Маријан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду отворио је јавно слушање, уз речи да се овој теми не даје довољно значаја и да се нада да ће у будућности о стању вода у Србији бити посвећено више пажње. Додао и је и то да слатке воде чине само 3,4 одсто укупне воде на планети, што указује на то да морамо о њој водити више рачуна јер се као таква користи за пиће, наводњавање и остале потребе. Председник Одбора искористио је прилику да се захвала посланици Нади Лазић, члану Одбора, која се највише заузела за одржавање јавног слушања на ову тему, као и УНДП који годинама подржава рад Народне скупштине.

Нада Лазић истакла је да питање вода спада у више ресорних области у зависности од приступа, где спадају отпадне воде, заштита вода, те заштита од поплава, као и да су на јавно слушање позвани представници министарстава, представници локалне самоуправе и стручне јавности.
Наташа Милић, директорка Републичке дирекције за воде детаљно је објаснила стање вода у Србији. Осврнула се на доношење Стратегије управљања водама за територију Републике Србије, као јединствени правни документ, који је донесен за период од 2016. до 2034. године, којим је одређена дугорочна политика управљања водама у области коришћења вода, заштите вода, уређење водотока и заштите од штетног дејства вода. Милић је истакла да је стратешки циљ поменуте Стратегије постизање интегралног управљања водама, односно усклађеног водног режима на целој територији Републике Србије и обезбеђење таквог управљања водама којим се постижу максимални економски и социјални ефекти на правичан начин уз разумевање потребе заштите и унапређења природних екосистема и уз уважавање међународних споразума.

Небојша Вељковић из Агенције за заштиту животне средине говорио је о квалитету површинских вода и седимента на основу резултата мониторинга који спроводи Агенција за заштиту животне средине и о квалитету вода река низводно од излива градских отпадних вода, према резултатима анализа које достављају јавна комунална предузећа. Вељковић је говорио о водотоковима најбољег и најгорег квалитета, истичући да се најзагађенији налазе на територији Војводине, док се водотокови са најбољим индексом чистоће налазе на истоку и југоистоку Србије, наглашавајући да су то реке најмањег капацитета и да на њих углавном није утицао људски фактор. У свом излагању Вељковић је говорио и о опасним и штетним материјама у површинским водама и седименту.

Нада Лазић је истакла забринутост када је у питању финансирање заштите вода, с обзиром да се годишње из фондова за заштиту животне средине одваја седам милијарди динара, што је недовољно за уређење вода на територији Србије. С тим у вези истакла је да је један од кључних аспеката регулисање питање редовног финансирања, коришћење европских фондова и знања и искуства стручњака.

На јавном слушању представљене су и презентације Института за водопривреду Јарослав Черни и професора Ратка Ристића са Шумарског факултета у Београду.

Јавно слушање је модерирао Арпад Фремонд, заменик председника Одбора.

Након уводних речи и презентација уследила је дискусија у којој су учествовали народни посланици, стручна јавност и представници локалне самоуправе.