У име Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво, присутне је поздравио председник Одбора проф.др Миодраг Стојковић нагласивши да од учесника јавног слушања очекује да чује корисне савете, идеје, предлоге и препоруке који би помогли држаним институцијама да изменом законских прописа омогуће брже и лакше признавање страних високошколских диплома у Србији.

Предлагач јавног слушања, члан Одбора Миљенко Дерета, указао је на недостатке система нострификације диплома и ургирао да се предузму хитне акције, како би образовани студенти из иностранства могли да се врате и улажу у развој своје земље.

Министар образовања, науке, технолошког развоја и информатичког друштва проф.др Жарко Обрадовић изразио је наду да ће данашњи закључци допринети решавању проблема дугачког и компликованог процеса нострификације, да би се младим људима омогућило да се врате у земљу и нађу запослење. Државни секретар Министарства Зоран Машић говорио је о плановима за наредни период који се односе на неопходност стварања адекватног правног оквира, почевши пре свега од измена Закона о високом образовању, дефинисање статуса тела која се баве нострификацијом, потребу да се осигура примена важећих међународних споразума у признавању међународних диплома, усклађивање страних високошколских квалификација са тржиштем рада у Србији и смањење трошкова нострификације.

Проф.др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање, предложио је оснивање централног тела које би се бавило нострификацијом диплома, док је проф. др Неда Бокан, члан Радне групе Министарства за усклађивање прописа и праксе признавања квалификација у високом образовању, обавестила учеснике јавног слушања да је припремљен Нацрт закона о признавању квалификација.

Соња Лихт, директорка Београдског фонда за политичку изузетност, апеловала је да је хитно потребно поједноставити процес нострификације диплома и предложила да се све државне институције обавежу да активно учествују у решавању овог питања. Предуслов, како је навела Соња Лихт, је генерисање политичке воље.

Представници Канцеларије за дијаспору и Србе у региону упознали су присутне са својим активностима и пројектима којима се охрабрује повратак студената у Србију, тако што им се омогућава да стекну радно искуство у државним и приватним фирмама у Србији.

У дискусији у којој су учешће узели народни посланици, представници невладиних организација, представници академске заједнице и бројни дипломирани студенти који су се вратили из иностранства, разговарало се о процесу нострификације диплома у Србији и проблемима са којима се суочавају они који се у Србију враћају са жељом да се запосле. O административним препрекама процеса признавања диплома, између осталог, говорили су и представници удружења Српски сити клуб, РЕПАТС, Грађанске иницијативе, Групе 484, НАЛЕД, као и бројни други учесници и запослени на факултетима београдског и новосадског универзитета. По мишљењу студената, процес нострификације је дугачак и скуп и не даје гаранције за запослење. С тим у вези, закључено је да је потребно усагласити звања стечена у иностранству са потребама нашег тржишта рада. Да би се процес поједноставио, потребно је разликовати академско и професионално признавања диплома. Учесници су оценили и да је потребно стандардизовати процес нострификације и скратити рок за нострификацију, који се разликује од једног факултета до другог, може да потраје од неколико месеци па до две године, што многе студенте наводи да одустану. Предуслов промена су и измене законског оквира, пре свега Закона о раду и Закона о високом образовању, закључено је на овом јавном слушању.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