Том приликом истакнута је чврста подршка Азербејџана суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије. Ибрахимгизи је истакла да се азербејџанска делегација снажно противи унапређењу статуса тзв. „Скупштине Косова“ у Парламентарној скупптини НАТО у статус придруженог члана, те да би овакав потез представљао врло опасан преседан за све друге сличне случајеве, посебно имајући у виду ситуацију у другим чланицама и придруженим чланицама Парламентарне скупштине НАТО. Указала је да ће азербејџанска делегација овакав став заступати и међу другим чланицама ове организације и у пружити снажну подршку напорима наше делегације да укажу на овај опасан преседан у оквиру ПС НАТО.

Током овог састанка уручено је писмо председнице Народне скупштине Републике Србије Ане Брнабић упућено шефовима свих делегација чланица и придружених чланица у Парламентарној скупштини НАТО.

У овом писму се посебно скреће пажња на свеприсутно насиље и отворену системску, систематичну и континуирану дискриминацију над Србима на Косову и Метохији. Истакнуто је да је некажњивост за масовне етнички мотивисане нападе на Србе и неалбанско становништво, Српску православну цркву и имовину постала уобичајени и подразумевајући начин живота на простору Косова и Метохије.

Добро планирани, континуирани, систематски и широко распрострањени етнички мотивисани напади на српско цивилно становништво и имовину од стране Привремених институција самоуправе на аутономној покрајини Косова и Метохије, као и приштинско намерно стварање неподношљивих услова живота за Србе и неалбанско становништво на том простору, само су за протеклих годину дана резултирали напуштањем Косова и Метохије више од 15% српског становништва. Поред тога, читавој међународној заједници је и више него добро позната срамна чињеница да више од 11 година Приштина одбија да формира Заједницу српских општина,

Косово и Метохија је, сходно важећој и правно обавезујућој Резолуцији СБ УН 1244 (1999), покрајина у саставу Републике Србије под привременом управом мисије Уједињених нација, а не посебна држава. Из Резолуције СБ УН 1244 произилази да такав статус остаје на снази докле је на снази сама Резолуција и као таква обавезујућа је за све земље чланице УН. Штавише, тзв. Косово“ не само да није чланица Уједињених нација, већ и већина држава чланица Уједињених нација не признаје једнострано проглашену независност тзв. „Косова“, укључујући и земље чланице Парламентарне скупштине НАТО. Подсећа се да 109 држава чланица Уједињених нација не признаје једнострано проглашену независност тзв. „Косова“, док је током последњих неколико година 28 држава повукло своје признање.

Указано је да би додељивање придруженог статуса тзв. „Скупштини Косова“ неупитно представљало давање „награде“ наведеном понашању Приштине, која чини све што је у њеној моћи да опструише дијалог Београда и Приштине и да не испуни своје обавезе из Бриселског споразума, а што најбоље зна управо НАТО и КФОР који је присутан на територији Косова и Метохије.