Учесници конференције били су народни посланици, запослени у Служби Народне скупштине, и представници организација цивилног друштва.

Представница ЦРТА-е Вукосава Црњански истакла је да је Народна скупштина највише законодавно тело и да је на народним посланицима одговорност да утичу да се доносе квалитетни закони. Од 1991. године је практично сваки други закон донет по хитном поступку, указала је Црњански и нагласила да се претераном употребом процедуре хитног поступка умањује демокрaтски потенцијал Народне скупштине, док је представница УСАИД-а Јелена Аврамовић посебно нагласила значај учешћа шире јавности у процесу креирања закона и јавних политика.

Учесницима конференције представљени су резултати истраживања „Ка бољим законима“, које је ЦРТА спровела заједно са SeConS Групом за развојну иницијативу. Представница SeConS-а Ксенија Ракић указала је да је циљ истраживања да се сагледа процедура доношења закона по хитном поступку и разумеју фактори који утичу да се прибегава овој процедури, као и да се дају предлози за унапређење саме процедуре.

Истраживање је показало да се коришћењем процедуре хитног поступка нарушава квалитет донетих закона, као и да постоје случајеви злоупотребе ове процедуре и давања нејасних образложења предлагача закона због чега треба да се предложени закон разматра по хитном поступку. Међу предлозима за унапређење ове процедуре, наводи се неопходност конкретизације образложења и успостављање механизама њихове провере. Процедура хитног поступка била би унапређена и када би Влада доставила Народној скупштини годишњи план рада и када би се унапредио дијалог унутар Народне скупштине, препоруке су на основу резултата до којих се дошло истраживањем.

У расправи су учествовали потпредседници Народне скупштине проф. др Владимир Маринковић, Гордана Чомић и Верољуб Арсић и народни посланици Марко Ђуришић и Владимир Павићевић. Они су изнели своја мишљења по питању разлога и ефеката доношења закона по хитном поступку. Током расправе, могло се чути да је од изузетне важности да се дословно примењује Пословник Народне скупштине и закони, а изнете су и сугестије да би требало променити процедуру доношења закона и тиме омогућити да се јавност више укључи у процес доношења закона. Указано је и на примере добре праксе доношења закона, где је заинтересована јавност кроз јавне расправе учествовала у процесу израде закона.