрици, јер немају довољно велику плату у фабрици. Али, им је супер било када нису имали плату уопште. Е, тада им је било најбоље. Дакле, нико од тих људи који је био гладан, који није имао посао, а запослио се не мисли да им је било боље када су били гладни, мисле да им је боље сада. Да ли мисле да им је довољно добро? То зависи сада од хиљаду фактора.
Свакако да није идеално, само хоћу да вам кажем, моји родитељи припадају генерацији људи који имају преко 60 година, врло се активно служе друштвених мрежама и велики број, а нису то више да кажем они пензионери који нису имали приступ тим врстама мрежа. Они ће ускоро бити пензионери, за годину, две дана. Дакле, то су људи који имају и те како довољно информатичке писмености и јако добро умеју да процене шта је у њихову корист, али не само они.
На крају крајева, наш посао је да се грађанима обратимо на различите начине. Људи виде, доступна су им сва средства информисања на различите начине. На крају крајева, виде шта се дешава у њиховој средини. Када виде да у њиховој средини ниче нови парк, ниче нова школа, иде нови вртић, отвара се нова фабрика, а то раније није, иду километри пута, а није се дешавало раније, нико од тих људи неће рећи, ово је сада лошије него што је било онда. Људи ће препознати да је то боље.
Да ли може још боље? Наравно, да може, али управо хоћу да вам кажем, сувише је то опасно на такав начин делити људе. Нема црно беле ситуације, нема ситуацију у којој можете да кажете, ови су овакви, они су онакви. Људи процењују свакога дана. Мењају своју вољу, мењају свој начин размишљања.

27/3 ЈЈ/ВК

Они који су данас подржавали једне, сутра подржавају друге. Зато морате људима, резултатима да се борите за њих свакога дана. Само сам то хтео да кажем. Дакле, сигуран сам да ћете то видети у наредном периоду када народ опет буде имао прилику да се изјасни шта мисли, да ће се тамо где се радило, где су били резултати и тамо где се држава, односно они који је представљају, да су се баш заложили, да ће и ту где се буду кандидовали, да ће имати подршку народа.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Ивица Дачић. Изволите.

28/1 ДЈ/ЉЛ 17.55 – 18.05

ИВИЦА ДАЧИЋ: Кажу ми они који прате телевизијске рејтинге да смо тренутно веома мало гледани, па бих хтео да подигнем гледаност.
Сходно томе, дозволите ми само да наведем неколико података, пошто је господин Алексић изашао, али, док је он говорио, ја сам наложио да се пронађу сви уговори које је Влада Србије, односно Министарство спољних послова икада правило са неким лобистима и лобистичким групама.
Значи, колико до сада имамо података, Влада Србије је 16. априла 2008. године потписала Споразум са „Групом 30 стратешких тачака“, који је потписао Мирко Стефановић, генерални секретар Министарства спољних послова, 42 хиљада долара месечно. Такође, 5. августа 2011. године, тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић је потписао уговор о лобирању са „Подеста групом“ за 100 хиљада долара месечно. Мирко Стефановић је био генерални секретар. Значи, на основу одлуке Владе. Ја говорим о званичним уговорима који су потписани. Исплаћено је овој првој агенцији милион и 469 хиљада и 800 долара, а „Подеста групи“ је исплаћено 900 хиљада долара.
Такође, у међувремену, постоји у америчким папирима који се баве лобирањем, јер је то тамо легална и законски регулисана активност, податак да је Влада Србије током 2006. године платила 320 хиљада долара, 2007. године 360 хиљада долара и 2008. године 120 хиљада долара агенцији „Барбур грифит енд роџерс“, за коју немамо уговор, а пише да је Влада Србије платила за билатералне релације са САД.
Знате шта, мислим да је крајње неумесно да се данас постављају овакве врста питање од оних који су потписивали овакве уговоре у прошлости. И то је одговор на све оно што су питали да ли се неко срео или није сретао са неким лобистичким фирмама.
Да вам кажем једну ствар. У Америци 173 или 174 земље имају лобистичке уговоре са америчким компанијама. Јел то нешто што треба неко сада да напада због нечега? Прво, није ни потписан, нити се неко сретао, нити је било шта неко договарао.
Шта сте рекли?
(Горан Богдановић: Питам јесте тада били у Влади?)
Нисам био тада у Влади. Извињавам се, 2008. године сте били ви у Влади, Коштуница и ви 2008. године. Према томе, немојте сада да пребацујете на мене.
Уосталом, да вам кажем, ја ово што сам говорио, ја само постављам питање, „Подеста група“ је истовремено када је потписала уговор са Владом Србије, за неколико месеци потписала исти такав уговор са Косовом.
Чекајте, да ли је то нормално да ради и за Србију и за Приштину и за Албанију у исто време? То је такав сукоб интереса и конфликт и да вам кажем искрено, не знам шта су урадили за интересе Србије. Сви ови којима смо давали ове паре, јер за тек неколико година 84 или 85 земаља је признало једнострано проглашену независност Косова.
Дајте мени оволико пара, 50 земаља ће да повуче признање Косова. Слажете ли се? Добро. Апропо, то је толико апропо ових лобирања. Да се сада вратим озбиљно да кажем нешто о томе. мислим да је то нашој држави, да је држава, мислим да би око свега овога би требало стварно да имамо неки консензус око тога шта је нама као држави потребно. Ја уопште не причам о томе да ли је неко на власти или опозицији, очигледно је да модеран свет функционише на такав начин и да ви морате једино да учините транспарентним све то што се дешава и да ми треба да лобирамо за наше интересе тамо где се доносе одлуке.
Слушајте, ми имамо ситуацију да су, да Косово на пример отвара амбасаде у многим земљама, а ми у заносу неких демагошких изјава треба да затварамо амбасаду. Ми не идемо на неке конференције зато што је то скупо, ми морамо да се определимо шта хоћемо.
28/2 ДЈ/ЉЛ

Што се тиче Министарства спољних послова, сигуран сам и председника Републике, Александра Вучића, са којим све то заједно радимо у договору, ми имамо јасан циљ и план, никакво чланство у УН не пада нам на памет. Према томе, никаквих договора нити политичке трговине о томе нема.
Немогуће је да неко добије место у УН, јер шта нам друго преостаје после тога? Чекајте, то је основна ствар коју ни једна држава неће допустити. Видели сте да многи долазе у нашу земљу и говоре о томе, имају пријатељске изјаве, воле нас, итд, а онда шаљу протесне ноте многим земљама које су повукле признање Косова, прете нам да ће укинути седнице Савета безбедности о Косову, пребацити их на затворене консултације, итд.
Ми морамо да водимо рачуна о својим интересима. Какав правно обавезујући споразум који ће дефинисати УН или дефинисати независност Косова? Мислим да око тога стварно нема никакве дилеме. Нема шта ми овде да околишамо. Ова Влада Србије, овај председник Србије, ова Владајућа коалиција никада неће признати једнострано проглашену независност Косова.
То значи, правно обавезујући, они који су правници знају, ја нисам правник, али барем толико знам да не постоји, ако је већ споразум, он је ваљда правно обавезујући. Какав је то правно необавезујући споразум? Значи, ми инсистирамо на примени Бриселског споразума. Чули сте да је Бљерим Шаља говорио јуче, који је иначе присуствовао потписивању Бриселског споразума и Шаља и Хоџај говоре о томе да ће заједница српских општина да буде формирана после пријема Косова у УН или после правно обавезујућег споразума о нормализацији односа Србије и како они то кажу Косова, ми то зовемо Београда и Приштине. То не само да није договорено, то је још једно отворено избегавање испуњавања њихових обавеза.
Према томе, да ли ЕУ на то реагује? Очигледно не реагује. Шефица мисије ЕУ у Приштини је изашла из свог мандата. Она је јуче говорила о Косову као равноправном учеснику иницијативе Западни Балкан шест, о томе смо синоћ рекли и јуче на састанку и председник Вучић и била је ту и премијерка, била је Јадранка Јоксимовић и Доналду Туску.
Такође смо рекли да ЕУ мора да реагује на овакве изјаве које се чују са Косова. Шта сада то значи? Сада није обавезујуће оно што смо потписали пре пет година, чека се сада, траже се неки нови изговори.
Имајући то све у виду, ми смо свесни ситуације и међународних услова у којима се налазимо, али сигуран сам да ово није тема за политичку трговину. Ово није тема за политичку трговину да ли ћемо ми сада годину дана, две или три ући брже или касније у ЕУ. Ја се не либим да то отворено и кажем. Европска унија, питање је докле ће постојати, а Србија ће ваљда да постоји заувек и морамо да водимо рачуна о нашим државним и националним интересима, тако да ту немамо никакве дилеме.

