Председник Одбора истакао је да Република Србија законским оквирима поставила високе стандарде права свих националних мањина. „Уважавање националних мањина и њихово учешће у политичком животу, промена свести и борба против предрасуда су главни циљеви које покушавамо да имплементирамо у друштву“, нагласио је Омеровић.

Додао је да је 7. јуна 2017. године Влада донела Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији, за период од 2017. до 2018. године, и истакао важност међусобне усклађености докумената и учешћа припадника ромске националне мањине у изради акционих планова. Подсетио је да је Република Србија поред Акционог плана за поглавље 23 усвојила и посебан Акциони план за остваривање права националних мањина. Он је објаснио и да Одбор врши надзор над спровођењем закона који се односе на права националних мањина као и да се ово питање налази на врху приоритета Одбора. Истакао је и да наведени документи препознају локалну самоуправу у смислу спровођења Стратегија и Акционог плана и подвукао значај повезивања централног и локалног нивоа власти у виду боље имплементације докумената.

Омеровић је навео да ће на јесен бити донете измене и допуне закона који ће имати утицај на положај Рома и других националних мањина, попут Закона о националним саветима националних мањина, Закона о заштити права и слобода националних мањина и Закона о матичним књигама. Омеровић је нагласио да је Одбор имао серију активности које су се односиле на питање Рома и да је у октобру прошле године у Народној скупштини у сарадњи са акционим тимом за интеграцију Рома у оквиру Регионалног савета за сарадњу одржано јавно слушање на тему „Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији 2016-25 - Спровођење и приоритетне мере за период 2017-18“. На састанку је истакнуто да је по овом питању најважније да се препознају рањиве категорије у оквиру ромске заједнице, и да се припадници ромске заједнице у што већој мери укључе у запошљавање, образовање, здравство, социјалну заштиту и становање.

Како ово сложено питање захтева мултидисциплинаран приступ Омеровић је додао да Одбор сарађује и са независним државним органима попут Поверенице за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података, Заштитника грађана, и неизбежним и веома битним невладиним организацијама.

Представници експертске мисије Европске комисије задужени за тему социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији, Јан Балаз и Константинос Ниафас интересовали су се за надлежности Народне скупштине и Одбора у вези праћења имплементације Стратегије Aкционог плана, испуњавању рокова, увођења програма информативног и политичког карактера на језику националних мањина и сродним темама које би допринеле унапређењу положаја Рома и Ромкиња.

Састанку су присуствовале чланице Одбора Оливера Огњановић, Весна Ивковић, Татјана Мацура и помоћница секретара у Влади АП Војводине за унапређење положаја Рома Тамара Мохачи.