25. април 2018. Дубравка Филиповски на редовном Пролећном заседању ПС Савета Европе

25. април 2018. Дубравка Филиповски на редовном Пролећном заседању ПС Савета Европе

Среда, 25. април 2018.

Оштра осуда изостанка реакције Савета Европе на хапшење Марка Ђурића

Дубравка Филиповски, чланица сталне делегације Народне скупштине у ПС Савета Европе, у оквиру редовног Пролећног заседања поставила је неколико питања пред ПС Савета Европе, веома важних у овом актуелном политичком тренутку за Србију.


Филиповски је министру спољних послова Македоније Николи Димитрову, у сусрет мајском самиту у Бугарској за земље Западног Балкана, поставила питање у вези са европском перспективом земаља у овом региону. Питање је постављено након изјаве председника Француске Емануела Макрона да је реформа ЕУ приоритет у односу на пријем нових чланица. Дубравку Филиповски је занимало и колико критике у извештају Европске комисије у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције за земље З. Балкана могу бити проблем у приступању ЕУ.

Димитров је у свом одговору истакао да изјава француског председника није контрадикторна напретку који се очекује од земаља З. Балкана и да ће се та два процеса одвијати паралелно. Важно је да земље З. Балкана наставе са реформама и да испуњавају препоруке Европске комисије.

Посланици ПС СЕ били су у прилици да у редовном обраћању поставе и питања генералном секретару Савета Европе Торбјорну Јагланду. Генерални секретар је на питање посланице Филиповски зашто је изостала реакција и осуда Савета Европе поводом хапшења и бруталног напада на Марка Ђурића, директора Владине канцеларије за Косово и Метохију, 26. марта ове године, изразио забринутост због инцидента који се десио и нагласио да Савет Европе прати даљи развој ситуације.

Такође, Филиповски је оштро реаговала на извештај ПС Савета Европе о хуманитарним потребама и правима интерно расељених лица у Европи, а у који није уведено 220 000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, који се за све ове године суочавају са немогућношћу повратка у своје домове, на шта посебно утиче континуирано непоштовање Резолуције УН 1244, лоша безбедносна ситуација на КиМ и одсуство економских могућности за повратнике. Нарочито се осврнула на бројне свакодневне нападе на малобројне повратнике српске националности на КиМ, а да при томе кривци нису уопште приведени правди нити процесуирани.