Обраћање председника Народне скупштине достављамо вам у целини:

Поштована председнице Владе,
Поштована госпођо Јоксимовић,
Амбасадоре Жиофре,
Уважена госпођо Драгојловић,

Желим да се захвалим Националном конвенту на организацији овог састанка и драго ми је да поново можемо да вас угостимо у Народној скупштини, сви се сећате да смо прошле године били принуђени да овај састанак имамо онлајн.

У име Народне скупштине желим да захвалим свима вама на сарадњи у протеклој години, у којој смо имали веома много посла када је реч о европским интеграцијама Србије. Моја оцена је да смо урадили одличан посао, а по годишњем извештају Европске комисије о напретку видимо да је то и њихово мишљење. Извештај који смо недавно добили најпозитивнији је у последњих неколико година и даје нам право да будемо задовољни оствареним, али и да подсетимо на оне области у којима ћемо да наставимо реформе.

Вама је познато да је парламент место у којем се укрштају сви наши напори у погледу испуњавања критеријума за пуноправно чланство у Европској унији и с тим у вези желим да вас подсетим на неколико битних процеса које смо сви заједно водили у протеклих годину дана и који су, кад се подвуче црта, одлучујуће допринели укупној позитивној оцени од стране Европске комисије.

Ту пре свега мислим на измене Устава Републике Србије у делу који се тиче правосуђа, што је већ годинама једно од најважнијих питања на које нам Европска комисија скреће пажњу, када је реч о области владавине права. Ми смо при самом крају овог процеса и ја сам уверен да ћемо га окончати у мандату овог сазива парламента, како и налаже Уставом прописана процедура за његову промену. Сигуран сам да ће када будемо донели коначну одлуку о промени Устава и то бити верификовано у наредном извештају Европске комисије као велики напредак у области владавине права.

У овом комплексном процесу спроведена је веома интензивна и широка јавна расправа, у Народној скупштини и ван ње организовали смо велики број јавних слушања где су своју реч о будућем уставном тексту дали најугледнији универзитетски ауторитети и други стручњаци, представници асоцијација судија и тужилаца, наше државне институције, али и велики број адвоката, као и организација цивилног друштва које се баве владавином права.

Дошли смо до решења и уз сталну сарадњу са Венецијанском комисијом, која је дала позитивно мишљење на наше предлоге, тако да сам уверен да ћемо ускоро у Парламенту, а после тога и на референдуму, имати нова решења у вези са правосуђем око којих имамо најшири могући стручни и политички консензус.

Истичем да је без обзира на позитивно мишљење Венецијанске Комисије на претходни текст уставних амандмана, било потребно да се одрже додатне консултације. Заједно са премијерком Србије Аном Брнабић и министарком правде Мајом Поповић одржао сам низ састанака са представницима судија и јавних тужилаца који су били незадовољни ранијим текстом, због чега је одлучено да се процедура уставних промена поново започне, како би се стекао консензус око овог питања. У организацији Одбора за уставна питања и законодавство организован је низ јавних слушања, формирана је Радна група за израду Акта о промени Устава Републике Србије, и лично сам учествовао на пленуму Венецијанске комисије, што је допринело давању позитивног мишљења ове институције. Подсећам да Одбор за уставна питања и законодавство треба да утврди коначан текст амандмана уставних промена и да након тога следи и расправа о Закону о референдуму.

Такође, недавно смо завршили још један важан процес, а то је међустраначки дијалог о изборним условима. Једним делом у овом послу сарађивали смо са делегацијом Европског парламента, а да бисмо осигурали што већу подршку и консензус око ових питања, имали смо и дијалог са оним партијама и покретима који нису желели учешће страних институција у овом договору.

Иако то није редовна активност Народне скупштине, ми смо овом дијалогу посветили највећу могућу пажњу, у овом процесу учествовао је и председник Републике у неколико наврата, тако да самом крају можемо да будемо задовољни свим што смо урадили, јер смо дошли до решења око којих имамо најширу сагласност. А то је и био циљ на почетку дијалога, иако је тада многима изгледао као недостижан.

Зато сам уверен да ћемо наредне изборе, на пролеће следеће године, организовати уз највише демократске стандарде, уз широк консензус свих учесника око њихове садржине и контроле.

Парламент је у протеклих годину дана донео и више важних одлука које су у ранијим пресецима Европске комисије означавани као области у којима се очекује напредак. Ту пре свега мислим на велико смањење броја закона који се усвајају по хитном поступку, у чему смо имали одличну координацију са Владом Србије. Кодекс понашања је, у складу са препорукама ГРЕКО, измењен, а недавно је изабрана и Етичка комисија.

Као и прошле године, када смо то урадили први пут, могу да најавим да ћемо и овог пута имати пленарну расправу о годишњем Извештају Европске комисије. Показало се да на овај начин Народна скупштина, не само у формалном већ и у суштинском смислу, доприноси испуњавању критеријума за приступање Унији, јер има прилику да у отвореној дебати размотри све аспекте Извештаја и тиме покаже да крајње одговорно и на највишем институционалном нивоу третира оцене које добија од Европске комисије.

На самом крају, желим да искористим и ову прилику да пренесем наше заједничко уверење да Србија треба да отвори два преговарачка кластера, и то што пре, до краја ове године. Не само што је то државама чланицама препоручила Европска комисија, већ пре свега због тога што је Србија заиста учинила велики напредак у реформама и што одавно заслужује да се то и формално констатује кроз већи број отворених поглавља, односно сада кластера.

Захваљујем Националном конвенту што је организовао ову Пленарну седницу и што смо у претходних годину дана наставили веома добру сарадњу око заједничког циља, сигуран сам да ћемо тако да наставимо и у наредној години.

Хвала вам!