На састанку је било речи о тренутној ситуацији у претприступним преговорима и односима између ЕУ и Србије, о чему су говорили, у уводним излагањима, министарка за европске интеграције Владе Републике Србије Јадранка Јоксимовић, државни секретар у Министарству спољних послова Републике Словеније, у име словеначког председавања Савету ЕУ Гашпер Довжан, руководилац Одељења за Србију и Црну Гору у Генералном директорату за проширење, у име Европске комисије Кетрин Вендт и шеф сектора за Југоисточну Европу и Западни Балкан у Европској служби за спољне послове Елса Фенет. Парламентарци су разматрали и развој ситуације у преговарачком Кластеру 1 – Основе (са фокусом на поглавља 23 и 24, правосуђе, основна права, правда, слобода и безбедност), као и економски развој.

Копредседавајући ПОСП-а др Владимир Орлић истакао је да је Србија наставила интензивне реформе, што укључује и уставна питања, снажне економске реформе и спровођење договора из Међустраначког дијалога. Додао је да народ у Србији очекује јасне поруке из Европске уније по питању проширења и да те поруке буду позитивне. ''Нас занима перспектива која је заснована на учинку. Ништа више, али ни мање од тога. И то није само доминантан став у Народној скупштини, он је садржан у нашој државној политици на највишем нивоу. Исто ћете чути и од председника Србије, Александра Вучића, који ту политику наше земље предводи, исто ћете препознати у сваком кораку Владе која управо ту политику реализује. А добар пример оваквог односа представља недавно објављени Извештај о напретку Србије: видели сте, када се без икаквих уступака и строго на основу чињеница изводи закључак, тај закључак је за Србију – позитиван“. Нагласио је да је Србија у периоду од претходног састанка забележила видљив напредак, чему је доказ позив да се отворе два комплетна нова кластера. Представио је и рад Народне скупштине у овом периоду, као и активности везане за Међустраначки дијалог и потврдио да ће закључци са овог дијалога бити имплементирани и поред тога што су неки напустили дијалог. ''Такви су за дијалог били само на речима, а сада су отишли у отворен антиевропски наратив, мета су им постали и представници ЕП. Верујем да сада разумете на шта смо указивали, када смо говорили о бруталној кампањи коју ти људи непрекидно воде против председника Србије и свих који следе државну политику'', нагласио је он. „Ми смо прихватили да реализујемо договорене мере, којима се чак и ванпарламентарним структурама дају права каква немају нигде у Европи. Под таквим условима, дакле, ми организујемо изборе: по стандардима вишим него било где у Европи“, подвукао је Орлић. Указао је да се термин „говор мржње“ не помиње у Извештају као присутан у парламенту, али је подсетио на насловне стране на којима се позива на физичку ликвидацију председника Републике. ''Показивали смо вам током међустраначког дијалога насловне стране медија који се налазе под контролом тих људи, што је прави пример говора мржње. И када на то реагујете у Народној скупштини, то није притисак на медије, то је реакција на нешто што је свуда у свету за осуду. Реаговати на такве ствари је заштита демократије. А исти људи данас воде константну кампању против лекара из кризног штаба, којима политички острашћени екстремисти долазе под прозоре, као што су долазили и функционерима из наше странке'', нагласио је он и додао да су ти исти организовали и дивљачки напад на Народну скупштину прошле године, када су удружења новинара констатовала да су организатори извршили више од двадесет физичких напада на новинаре.

Орлић је навео да делегација НСРС увек на састанцима посебно подвлачи неопходност формирања Заједнице српских општина, што се још није десило, и известио о провокацијама и бруталном насиљу које је Приштина починила у последња три месеца, укључујући прогон српских политичких представника и цивила, употребу бојеве муниције против ненаоружаног народа, уз флагрантно кршење бројних одредби Бриселског споразума.

Када је реч о регионалној сарадњи, др Орлић је истакао да је допринос наше земље јасан, имајући у виду да је Србија омогућила вакцинацију, не само својим грађанима, већ и грађанима држава региона, при чему је новинаре и из Србије и из региона збринула као приоритетну категорију. Он је указао и да је иницијатива „Отворени Балкан“, потекла управо из Србије, од стране председника Републике Александра Вучића, и има заслужено место у заједничкој Декларацији овог састанка ПОСП.

Елвира Ковач је истакла да је ово тренутак да се редефинише политика проширења ЕУ, али и да Србија редефинише и оснажи веродостојност процеса европских интеграција. Поред опште оцене да европске интеграције Србије одликује умерена припремљеност уз ограничени напредак – из Извештаја ЕК за 2021. годину може се закључити да је Влада Републике Србије у првој половини године поставила реформе повезане са ЕУ и владавином права као приоритете и да је остварила баланс између напретка у областима владавине права и нормализације односа са Косовом, са једне стране и напретка у осталим поглављаима, са друге стране. У једној реченици, стање преговора Србије – ЕУ можда најбоље описује став ЕК да је имперетив да пређемо са речи на дела, између осталог и кроз активно укључивање наших партнера у Конференцију о будућности Европе. Тренутак је за редефинисање будућности, а као што нема будућности Србије без ЕУ, тешко је замислити будућност ЕУ без Србије.

Драган Шормаз је навео да нестабилан Западни Балкан (а нестабилан је зато што је ван ЕУ), доприноси нестабилности целог региона, што такође доводи до повећања броја кризних ситуација и инцидената у региону, што су и сами чланови Европског парламента потврдили говорећи о кризним случајевима на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији. Једини начин да други играчи осим ЕУ не траже свој простор на Западном Балкану је да цео Западни Балкан, а посебно Србија, под хитно постану чланице ЕУ.