29/1 БД/БМ 18.05 – 18.15

Што се тиче Хрватске, ми смо донели реципрочну меру. Они кажу – позваће свог амбасадора на консултације. У реду, ми ћемо уследити реципрочне мере.
Према томе, кажу - овде није реч о Вулину, овде је реч о акту који угрожава наше добросуседске односе, који никако не може да се тумачи као акт добре воље, већ представља акт понижавања Владе Републике Србије, а самим тим и Републике Србије. Ми ћемо сигурно одговорити и одговорили смо истом мером. Кад неко каже реципрочно, то значи да одговорите на исти начин.
Нама јесте интерес да нормализујемо односе, али нормализација односа не значи да ми не треба да говоримо истину о судбини нашег народа у Хрватској за време Другог светског рата, о судбини нашег народа деведесетих година и не треба, наравно, да прихватамо лажне оптужбе које долазе са њихове стране да је Србија извршила неку агресију. Уосталом, Међународни суд правде у Хагу је то одбио. Једина агресија коју је неко извршио на српско-хрватским односима у историји је била агресија Хрватске, односно Независна Држава Хрватска до Београда, Новог Сада и Шапца. Ми ту немамо заиста никакве дилеме.
Не знам да ли постоји, питао сам колико је ограничено време, али пошто је мој друг Палма следећи на реду, ја ћу да завршавам што раније.
Немамо никакве дилеме да око овога, ускоро ћемо имати и Одбор за спољне послове о извештају о раду и наставићемо са нечим што их највише нервира, а то је повлачење признања Косова. Слушајте, немој ми да падамо на њихове форе. Знате, кад неко призна Косово, онда је то једна велика и угледна земља. Када то уради Барбадос, то је онда велика земља, а када повуче признање Суринам или повуче признање Бурунди или Гвинеја Бисао, а то су неке тамо минорне земље. Свака од тих земаља има исти глас у Генералној скупштини УН.
Према томе, ја позивам све вас посланике из свих политичких партија и све министре да се више окренемо тим земљама, јер то су наши пријатељи од чијих гласова ће зависити судбина наше земље у целини, а и самим тим и Косова и Метохије. Ми смо спремни да заједно сарађујемо са свима. Покажимо наш патриотизам управо на томе, да радимо против признања Косова и за повлачење признања у протеклим годинама. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Као што рекох, лепо то звучи, мада је већи део овог времена господин Дачић одговарао заправо колеги Алексићу, а не мени, али свеједно.
Слажем се ја око много тога и мислим да треба размислити о томе да као посланици подржимо иницијативу Владе или да премијерка покрене да се одобре у ребалансу додатна средства Министарству спољних послова и господину Ивици Дачићу да он са, како је рекао, за милион долара обезбеди педесет признања, односно повуче педесет признања независности Косова. Не делује то баш тако, али бих ја волео да тако може да функционише.
Што се тиче лобирања, нисам против тога, само бих волео да то буде просто транспарентно. Дакле, наравно да треба да се лобира, само бих волео да видим чиме је, када су већ навођени примери, била дилема шта су ове неке агенције лобистичке учиниле за Србију са склопљеним уговорима за оне претходне власти, шта је, рецимо, заслуга Тонија Блера, рецимо, његових Delivery Unit-а, који су имали неку врсту мутног аранжмана, не знам од кога и како плаћеног, са овом влашћу, значи после 2012. године, а сви знамо ко је и шта је Тони Блер, дакле, не да није донео ништа добро, него је донео само лоше и Србији и многим земљама и народима широм света.

29/2 БД/БМ

Што се тиче онога што је рекао господин Стефановић, мислим да је неко обмануо њега као и његовог шефа, односно председника, када је за оне податке и резултате и београдских избора и резултате наших истраживања, наравно да није тако, као што га је неко обмануо и у Нишу, па кад је прочитао, па и сам је видео да је то мало небулозно, две и по милијарде евра које су уложене, наводно, у Ниш, па је онда рекао – ко ми је то написао? Тако га је и у погледу резултата наших истраживања неко обмануо.
Али, што се тиче београдских избора, када саберете резултате опозиције, видећете да су они потпуно у длаку исти, проценат је потпуно исти као и на председничким изборима, а то што нису били довољно паметни да мене послушају, па да изађу заједно на те градске изборе, ова опозиција, то је њихов проблем. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Татјана Мацура.
ТАТЈАНА МАЦУРА: Захваљујем.
Поштована председавајућа, поштовани представници Владе, колеге народни посланици и грађани Србије, пре свега да се извиним министру Дачићу што ја сада говорим, а не народни посланик господин Палма.
Вратила бих се на своје питање. Чини ми се да је ових дана горућа тема серијал који су новинари „Инсајдера“ припремили, а ради се о анализи стратешког партнерства између националне авио компаније „Ер Србија“, тј. некадашњег ЈАТ-а, и „Етихада“, компаније из Уједињених Арапских Емирата.
Сарадња датира још од времена када је ресор привреде водио господин Млађан Динкић, тј. док још није ЈАТ ребрендиран у „Ер Србију“. Подсетићу грађане Србије да је господин Динкић започео преговоре између ЈАТ-а и „Етихада“. Њега је у преговорима наследио тада широј јавности мање познат господин Синиша Мали, који је те 2013. године био саветник првог потпредседника Владе, данас председника Србије Александра Вучића управо у Влади малопре поменутог господина Ивице Дачића.
Незванично уговор о сарадњи је потписан 31. јула 2013. године, док се свечано потписивање обележило 1. августа. Нови „Етихадови“ руководиоци су одмах затим преузели руковођење нашом националном компанијом, све до марта 2014. године, када је уговор о стратешкој сарадњи ступио на снагу, иако су, макар на папиру, били мањински стратешки партнери. Чак и у преднацрту се видело да ће Србија бити у независном положају. Обавезали смо се да ћемо тада уложити сто милиона евра, а да ће „Етихад“ само 40 милиона уложити, и то у виду зајма.
До данас јавности није представљено шта су тачно овлашћени представници испред грађана Србије потписали и на шта су нас прецизно обавезали, с тим што је данас више него очигледно да се свесно ишло само на штету грађана Србије.
Србија је за ових пет година уложила у бесповратну заједничку компанију неколико пута више на различите начине, од отплате дугова до инвестирања, док је „Етихад“ заједничкој фирми дао кредит од око сто милиона долара. За разлику од бесповратног давања Србије, „Етихаду“ кредит са каматом мора да се врати.
Верујем да сте сви одгледали сјајну анализу „Инсајдера“. Имајући у виду да су најодговорнији за овакав криминални споразум одбили да говоре или да дају неопходне информације и документације, грубо кршећи Закон о приступу информацијама од јавног значаја, питам вас, поштована председнице Владе, како ће се држава односити према овом не тако малом проблему?
У међувремену је дошла на ред и концесија Аеродрома „Никола Тесла“. Тек о овом уговору се не зна ништа. Оно што наслућујемо је да је због тог уговора држава одлучила да присвоји локални нишки аеродром, који без непотребног уплитања

