На седници одржаној 9. априла, Одбор за смањење сиромаштва на дневном реду имао је тему “Микрокредитирање као механизам за смањење сиромаштва“. Седници је председавала Снежана Стојановић-Плавшић, председница Одбора.

Образлажући ову тему, председница Стојановић-Плавшић је истакла да је Стратегијом за смањење сиромаштва из 2003. године микрокредитирање предвиђено као једна од могућности за повећање запослености. Она је истакла да је у 2007. години забележен тренд смањења сиромаштва у Србији, али да је већ у прошлој години тај тренд нарушен. Имајући у виду економску кризу у свету, ове године је могуће очекивати даљи раст сиромаштва у Србији и зато је микрокредитирање један од начина за суочавање са последицама глобалне кризе по нашу земљу.

Представница Канцеларије за централну и источну Европу Међународне организације рада Северин Дебос изложила је концент микрокредитирања који Европска унија препоручује као један од механизама за смањење сиромаштва и који се већ неколико година примењује у Србији. Циљ тог програма је да се незапосленим лицима, која не могу да дођу до финансијских средстава преко банака, омогући да користе ову врсту кредита у циљу отварања малих фирми и покретања сопствене производње. На тај начин у Србији би било могуће отворити 260 000 радних места до 2012. године, рекла је Северин Дебос, али је за реализацију овог концепта неопходно да се обезбеде законски оквири.

Вицегувернер Народне банке Србије Мира Ерић је истакла да се кредитирањем мале привреде већ баве комерцијалне банке у Србији по повољнијим каматама, као и да за то постоји Фонд за развој малих предузећа. Она је оценила да је неопходно извршити анализу досадашњих ефеката коришћења микрокредитирања.

Чланови Одбора су истакли да би наша земља морала да има стратегију привредног развоја из које би могле да се сагледају потребе тржишта за појединим робама или врстама услуга. Они су затражили од Народне банке Србије информацију о оправданости коришћења ове врсте кредита.