Сандра Божић је реаговала на констатацију госпође Тање Фајон да се напади на новинаре у Србији свакодневно дешавају, и као председница Одбора за културу и информисање оштро је демантовала ове малициозне наводе пласиране за потребу дневно-политичке кампање. Демантовала је госпођу Фајон статистиком и аргументима и то званичним подацима независних новинарских удружења на које се госпођа Фајон неретко позива. ''Управо ти подаци говоре да се у 2021. години, а на крају смо исте, десио један напад на новинара, словима и бројем један, и тај број се уписује у једноцифреном износу сваке године од како је Српска напредна странка на власти. И ако чврсто стојим на становишту нулте толеранције насиља према било коме, посебно према новинарима, у прошло време тајкунског режима тај број је био и троцифрен'', рекла је она. Поменула је неке од многобројних резултата које је Влада Републике Србије у оквиру напретка у домену медија и безбедности новинара учинила. Напоменула је да напади постоје, а и да су свакодневни, али то су они напади који су од стране тајкунских медија у власништву Драгана Ђиласа усмерени на председника Александра Вучића, а посебно на његовог сина и брата, који подсетићу, нису личности из јавног и политичког живота. И ти медији, из угла државе, једнаких су права и слобода као и други медији. И када неко укаже на овакво понашање то није напад на медије, већ указивање на кршење основних људских права и постулата демократије и указивање на искључиво нецивилизовано понашање за које нема места ни у једној земљи која почива на европским вредностима.

Маријан Ристичевић је говорио о утицају медија регистрованих у ЕУ на владавину права у области медија у Србији и о кршењу Конвенције о прекограничној телевизији, Закона о електронским медијима и Закона о оглашавању, чиме се незаконито узима део прихода од маркетинга електронским медијима у Србији.

Проф. др Владимир Маринковић је говорио о питању безбедности, навео је да је Србија енергетски безбедна земља и да заједно са Европском унијом треба да ради на превазилажењу енергетске кризе. Навео је да ће снабдевање енергентима бити стабилно, што је важно за грађане, привреду и нове инвестиције. Изразио је забринутост због догађаја који су се догодили задњих месеци на Косову и Метохији, и додао да би парламентарци из Европске уније требали озбиљније да реагују на ове догађаје и помогну решавању проблема.

Др Александра Томић је истакла да је Србија постигла јако добре економске резултате када се пореде са макроекономским показатељима земљама Централне источне Европе. Резултати су необориви и екзактни. У извештају ЕК о напретку Србије се наводи да смо одржали економску стабилност у 2020.,(пад од 0,9%) а данас имамо брзи опоравак и високе стопе раста. ММФ је недавно усвојио стопу привредног раста у 2021. од 6,5%БДПа, а мислимо да ћемо завршити годину са преко 7%БДПа. Учешће јавног дуга је 58,2% БДПа, а дефицит је смањен на 4,9% а пројектован на 6,9% БДПа. Србија је до данас привукла 3 милијарде евра СДИ и повећање запослености је 3% у односу на 2020. годину. Раст плата у 2021. години је 8,5%, а инфлација 3,7%. Ребалансом имамо рекордни ниво јавних улагања у инфраструктуру од 7,8% БДПа, као и у здравство, образовање, културу и спорт. ''Усвојени су закони из области делокруга кластера 3 и 4 и усаглашени са финансијама, као део плана "Србија 2025" а у складу са саобраћајном, дигиталном и енергетском транзицијом. Емитовали смо зелену државну обвезницу као средство за имплементацију Зелене агенде. Добра координација монетарне и фискалне политике Србије показује резултате који су пре свега у интересу свих грађана'', рекла је она.

Ђорђе Милићевић који је говорио о економском развоју истакао је да кроз реформе покушавамо да имплементирамо европске стандарде у све сфере живота у Србији. Резултати реформи треба да допринесу да Србија буде модерна и уређена држава, али треба и да допринесу бољитку живота грађана Србије. Европска унија је најважнији трговински и инвестициони партнер Србије а тиме и један од најзначајнијих фактора економске стабилности земље. ''Србија је у години пуној изазова и искушења, одговорном политиком успела да оствари економску и финансијску стабилност. Статистички параметри показују да је пандемија оставила мање економске последице по Србију у односу на друге европске земље'', нагласио је Милићевић.

Верољуб Арсић је рекао да данашњи економски резултати последица мера које је Влада Србије преузела током 2020. године. Додао је да највише инвеститора у Србију долази из Европске уније, а чињеница је да они не би улагали у земљу у којој не постоје владавина права, људска права и слободе.

Учесници састанка су на крају усвојили Декларацију са препорукама.

На 13. састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Европска унија-Србија (ПОСП) присуствовали су, поред копредседавајућег др Владимира Орлића, и следећи чланови Одбора: Сандра Божић, Елвира Ковач, Јасмина Каранац, Драган Шормаз, Милош Терзић, Маријан Ристичевић, др Александра Томић, проф. др Владимир Маринковић, Ђорђе Милићевић, Илија Животић, Верољуб Арсић и Рајко Капелан. Из делегације Европског парламента поред председавајуће Тање Фајон, учествовали су: Франц Богович, Петрос Кокалис, Владимир Билчик, Еуген Томак, Виола фон Крамон-Таубадел и Салваторе де Мео.