Председница Одбора Елвира Ковач нагласила је да европске интеграције остају приоритетни спољнополитички циљ Србије. У прилог томе, како је истакла, сведочи и низ реформских промена које су покренуте, међу којима је најзначајнија измена Устава Републике Србије у области правосуђа, као и покретање Међустраначког дијалога у сарадњи са Европским парламентом. Након застоја у отварању преговарачких поглавља, Ковач је истакла да се нада да ће нова методологија допринети бржем отварању нових кластера. Она верује да би то значајно допринело поверењу грађана у сам процес.

У вези са активностима Одбора, истакла је да су од почетка, веома ефикасно радили, и да су чланови учествовали на бројним конференцијама и састанцима у организацији институција Европске уније, пре свега Европског парламента, али и конференцијама које организују парламенти земаља које председавају Савету Европске уније. Редовно одржавају седнице Одбора за европске интеграције на којима разматрају предлоге закона са становишта њихове усклађености са прописима Европске уније. Одбор такође учествује у поступку усвајања Предлога преговарачких позиција за поједина преговарачка поглавља, која пре него што буду усвојена на Влади, морају да прођу и поступак разматрања и усвајања у Народној скупштини.

Члан делегације и заменик шефа Групе за Међупарламентарне односе са земљама Западног Балкана Аудрониус Ажубалис, исказао је велику заинтересованост за процес прикључења Србије Европској унији, истакавши да сматра да не постоји успешно проширење на Истоку, без успешног проширења на Балкану.

Заменица председнице Одбора за европске интеграције Душица Стојковић, захвалила се на подршци коју Литванија пружа Србији истакавши да искуство те земље може да буде од изузетне важности за европски пут Србије. Она се осврнула на значај потписивања Бриселског споразума, као и на регионалне иницијативе које ће допринети инплементацији европских вредности у Србији.

Члан Одбора Немања Јоксимовић коментарисао је значај поглавља 35, које за Србију није ни најмање једноставно, подсетивши да Република Србија није признала једнострано проглашену тзв. државу Косово. Он сматра да је управо поглавље 35. кључно за европску перспективу Србије. Такође је нагласио да је Приштина у претходном периоду радила на деградирању преговора са Београдом, иако је Србија желела да пронађе компромисно решење.

Током састанка говорило се о војној сарадњи Републике Србије и Руске Федерације, као и о значају продубљивања међупарламентарне сарадње Литваније и Србије, како на нивоу одбора, тако и кроз мултилатералну сарадњу.