Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
21. март 2022. Председник Народне скупштине Ивица Дачић обратио се студентима Београдске банкарске академије
Понедељак, 21. март 2022.
Обраћање председника Народне скупштине студентима Београдске банкарске академије
Председник Народне скупштине Ивица Дачић обратио се данас студентима Београдске банкарске академије, у оквиру њихове посете Народној скупштини.
Обрaћање председника Народне скупштине достављамо вам у целости:
„Желим вам добродошлицу у Народну скупштину и хвала вам на интересовању за наш рад, то ми говори да су наши будући банкари и финансијски стручњаци заинтересовани за то како се доносе закони и уопште одлуке на највишем државном нивоу.
Као што вам је познато, ми ћемо ускоро, после избора 3. априла, имати нови сазив Народне скупштине и то ће бити важан догађај за наш политички и друштвени живот, будући да је пред парламентом и пред Владом коју ће тај парламент да изабере заиста велики посао. Ми смо у претходном периоду имали врло живу законодавну активност, али и поред тог наше основног задатака, прописаног Уставом, обавили смо и неке друге активности које су од изузетног значаја за Србију.
Вама је познато, а надам се да сте и ви као грађани учествовали у томе, Народна скупштина је спровела и усвојила измене Устава, у делу који се тиче начина избора судија и тужилаца. То је обавеза која се не догађа често у нашем политичком и парламентарном животу, зато што је свака промена Устава дуготрајан и комплексан процес и захтева максималну отвореност и учешће веома широког круга институција и стручњака. Ово је прва промена Устава за 15 година откако је он донет.
Морам на почетку да нагласим да је Устав промењен само у делу који се односи на наше правосуђе, односно на начин избора највиших функција у судству и тужилаштву. Те одредбе биле су од самог почетка мањкаве, још откако је Устав донет, тако да Србија добија примедбе на њих још од 2007. године, само неколико месеци након што је Устав донет. Заједничка оцена релевантних европских институција била је да наш начин избора судија и тужилаца допушта већи утицај других грана власти – законодавне и извршне у селекцију судија и тужилаца и да то штети демократском поретку, а нарочито независности и самосталности у правосуђу. Највише примедби на то имала је Европска унија, која је ову мањкавост помињала у сваком годишњем извештају о напретку Србије ка пуноправном чланству.
У протеклих годину дана, када смо и покренули процедуру за промену Устава, обавили смо у Народној скупштини читав низ јавних слушања о новим уставним решењима. То је таква форма нашег рада у којој Скупштина позове на разговор најпознатије стручњаке из одређене области да саслуша њихова мишљења и савете и да их потом угради у законски текст. Ми смо на тим јавним слушањима имали, као госте, наше најистакнутије правне стручњаке са разних универзитета, имали смо адвокате, судије и тужиоце, имали смо и стручњаке из невладиног сектора који се баве питањима правне државе, било је и представника међународних стручних организација.
Спровели смо, поред тога, и доста компликовану парламентарну процедуру, која је укључивала много седница нашег Одбора за законодавство и уставна питања, као и неколико пленарних седница Скупштине на којима је требало обезбедити двотрећинску подршку, како за расписивање референдума, тако и за усвајање референдумске одлуке. Подсетићу вас да су ове промене подржали и грађани на референдуму, који је одржан 16. јануара и зато кажем да се надам да сте и ви учествовали у овом делу процеса измене Устава.
Дакле, Устав је промењен у пуном складу са процедуром који сам прописује за овакве случајеве, али и у складу са највишим међународним стандардима који данас важе у Европи. Мислим да смо ишли и корак даље од тога, зато што смо се трудили да консултујемо веома широк круг стручњака, представника правосудне струке и све друге заинтересоване за ово питање, јер смо желели да дођемо до уставног текста који ће добити најшири могући друштвени консензус.
Што се тиче будућег рада парламента, он ће без сумње бити изузетно важан, зато што се налазимо у периоду у којем ће бити изузетно битно очувати унутрашњу политичку и економску стабилност, а то је могуће само када су институције наше демократије у пуној функцији и одговорно обављају своје уставне дужности.
Као што вам је познато, налазимо се у једном веома турбулентном времену, када је реч о стању међународних односа и те околности не могу да заобиђу ни Србију, као веома активну на међународној сцени. Ту пре свега мислим на кризу у Украјини чије последице осећа читав свет.
Морам да вам скренем пажњу на то да затегнути односи у вези са Украјином трају већ најмање осам година. Још 2014. године државе Европске уније, као и Сједињене Државе, Велика Британија и још неке земље Запада, увеле су економске санкције Руској Федерацији због анексије Крима. Србија се није прикључила тим санкцијама јер је од првог тренутка имала јасну и принципијелну позицију на којој је и данас. Наиме, ми смо од првог тренутка истицали да поштујемо суверенитет и територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим, зато што и сами тражимо да се исто поштује и у нашем случају. Србија је тиме показала да тражи поштовање међународног права и када је реч о Косову и Метохији, његовом једностраном и нелегалном проглашавању независности, као и за било који други део света и било коју другу државу.