29/3 БД/БМ

државе послује одлично и остварује профит. Није ли порука јасна? Чак и у оваквим околностима у Србији, која је само лепо нашминкана, а економски је апсолутно девастирана, је видљиво да из неких бизниса држава једноставно мора да се повуче.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председница Владе Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Прво, колико ја знам, мислим да је уговор са „Етихадом“ објављен на сајту Владе. Ево, проверите, па ми јавите.
Што се тиче „Ер Србије“, мислим да је Влада урадила добар посао, зато што није пустила да ЈАТ само пропадне, да сви ти људи остану без посла, а да дугови свакако остану и да онда када фирма оде у стечај, као што је велики број фирми отишао у стечај, онда да се покрије шта може из стечајне масе, а ово остало да радници остану без ичега.
Дакле, мислим да је у сваком тренутку боље да се направи, а посебно зато што је ово специфично, и „Ер Србија“ није само национална компанија. То је компанија која Србију промовише широм света. То је, такође, компанија која има јако велики утицај на међународни Аеродром „Никола Тесла“. Без „Ер Србије“, међународни Аеродром „Никола Тесла“ не би могао да постане чворште. Без тога ми не би могли да имамо 2017. годину, где је међународни аеродром први пут у својој историји имао више од пет милиона путника, нешто мало више од пет милиона и 300 хиљада путника. То је немогуће без „Ер Србије“.

30/1 ТЂ/МЈ 18.15 – 18.25

Дакле, „Ер Србија“ не може да се посматра само као „Ер Србија“, али да посматрате и само као „Ер Србија“ опет је боље да сте спасили оно што се спасти могло од ЈАТ-а и направили свог националног авио превозника.
Мада разумем, када је била прича о „Железари Смедерево“, увек је било критика гаси „Железару“, завршавај то, немој да дајеш паре, 5.000 људи, шта да радимо, таква је економија, неолиберални концепт, шта да се ради. Дакле, не и „Железара Смедерево“ је спашена исто тако. У том истом смислу мислим да је „Ер Србија“ био добар уговор за Републику Србију.
За разлику од претходних Влада и уговора који су били у потпуности под дознаком поверљиво, ми немамо, а ни претходна Влада није имала тај принцип, па када ми кажете око уговора са „Вансијем“, концесионог уговора, он је од прекључе објављен на сајту у форми у којој у овом тренутку може да се објави на сајту Министарства финансија, мислим Комисија за јавно-приватна партнерства. Дакле, сви основни елементи уговора су објављени.
Након, као што сам рекла и прошли пут, прошли месец када сам била у Скупштини, након финансијског завршетка, financial close, финансијског потписивања тог уговора са „Вансијем“ уговор ће бити објављен, али у овом тренутку, потпуно у складу са законом, најважнији елементи тог уговора су објављени на сајту Министарства финансија у одговарајућој форми.
Аеродром „Константин Велики“, нишки аеродром, нема никакве везе са концесионим уговором за међународни аеродром „Никола Тесла“. Аеродром „Константин Велики“ је друго правно лице и никако није поменут, ни обухваћен концесионим уговором са међународним аеродромом „Никола Тесла“.
Опет долазимо до једне економски потпуне нелогичности да држава која развије свој међународни аеродром у Београду, до тога да има најбоље резултате у својој историји и развије га до тога да може да направи уговор вредан нешто више о милијарду и 500 милиона евра са једном од најјачих компанија за управљање аеродромима, француским „Вансијем“, у потпуно отвореном транспарентном међународном поступку на који нико није уложио жалбу, у коме учествују и највеће међународне финансијске институције… Дакле, завршимо тако добар посао, важан посао, оставимо аеродром за милијарду и 500 милиона евра на управљање једној од најбољих међународних компанија и кажемо да сада као Влада Републике Србије можемо још више да уложимо такође у међународни аеродром „Константин Велики“ у Нишу, зато што можемо, зато што смо овај посао завршили, а и пре тога је Влада Републике Србије улагала много више новца у „Константин Велики“, него локална самоуправа, зато што локална самоуправа није имала капацитета, па је 2014. године господин Перишић, тадашњи градоначелник Ниша, тражио од Министарства грађевине, као ресорног министарства, да Влада Републике Србије преузме управљање и финансирање аеродрома „Константин Велики“ зато што град Ниш то не може да поднесе.
Дакле, ми сада то преузимамо да даље инвестирамо у то, да га развијемо као што смо развили међународни аеродром „Никола Тесла“. Постоји и ту неки проблем. Дакле, мени је то економски неразумљиво. Не знам шта може да се деси, нико неће „Константин Велики“ да узме и да га пребаци у Београд. Дакле, све од инвестиција што може да се инвестира у Ниш остаје у Нишу за бенефит грађана Ниша. Не видим и не знам како да тумачим више те потпуно економске бесмислене критике на рачун овог посла.


