Даме и господо, поштовани пријатељи,

Србија, али и читав регион, се налазе у дугогодишњој кризи која је погодила привреду. Неизбежне и свестране, дубоке промене пред којима се налази привреда могу се извести ако се имају јасна визија привредне будућности и оствариви циљеви развоја у процесу модернизације. Актуелни процеси интеграције европског и светског тржишта и велика ограничења која карактеришу домаћи привредни амбијент јасно указују на потребу за интегрисањем националних стратегија са одговарајућим на регионалном нивоу. Пример такве регионалне свеобухватне стратегије Европске Уније је Дунавска стратегија, која се базира на три стуба: успостављање система безбедне пловидбе и развоја транспорта и пратеће инфраструктуре, заштита животне средине и одрживо коришћење природног богатства, као и економски развој и јачање регионалне сарадње и партнерства у региону.

Србија се укључила у израду ове стратегије, чиме је наша земља у прилици да пружи важан допринос овом интерном документа ЕУ. Посматрано у историјској перспективи, Дунав је за Србију увек имао стратешки значај, као што га има и данас када је након уласка Румуније и Бугарске у ЕУ постао “унутрашњи” водени пут ЕУ. Дунав је један од трансевропских коридора и представља основни водени пут кроз територију ЕУ. Преко Рајне је повезан, каналима, са Северним морем и представља директну водену везу између Северног и Црног мора. Ове околности на најбољи начин илуструју значај „првог стуба“ стратегије, којим ЕУ настоји да успостави систем безбедне пловидбе и развој транспорта и пратеће инфраструктуре на целом току Дунава. Други стуб, заштита животне средине и одрживо коришћење природног богатства кроз испуњење захтева и задовољење стандарда Европске уније у области вода, један је од приоритета наше земље и важан је услов у процесу европских интеграција. Једна од активности која води усаглашавању са европским стандардима је и примена Оквирне директиве ЕУ у области вода, посебно кроз сарадњу у оквиру активности Дунавске комисије. Трећи стуб, социо-економски развој, за Србију је као мултиетничку државу од посебног интереса, јер обухвата развој суседских односа, промоцију људских права, културних различитости, размене знања и права националних мањина.

Стабилност сва три стуба за Дунавски регион је од стратешког значаја за ЕУ јер је то хетерогена област у економском, еколошком и културном смислу, а истовремено државе у региону деле бројне заједничке ресурсе и међусобно су веома повезане. То значи да се догађаји у једном делу региона веома брзо преносе и имају последице на читав регион. У сливу Дунава живи око 115 милиона становника ЕУ, дакле готово сваки пети становник. Слив Дунава обухвата простор од 800 000 км2, а живот око 20 милиона становника непосредно зависи од саме реке, али пловидба Дунавом достиже само 10 одсто обима пловидбе која се одвија реком Рајном. Израчунато је да би повећањем капацитета пловидбе на осовини Црно море–Северно море за 30 процената око 5 милијарди тона терета могло да буде преусмерено на овај водени пут. Дунавска стратегија није фокусирана само на државе кроз које Дунав протиче, него и на цео дунавски слив, чиме је обухваћено 14 држава, од којих су 8 чланице ЕУ, од Немачке на извору до Украјине на ушћу Дунава у Црно море. Стратегија се заснива на „макрорегионалном“ приступу, новом приступу у ЕУ који ојачава синергију између разних политика и координира напоре широког круга актера (региона, општина, међународних организација, финансијских институција, социјално-економских партнера и цивилног друштва у оквиру концепта одрживог развоја.

Сарадња је већ почела да се развија у региону, нарочито кроз кохезијску политику ЕУ и кроз транснационални програм под називом "Југоисточна Европа". На располагању су средства Структурних фондова, али су доступни други извори финансирања, као што су они из међународних финансијских институција попут Европске инвестиционе банке, али и кроз националне, регионалне и локалне власти.

Не би требало да заборавимо да је већина укључених земаља изузетно тешко погођена економском и финансијском кризом. Дакле, Дунавска сарадња ће одиграти кључну улогу у охрабривању програма који ће помоћи оживљавање привреде – приоритетни задатак, на пример, биће унапређење начина на који користимо постојеће фондове. Сигуран сам да ће се заједнички разрађени пројекти претворити у практичне начине за реализацију ове визије. И земље које нису ЕУ чланице учествују у Стратегији. Ако успемо заједно да имплементирамо заједничке пројекте, то може бити изузетна шанса да их укључимо у заједничке политике Уније. Тренутно је у процедури више од 30 пројеката за финансирање из фондова ЕУ, преко 15 је у фази припреме док је десетак пројеката у идејној фази.

Програми који би укључили ближу економску сарадњу односе се на транспорт, инфраструктуру, заштиту природне околине али и на туризам који за Србију представља значајан привредни потенцијал, још увек недовољно развијен, посебно када се узму у обзир све могућности које Дунав, својим током кроз Србију нуди.

Укупно гледајући, Дунавска стратегија је осмишљена у функцији већег просперитета, безбедности и мира за житеље региона, посебно кроз јачање прекограничне, трансрегионалне и транснационалне сарадње и координације.

Позиција Србије за учешће у изради свеобухватне стратегије Европске Уније за регион Дунава се састоји у реализацији низа стратешких активности на њеној територији у оквиру све три приоритетне области.

У приоритетној области заштите животне средине испуњење захтева и задовољавање стандарда Европске уније у области вода је важан услов у процесу европских интеграција наше земље.

Европска Унија настоји да Дунавском стратегијом ојача геостратешку позицију региона Црног мора, јер Дунав заједно с припадајућим каналима и реком Рајном повезује Северно море са Црним морем. Дунавски регион представља међусобно повезану област са хетерогеним економским капацитетима и регионалним разликама чиме јединствена стратегија поспешује интегрисани развој. Ово је од посебног значаја за Србију јер Дунав кроз нашу земљу протиче у дужини од 587,4 km.
Даме и господо, поштовани пријатељи, размена ваших искустава и чињеница да сте протеклих дана имали прилике да стекнете нова искуства заједнички, пловећи сливом Дунава, уверен сам, приближиће нас једне другима али и све нас реци која нас спаја још од времена првих насеобина, које ћете, надам се, имати прилике да видите управо у нашој земљи, на Дунаву, у Лепенском виру.

Желим вам пуно успеха и одличну сарадњу.

Хвала вам!