У исто време, наша одлука да не уводимо санкције Руској Федерацији, такође је у складу са нашом позицијом да економске санкције и било која друга врста притисака не могу бити начин за решавање међународних проблема. Наш став је ојачан тиме и што смо и сами не толико давно били изложени економским санкцијама и добро знамо да та мера штети само грађанима и никако не доноси политички резултат.
Наша позиција у вези са Украјином је непромењена и данас када у Украјини трају сукоби. Као и у протеклих осам година, тако и сада, добили смо пуно разумевање за наше ставове и на Западу и на Истоку. То потврђује принципијелност и одговорност наше спољне политике коју водимо већ годинама.
Економске последице кризе у Украјини су заиста огромне и ви сте сведоци да ниједна земља на свету, па и оне најразвијеније, нису имуне на пораст цена нафте и хране, на пример, а то су базични производи за сваку економију. Ми, нажалост, не очекујемо да ће ови поремећаји бити кратког века, зато што је кризом захваћена Русија, као један од највећих светских произвођача и извозника нафте и гаса, а заједно са Украјином један од највећих светских произвођача пшенице, кукуруза, сунцокрета и других култура неопходних сваком тржишту.
Ни Србија није поштеђена ових поремећаја, зато што је дубоко интегрисана у међународне економске токове. Али, захваљујући доброј припреми, организацији, планирању, а пре свега дугорочно добро вођеној економској политици, сада је у позицији да може да амортизује те потресе и да пре свега своје становништво не изложи разним несташицама и другим тржишним поремећајима. Наше резерве су одлично попуњене, горива и хране има сасвим довољно и дистрибуција иде неометано. То нажалост није случај у многим другим земљама, а нарочито у нашем региону, где је стање на тржишту прилично алармантно, а у неким земљама попут Црне Горе или Босне и Херцеговине, државних робних резерви готово да и нема.
Србија није велика економија па да може да утиче на светске токове, али је довољно јака да може да одговори нашим потребама, али и потребама других у извесној мери. Наш однос према земљама региона је такав да са њима градимо најбоље могуће односе, зато што је пуна стабилност у целом нашем окружењу наш највећи интерес. Србија је највећа и најбрже растућа економија у овом делу Европе и ми не желимо да неке конфликтне ситуације омету наш економски развој. Зато смо у много прилика до сада показали отворену и пружену руку нашим суседима када смо сви заједно били у неким неприликама.
Сећате се да је Србија пружила прву помоћ у вакцинама и Црној Гори и Северној Македонији и Босни и Херцеговини у тренутку када су они чекали на обећане испоруке из Европске уније по неколико месеци. Ми смо им на тај начин помогли да превазиђу критичан тренутак и да контингентима које су добили од Србије вакцинишу најризичније делове становништва, а то су пре свега здравствени радници и најстарија популација.
На исти начин ћемо се односити и када је реч о сада дефицитарним производима, као што је храна, на пример. Не желимо да наш успех и наш развој градимо на невољи оних који су нам најближи. Ми не можемо да дозволимо да лежимо на стотинама хиљада тона вишкова хране, а да знамо да код наших првих комшија влада несташица. Уверен сам да ће нова влада и нови парламент радити као и до сада када је реч о сарадњи са суседима и да ћемо на тај начин још једном потврдити нашу приврженост добрим односима у региону.
У сваком случају, време које је пред нама биће огроман изазов за људе који ће водити нашу државу и наше друштво. На срећу, и захваљујући добрим одлукама које смо доносили у претходном периоду, а многе од њих нису биле нимало лаке, имамо пуну економску стабилност, висок раст, стални прилив директних страних инвестиција, стални раст запослености и стабилан курс динара, тако да можемо да се суочимо са разним глобалним кризама као организовано и економски стабилно друштво. По мом мишљењу то је најважнији задатак који пред собом има свако ко жели да се бави државним пословима. Прилике у свету нису нимало стабилне, кризе смењују једна другу, али ми показујемо да умемо са њима да се носимо, да не дозволимо да оне поремете нашу стабилност и економски раст и да из њих излазимо још јачи.
Хвала вам још једном што сте посетили Народну скупштину!“
Фото галерија
Видео (1)
Понедељак, 21. март 2022. | обраћање председника Народне скупштине студентима Београдске банкарске академије у оквиру њихове посете Дому Народне скупштине 21.03.2022.
Активности
Четвртак, 18. април 2024.
Рагуш и Минг разговарали о наставку и унапређењу сарадње законодавних институција Србије и Кине
Четвртак, 18. април 2024.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић одржала састанак са министром иностраних послова Републике Суринам
Четвртак, 18. април 2024.
Састанак председнице Народне скупштине са председником Владе Комонвелта Доминике
петак, 19. април
-
11.00 - посета ученика средње Економске школе из Лесковца Дому Народне скупштине (Дом Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13)
-
12.00 - посета ученика Гимназије из Чачка Дому Народне скупштине (Дом Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13)