Председник Одбора за спољне послове проф. др Жарко Обрадовић истакао је да чланство у ЕУ остаје главни стратешки циљ Србије, као и јачање регионалне сарадње, али и реформски процес који води ка побољшању живота грађана и јачању институција у земљи. Он је додао да ће Србија до 2020. године хармонизовати своје законодавство са законодавством ЕУ и изразио очекивање да ће ЕУ препознати спремност Србије и убрзати претприступне преговоре, посебно током председавања Бугарске Савету ЕУ у првој половини 2018. године и председавању Румуније 2019. године.

„ЕУ без балканског региона не може да буде комплетна, а ми својом посвећеношћу европским интеграцијама, након Брегзита, показујемо да ЕУ има будућност“, поручио је Обрадовић румунским и бугарским колегама.

Говорећи о питању Косова и Метохије председник Одбора за спољне послове подсетио је да је Србији важно да се разуме њен став, пре свега имајући у виду да је 2013. године направила храбар потез потписивањем Бриселског споразума. Он је подсетио на ток дијалога Београда и Приштине, посебно нагласивши да албанска страна није формирала Заједницу српских општина, нити дала одговоре на питања као што су повратак избеглих, повратак имовине, процесуирање злочина почињених над цивилима и друго. Такође, Обрадовић је подсетио да постоје иницијативе да се питање Косова у УН не разматра као до сада, да се у преговоре укључе и други актери као што су САД и затражио разумевање за позицију и став Србије по овим питањима.

Председник Обрадовић истакао је да је Србија снажно заинтересована за инфраструктурно повезивање земаља источног Балкана и за унапређење сарадње у области енергетике, као кључне области за привлачење инвестиција и економски развој региона.

Џема Грозданова (Dzhema Grozdanova), председница Одбора за спољне послове Народне скупштине Републике Бугарске навела је да је за њену земљу приоритет интеграција држава Западног Балкана у ЕУ. Она је подсетила да чланице ЕУ очекују два стратешка документа која ће дати одговор на питање проширења, а то су стратегија о Западном Балкану и напредак у процесу проширења. Она је подсетила да Бугарска не подржава улазак земаља у ЕУ у „пакету“, као и да снажно подржава реализацију регионалних пројеката договорених у оквиру Берлинског процеса.

Председник Одбора за спољну политику румунског Сената Кристијан-Сорин Думитреску (Cristian-Sorin Dumitrescu) нагласио је да је стабилност на Балкану од националног и регионалног интереса и поручио српским колегама да верују у европски пројекат, јер сем њега нема другог пројекта за европске земље. Он је изразио наду да ће се током председавања Румуније Савету ЕУ знати како ће ЕУ изгледати након Брегзита и додао да је за његову земљу од националног интереса чланство Србије у ЕУ.

На састанку српских, бугарских и румунских парламентараца било је речи између осталог и о унапређењу сарадње у области саобраћаја, инфраструктуре и заштите животне средине у оквиру Стратегије ЕУ за Дунавски регион, утицају финансијске кризе у Грчкој на економску кризу у Европи, ефектима Брегзита, мигрантској кризи и одговорима које Србија, Румунија и Бугарска заједно могу дати на њу, регионалним пројектима у области транспортне инфраструктуре, енергетике и сузбијању илегалних миграција, значају наставка Берлинског процеса и реализацији пројеката прекограничне сарадње.

Први трилатерални састанак одбора за спољне послове парламената Србије, Румуније и Бугарске одржан је у Софији, у октобру 2015. године.