1. децембар 2015. Делегација Одбора за европске интеграције на 54. пленарном састанку КОСАК-а

1. децембар 2015. Делегација Одбора за европске интеграције на 54. пленарном састанку КОСАК-а

Уторак, 1. децембар 2015.

Одбори за европске послове држава чланица Европске уније подржали даље проширење Европске уније и отварање првих преговарачких поглавља са Србијом

Председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић и чланице Одбора Душица Стојковић и Катарина Шушњар учествовали су на 54. пленарном састанку Конференције одбора за европске послове парламената држава чланица Европске уније (КОСАК), који је одржан у Луксембургу, 30. новембра и 1. децембра у оквиру парламентарне димензије луксембуршког председавања Савету Европске уније.


Једна од главних тема конференције била је политика проширења Европске уније. У разговорима и закључцима, државе чланице су се осврнуле на историјски успех проширења Европске уније који је ујединио и обезбедио стабилност и прогрес старог континента. Они су поздравили подршку коју пружа Европска комисија државама кандидатима у испуњавању критеријума за чланство и поздравиле напредак земаља западног Балкана у процесу стабилизације и придруживања. Симон Морду, директор у Генералном директорату ЕК за суседску политику и проширење истакао је да је Србија у претходној години постигла значајне напретке у економским реформама, владавини права и борби против корупције и дијалогу Београда и Приштине и најавио отварање поглавља 35 и 32 у децембру, на међународној конференцији.

Председник Одбора за европске послове Парламента Немачке Гинтер Крихбаум поновио је да све земље западног Балкана имају јасну перспективу чланства у Европској унији и информисао да је Бундестаг дао „зелено светло“ и препоруку за отварање првих поглавља са Србијом. Он је нагласио да је власништво над реформама на самој земљи кандидату као и у интересу грађана Србије. Квалитет преговора далеко је важнији од броја отворених поглавља и то не мора нужно бити мерило успеха. Што се Србије тиче, он је нагласио да се слаже са директором Европске комисије, и да ће у децембру бити отворена поглавља 35 и 32, а потом врло брзо, у првом кварталу следеће године и поглавља 23 и 24. Крихбаум је нагласио да је у случају преговора са Србијом могуће да након отварања првих поглавља процеси и преговори иду брже, јер је доста времена прошло и Србија је у међувремену активно спроводила реформе и припремала и друга преговарачка поглавља. Он је нагласио да има велико поверење у Србију, њене институције и реформске процесе који су у току.

Са наше стране, председник Одбора Александар Сенић истакао је да је веома важна стална подршка и подстрек европској перспективи свих земаља западног Балкана и изразио уверење да су што се Србије тиче отклоњене све препреке за отварање првих поглавља крајем ове године и да ће све државе чланице ЕУ подржати напоре институција Србије подршком отварању првих преговарачких поглавља на предстојећој међународној конференцији. Сенић је закључио да је процес проширења и даље од пресудног значаја за очување реформског замаха и будућности земаља западног Балкана, благостање и стабилност у региону, а верујемо да за Европску унију, преговори о придруживању имају исти приоритет као и раније: настављају се у истом духу и са једнаком посвећеношћу и да ће све државе чланице наставити активно да подржавају Србију и све земље региона у припремама за приступање.

Током дводневног састанка чланови одбора за европске послове парламената 28 држава чланица Европске уније, Европског парламента, парламената држава кандидата за чланство у Европској унији, Европске комисије, специјалних гостију, Европске комисије, Савета ЕУ, Европске службе за спољне односе разговарали су о актуелној избегличкој кризи и европској агенди за миграције, заједничкој политици азила, борби против нерегуларних миграција и обезбеђивању спољних граница Европе, стратегији јединственог дигиталног тржишта за Европу, и политици проширења.

У разговорима о избегличкој кризи и недавном терористичком нападу који се десио у Паризу, у више наврата је поновљена важност очувања европских вредности и идеја, Шенгенског система и безбедности Европе и свих њених грађана. Државе чланице, у највећем броју, биле су сагласне да је неопходно показати солидарност и обезбедити брзу и ефикасну хуманитарна и финансијска помоћ на најугроженијим тачкама првог прихвата избеглица, да је предлог Европске комисије о сталном механизму релокације добар и да је потребно пронаћи трајно решење након ревидирања система из Даблина у марту 2016. Сви су били сагласни да је неопходно појачати контролу спољних граница Европске уније и тиме сигурност свих грађана, а изражено је уверење да се план у 17 тачака у вези са западнобалканском рутом миграција мора спровести и у том циљу појачати сарадња са земљама западног Балкана.

Председник Одбора Александар Сенић у обраћању нагласио је да се Србија последњих месеци суочава са изазовима који су превелики за наше капацитете, али да смо упркос томе до сада према избеглицама и мигрантима поступали на хуман и достојанствен начин, који је у потпуности у складу са међународним и европским стандардима. Он је нагласио да је Србија привржена заједничким вредностима, циљевима и цивилизацијским тековинама Европе и да је неопходно да се настави интензивна координација и сарадња, али такође и да је потребно определити већу финансијску помоћ Европске уније. Сенић је изразио уверење су све земље чланице заинтересоване да се дефинише свеобухватно решење на нивоу Уније, које би укључило и дефинисање питања релокације (повратка) миграната и да Србија са великом пажњом прати напоре које све земље и институције Уније улажу на успостављању боље контроле и управљања избегличком кризом.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31