30/2 ТЂ/МЈ

Дакле, потпуно је јасно. Имате концесију на међународни аеродром „Никола Тесла“, имате средства да уложите још већа средства у Ниш и „Константин Велики“. Бенифит је и за грађане Београда и за грађане Ниша и за све грађане Републике Србије и Србије у целини. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Татјана Мацура, додатно питање.
ТАТЈАНА МАЦУРА: Заиста бих желела, председнице Владе, да ми објасните како бисте ви, пошто долазите из једног приватног сектора, објаснили да је једна национална компанија пристала на то да изнајмљује „ербас“ авионе. У том тренутку, потписала је уговором са „Етихадом“ и изнајмљивала њихове авионе, плаћала по вишеструко већима ценама рентирање авиона, али и дообуку посаде, одржавање самих летилица. То је нешто што, и ја долазим из приватног сектора, дакле, здрав разум нам каже да на такве ствари не пристајете.
Занима ме којом одлуком, ко је био доносилац те одлуке да је ово било у реду, а само пословање је додатно, да кажем, финансијским инекцијама побољшано тако што је држава Србија, у неколико наврата, велике количине новца одвајала за „Ер Србију“, па имамо само неке од сума које су заиста високе, а то је 17,5 милиона, 22 милиона долара. Дакле, то нису мала улагања државе Србије у националну компанију којом руководи, испоставило се на крају, странац.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има потпредседник Владе Небојша Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Постоји неколико ствари које треба узети у обзир када се посматра та целокупна ситуација.
Пре свега, хајде да се вратимо на то каква је ЈАТ била компанија. Врло успешна компанија која је последњи авион купила 1986. године, „боинг“. Дакле, пре тога купљени су значајно старији. Ти авиони потпуно остајали без ресурса. Дакле, имали смо могућност да изгубимо и оне слотове које смо имали фактички у иностранству, јер не бисмо имали чиме да летимо. Компанија је била у дуговима, тако да је Влада Републике Србије покривала по 30 до 50 милиона евра годишње дуговања, сваке године, много више од ових цифара које сте ви рекли. Сваке године, не једне године, из године у годину покривате дугове компаније која, не да не напредује, него јој остају стари авиони, губи могућност и углед у свету, а сваке године прави губитке од 50 милиона.
Шта би се догодило? Догодило би се оно што би се дешавало са компанијама које су улазиле у стечај од 2000. године, а то је да би то било конвертовано у јавни дуг, то би опет преузели грађани Републике Србије, дакле из буџета Републике Србије то би морало све да се плати. Компанија би отишла у стечај, онда би се распарчала и покушали би да узму неке профитабилне делове те компаније, као што је било некад у прошлости отимања сегмената те компаније и питај Бога шта би било, али ништа добро за грађане Србије.
Шта би то значило за вредност аеродрома? Ништа добро. Погледајте која је вредност аеродрома била 2012. године, која је вредност аеродрома постигнута данас у концесији. Још једном да кажемо, „Ер Србија“ има значајно власништво Републике Србије, аеродром значајно власништво Републике Србије, аеродром Београд, односно „Никола Тесла“ је дат у концесију. Тај аеродром је наш и за 20 година ће бити наш, али се неко обавезао да улаже у њега преко 700 милиона евра, неко се обавезао да нама исплати 451 милион евра, неко се обавезао да нам сваке године исплаћује део концесионе зараде, и то ће значити напредак за наш аеродром.


30/3 ТЂ/МЈ

Што се тиче Ниша, хајде да погледамо како је Ниш изгледао 2012. године. У Нишу укупни дугови 2012. године су били: 5,3 милијарде динара за неплаћене различите дугове, неисплаћена социјална давања грађанима који су били у обавези да им дају и 21,5 милиона евра дугова по кредитима банака. Пет зарез три милијарде динара и 21,5 милиона евра. Тако је изгледао град Ниш 2012. године.
Да ли би тај град Ниш са таквом управом, са таквом Владом Србије, која је тако домаћински водила, размишљала о свом граду Нишу, могао да нешто озбиљне уложи у свој аеродром? Не би и нити је. Када се та ситуација поправила, а поправила се тако што је Влада Србије препознала да је град Ниш за њу веома важан и Влада Србије кроз директна давања, поред трансферних средстава које даје локалним самоуправама, кроз директна давања из буџета Републике Србије граду Нишу, дала граду Нишу преко осам милиона евра. Град Ниш је од тих средстава уложио око два милиона евра у аеродром, у целом овом периоду, 2012. године, а Влада, мимо тога, 3,6 милиона евра у исти тај аеродром.

31/1 АЛ/ИЋ 18.25 – 18.35


Дакле, Влада улаже скоро дупло више у аеродром у Нишу, поред тога што тај новац који улаже Ниш долази већински из новца који дају сви грађани у буџет, па Влада даје Нишу. Дакле, Влада вишеструко помаже аеродром и наш циљ је да тај аеродром буде озбиљан и развијен.
Да, он захваљујући добром раду људи послује профитабилно, али профит је и кад зарадите један динар и кад зарадите 10 милиона евра, али сложићете се да није исто. Дакле, нама није циљ да неко послује само профитабилно. Нама је циљ да тај профит буде што већи. Циљ нам је да ту могу да се запосле људи и није нам исто да ли ће на аеродрому радити још 10 нових радника или 110 нових радника.
Намера Владе је да максимално помогне да тај аеродром буде развијен на начин да целокупни напори Владе, пошто сад имамо неког ко се брине да развије на озбиљнији начин, што је логично, велика земља, велики управљач аеродрома, може да уложи више новца него ми у истом тренутку и има мрежу којом може да подигне број путника, што је кључна ствар за сваки аеродром.
Дакле, имамо могућност да развијемо град, као што радимо, а то није једина ствар која је урађена за град Ниш. Од онога што је Војска урадила и министар Ђорђевић је тада био министар одбране, шта је све, значи, Војска је кад је град Ниш тражио касарне и кад је тражио делове за изградњу различитих објеката и за станоградњу, Војска је рекла - да, то је наш град, то је Ниш, нема проблема, изволите.
Све што је као држава могла да учини Република Србија је урадила за Ниш, јер желимо да помогнемо да људи у Нишу живе још боље. Колико је компанија председник Вучић довео инсистирајући да иду у Ниш, зато што је знао да је ту важно да се помогне, да годинама нико није бринуо о том граду?
На крају крајева, не би дуг од 5,3 милијарди динара и 21,5 милион евра настао преко ноћи. Настао је зато што није било бриге и зато што је било само - дај новац, сипај ал' баш нас брига. Што не развише ти људи аеродром? Што није кад одете на Константин Велики да погледате а оно три писте, разне, разни пратећи објекти, торањ нови потпуно, што тога нема? Па, нема, зато што тада никога није било брига. Данас кад треба да се стекне неки јефтини поен, е дајте то је наше, па нико то не узима. Дајте да ови људи који имају намеру да уложе више новца, па то је добро ваљда да се запосли неки човек тамо.
Шта би било са аеродромом „Никола Тесла“ да није преузет и да није успешније вођен? Шта би било са тим аеродромом да „Ер Србија“ није заживела, да немамо директне летове сад и на Исток и на Запад, на озбиљне светске дестинације? На крају крајева, погледајте колико је то утицало на туризам у Београду. Погледајте колико више, питајте људе који раде у угоститељству у Београду, обичне људе који су власници локала, хотела, кафића, ресторана, погледајте колико више странаца долазе, долазе зато што неко може да им омогући да дођу лако и мислим да смо успели да направимо добру сарадњу. Да ли је још то добро? Није, али зато ће ова концесија омогућити да аеродром буде развијенији и њихов циљ је да значајно повећају број путника. То је директан приход и за наш аеродром и за нашу земљу.
Дакле, апсолутно само мора да се погледа генеза, да се види како функционише, како је све било, шта је све урађено и да је за неколико година направљен драматичан преокрет, од огромних губитака до позиције да данас бирамо ко ће да улаже и колико. Па то је сјајно! Да ли је идеално? Није, али кад почнете са такве стартне позиције ово је заиста веома, веома добро.
ПРЕДСЕДНИК: Коментар .. минута. Изволите.

