Конференција је организована у оквиру Твининг пројекта Европске уније - Јачање капацитета Народне скупштине Републике Србије у процесу европских интеграција, који се реализује у сарадњи са Парламентом Грчке.
Конференцију је отворио потпредседник Народне скупштине Константин Арсеновић, истичући значај ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије, чије је спровођење једно од мерила за праћење напретка Србије у преговорима за чланство у Европској унији. Арсеновић је истакао улогу Народне скупштине у процесу европских интеграција, у контроли примене донетих закона који се усклађују са европским законодавством. Потпредседник Народне скупштине указао је и на напоре који се улажу у јачање представничке улоге Народне скупштине, по узору на повећани утицај који је Уговором из Лисабона дат парламентима земаља чланица Европске уније и Европском парламенту, како би грађани добили одговарајуће место у систему модерног управљања.
У уводном обраћању учесницима Конференције, заменик генералног секретара Народне скупштине Младен Младеновић и генерални секретар Парламента Грчке Атанасиос Папаиоаноу, говорили су о Твиниг пројекту - Јачање Капацитета Народне скупштине Републике Србије у процесу европских интеграција. Младеновић је представио пет компоненти пројекта, чији је основни циљ повећање ефикасности, одговорности и транспарентности рада Народне скупштине, као и унапређење административних и стручних капацитета Народне скупштине. Генерални секретар Парламента Грчке истакао је значај овог Твиниг пројекта за оба Парламента, али и указао да не постоје унапред спремна решења за изазове са којима ће се суочавати Народна скупштина у процесу преговора за чланство у Европској унији.
Представник Делегације Европске уније у Србији Лука Бјанкони говорио је о Мапи пута Европске уније и перспективама. Бјанкони је указао на изазове у процесу европских интеграција који су пред Србијом и нагласио да је један од главних актера у том процесу Народна скупштина.
Председница Одбора за европске интеграције Наташа Вучковић анализирала је улогу Народне скупштине и надлежног Одбора у процесу преговора за чланство у ЕУ. На основу искустава и најбољих пракси ранијих земаља кандидата за чланство, главне области параламентарног деловања у процесу приступања ЕУ су усклађивање законодавства, надзор и праћење процеса евроинтеграција, међупарламентарна сарадња и информативне активности, навела је председница Одбора. Вучковић је истакла да предстоји формирање заједничког парламентарног Одбора са Европским парламентом, као резултат ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању.
Професорка на Факултету политичких наука у Београду и шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији Тања Мишчевић указала је на одређена искуства и препоруке када је у питању улога националног парламента у процесу придруживања Европској унији, са посебним освртом на искуства земаља региона. Мишчевић је истакла да не постоји јединствени модел, већ само основни принципи на којима почива преговарачки процес сваке земље.
Предлог грчких стручњака по питању дефинисања улоге Народне скупштине у процесу преговарања са ЕУ, изнео је вођа Твининг пројекта Василиос Сволопулос.
Министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић учесницима Конференције је указао на политичке аспекте преговора са ЕУ.
На Конференцији је разматрано и питање односа парламента и цивилног друштва. Професор Правног факултета у Београду и правни саветник председника Републике Србије Оливер Антић представио је глобалну улогу парламента, односе између једнодомног и дводомног система, са освртом на улогу Сената и владавине права. Представница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт говорила је о потреби узајамног јачања парламента и цивилног друштва, као и о неопходности учешћа Народне скупштине и организација цивилног друштва у процесу преговарања за чланство у ЕУ. Доценткиња Одсека за међународне и европске студије Македонског универзитета у Грчкој Деспина Анагностопоулоу истакла је улогу националних парламената у изради нацрта недискриминационих политика и контроле њихове примене, док је директор научно-истраживачке службе Парламента Грчке Астериос Плиакос говорио о улози националних парламената у ЕУ и принципу заштите националног идентитета.
Учесници Конференције разговарали су у оквиру посебне сесије и о парламентима у Европи која се мења. Током дискусије учесници су упознати о потреби поновне процене парламентарне улоге у напредним демократијама и искуству Европске уније, на које је указао бивши генерални секретар Сената Француске Алан Делкамп. Исуства по питању парламентарне контроле у Скупштини Црне Горе изнео је генерални секретар Скупштине Црне Горе Дамир Давидовић, док је о искуствима Представничког дома Белгије и Парламента Бенелукса говорио саветник у Одељењу за ЕУ односе у белгијском Представничком дому Роланд Јансоне. Генерални секретар Парламента Грчке Атанасиос Папаиоаноу упознао је присутне са проблемом „демократског дефицита“ у ЕУ и перспективама проширења, а представник француског Парламента Франсоа Дулук са интерпарламентарном комуникацијом и стратегијама сарадње у ЕУ. Искуства Парламента Словеније у процесу преговора представила је Уршула Зоре Тавчар из Парламента Словеније.
Другог дана Конференције, учесници су разматрали питање приближавања грађана управљању. Предавач и бивша министарка и посланица из Аустрије Соња Стиегелбауер дала је ближи осврт на британски и аустријски Парламент у ЕУ контексту. Саветник за међународну сарадњу председника Народне скупштине Миодраг Поповић излагао је о комуникацији Народне скупштине са грађанима, уведеним новинама на интернет страници Народне скупштине усмереним ка већем отварању Народне скупштине ка јавностима, могућностима стажирања студената у Служби Народне скупштине, могућностима посете грађана Народној скупштини, као и о посланичким канцеларијама за комуникацију народних посланика са грађанима. Алекс Коутсогианис из Парламента Грчке говорио је о јачању представничке функције парламента, док је Јан Делтур из Представничког дома Белгије говорио о могућностима утицаја грађана на законодавство и парламентарни надзор кроз подношење жалби независним државним органима.
Током радног дела Конференције, говорило се и о парламентима и моделу модерног грађанства. На ову тему излагали су адвокат и доктор европског права Елина Палиоу, представница Института за напредне законодавне студије Универзитета у Лондону Хелен Хантхаки и Атханасиа Дионисопоулоу из Парламента Грчке.
О теми истраживања и сазнања у области законодавства са становишта транспарентности, одговорности и модернизације, говорили су Матиас Реус из немачког Бундестага, Шефбек Гунтер из Парламента Аустрије и Калиопи Стага из Врховног Савета за селекцију кадрова Грчке.
Учесницима Кoнференције обратили су се и Панос Коуанис, Георгиа Макропоулоу и Никос Панатанасиоу из Парламента Грчке, излагањима о праксама везаним за преносе седница парламената, парламентарним процедурама контроле на основу одраза интереса цивилног друштва и о организацијама и функционисању стручних служби парламената држава чланица ЕУ после економске кризе.
Конференцији су присуствовали народни посланици, представници међународних органзација и организација цивилног друштва и представници стручне јавности. Током излагања панелиста и расправа које су након тога уследиле, учесници Конференције имали су прилику да размене мишљења и да се боље упознају са савременим парламентарним тенденцијама, као и да размотре начине путем којих парламентарно представљање може бити унапређено јачањем веза са грађанима.