У саставу делегације Одбора за европске интеграције били су потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач и члан Одбора Бранислав Јосифовић.

Састанку Коференције КОСАП присуствовале су делегације парламентарних одбора за европске интеграције, чланице КОСАП-а, из Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Србије, као и делегације парламената Грузије и Турске, у својству специјалних гостију. Такође, састанку су присуствовали и представници Европског парламента, Савета за регионалну сарадњу (RCC), Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ), и дипломатски кор.

Приликом отварања састанка Конференције, присутнима су се обратили Њ.Е. Алфред Гранас, амбасадор Федералне Републике Немачке у Босни и Херцеговини, Њ.Е. Оге Сандал Молер, амбасадор Краљевине Данске у Босни и Херцеговини и Умут Ергецер, заменик генералног секретара Савета за регионалну сарадњу.

Главни говорници првог панела „Геополитички контекст и утицај на ЕУ проширење“ били су Давор Иво Штир, копредседавајући ПОСП ЕУ-БиХ из Европског парламента и Адебајо Бабајиде, заменик шефа Мисије ЕУ у Босни и Херцеговини и Лика Шартава, представник Парламента Грузије.

Током дискусије на овом панелу, обратила се и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач. На говор албанског представника који је изнео став да међу учесницима састанка недостаје делегација тзв. Косова, реаговала је Ковач истичући да Конференција окупља земље чланице а међу којима се тзв. Косово не налази и додала да од домаћина састанка зависи које госте ће позвати да учествују на састанку Конференције. Истакла је да Западни Балкан већ деценијама види своју будућност у европској породици народа. Навела је да је Европа последњих година суочена са низом дубоких криза, растућим геополитичким тензијама и новом глобалном линијом подела који су сви заједно утицали да се питање прош0ирења врати у фокус политичке агенде. Нагласила је да је Србија као држава кандидат поуздан и одговоран партнер Европске уније, са циљем да постане њен члан. Навела је да је Србија спремна да унапређује сарадњу са ЕУ у областима од заједничког интереса – као што су заштита граница, миграције и енергетска безбедност. Изнела је уверење да је стабилан, економски повезан и безбедан Западни Балкан најјача гаранција дугорочног мира, због чега Србија подржава све иницијативе које воде ка сарадњи. Указала је да јасна перспектива пуноправног чланства у ЕУ представља најефикаснији подстицај за остваривање и спровођење реформи, унапређење регионалне сарадње и стабилности, демократски, економски и друштвени развој. „Србија је спремна да настави свој пут ка чланству, уз поштовање европских вредности и очување својих националних интереса. Ми не тражимо повластице, већ фер приступ и партнерски однос. Желимо да заједно са државама чланицама градимо Европу која је снажна, јединствена и способна да одговори на изазове новог доба.“, нагласила је Елвира Ковач. Истакла је да је план Србије да се у потпуности усклади са правним тековинама Европске уније до краја 2026. године. Закључила је да Европска унија није потпуна без Западног Балкана, да је проширена Европска унија бољи гарант политичке стабилости, безбедности и мира на континенту. Честитала је делегацији Албанији на отварању свих преговарачких кластеру и приступним преговорима.

Кључни говорник другог панела „Економска интеграција и повезаност Запандног Балкана“ био је Фатмир Цури, виши експерт из Савета за регионалну сарадњу. У оквиру дискусије на овом панелу, говорио је члан Одбора за европске интеграције Бранислав Јосифовић. На говор албанског представника да је неопходно да чланови КОСАП-а прихвате нову „реалност“ и приме у чланство тзв. Косово, посланик Јосифовић је подвукао да Србија никада неће признати једнострано проглашење независности тзв. Косова и подсетио је да се о овом веома осетљивом питању води дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине под покровитељством Европске уније. Напоменуо је да су искуства из споразума као што су ЦЕФТА и иницијативе у оквиру Заједничког регионалног тржишта показују да су либерализација трговине, уклањање нетарифних баријера и убрзање царинских процедура предуслови за динамичнији економски раст. Указао је на значај рада на финансијској повезаности, подстицању регионалних инвестиционих фондова и лакшем приступу финансијским инструментима Европске уније. Навео је да су економски показатељи Србије стабилни, да регионална трговина и повезаност расту из године у годину, и да Србија, као активан учесник Берлинског процеса и иницијатива за Заједничко регионално тржиште, показује да је спремна за дубљу интеграцију, не само у оквиру сопствених граница, већ и као фактор сарадње у региону. Осврнуо се на уложени рад Србије у изградњи добрих путева, железница и енергетских веза, као и на диверсификацији извора снабдевања и инвестицијама у обновљиве изворе енергије, али и на јачању регионалне енергетске сарадње. Нагласио је да је Србија у последњој деценији успела да стабилизује јавне финансије, смањи незапосленост и привуче рекордан ниво страних директних инвестиција.

Уводну презентацију на трећем панелу „Јачање улоге парламената у ЕУ приступним преговорима“ имао је Демуш Шаша, ГИЗ експерт. Током дискусије на овом панелу, обратила се и Елвира Ковач. Похвалила је ГИЗ-ов пројекат „Регионална сарадња за ЕУ интеграције“ који је омогућио да се регионални одбори за европске интеграције сусретну једном годишње, размене добру праксу и искуство које имају у овом процесу. Подсетила је на успостављену праксу Одбора за европске интеграције са претходном министарком за европске интеграције, која је долазила месечно и извештавала Одбор о свим важним аспектима тока преговора о приступању и указала на настојање да се слична пракса настави и са новим министром. Осврнула се на недавно усвојен Извештај Европске комисије о Републици Србији за 2025. годину, истакнувши да је Европска комисија, по пети пут, констатовала да је Србија остварила услове да отвори Кластер 3. Објаснила је да предстоји седница Одбора за евроспке интеграције на којој ће бити представљен споменути извештај од стране шефа Делегације Европске уније у Републици Србији уз присуство министра за европске интеграције. Указала је на успостављену праксу позивања амбасадора држава чланица које председавају Савету Европске уније, на седнице Одбора за европске интеграције, како би представили приоритете председавања. Скренула је пажњу да у многим државама које имају статус кандидата за приступање ЕУ, грађани европске интеграције доживљавају као удаљен, бирократски процес. Улога парламента је да ту дистанцу смањи — кроз јавна слушања, тематске седнице и комуникацију која је разумљива, транспарентна и заснована на резултатима.

Након расправе, на крају састанка Конференције није усвојена заједничка изјава.