31/2 АЛ/ИЋ

ТАТЈАНА МАЦУРА: Ја и даље нисам добила одговор зашто су вишеструко плаћане фактуре у „Ер Србији“ и подсетићу вас само да губитак од 86 милиона евра не би постојао да нису постојале донације од 91 милион евра. И, ако је све тако сјајно и бајно, као што говорите, зашто онда није „Транспарентности Србија“ достављен уговор по, односно студија о концесији постављена „Транспарентности Србији“ а по налогу суда, а налог је дат 7. септембра 2017. године? Шта ту има да се крије ако је све тако сјајно и ако је све тако профитабилно? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Питање поставља посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, нисам мислио да говорим о нишком аеродрому, али желим да кажем да нишки аеродром није интерес Владе Републике Србије. Нишки аеродром је интерес свих грађана који живе у Србији зато што је то најјефтинија дестинација када су путању путници који одлазе на нишки аеродром из Новог Сада, из Војводине, из других градова Србије и не разумем сада зашто градоначелник Ниша не пресече, не одржи седницу и донесе одлуку, оно што је тражила Влада од њега да аеродром припадне, да управља држава са аеродромом? Како ће Ниш сам да руководи, управља са аеродромом, како ће он да обезбеђује путнике итд. и то није обичан скуп грађана, него организатори су политичари.
Питање за министра пољопривреде – да ли могу да се информишу пољопривредни произвођачи, знам да цена жита је на берзи, али Министарство пољопривреде да их информише – ко су купци у земљи и иностранству и по којим условима?
Питање за министра здравља – да ли може и постоји ли могућност да се повећају плате немедицинском особљу, куварима и чистачима у болницима и у домовима здравља?
Питање за Александра Антића, министра енергетике, рударства – да саопшти грађанима Србије да није најскупља цена нафтних деривата највећа у Србији, да је много већа у неким другим државама и да ова држава и ова Влада не пуни буџет од акциза и пореза, нешто што није у складу са просечном платом и са платом коју примају грађани у Србији.
Исто тако желим, али Дачић сада више није ту, не знам ко ће да ми одговори, ту је. Питање за министра Дачића – да ли ми можемо свакога дана да шаљемо чланицама НАТО пакта и државама кога су они бомбардовали данас 1999. године. На данашњи дан бомбардовали су Жежељев мост у Новом Саду. Не, мислим да је Прокупље, а да 30. маја на пример да питамо државу чије бомбе и авиони су бомбардовали Варварински мост – зашто су бомбардовали и шта је био њихов циљ. Да питамо оне који су касетним бомбама бомбардовали велики број градова у Србији, да данас свака пета жена не може да изнесе трудноћу, а свака шеста жена не може да рађа децу.
То су питања и на таква питања не може нико на нас да се љути. Да питамо Француску и Велику Британију – докле ћете ви више…
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Имаћете прилику још једно питање да поставите.
Ко ће први? Министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Господине Марковићу или екселенцијо, како већ треба, што се тиче повећања плата, приоритет за ову годину Министарства здравља, Владе Србије, државе Србије је да повећамо плате прво медицинском особљу, сестрама, техничарима и лекарима, а затим и немедицинском особљу.
31/3 АЛ/ИЋ

Рећи ћу вам и како смо то замислили да урадимо. Што се тиче немедицинског особља, људи који помажу, они који чисте, они који раде на другим пословима, идемо на аутсорсинг, ангажоваћемо фирме које се тиме баве и аутоматски те раднике који сада раде код нас пребацити у те фирме где су већ сада веће плате и ту ћемо по прорачунима које смо урадили имати капацитета за то и, друга ствар, да повећамо ово што сам рекао за медицинско особље, посебно за медицинске сестре и техничаре. Надам се да већ у овој години то буде остварено.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министар Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем.
Поштована председавајућа и поштоване колеге посланици, укратко ћу, господине Марковићу, на ово питање које сте поставили везано за пшеницу. Претпостављам да се ради уопште о свим трендовима везаним за цене свих пољопривредних производа. Чињеница да се те цене креирају на берзама, нарочито када је реч о пшеници, кукурузу и неким другим робама, али ту имамо један проблем и претпостављам да је на том трагу питање, што се врло често на различитим сајтовима, оваквим и онаквим, појављују различите произвољне информације у сусрет жетви и доводе до колебања и различитих очекивања пољопривредника, односно врло често се чак и доводе у заблуду у погледу цена и кретања која ће бити у будућности.

32/1 ЈЧ/ЦГ 18.35-18.45

Министарство пољопривреде припрема за неколико десетина различитих пољопривредних производа очекивања која постоје на светским берзама и то ће јавно да објави на сајту Министарства пољопривреде у оквиру једног посебног дела.
У прошлости су људи углавном бежали од таквих ствари, претпостављам из њима знаних интереса. Ми немамо ту шта да кријемо, очекивања су таква каква јесу, на цену не можемо да утичемо, али можемо да учинимо доступно грађанима да знају где могу да продају, каква су кретања и шта се дешава. Хвала Богу, данас имамо доста добар проток информација и све мање више познато, тако да ће ова ствар бити урађена.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Желите додатно питање? Пријавите се.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Није ми одговорио министар Дачић и министар Александар. Желим да ми одговоре, па да идем на додатно питање.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Антић.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Уважени народни посланици, даме и господо, господине Марковићу, пре свега, када је цена нафте и нафтних деривата у Србији у питању, а оно што грађани Републике треба да знају и овај парламент Србије, између 75% и 80% нафте увози. Србија је дубоко увозно зависна када су и нафта и гас у питању и у том смислу апсолутно је зависна и од свих дешавања на светским тржиштима, пре свега сирове нафте, која је врло осетљива, и мислим да смо сви сведоци тога да у укупним геостратешким односима те цене знају да имају елемент значајних промена, али и одређених, чак и политичких, колебања.
Управо у овом тренутку се читав тај гасни сектор и нафтни сектор суочавају са великим растом цена нафте на тржишту као последица оних дешавања у Сирији од пре десетак дана. Оно што мислим да је добра вест за све нас је да је у једном тренутку дошло до скока цене нафте на светском тржишту, да се тај раст зауставио, да је сада у лаганом паду и колебању и не очекујем да ће ти трендови који су се десили утицати значајније на наше тржиште.
Када је у питању цена нафте и нафтних деривата у Србији, она цена о којој грађани Републике Србије причају, господин Марковић је у потпуности у праву, она је апсолутно у складу са ценама које имамо у региону. Узимајући у обзир чињеницу да се као таква и од стране Удружења нафтних компанија Србије прате и ти резултати објављују на недељном нивоу, имам један такав извештај. Игром случаја, господин Марковић ме је мало затекао питањем, али у мојој спорт Били торбици сам нашао те податке и они су када је бензин у питању за нијансу испод просека на нивоу региона, када је дизел у питању за нијансу изнад просека у региону. Учинићемо максимум напора да у овом периоду, поготово сада периоду када иду пољопривредни радови, заједно са Министарством пољопривреде изнађемо додатна решења, како би, пре свега, нафта за село и за пољопривредне произвођаче у време интензивних пољопривредних радова била још повољнија.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Ђорђе Милићевић): Захваљујем министре Антићу.
Реч има министар Ивица Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Оно што је сигурно то је да ми треба да веома чврсто и постојано бранимо принципе око којих нема никакве дилеме да смо у праву. Такво је нпр. питање бомбардовања Србије 1999. године, односно СРЈ, јер је таква одлука донета без одлуке Савета безбедности УН.
Са друге стране, исто тако мислим да не смемо да заборавимо да многе земље у Европи, а управо ми је сада и председница парламента, која је изашла, рекла да је добила из италијанског парламента извештај о утицају бомбардовања на КиМ на италијанске војнике који су учествовали у мисијама на КиМ. У складу са тим, ти људи
32/2 ЈЧ/ЦГ

