Јавно слушање отворила је председница Одбора за културу и информисање Весна Марјановић која је поздравила је учеснике скупа и истакла да је организовање овог јавног слушања доказ да Народна скупштина реагује на угрожавање медијске слободе. Подсетила је да су народни посланици, на интервенцију новинарских удружења, избацили из Закона о јавним предузећима одредбу којом је локалним самоуправама било омогућено да оснивају медије, а у Кривичном законику укинута је клевета и задржано кривично дело за претње новинарима.
“И поред тржишта новца, медија или информација, медијског капитала или сваког другог, наш приоритет треба да буде успостављање тржишта идеја. Само слободно плуралистичко друштво, отворено за различите идеје, представља суштински оквир за здрав демократски систем”, рекла је Весна Марјановић. По њеној оцени, слобода изражавања често је у конфликту са правом на приватност, на достојанство личности и на углед, као и са потребом друштва да заштити поредак и моралне и етичке врености. Стога друштва морају да траже механизме и форме заштите од говора мржње и екстремних примера претњи насиљем, али је ограничење слободе говора деликатно питање и тешко је утврдити границу и критеријуме када се одлучује о њиховој неопходности, закључила је председница Одбора за културу и информисање.

Уводна излагања поднели су Братислав Петковић, министар културе и информисања, Љиљана Смајловић, председница УНС-а, Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а, Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значајан и заштиту података о личности, Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука и Саша Јанковић, заштитник грађана Републике Србије.

Братислав Петковић је у свом обраћању истакао да свако има право на информацију и да је држава ту да помогне медијима и та помоћ ће, како је рекао, бити доступна свима. Најавио је скоро доношење закона у области информисања и најавио јавну расправу о њима.

Љиљана Смајловић је поручила да је добро да се доносе закони који ће одговарати политичарима и кад не буду на власти и зато је професионална штампа неопходна, исто као што су неопходне и независне судије. Подсетила је да на Влади Србије још није разматран извештај председнице Савета за борбу против корупције Верице Бараћ о корупцији у медијима, иако је то владајућа коалиција обећала.
По мишљењу Вукашина Обрадовића, питање слободе медија и слободног изражавања превазилази страначке интересе и зато се расправа о медијским слободама не сме претворити у страначко препуцавање, већ треба да донесе одговоре на питања од општег јавног интереса. Истакао је да је јавно одређивање Народне скупштине према претњама и нападима на медије и указивање на њихову штетност много делотворније од забране и сличних административних мера. Поручио је да од народних посланика очекује да се одлучно заложе за одговорне медије и демоктратско отворено друштво у којем нико неће страховати због изговорене речи или националне припадности.
Родољуб Шабић је оценио да су у процесу уређивања медијске сцене у Србији кључне три ствари: повлачење државе из власништва у медијима, увођење транспарентности власничке структуре у медијима и аутоинтервенција самих новинара како би се спречило извештавање са садржајем говора мржње или непристојне комуникације. Додао је да јавна критика не подразумева претње и прављење спискова неподобних, али да није проблем само у говору мржње, већ и у кршењу закона који забрањују навођење података о националној или секуалној припадности.
Саша Јанковић је рекао да је слобода изражавања демократски императив, али да и она мора имати ограничења, на пример у случајевима када се иза те слободе заклањају нестине или увреде. Истакао је да и представници власти морају да воде рачуна о поштовању закона и затражио активнију улогу државе у прописивању и практиковању оног што је дозвољено и процесуирању оног што је недозвољено, као и веће залагање новинарских удружења у примени професионалног кодекса.
Учесницима јавног слушања обратила се и Драгана Соломон, шефица медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији. Поручила је да се од Владе Републике Србије очекује да спречи вербалне нападе којима се угрожава безбедност новинара, поготово ако се то чини због другачијег мишљења или националног порекла. Мисија ОЕБС-а, како је рекла, сматра да треба наћи дугорочно и одрживо решење за финансирање јавних сервиса, али и комерцијалних медија.
Закључујући јавно слушање Весна Марјановића је нагласила да је расправа показала подршку и приврженост принципима слободе изражавања и слободе медија као темеља развијене демократије и плуралистичког друштва.
Истакла је да је исказано опредељење заштити медијских слобода, уз уважавање стандарда и обавеза које смо преузели ратификацијом Европске конвенције о људским правима и другим релевантним међународним документима као и гаранцијама дефинисаним Уставом Републике Србије и важећим законима. Она је осудила сваку претњу и напад на новинаре и на независност медија и уређивачке политике.
Председница Весна Марјановић позвала је Министарство културе и информисања Републике Србије да уважи примедбе које су данас изнете и да остане доследно у свом обећању да ће у најављеним роковима донети и усагласити неопходне медијске законе на основу усвојене Медијске стратегије.
„Ова расправа је показала да има много осетљивих питања и када је у питању новинарска професија и када је у питању положај носилаца јавних функција. Као што и политичари морају имати свест о томе да нису само грађани и да имају ширу одговорност, тако и новинари, такође, треба да разумеју да носиоци јавних функција нису само грађани већ да представљају демократски изабране институције, те да је наша заједничка одговорност да те институције штитимо“. Предложила да се, под патронатом парламента, сваког 3. маја на Међународни дан слободе медија, у Народној скупштини организује дебата о медијима у Србији на којима би се редовно пратио напредак у постигнутим стандардима заштите медијских слобода.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