Понедељак, 5. март 2012.

Педесет трећа седница Одбора за индустрију

На седници од 5. марта, чланови Одбора за индустрију размотрили су Статут Агенције за енергетику Републике Србије и Предлог стратегије управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030. године.


Након представљања Статута Агенције за енергетику Републике Србије и краће расправе, чланови Одбора једногласно су усвојили Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије и упутили га Народној скупштини.
У наставку седнице проф. др Владимир Павловић са Рударско-геолошког факултета у Београду представио је, у име тима Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, Предлог стратегије управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030. године. Стратегија предвиђа да Србија до 2030. године постане лидер у региону у области рударства и управљања минералним ресурсима, док је циљ да до 2020. године ова грана индустрије учествује у укупном БДП-у са 5 процената. Данас рударски сектор у БДП-у учествује са 2 процента, док је то учешће у свету од 10 до 12 процената. У свету су данас доминантне производња олова, цинка, бакра и алуминијума, док се бележи пад производње нафтних деривата и уранијума. До 2085. године прогнозе су да ће се повећати производња и потрошња гаса, уљних шкриљаца и угља. Значајна ће у будућности бити и производња лигнита, како у Европи, тако и у Србији. Србија има велики потенцијал који се огледа у преко 2.000 налазишта тј. лежишта, што је добар основ за унапређење рударског сектора. Нажалост, нису сви локалитети истражени у довољној мери. Стратегија указује на постојеће резерве сировина у Србији, као и на потенцијалне ресурсе, као што су резерве угља које износе 9 милијарди тона, уљних шкриљаца које износе 350 милиона тона уз потенцијалних 4.5 милијарди тона ресурса, нафта са око 10.5 милиона тона резерви и гас са 4.5 милијарди м3. У термалној енергији Србија има око 1.200 МW потенцијала. Што се тиче металничких минералних сировина у бакру има резерви око 2 милијарде тона, а потенцијал је око 8 милијарди. Значајни су и потенцијали олова, цинка, литијума, никла и кобалта. Од 2003. до 2011. године у Србији је у истраживања, углавном металничких минералних сировина, уложено преко 154 милиона евра. Стратегија предвиђа да ће до 2030. године производња угља у Србији достићи 50 милиона тона годишње, нафте 6 милиона тона, а гаса 3 милијарде кубика. Планира се да се производња бакра до 2020. године повећа три пута, а олова и цинка два пута. Озбиљне изгледе за екплоатацију има литијум са тежњом да се производи у износу од 10.5 процената у односу на светску производњу. Слично је и са другим сировинама са озбиљним капацитетима, као што су молибден, антимон, борати, фосфати и магнезит. Стратегијом је предвиђено да производња рударског сектора достигне 5 процената БДП-а уз инвестирање око 3 милијарди евра, што би донело приход у истом износу до 2020. године и повећало број запослених у овом сектору на 40.000.
Након представљања основних смерница Стратегије, чланове Одбора занимало је да ли се ресурси представљени у Стратегији односе на читаву територију Србије, какви су потенцијали код уљних шкриљаца, да ли се Стратегија радила уз сарадњу са Министарством финансија имајући у виду пројекције прихода и улагања, да ли су домаћи институти укључени у геолошка истраживања потенцијалних налазишта минералних сировина и колико се ради на истраживању геотермалних вода у Србији.
Након расправе чланови Одбора усвојили су једногласно Предлог стратегије управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030. године.
Седници је председавао Милорад Буха, председник Одбора.

Одбори везани за ову активност



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31