Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић отворила је данас 5. националну конференцију Женске парламентарне мреже, којој присуствује 360 посланица Скупштине Србије и Скупштине АП Војводине и одборница из више од 90 скупштина градова и општина у Србији, која ове године разматра теме борбе против насиља над женама, доношења закона о родној равноправности, економског оснаживања и положаја жена на селу, питања здравља жена, као и односа жена и животне средине.

Гојковић је истакла да је Србија у протеклом периоду остварила напредак у погледу унапређења законског оквира у области равноправног учешћа жена и мушкараца у политичком животу, да су успостављени институционални механизми родне равноправности и остварена је значајна видљивост проблематике која погађа жене, посебно када је реч о насиљу према женама.

Председница Парламента је то илустровала примерима да је данас у Народној скупштини 91 жена, да је на челу Владе жена, као и на челу Народне банке Србије, Уставног суда Србије, али да се као друштво не смемо задовољити постигнутим, јер применена принципа родне равноправности захтева стални рад.

Гојковић је, говорећи о изазовима у наредном периоду, рекла да је само 6,6 одсто жена градоначелница и председница општина, да је стопа запослености жена још увек нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 процената, као и да су жене још увек мање плаћене од мушкараца.

Председница Народне скупштине је нагласила да очекује да ће нова законска решења о родној равноправности, на чијем нацрту ради Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бити, пре свега, модерна и примењива у пракси, истичући да је за наше друштво од великог значаја да добијемо закон који неће остати „мртво слово“ на папиру, већ решења која ће моћи да заживе у читавој Србији - не само у Београду, већ у свим градовима и општинама.

Председница Парламента је нагласила да је примена Закона о спречавању насиља у породици у првих шест месеци дала важне резултате, имајући у виду да је изречено 7.500 хитних мера, што значи да је насилницима забрањен прилизак жртви. Гојковић је подсетила и да је Скупштина Србије јуче донела Закон о финансијској подршци породици, којим се омогућује женама, које нису у радном односу, да остваре право на породиљски додатак, пре свега, женама на селу које се баве пољопривредом, женама које су ангажоване на уговор о делу или на уговор о привремено повременим пословима.

Присутнима се обратила и Александра Јерков координаторка Женске парламентарне мреже која је на самом почетку истакла са којим се то изазовима жене и даље сусрећу у виду дискриминације и родне равноправности. Навела је да жене у Србији и даље имају проблема да се запосле уколико планирају трудноћу, да напредују на послу, да и даље не наилазе на подршку система уколико одлуче да не трпе насиље у везама у којима се насиље догађа, да и даље имају проблема да добију кредите, препишу имовину на своје име, немају једнак приступ положајима, функцијама и радним местима, и да су жене чак и у образовном систему и уџбеницима и даље дискриминисане, „Уколико не говоримо о проблемима, и уколико не причамо о томе да нам треба Закон о родној равноправности и томе какав он треба да буде, уколико не причамо о равноправности жена на сваком месту, без обзира на то да ли нас то политички кошта, ми не представљамо добро жене које су за нас гласале“, навела је Јерков. Додала је и да прва лојалност парламентарки мора бити према женама, а тек онда према политичким странкама, и да се парламентарке као жене морају издићи изнад свега онога што је обележило рад у Народној скупштини ове године.

У уводном обраћању говорио је и шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио, који је навео да ОЕБС подржава Конференцију Женске парламентарне мреже већ пету годину заредом, и да ова мрежа треба да буде власништво земље и њених грађана. ЖПМ је веома моћан механизам који има за циљ да ојача моћ жена у Србији и целог друштва. „У земљи смо у којој Народну скупштину чини једна трећина народних посланица, али ценим да то није довољно. Родна равноправност је процес који се никада не завршава и на којем стално треба радити, у свим аспектима друштва“. Главно достигнуће Мреже јесте, што је родно питање успела да уведе у све законе који се доносе у Народној скупштини и да је ово питање, које се не дели на политичку припадност, већ питање које уједињује све политичке партије и грађане. Амбасадор је истакао и да се ове године највише урадило на положају жена у руралним областима, где је најважније ојачати улогу жене.

Гост конференције био је и Њ.Е. Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске у Србији од којег су присутни имали прилику да чују о феминистичкој спољној политици Краљевине Шведске.

На конференцији су из делокруга свог деловања и достигнућима, гости имали прилике да чују од представника министарстава. О ефекту примене Закона о спречавању насиља у породици говорили су др Биљана Стојковић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питањa, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности; Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства правде, др Јасмина Киурски, Републичког јавног тужилаштва, Јасмина Пухача и Стефан Милијановић, Министарства унутрашњих послова.

У наставку рада, организоване су четири панел дискусије: „Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”, „Жене и животна средина”, „Економско оснаживање жена, жене на селу” и „Здравље жена”, које су предводиле народне посланице Гордана Чомић, Јасмина Каранац, Нада Лазић и Вера Пауновић и Санда Рашковић Ивић.