се боје за своје животе и да је велика смртност управо људи који су, мислим да је доктор Лакетић ишао тамо и разговарао на ту тему. Ми подржавамо да се формира државна комисија, и парламентарна ако треба и на нивоу државних органа, која би испитала повезаност, нарочито малигних обољења. Да ли је формирана? Јесте, формирана је, пошто је било приче о томе.
Тим питањима треба да се бавимо, када ово о чему је Драган Марковић говорио, треба стално подсећати, не треба дозволити да те теме оду у заборав. Знате, често на седницама Савета безбедности УН о Косову нико не спомиње више људе који су протерани са Косова, иако је за ових 19 година, после доласка мисије УН, односно КФОР вратило се свега 1,9% расељених лица, али је то изгледа табу тема. Ви када поменете сада ту тему, онда сви почну да се буне, па немојте да причате о томе. Значи, ми не смемо да дозволимо да та тема оде у заборав, зато што то значи да ми не поштујемо људе који су протерани са Косова, не поштујемо људе који су изгубили животе у бомбардовању или су претрпели огромну материјалну штету.
Тако да, ово што је Драган Марковић говорио, свакако да се слажем да треба да радимо на томе. Да ли је то сада у форми протеста или је то у форми неких подсећања или у форми неких нота, треба и са међународним факторима, онима који су учествовали у бомбардовању на одговарајући начин треба им ставити до знања да нисмо променили наше мишљење о свему томе.
Синоћ је, да поменем још једном Доналда Туска који је синоћ био на вечери код председника и онда су му показали истраживање јавног мњења и какав је став наших грађана према појединим међународним организацијама и појединим државама. Знате, када погледате какав је став према НАТО, уопште нема потребе да разговарамо на ту тему. То је неизбрисиво, јер је више од 80% грађана Србије против уопште уласка и разговора о томе и ми, наравно, и не водимо никакве разговоре о томе, нити нам је то у првом плану.
Тако да, господине Марковићу, извињавам се што се нисам јавио на почетку, али спреман сам и цело Министарство спољних послова да заједно са свима вама радимо заједно на свему овоме. Мислим да је улога парламента и парламентарне дипломатије веома важна. Замолио сам председницу парламента да помогне у контакту са парламентима појединих земаља, нарочито оних земаља које размишљају о повлачењу признања КиМ, да их позове овде у посету, да се зближите са њима, да размењујете информације. Мислим да је неопходно да имамо више контакта са тим људима који су са тим земљама на неки начин, неко ће сада да се насмеје и опет ћемо да се вратимо на то несврстани, докле више ти несврстани итд. Овде је одржана прва конференција несвртаних, овде, у овој згради 1961. године.

33/1 МГ/МЋ 18.45 – 18.55

Више од 80 земаља није признало Косово, од тога 60 и нешто земаља су из Покрета несврстаних. Тако да ми морамо да водимо рачуна о томе и то су наши национални и државни интереси.
Зато кад дође неко из Бурундија или није битно, неко из тог Суринама, који су повукли признања, он треба да буде дочекан уз највише поштовање, зато што су они то урадили уз велики притисак Међународне заједнице и великих земаља које су им улагали у протесте.
У Гвинеји Бисао, на пример, су сменили председника Владе. Амерички амбасадор и француски су повели косовског амбасадора из Сенегала у Гвинеја Бисао да председника убеђују да смени овог премијера који је био против. И, пошто је тамо иначе нестабилна ситуација, сад је ситуација тамо, председник парламента је потврдио у разговору са нама, да они нису признали и да они неће да признају. Председник је под притиском ових великих амбасадора, али хоћу да кажем да је то тема која је актуелна и даље свуда на свету. Зато се ми не предајемо и водимо борбу и даље. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Горан Триван. Изволите.
ГОРАН ТРИВАН: Само кратко зарад ...
(Драган Марковић: Њега нисам питао ништа.)
Важно је да јавност зна, без обзира што неки неће, да је Министарство животне средине, заједно са министарствима здравља и одбране формирало координационо тело које ће се и те како бавити питањем последица НАТО бомбардовања.
Да вас обавестим да смо 1999. и 2000. године вршили ремедијацију оних тачака у централној Србији које су бомбардоване осиромашеним уранијом, да има још посла, могуће је да се уради, али да је наш задатак да видимо какве су заправо последице, не би ли заштитили наше грађане од могућих даљих последица, будући да то до сад није учињено.
Оно што је такође важно, то је да ће овај научни део наше екипе бити врло професионалан, да ће држава тј. Министарство обезбедити средства за овај посао и да ћемо формирати тзв. националну лабораторију која ће заправо бити сачињена од свих капацитета које Србија већ има. Купити евентуално нешто од онога што ће колега Лончар знати да је потребно од те опреме, а да недостаје да бисмо извршили права истраживања, утицај на биодиверзитет, грађане и да проценимо да ли толики број малигних обољења заиста има некакве везе са бомбардовањем, али не само осиромашеним уранијом, него и бомбардовањем петрохемијских и осталих капацитета, који су нанели страховите штете Србији и исто тако они силни прелети који су утицали веома на стање животне средине.
Грчка је учествовала такође у томе из разлога које нећу сада да објашњавам и оно што је важно и треба да знате, највећа жртва бомбардовања које се догодило 1999. године су грађани Косова и Метохије, а да тамо при том није извршена ремедијација земљишта и није утврђено шта се десило и сам сигуран да број оболелих, као и код нас, мора да је значајно велики и да се невладине организације тамо врло интересује шта се десило са тим.
Грађани који живе на КиМ, а заправо су грађани Србије, имају право такође да знају шта се тамо догађа, какво је стање, да се изврши ремедијација и ми ћемо покушати све то да урадимо,заједно са њима тамо. Хвала на пажњи.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем министре Триван.
Господине Марковићу, изволите, имате додатна три минута да поставите допунско питање.
33/2 МГ/МЋ

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Да вас исправим господине Триван, Грчка није учествовала у тим налетима и није бацала касетне бомбе, чак је и осуђена од чланица НАТО пакта што није учествовала у бомбардовању тада, али неме везе.
Вас нисам питао из разлога што сам против тога да се забрањује увоз аутомобила, дизелаша који коштају три, четири хиљаде евра и то купују обични људи и да сада ми забрањујемо пластичне кесе у продавницама. Када у Швајцарској одете у маркет исто имате пластичну кесу, али нема везе. Нисте лоши, ово вам чисто кажем.
Желим да ми одговори министар полиције, докле ћемо ми чекати да у Нишу постоји проблем око аеродрома из разлога што се шаље лоша слика заинтересованим инвеститорима у Европи.
Нишки аеродром не припада ни Скупштини града Ниша, ни Нишу, нишки аеродром је власништво државе на коришћењу града Ниша. Да поновим још једном, из целе Србије, из Европе долазе путници на нишки аеродром зато што на пример, превоз авионом од Ниша до Словачке кошта, имате карту и за 50 евра. Коме то смета?
Можда ти неки који то организују знају да неће полиција да реагује, јер полиција не реагује од 2008. године, када је био министар полиције Ивица Дачић и када сте ви министар полиције, полиција не туче народ, не дира народ, свако може своје незадовољство да искаже на улици, али шта ће тиме да добије држава?
Молим вас у интересу државе, јер могу слободно да кажем, јер сам довео највећи број инвеститора у Србију, на основу броја становника колико има Јагодина и знам како је тешко довести неког инвеститора. Сви питају колико је удаљен аеродром од вашег града, од неког другог града итд. Што бих ишао у Београд, када ми је ближи Ниш, и ја и неко из Лесковца, из Врања итд.
Молим вас да реагујете у формалном смислу, да кажете градоначелнику Нишу, ако нема већину, нека поднесе оставку, идемо на нове изборе у Нишу. На нове изборе када изађемо у Нишу, сигуран сам да ће грађани гласати за неки континуитет који је био до сада. Кажу има две,три, четири струје, видели сте ону посланицу која је дошла из Двери у Јединствену Србију. И она сада, неко ко припада опозицији, дошла у Јединствену Србију и мислила да ће то да прође, она је против. Ко си госпођо ти да си ти против, када ни фамилија за тебе није гласа? И да нам то буде пример и препрека нечега што треба у интересу државе да реализујемо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има потпредседник Владе, др Небојша Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Надам се искрено у светло оног свега што смо говорили и у интересу грађана Ниша и развоја наше земље, да ће и Ниш и његови изабрани локални представници наћи заједнички језик са Владом Србије и да ће сви схватити, пошто верујем да већина грађана Ниша добро разуме, да су стратешка улагања државе у нишки аеродром добра за све људе у Нишу. Шта има од тога лоше што држава хоће да уложи део свог новца и да помогне да нишки аеродром буде довољно добро развијен?
Надам се, пошто знам, ви сте у праву што се тиче инвеститора, знам колико је имао и председник мука, поготово 2014. и 2015. године, да се доведу озбиљни инвеститори. Свако ко то ради заслужује похвале, јер свако ко доведе једно ново радно место, учинио је нешто добро за људе у овој земљи. Знам колико је свака порука деструкцији и свака порука којом се инвеститори, било је нажалост тих случајева где су људи слали поруке, чак и неки људи који су политичари да нам не требају страни инвеститори, наравно да нам требају и домаћи и страни инвеститори, требају нам сви људи који хоће да доносе своје новце.

33/3 МГ/МЋ

Што се тиче МУП, ми водимо рачуна само да скупови буду уредно пријављени и овај скуп јесте био. Желимо да негујемо могућност да људи имају другачије мишљење и да јавним, мирним окупљањем то искажу. Наравно, на странкама које то организују, на оним људима на којима су организације да промисле какву поруку шаљу и да ли тиме раде у интересу људи који живе у том истом граду. Лако је заузети неки став, али треба добро размислити шта су последице тог става, да ли ће тиме бити више новца за грађане Ниша или мање новца. Да ли ће бити више радних места или мање.
Ми поштујемо право људи да имају другачији став, да раде док год је то законито, да исказују своју вољу и наравно полиција има, то сте могли да видите на свим протестима, минималан број људи је иначе увек присутан на улицама, немамо потребу да било какав број полицајаца буде присутан, јер полиција је ту да буде уз свој народ, а никако против њега. Заиста је минималан број људи у последњих неколико година у свим манифестацијама и догађајима. Наравно у складу са безбедносном проценом, али слажем се да сви можда треба да порадимо на томе да се јасније упућују поруке колико је тешко довести једно радно место, а колико је лако отерати инвеститора.

34/1 МЗ/ВК 18.55 – 19.05

Прво што иде када се догоди било каква нестабилност и било каква несигурност, прво што напушта је новац. Новац бежи, иде тамо где му је сигурно, где му је безбедно, где нема никаквих ризика по инвеститора, поготово што има инвеститора који су традиционално, да кажем, неспремни да трпе било какву негативну кампању, коју неће. Океј, не треба вам наш новац, нећемо да дођемо у вашу земљу, има ко нас хоће. Ми морамо да водимо рачуна као друштво и као држава о томе. Надам се да ће то сви разумети и надам се да ће сви радити у том циљу, а искрено се надам да ће и градоначелник и да ће челни људи Ниша размислити о томе шта је најбољи интерес Ниша и да ће такву одлуку и донети.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Министар за рад и запошљавање није ми одговорио, а можда га нисам ни питао, ево, сада га питам – проблем је у центрима за социјални рад. Значи, када се деси да дође до развода и да се не зна коме ће припасти дете, да ли оцу или мајци, тај процес дуго траје и траје по неколико година. Ко је највећа жртва? Жртва је то дете. Не верујем да је слаб закон, можда су емоције код присутних који раде у тим институцијама, али једноставно је то тако.
(Бошко Обрадовић: Нема право на реч.)
Ви ћутите јер ће и остали одборници ваши из Двери да дођу у Јединствену Србију, тако да знате. Редом су почели да долазе, али они дођу и ја их избацим у року од два месеца, али чисто да вам кажем да знате.
Шта сам још хтео да констатујем? Да констатујем да у Србију и даље долази велики број инвеститора и оно што је најважније, инвеститори Србије, који имају фабрике повећали су извоз…
(Бошко Обрадовић: Нема право на реч.)
Ти, бре, ћути што бијеш жене, ало. Ти што тучеш жене и доминираш силу над женама, ја те позивам, ја ћу да ставим шињел, ранац и 50 килограма џак цемента на… (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Марковићу.
(Драган Марковић: Чекај мало, видиш да ми добацује овај силеџија све време. Мени треба да вратиш време.)
Вратићу вам време, него систем нешто није у раду.
Имате још пола минута, пријавите се, молим вас.
(Бошко Обрадовић: Немојте ово да радите пред Владом. Јел стварно, председавајући, мислите да смо ми будале? Реците отворено, није спорно. Како вас није срамота?)
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Господине председавајући, треба прво да упозорите ове који добацују, јер они не знају да се жене нису тукле ни у 17. веку. Ово је 21. век. Ко туче жене једном је само у транзиту у парламенту и политички нестаје, јер жене су велико бирачко тело и жене имају утицај на мушкарце у Србији. Не ваља да ви ваше незадовољство демонстрирате и показујете силу, тако да, једноставно, ово је једино место које је остало и можда још две године поједини посланици…
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Марковићу.
(Драган Марковић: Чекајте, полако. Узели сте ми два минута.)
Не, нисам, верујте ми, него систем нешто није у раду. Имали сте накнадно пола минута. Захваљујем, добили сте додатних пола минута.
Господин Обрадовић ће помислити да не желимо да постави питања, а напротив.
Господине Обрадовићу, изволите.
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Господине председавајући, мораћете разумети моју трему. Ја ово нисам доживео за две године, од када сам народни посланик, да могу да поставим питања Влади. (Искључен микрофон.) Седам сати је. Хвала свима.
34/2 МЗ/ВК

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хоћете ли, молим вас, поново да се пријавите?
(Драган Марковић: Врати ми, човече, време, два пута си ми узео по минут.) БОШКО ОБРАДОВИЋ: Да ли се чујемо, господине председавајући?
Поштовани представници Владе Републике Србије, поштоване колеге народни посланици, заиста, велика част је после две године на месту народног посланика добити прилику да се постави питање Влади, па ми дозволите да одмах кренем са питањима.
Под један, да ли ће Влада Републике Србије потписати правно обавезујући споразум са лажном државом Косово, којим ће се Косову омогућити улазак у УН? Да или не? Нема потребе за дуже одговоре.
Под два, које контрамере је донела Влада Републике Србије након хапшења и малтретирања њеног високог функционера Марка Ђурића? Зашто одмах нису прекинути преговори у Бриселу, поништен антиуставни Бриселски споразум и затражена хитна седница Савета безбедности УН, на којој би се тражио повратак теме Косова и Метохије и УН и спровођење Резолуције 1244, по којој имамо право на повратак до хиљаду припадника српског државног особља на територију Косова и Метохије?
Под три, пошто је то тема свуда у свету, када ће тема Косова и Метохије бити тема и седнице Народне скупштине Републике Србије?
Под четири, када ће домаћи привредници моћи да рачунају на смањење пореза на зараде и друге олакшице, а домаћи пољопривредници на веће субвенције од ових катастрофално малих субвенција у овоме часу?
Под пет, да ли Влада Републике Србије размишља о пореским реформама у корист породице на тај начин да се ступањем у брак и добијањем деце смањује порез на зараду и порез на имовину свакога члана те породице?
Под шест, како је могуће да је Србија једина држава у Европи у којој није решен проблем породица, преко 20.000 њих, које имају кредите индексиране у швајцарским францима, што је невиђена банкарска пљачка и лоповлук који дозвољава Влада Републике Србије и Народна банка Србије.
Под седам, шта ћете учинити да изађете у сусрет просветарима који су тражили јединствене платне разреде и двоструко повећање плата од 10% на јучерашњем протесту Уније синдиката просветних радника Србије испред Владе Републике Србије?

35/1 ЈЈ/ЉЛ 19.05 – 19.15

Под осам – када ће се коначно исплатити свим радницима, а преко 100 хиљада њих је у питању, све што им је отето у пљачкашким приватизацијама од неисплаћених зарада, неповезаног радног стажа и неисплаћених отпремнина?
Под девет – када ће се коначно донети закон о ратним војним ветеранима, решити питање бораца учесника ослободилачких и одбрамбених ратова од 1991. до 1999. године?
На крају – када ће се коначно завршити, после 16 година, процес за шпијунажу господину Момчилу Перишићу, потпредседнику Владе, који је 2002. године ухваћен како предаје државне… (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Обрадовићу.
Реч има потпредседник Владе Републике Србије, Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Много питања за кратко време.
Пре свега, ви сте, као грађани Србије, сведоци да након терористичког акта, како га ми доживљавамо и како сматра и наше тужилаштво, против Марка Ђурића и грађана српске националности који живе у нашој јужној Покрајини, Тужилаштво за организовани криминал покренуло је истрагу и у том смислу ми предузимамо мере и радње, саслушавамо лица, пошто питате шта смо предузели, и предузимамо радње које треба да доведу до тога да се квалификује то дело и да се подигне оптужница против оних, било да су извршиоци, било да су налогодавци. Постоји већ један добар правац, у смислу да ми имамо ко су лица која су учествовала у различитим деловима тога, да се против тих лица подигну оптужнице и да се чека прилика да буду доступни нашим органима, да би се привели правди.
Дакле, Министарство правде и Министарство унутрашњих послова раде интензивно на томе. Наш циљ је да таква врста тешког кривичног дела, не само против Марка Ђурића већ институције Републике Србије коју он представља у нашој јужној Покрајини, не буде некажњена, већ да пошаљемо снажну поруку да овако нешто, што је заиста наишло на осуду, чак и оних који подржавају Приштину у својим сецесионистичким амбицијама, зато што је било потпуно непримерено, било је монструозно и онако бахато понашање не заслужује ништа мање од тешке, тешке квалификације и подизање оптужница, а касније и Интерполових потерница, ако суд тако одлучи, за свим тим лицима. Ја знам да неће увек бити лако и не желим да вам кажем да можемо лако да дођемо до свих тих лица, али ћемо се трудити. Као што нисмо одустали никада по потерницама судова за Тачијем и за Харадинајем, ми нећемо одустати и ако било где будемо могли да дођемо до тих лица, та лица ће бити приведена нашим законима.
Што се тиче бриселских преговора, они су управо због тога у прекиду. Ми не можемо да разговарамо ако је начин разговора такав да ће људи који су кључни преговарачи, а Марко Ђурић то јесте, људи који седе са тим људима и разговарају, да буду на најстрашнији начин малтретирани и злостављани, управо као израз, ја бих рекао немоћи, али то показује да нема спремности да се разговара о најважнијој теми, а то је имплементација Бриселског споразума, односно Заједница српских општина.
Наша суштинска ствар, наша најважнија ствар је управо инсистирање на имплементацији овог дела Бриселског споразума. Када буде спремности, а ми очекујемо да ту покаже своје праве намере и Европска унија, ако Европска унија која је гарант и потписник Бриселског споразума, дакле, неко ко је гарантовао а потписала га је приштинска страна, ако је Европска унија била гарант, онда да инсистира на пуној имплементацији, не на имплементацији делимичној, ревидираној, оваквој или онаквој, него имплементацији споразума онако како је потписан. И ми на томе инсистирамо.
35/2 ЈЈ/ЉЛ

Што се тиче седнице Народне скупштине, то не могу да одговорим јер то није у надлежности Владе, не можемо заказивати седнице Народне скупштине.
Што се тиче односа према борцима и њиховим правима, мислим да је Влада Републике Србије, и претходна, наравно, имала изузетно пуно слуха да поправи неке историјске неправде према људима који су се борили за ову земљу, у различитим периодима. Драго ми је да имамо, ја верујем, овде апсолутно већинску подршку Народне скупштине за такве ствари, јер Србија не сме да буде земља која ће заборавити људе који су фактички ишли, неки дали најважније и највредније што су имали, своје животе.
Ја се трудим да припадницима Министарства унутрашњих послова увек покажем дужно поштовање, поготово породицама оних који су погинули борећи се за Србију или чувајући Србију на било који начин. Те породице и у војсци и у полицији, запошљавамо, покушавамо да пронађемо начин да тим људима изађемо у сусрет у решавању њихових различитих социјалних питања. Проналазимо начин да поправимо њихов статус.
Није увек могуће пронаћи новац за све. Знам да ће бити неких питања која ће бити увек предмет да ли је довољно новца било за ово или оно, али се трудимо да сав новац који имамо и пре свега поштовање према тим људима показујемо на сваком месту, јер чини ми се да су се у неки тренуцима неке власти мало снебивале да покажу било какву врсту односа према људима који су учествовали, слободно могу да кажем, у одбрамбеним ратовима. Ми нисмо учествовали у агресијама на било кога и жао ми је што тада није било слуха да се према тим људима поступа онако како би свако волео да се поступа према сваком од нас.
Надамо се да ће се то наставити и у свакој наредној Влади, надам се да ће не само они који су били у редовима војске и полиције, већ и они који су били као обични грађани, који су били у редовима јединицама Војске Југославије или Војске Србије и Црне Горе или Војске Србије, који су били у свим тим јединицама да ће имати дужно поштовање и да ћемо пронаћи начин да и кроз наше системе образовања, кроз нашу историју истакнемо ону улогу оних људи који су фактички увек били на бранику отаџбине. На то морамо да будемо увек поносни, морамо као што и друге земље раде, морамо да чувамо све те традиције.
Што се тиче ових неких других питања, не могу одговорити на нека која фактички не задиру у рад Министарства које представљам, тако да или ће то рећи неко од колега или ћете их добити писмено, али свакако да ћемо се потрудити да одговоримо на све.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, потпредседниче.
Обзиром да, сходно члану и сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине, посланичка питања се постављају у временском периоду од 16 до 19 часова, а пошто је сада 19 часова и 12 минута, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем свима на учешћу.
Још једном подсећам, са радом настављамо сутра, у петак, 27. априла са почетком у 10 часова.

(Седница је прекинута у 19.15 часова)


Видео (3)

Четвртак, 26. април 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 26.04.2018. (I)

Четвртак, 26. април 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 26.04.2018. (II)

Четвртак, 26. април 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 26.04.2018. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја